KNJIGE 3, 4, 5 SU POTPUNO NOVE KNJIGA 2 - kao da je pokisla pa su sad strane malo izvitoperene -ocena 3 KNJIGA 1 - vrlo dobro ocuvana POGLEDAJTE SLIKE, PITAJTE. PRODAJA SAMO KAO KOMPLET

LED reflektor prenosivi 452050 Artikal: LED reflektor Boja: Crno-žuta Radni napon: 5V USB Snaga (procenjena): 50W Izvor svetla: Integrisani LED Lumen flux (nom.): 600 (lm) Temp. boje svetl.: 6500K + SOS Vreme startovanja: ≤ 0,5 s CRI - indeks reprodukcije boja: ≥80(Ra) Indeks konzistentnosti boja: ≤ 6 sdcm IP zaštita: IP65 Materijal: Aluminijum (Al) Životni vek: 30.000 h na 25° C Temperatura okoline: -10~ +40 °C Dimabilnost: Ne IK zaštita: IK07 LED modul: Nezamenljiv Vreme punjenja: 3h Vreme trajanja baterije: 4h Dimenzija (LED reflektora): 187x29x217mm Baterija (ugrađena): 1xLiConMnNiO2 3.7V 10000mA Radni napon AC: 100~240V DC napon za punjenje: 5V USB kablom 3 jačine svetla 6500K + SOS treperenje Isključivanje reflektora: Dužim pritiskom na taster. Reflektor je nov, nekorišćen u originalnom pakovanju. Pogledajte SVE MOJE OGLASE

Fenjer - podna lampa 4/12-CR Ima jedno keramicko grlo E27. Dimenzije: 170 cm Boja: crna Boja stakla: mat - šareno Materijal: Aluminijum i staklo. Ovo je livena i plastifikovana bastenska lampa otporna na sve vremenske uslove. Domaca proizvodnja. Moze da se naruci i u beloj. braon i staro zlato boji. Fenjer je nov, nekoriscen u originalnom pakovanju. Pogledajte SVE MOJE OGLASE

Visilica M822-3 Artikal: Viseća lampa Tip grla: E27 Broj grla: 3 Ready for LED: DA Boja: Crna Radni napon: 220~240V Izvor svetla: max.60W Sij. uključene uz proizvod: NE IP zaštita: IP20 Stepen električne zaštite: I klasa Način montaže: Na plafon Dimenzije nosača: Ø 290 mm Dimenzije: Ø180mm x H: 200mm Dužina kabla: 900mm Visilica je nova, nekoriscena u originalnom pakovanju.

Slavomir Nastasijevic komplet od 6 knjiga, izdavac Narodna knjiga 1984, u odlicnom stanju. 1) Ustanak u Zeti 310 str 2) Stefan Dušan 548 str 3) Vitezi kneza Lazara 482 str 4) Despot Stefan 347 str 5) Teško pobeđenima I 317 str 6) Teško pobeđenima II 317 str

Prekrivaci su dobro ocuvani, malo korisceni, veoma topli i mekani, peru se u masini za ves. Moguca pojedinacna prodaja.

Tupperware termos zapremine 430ml sa motivima iz crtaća Zaleđeno kraljevstvo

LED reflektor prenosivi 452030 Artikal: LED reflektor Boja: Crno-žuta Radni napon: 5V USB Snaga (procenjena): 30W Izvor svetla: Integrisani LED Lumen flux (nom.): 600 (lm) Temp. boje svetl.: 6500K + SOS Vreme startovanja: ≤ 0,5 s CRI - indeks reprodukcije boja: ≥80(Ra) Indeks konzistentnosti boja: ≤ 6 sdcm IP zaštita: IP65 Materijal: Aluminijum (Al) Životni vek: 30.000 h na 25° C Temperatura okoline: -10~ +40 °C Dimabilnost: Ne IK zaštita: IK07 LED modul: Nezamenljiv Vreme punjenja: 2h Vreme trajanja baterije: 4h Dimenzija (sa nosačem): 210x182x284mm Dimenzija (LED reflektora): 161x29x186mm Dužina kabla: 1m Baterija (ugrađena): 1xLiConMnNiO2 3.7V 5000mA Radni napon AC: 100~240V DC napon za punjenje: 5V USB kablom 3 jačine svetla 6500K + SOS treperenje Isključivanje reflektora: Dužim pritiskom na taster. Reflektor je nov, nekorišćen u originalnom pakovanju. Pogledajte SVE MOJE OGLASE

