"Dnevnik šonjavka 4 - Pasji dani" - Džef Kini U knjizi "Dnevnik šonjavka - Pasji dani", Džef Kini nas vodi kroz nove avanture neodoljivog Grega Heflija, koji se suočava s preprekama i izazovima u svakodnevnom životu. Letnji raspust je u toku, a većina dece se zabavlja napolju. Međutim, Greg Hefli odlučuje da ostane unutra i igra video igre skriven iza spuštenih zavesa. On je samopriznati "kućni tip" i ovo je njegova savršena letnja fantazija - bez obaveza i pravila. Međutim, Gregova majka ima drugačiju viziju idealnog leta, koja uključuje aktivnosti na otvorenom i porodično zajedništvo. Kako će se razviti borba između Gregovih planova i majčinih želja? Možda će nova promena u porodici Hefli uticati na ishod? "Dnevnik šonjavka - Pasji dani" istražuje sukobe između želja tinejdžera i očekivanja roditelja tokom letnjeg raspusta. Kroz smešne situacije i komične obrte, knjiga nam pruža uvid u svet Gregovih avantura i izazova. Saznajte kako se Greg nosi s pasjim danima letnjeg raspusta i kakve komične zaplete i sukobe doživljava u ovoj zabavnoj i relatabilnoj priči. Knjiga "Dnevnik šonjavka 4 - Pasji dani" je izrađena u mekom povezu, ima 221 strana, autor je Džef Kini . Težina je 0.28 kg. Dnevnik šonjavka 4 - Pasji dani cena Cena knjige "Dnevnik šonjavka 4 - Pasji dani" je 1056,00 dinara. Cena sa popustom je 897.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

DEČJE NOVINE Gornji Milanovac 1985 broširani povez 120 str dobro očuvana

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

ZAVOD odlično očuvana

EDICIJA AVANTURE 20. FRANKEŠTAJN - MERI ŠELI Liber Novus 2015, 255 strana, tvrd povey b5

ŽELJKO IDE U BOLNICU - Kristijan Lamblen [22/07/09]

Otkako je njihova zvezda Eufonija prestala da peva, narod muzike ne može više da proizvodi instrumente. Mali Princ i Lisica slute da se iza tog ćutanja krije slomljeno srce.

Noć se spuštala na Zmajev prolaz. Kakve li još avanture čekaju moju družinu?, pitao se kapetan Riđobradi dok je u daljini gledao zalazak sunca.

Bajkovita priča o ljubavi, sreći, životnim tajnama, žudnji za slobodom, daljinama. Dva patuljka, brat i sestra, Sunčan i Pahuljica, žive u Zaboravljenoj Zemlji, u svojoj crvenoj koralnoj kućici. Na svom čudesnom ostrvu Sunčan i Pahuljica se druže sa galebovima i ribama, a magični šum talasa ih budi i uspavljuje. Jednog dana, njihova sreća biva prekinuta – na ostrvu se pojavljuje jedrenjak i ljudi odvode Pahuljicu. Prevelika ljubav brata prema sestri odvodi Sunčana na daleke morske puteve. Ako želiš da saznaš sudbinu patuljaka, zaplovi i ti uzburkanim morima i poseti čudesna ostrva i zamkove, porazgovaraj sa fantastičnim galebovima i upoznaj dobrog dečaka Jelena.

bajke dizni diznijeve unutrašnjost odlično očuvana na pojedinim na uglovima trag korišćenja knjiga o džungli uspavana lepotica robin hud 101 dalmatinac lisica i pas u potrazi za nemom lepotica i zver petar pan mala sirena alisa u zemlji čuda pinokio petar pan bambi mačke iz visokog društva princeza i žabac lokaf

Nataša Stanković-Šošo i dr. Logos Knjiga je polovna, u odličnom stanju

Sa posebnim pismom i kovertom. „Ho-ho-ho!“, kikotao se Deda Mraz. „Gde li se krije to pisamce?“ Spremite se za toplu novogodišnju priču o malenom mišu koji je iznenada postao Deda Mrazov pomoćnik. Uz nesebičnu Miškovu pomoć Deda Mraz je odabrao prave poklone za decu. Napiši i ti pismo Deda Mrazu i pronađi kovertu u ovoj predivnoj slikovnici.

Izdavač: Naša djeca, Zagreb Stihovi: Anđelka Martić Povez: tvrd (cela slikovnica je od tvrdog kartona) Broj strana: 12 Ilustrovano. Ćirilično izdanje. Format: 22 x 29 cm Spolja kao na slikama. Malo habanja na jednoj dvolisnici (poslednja slika) i crvenog mastila na hrbatu i dva lista, lepo očuvana. (K-141)

Izdavači: Zmaj, Novi Sad / Atlantis, Novi Sad Povez: tvrd Broj strana: 96 Ilustrovano. Format: 23 x 29 cm Odlično očuvana. Od drevnih vremena do danas, u svim delovima sveta, religije, sa svom svojom raznovrsnošću, čine deo života ljudi. Knjiga Religije sveta podeljena je na 4 dela. Svaki deo počinje sadržajem u kojem se nabrajaju različita poglavlja i daje njihov kratak rezime. Na poslednjim stranicama knjige grupisani su podaci, važne ili slabo poznate činjenice, mapa rasprostranjenosti religija i spisak bogova. Tu je i indeks, koji na lak i jednostavan način, omogućuje brzo kretanje po knjizi u potrazi za želejnom informacijom. Zašto su praistorijski ljudi podizali kamene stubove? Koji je najznačajniji grčki bog? Koji su osnovni tekstovi judaizma? Kad su se pojavile velike podele u hrišćanstvu? Gde su koreni islama? Šta je to reinkarnacija?... (K-141)

Sa slike.

Na prvoj strani manji deo zalepljen selotejpom.

Kao novo.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Čehoslovačka stara značka PROTIVVAZDUŠNE ODBRANE Stanje kao na slikama..

7(20k) Bugarska 1918 Cenzurisana razglednica iz Sofije za Vranje

Sa slika.

Sa slika.