U alternativnoj stvarnosti je 1984. godina. Nema više država i naroda jer je svet podeljen na tri velesile, superdržave Okeaniju, Evroaziju i Istaziju, koje međusobno ratuju, neprestano praveći i kršeći paktove, potpuno opsednute željom za vladavinom nad čitavom planetom. Vinston Smit, službenik iz Londona, provodi jednoličnu, turobnu svakodnevnicu svestan da nešto nije u redu, da nije sve onako kao što izgleda. Kako nema s kim da podeli svoje sumnje, počinje da se pita da li je poslednji razuman čovek na svetu ili je lud. A onda niz slučajnih, naizgled beznačajnih događaja, koji možda i nisu sasvim slučajni, počinje da mu otkriva pravu stvarnost, skrivenu iza političkih manipulacija vladajuće klase i njenog diktatorskog vođe, Velikog Brata. U sumanuto opasnoj potrazi za istinom, Vinston će morati da se suoči sa svojim najmračnijim tajnama i da pronađe odgovore na teška pitanja o ceni slobode, sreće i ljubavi. Iako napisan pre više od sedamdeset godina, distopijski roman 1984 Džordža Orvela ne samo da je odoleo vremenu, nego je danas možda čak i aktuelniji nego kad je prvi put objavljen, i upravo o tome se ogleda njegova gotovo proročanska, u isto vreme opčinjavajuća i zastrašujuća moć.

Glavni junak romana, Matija Paskal, odlučuje da napusti kuću, porodicu, grad, jednom rečju − sve, usled nesreća koje su ga zadesile. Matija smatra da mu od te odluke zavisi sreća, a i sam život. Jednoga dana, u kockarnici u Monte Karlu, osvaja pozamašnu svotu novca i počinje da se premišlja, da ponovo preispituje svoju odluku i na kraju odlučuje da se ipak vrati kući. Ali kako to obično biva, sudbina ima druge planove, i naš junak u novinama saznaje da je − umro! Tačnije, u njegovom gradiću je pronađen leš i njegova supruga i njegova tašta su nesrećnika identifikovale kao − Matiju Paskala! Shvativši da je službeno mrtav, te time i slobodan čovek, prepoznao je šansu da započne novi život i da napokon živi onako kako on smatra da treba. Menja identitet, menja i svoj lični opis i započinje novi život, nadajući se da će biti srećniji od prethodnog. Luiđi Pirandelo (1867—1936) bio je italijanski romanopisac, pesnik i dramaturg. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, zbog svoje „hrabre i briljantne obnove drame i scene”. Njegova dela, od kojih su neka napisana i na sicilijanskom, uključuju romane, stotine kratkih priča, četrdeset predstava. Pirandelove tragične farse smatraju se pretečama drame apsurda. Jedan je od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Prvi značajniji književni uspeh postiže romanom „Pokojni Matija Paskal” koji je napisao bdijući uz paralizovanu suprugu, 1904. godine. Roman tematizuje problematiku društvene maske koja je nametnuta svakome od nas i koje se ne možemo osloboditi.

Maja Solar / Vladimir Stojnić / Jelena Anđelovska / Vitomirka Trebovac / Branislav Živanović / Ivana Maksić / Goran Živković / Bojan Vasić / Vladimir Tabašević / Anja Marković / Srđan Gagić / Maša Seničić / Radmila Petrović / Dejan Kanazir Priredio Stevan Bradić. „Kakva se poezija danas piše? Ko su pesnici i pesnikinje koji još uvek i uprkos svemu istrajavaju u ovom neobičnom poslu, koji je možda najkompleksniji način da se suočimo sa svetom oko sebe i sa nama samima? U vremenima kakva su naša, u kojima dominira govor medija i interneta, kao da više nema prostora da se začuje pesnička reč. Neki čak smatraju da je prošlo vreme poezije, a možda i same umetnosti. Da li to znači da su nam jedino ostali tržni centri, kupovina i prodaja, a da vredi samo ono što na sebi nosi cenu? U ovakvom svetu više ne može biti reči o našoj ljubavi, strasti, ogorčenju, očaju, bedi, borbi, radosti i nadi da je drugi svet moguć. Poezija zastupljena ovim izborom, međutim, svedoči o pomenutim stvarima. Ako je već tako, onda ona predstavlja logičnu pobunu protiv sveta koji ju je poništio, poništavajući i nas same. Ova poezija to čini na različite načine, ponekad ozbiljno, a ponekad sa humorom, ali uvek sa nepokolebljivim uverenjem i jezičkom veštinom koja predstavlja autentični razvoj sposobnosti našeg jezika da progovori o stvarnosti u kojoj smo se zatekli. Upravo zato je moramo čitati.“ – Stevan Bradić