LED ZIDNA LAMPA PANDELLA 1 98907 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Visina: 40 mm Dužina: 400 mm Dubina: 120 mm Težina: 0.37 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Isporuka: sa sijalicama Jačina: 7,4 W Svetlosni fluks: 900 lm Boja svetlosti: 4000K, neutralno bela Prosečan radni vek: 25000 sati Energetska efikasnost: A+ MATERIJAL I BOJA Materijal: aluminijum, plastika Boja: crna Materijal: plastika Boja: bela TEHNIČKE INFORMACIJE Zaštitna klasa: 2 Nivo zaštite: IP44 Radni napon: 220-240V,50/60Hz

LED PANEL ARGOLIS-C 98172 – informacije o proizvodu OPŠTE INFORMACIJE DIMENZIJE Dužina: 300mm Širina: 300mm Visina: 35mm SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Jacina: 22W Dostava: sa sijalicom Svetlosni fluks: 2600lm Boja svetlosti: podesivo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A+ Dimabilna: da MATERIJAL I BOJA Materijal: liveni aluminijum Boja: bela Materijal: plastika Boja: bela TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Nivo zaštite: IP44 Zastitna klasa: 1 Napajanje: 220-240V,50/60Hz

LED PANEL ARGOLIS-C 98173 – informacije o proizvodu OPŠTE INFORMACIJE DIMENZIJE Visina:  35mm Ø:  225mm SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Jacina: 16.5W Dostava: sa sijalicom Svetlosni fluks: 1600 lm Boja svetlosti: podesivo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A+ Dimabilna: da MATERIJAL I BOJA Materijal: liveni aluminijum Boja: antracit Materijal: plastika Boja: bela TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Nivo zaštite: IP44 Zastitna klasa: 1 Napajanje: 220-240V,50/60Hz

LED PANEL ARGOLIS-C 98171 – informacije o proizvodu OPŠTE INFORMACIJE DIMENZIJE Visina:  35mm Ø: 225mm SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Jacina: 16.5W Dostava: sa sijalicom Svetlosni fluks: 1600 lm Boja svetlosti: podesivo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A+ Dimabilna: da MATERIJAL I BOJA Materijal: liveni aluminijum Boja: bela Materijal: plastika Boja: bela TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Nivo zaštite: IP44 Zastitna klasa: 1 Napajanje: 220-240V,50/60Hz

LED LAMPA SONELLA 94871 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Duzina: 215 mm Visina: 215 mm Dubina: 70 mm Tezina: 0.84 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: sa sijalicama Jacina: 8,2 W Svetlosni fluks: 820 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecno radno vreme: 25000h LED zamenljiv: da Energetska efikasnost: A++-A MATERIJAL I BOJA Materijal: plastika Boja: bela TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 1 Nivo zastite: IP44 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz

LED ZIDNA LAMPA LEJIAS 99803 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Dužina: 90 mm Visina: 285 mm Težina: 0.48 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: sa sijalicom Jačina: 8W Svetlosni fluks: 1050 LM Boja svetlosti: 3000 K Radni vek: 25000 sati Energetska efikasnost: A+ MATERIJAL I BOJA Materijal: aluminijum,čelik Boja: crna Materijal: plastika Boja: prozirna/kristal efekt TEHNIČKE INFORMACIJE Zaštitna klasa: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz

LED SPOT CARDILLIO 1 96182 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Duzina; 985 mm Sirina: 85 mm Tezina: 1.503 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: sa sijalicama Jacina: 4 x 3,3 W Svetlosni fluks: 1360 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Energetska efikasnost: A++-A SEKUNDARNA SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 2 x 3,3 W Svetlosni fluks: 720 lm Boja svetlosti: toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Energetska efikasnost: A++-A MATERIJAL I BOJA Materijal: aluminijum, celik Boja: aluminijum, hrom Materijal:  plastika Boja: satinirana TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Napajanje: 220-240V,50/60Hz

STONA LAMPA EGLO GOROSIBA 33984 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Visina: 220mm Prečnik: 150mm Prečnik osnove: 100mm Težina: 0.77 kg SIJALICA Grlo: E27 Sijalica: E27 Dostava: bez sijalice Jačina: 1 x 60w MATERIJAL I BOJA Materijal: čelik Boja: crna Materijal: staklo Boja: crna,grafitna TEHNIČKE INFORMACIJE Zaštitna klasa: 1 Radni napon: 220-240V,50/60Hz

Dimenzije: 200×220 100% pamuk Održavanje u veš mašini na 60c Težina 325g/m2 Zemlja porekla S. Makedonija

Dimenzije: 200×220 100% pamuk Održavanje u veš mašini na 60c Težina 325g/m2 Zemlja porekla S. Makedonija

LED LAMPA SONELLA 94872 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Duzina: 215 mm Visina: 215 mm Dubina: 70 mm Tezina: 0.84 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 8,2 W Svetlosni fluks: 820 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecno radno vreme: 25000h LED zamenljiv: da Energetska efikasnost: A++-A MATERIJAL I BOJA Materijal: plastika Boja: antracit Materijal: plastika Boja: bela TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 1 Nivo zastite: IP44 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz

bavaria, precnik 28

Posrebrene Solingen viljuške kupljene u Nemačkoj pre četrdeset godina. Nekorišćene, čuvane u kutiji.

Trofazno-monofazni radelnik - distributor sa 380V napona na 3 faze R - S -T po 220V KVALITETAN DOMACI PROIZVOD, NIJE KINESKI ! POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE NA LIMUNDU I KUPINDU SIFRA: RST

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

Knjiga nje nova. ,,Možemo li mi, takvi kakvi smo, zamisliti i razumeti POSTOJANJE i njegovu SVRSISHODNOST? I možemo i ne možemo! I eto krenusmo od paradoksa....(podsetimo se, postoje prostori gde ovo da se i može i nemože i nije neki paradoks...) Pitanje Geneze Svemira je asimptota celokupne filozofije Prirode, težnja sveobuhvatne ljudske misli o postojanju, tu se slivaju hiljadugodišnje tekovine našeg saznanja. To je pitanje o Prirodi Kosmosa, o trajanju kao takvom, o Početku, o smislu prostor-vremena, o biti materije, o stvaranju i Stvoritelju. Naš čin saznanja je tren u kosmičkim vrtlozima...Priroda nam je tako dala puno...Reći ćemo `Priroda` da bi izbegli preranu analizu ko nam je to dao... Dala nam je, dakle, čak i logiku da spoznamo, kao finim izbrušenim dijamantskim alatom, tu njenu logiku! Hoće da nam pomogne u potrazi za odgovorima na ovo Pitanje o nama samima...Ali gle paradoksa, harmonija njena, rekli bi mi kao namera možda, nije nam olako dala moć da dopremo do najtananijih konačnih dubina, do Smisla Svega... Nije nam omogućila sklop elektrona takav da, u hemijskim vezama u mozgu, zadržimo misao o suštini postojanja dovoljno dugo da bi i tu tražili odgovore... Nametnula nam je samo retki blesak misli o traganju za smislom našeg kratkog postojanja, podesila je da misao o tome prohuji kao tren kroz našu svest i omogućila nam brzo nesvesno bežanje od moguće besmislenosti u realan svakodnevni život... Evo i kada pročitate ove redove, možda se više nikada nećete vratiti da potražite odgovore na ova pitanja....Moćna Evolucija nas je spasila od traganja za smislom, naredila nam je bezrezervno zadovoljenje osnovnih nagona za očuvanjem i produženjem vrste, a rešenje Svrsishodnosti Postojanja daće nam neko drugi nekom drugom prilikom...ili nikad. Da bismo razumeli Vaseljenu i Postojanje na najdubljem nivou, moramo znati ne samo kako se ona ponaša, već i zašto? Zašto postoji nešto umesto ničega? Zašto mi postojimo? Zašto postoje ovi zakoni, a ne neki drugi? Da bi razmeli Svrsishodnost, moramo dati odgovore na temeljna pitanja koje postavljamo sebi samima evo 3000 godina. Zašto je nešto tako kako jeste? Po čemu nešto jest to što jest? Šta je bitak? Jel bitak jedan? U čemu je sreća? u približavanju Bogu? U spoznaji istine? U uživanju ili u smernom životu bez mnogo potreba, u prihvatanju reda sveta ili u borbi za promenama? U sreći pokoljenja? Šta je smisao čovekovog delanja? Ugodan život ili slava, čast. moć, bogatstvo, ljubav, moralna vrednost? Šta je dobro? Šta su temeljne vrline? Umerenost, hrabrost, mudrost, prosvećenost, prijateljstvo, nada, vera, sloboda? Šta je sloboda? Mogućnost izbora, spoznaja nužnosti? Ima li sobode bez odgovornosti? Da li je religiozan čovek slobodan čovek? Šta možemo znati? Koje je poreklo naše spoznaje? Razum, iskustvo ili drugi izvor? Da li je naša spoznaja objektivna? Postoje li stepeni spoznaje? Postoje li granice spoznaje? Šta je u stvari Istina, šta je kriterijum istine? Jel istina u umu ili u stvarima ili u podudaranju pojma i pojave? Kakav je odnos opšteg i pojedinačnog? Postoji li univerzalni zakon? Ima li slučajnosti ili sudbina predodređuje sve? Zar za ovo poslednje pitanje, Hajzembergov princip nije dovoljan odgovor? Potičemo li svi iz Singularnosti i beskonačne zakrivljenosti, gde svi zakoni nauke otkazuju...Zvuči surovo, ali treba samo biti miran... Odgovore će nam isprovocirati divljenje i sumnja...Centralna učenja naše civilizacije pokušavaju da nam pruže odgovore...svako na svoj način...Pitanja Postojanja i Svrsishodnosti se prožimaju kroz čitavu istoriju... 1. Aksiomatske Istine 1.1. Materijalna istina Ideja o aksiomatizaciji istine nije nova i rezultati donekle postoje, mada formalnu teoriju na ovom polju nećemo, čini se, imati nikada. Ipak, pokušaji da polazne osnove budu jasne kreću od predpostavke da materijalna istinitost zavisi da li se prost logički sud odnosi na realne ili imaginarne objekte. Prihvatamo li da je izrečeni prost sud istinit ako postoji slaganje veza između pojmova i stvarnih objekata? Ili ako u afirmativnom sudu subjekat totalno ili parcijalno je identičan predikatu, odnosno u negacijskom sudu ako je subjekat totalno neidentičan predikatu? (pod uslovom da zamišljeni objekat mora biti fiksiran svojom definicijom). Ako da, ili makar ako se u trenucima nekih nedoumica setimo ove, jedne od definicija istinitosti suda, onda pokušajmo da razmišljamo dalje o našem Postojanju i Svrsishodnosti svega... 1.2. Mislimo li dobro? Možemo li saznanjem do trijumfa ljudske rase? Mislim da je to jedini put... A ≡ A Zakon Identiteta A ≠ NeA Zakon Protivrečnosti. Važi za stvari koje se menjaju u vremenu. Ne može u ISTO Vreme. A = Ne(NeA) Na pravilno postavljeno pitanje može se odgovoriti DA ili NE Drugi i treći zajedno kažu da od dva kontradiktorna suda, jedan mora biti lažan, a drugi tačan. Sve što se zamišlja i sve što postoji MORA IMATI dovoljnog razloga zašto se tako zamišlja i zašto tako postoji. Ali eto nama fundamentalne teškoće na startu: Svaki prost sud A mora se obrazložiti drugim prostim sudom - razlog mu je sud B, njemu je razlog sud C i tako red razloga je beskonačan! Ali još gore: Ako važi da je sud A dovoljno obrazložen samo ako je sud B dovoljno obrazložen, .. i tako u nedogled, onda NIJEDAN nije dovoljno obrazložen! Ako predpostavimo da red razloga nije beskonačan, onda postoji sud Z koji je konačan i obrazlaže ostale sudove! Aristotel: Poslednje nepromenjive činjenice postoje bez razloga ako su u domenu MATEMATIKE, dakle postoje poslednji stavovi koji razlog imaju u SEBI SAMOME! Još jednom, Priroda pokazuje svoju ekonomičnost, to je tačno, ali regresijom unazad svesti sve na JEDNO...? 1.3. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Svako saznanje zavisi od izvora i stanovišta. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Vodimo li računa o tome na kom smo stanovištu, ateističkom, teističkom, deističkom ili smo skeptici? Logika čitavog naučnog rasuđivanja i uopšte smisao nauke je otkriti `istinu`. Imamo dva alata na raspolaganju. Iimamo čula, kroz koja doživljavamo svet i imamo mogućnost da činimo opservacije i donosimo logičke zaključke. Postoje dve vrste odnosa između naučnog uma i sveta, dve vrste logike smo nametnuli - deduktivna i induktivna. U deduktivnom načinu zaključivanja, već imamo teoriju, na osnovu koje možemo predvideti posledice. Dakle zaključujemo od opšteg ka pojedinačnom, iz opšte teorije prelazimo na konkretna opažanja. To je poznato kao hipotetičko-deduktivna metoda. U induktivnom načinu zaključivanja, zaključujemo od pojedinačnog ka opštem - uradimo mnoge opservacije u razlučitim uzorcima, zatim napravimo generalizaciju, pa zaključimo objašnjenje. Sposobnost za ovakve kreativne skokove daje nam naučni način razmišljanja. Ako projektujemo predhodna razmatranja na Astronomiju, na primer, onda bi to izgledalo ovako: Opservacije dovode do teorije, ta teorija predviđa nove opsevacije, koje mogu, dok su testirane matematičkim alatima ili stalnim opažanjima i analizama, potvrditi ili srušiti tu teriju i dovesti do nove teorije, koja zatim mora dodatno biti testirana, kako bi videli je li ta nova teorija bolje predviđa nove opservacije. Tako postoji stalna međuigra između induktivnog načina zaključivanja (na temelju promatranja) i deduktivnog načina zaključivanja (na temelju teorije), dok tako (asimptotski) nismo sve bliži i bliži `istini`. Teorije, dakle, možemo koristiti za predviđanje opažanja, ali ona neće uvijek biti tačna onako kako smo ih predvideli, zbog greške ili zbog varijabilnosti inherentne prirodnim fenomenima. Ako se opservacije puno razlikuju od naših predviđanja, napuštamo ili menjamo teoriju. Kako testirati razmere nesklada našeg predviđanja? Test je statistički ili probabilistički, to je test nulte hipoteze,koji je kamen temeljac statističkog zaključivanja. Za razliku od determinističkog modela prirodnih fenomena, probabilistički modeli (različita stanja jedne pojave javljaju se uz određenu verovatnoću) su potvrđeni na subatomskom nivou i tu su potrebne statističke tehnike za povećanje naučne spoznaje. Prisutnost varijabiliteta zahteva korištenje statističke analize. Kad je mala varijacija s obzirom na pojavu, mnogo više težine daje mala količina dokaza, nego kada postoji mnogo varijacija.Na primer, znamo da je rak gušterače danas uvek smrtonosna bolest. Dakle, ako smo pronašli lek koji nesumnjivo leči nekoliko pacijenata raka gušterače, mi ćemo dati puno težine dokazu da je to lek.. Za razliku od toga, ako smo pokušali utvrditi da li verovanje u Boga pomaže u životu, mi moramo to pokazati na veoma velikom broju ljudi i za to koristiti statističke metode, budući da ljudska bića su vrlo varijabilna u odnosu na svoje mentalne doskočice. U stvari, u većini bioloških i još više u društvenim i psihološkim pojavama, velika je varijabilnost. Najveći deo statistike uključuje zaključivanje iz uzoraka populacije u odnosu na neko interesno obeležje. Pouzdanost takvih zaključaka može se oceniti u smislu verovatnosti izvještaja, a mi smo na taj načn ustvari induktivno zaključili iz pojedinačnog (uzorak) ka opštem (populacija). Dakle, ako trendove grupe apstrahujemo na osnovu posmatranja individua, (dok generalizacija hipoteza može doći iz elementarnih zapažanja), testiranje hipoteza mora biti učinjeno uz kontrolisana merenja, bez sistemske pristrasnosti. Statističke tehnike, da bi bile valjane, moraju se primeniti na podacima čija kolekcija mora biti precizno kontolisana, uz korišćenje savremenih informatičkih alata. U jednom naučno istraživačkom procesu, a na osnovu cilja i metode istraživanja, informatičkim i statističkim alatima se analiziraju i interpretiraju prikupljeni podaci koji su podložni slučajnom variranju i daljom evaluacijom inferencijalnim statističkim metodama dolazimo do zaključaka. Sa tim u vezi, na današnjem nivou naših pouzdanih saznanja, u celokupnom Svemiru, na ovaj ili onaj način, važe najopštiji fundamentalni zakoni o održanju koji kažu da postoje fizičke veličine (impuls, energija...) za sistem kao celinu koje se ne menjaju, ako su ispunjeni određeni preduslovi - a to je izolovanost sistema. Dok svi drugi zakoni opisuju zavisnost promena fizičkih veličina, ovi opisuju Postojanje istih fizičkih veličina. Ovi zakovi su rezultat uopštavanja celokupnog civilizacijskog naučno tehničkog iskustva, stalno potvrđivani od procvata nauke do danas. Ako bi se otkrio i JEDAN izuzetak, izgubili bi OPŠTOST i koristimo ih zato kao kriterijume prihvatljivosti istinitosti nekog fizičkog tvrđenja. Dakle, postoji koncenzus `vere` u ovaj zakon! Kako ta `vera` izgleda na primeru: Pri preciznom proučavanju energije beta čestice (elektrona koji se emituje pri radioaktivnom raspadu), jednostavno je nedostajala energija da bi se matematički izjednačile leva i desna strana jednačine. `Vera` u ovaj zakon da se energija mora naći, da postoje druge čestice, objašnjenje je stiglo pronalaskom čudesne čestice Neutrino, o njoj ćemo kasnije). Samo 4 (četiri) sile vladaju Svemirom i pronalazak neke nove značio bi promenu kompletne paradigme ljudskog saznanja. Čak i tako, naučnim metodama približili bi se istini još više, ali zašto je onda potrebno bilo kakvo pojednostavljenje i jednostavno vera bez objašnjenja? Zar je toliko lakše živeti u neznanju? 2. Religija 2.1. Treba li nam tumačenje poretka stvari i smisla kad imamo jednostavno objašnjenje? I neko vrlo promućuran se odavno setio i omogućio nam je jednostavnost - religijsko pojednostavljenje prihvatljivo svima! Bez obzira ko koliko puta gleda u Zvezde, ushićenima ili umornima, onima koji se bave Matematikom ili onima koji taj alat nisu pribavili, učenima ili siromašnima, baš svima! Poručio nam je kroz Njegovu Knjigu Istine, ako želimo da ostanemo nekažnjeni (???), da nam se Postojanje produži na drugom svetu, Gore Negde, kako kaže on, na Nebu (neznajući o njemu baš mnogo, ali nema veze), onda verujmo u Njega, Tvorca Svega, i ništa ne pitajmo, utonimo i sakrijmo se oko tradicije, Njegovog morala i dogmi koje nam je On propisao i eto, biće nam lakše...Uostalom naređuje i da moramo, jer ako se drznemo da razmišljamo o Njegovom znanju o Svrsishodnosti ili ako nedaj bože, sumnjamo u Njegovo moralno učenje.... O kakvo opterećenje ka nama od velikog Tvorca Svemira, kakva sujeta! Dodatno našem neznanju još i prepliće moralne stavove sa Poretkom, pa nam i još i preti... Pa dobro, pokušajmo da razumemo...i Sokrat bi rekao da nema ozbiljnog promišljanja bez razmišljanja o moralu...``

ANTIKVITET: SERVIS ZA DEZERT Set dezert tanjira za kolače Naziv servisa:Tacna + Set dezert tanjirića Proizvodnja: Bohemija Made in Czechoslovakia Godina: oko 1935. Tehnički podaci: Materijal: Staklo Boja:Žuta Dimenzije: Velika tacna: R = 32 cm dno 11 cm Dizajn: Sa 45 staklenih kuglica po obodu Tanjirići: Dimenzije: R = 19 cm dno 7 cm Dizajn: Sa 35 staklenih kuglica po obodu Komplet se sastoji od: velike tacna + 6 dezertnih tanjirića Detaljno stanje: Odlično. Status: Kolekcionarski primerak