Nije bilo moguće zamisliti da će išta ikada više postojati, osim tona. Šezdeset i šest minuta – toliko je trajao. Prvi put kada se javio, i svaki naredni. Stajala sam pod tušem, čvrsto sklopljenih očiju, voda je tekla po meni i oko mene… To je bilo samo moje vreme… Voda je vremenom postala mlaka, onda i hladnjikava. Nije mi smetalo. Sve dok. Sve dok nije došao. Nešto je pocepalo i vazduh oko mene, i šum vode, i umrtvljene misli. Kapci su se odlepili. Uletela sam u dnevnu sobu, tamo zatekla sina i moram da priznam, laknulo mi je kad sam na njegovom licu prepoznala užas, to je značilo da i on čuje, da zvuk nije samo moj. Istrčali smo onda na balkon, oboje, mahali smo rukama kroz vazduh, kao da taj zvuk plete nekuz mrežu oko naših tela iz koje se moramo zajedno izbaviti. Dole, na ulici, automobili su se sudarali, jedan za drugim, nisu čak ni pokušavali da zakoče, ljudi su se valjali po trotoarima držeći se za glave, psi su trčali ukrug. Verovatno bi se čuli i vrisci, da je išta drugo moglo da se čuje. Bližila se godišnjica Pipa, razarajućeg zvuka koji je opustošio Barbar i ubio more. Oni koji su ostali se nose sa blizinom te strašne i besmislene godišnjice. Nema više ribara, samo Simon i dalje izlazi u svojoj barci, pliva i roni. Govorili su mu da je proplivao pre nego što je prohodao. Da je ronio pre nego što je proplivao. Simonovo more nije preživelo Pipa i on mora da se suoči sa izvorom smrtonosnog zvuka. Njegova žena, Helena, ostaje da unese neki smisao u dane koji se smenjuju, čini se, uvek jednolično. Potrebno je danima nadenuti nova imena. David, Leni i Trava spremaju događaj, ne koncert, nego baš događaj, onako kako su ih nekada veliki muzičari pravili. Zvaće ga Year of The Spectre .

„Puna magične snage ljubavi, ova šarmantna knjiga će ugrabiti vaše srce.“ – Harlequin Junkie Moja ljubavna priča počela je pismom. Samo ne od muškarca u kojeg sam se na kraju zaljubila. Već od njegove ćerke, slatke devojčice po imenu Birdi Maksvel, koja je pisala časopisu za koji radim. Vidite, jednom godišnje moj poslodavac ispunjava želje čitaocima, a ona mi je pisala usred leta. Zato sam joj ja ispunila nekoliko želja. Bilo je to bezazleno... barem sam tako mislila. Sve dok jednog dana nisam otišla predaleko. I dok sam anonimno ispunjavala još jednu Birdinu želju, njen otac me je popreko pogledao. Njen poražavajuće zgodni tata, samohrani roditelj. Trebalo je tada da prestanem da glumim dobru vilu. Trebalo je da se okanem toga. Ali prosto nisam mogla. Bila sam čudno povezana sa tom devojčicom, koja me je navodila na iracionalne postupke. I tako sam se pojavila na njenom pragu. „Urnebesni nesporazumi, neočekivani obrti, ogromna količina ljupkosti iskombinovana u neodoljivom romanu. Od ovoga će sigurno zavibrirati fina tkanja srca čitaoca....“ – Publishers Weekly „ Srećno pismo Vaj Kiland i Penelopi Vord predstavlja Besane u Sijetlu našeg vremena.“ – Popsugar

„Sandinista“ je nova zbirka poezije Dragana Boškovića koja se sastoji od 3 poeme ( Special price ): Slovenija , Dalje i Le bandiere nere . U trenutku kada književnost umire u pesniku, tekst postaje simbolička matica smrti, „prekrasno lice gubitka”, kako bi rekla Kristeva. I dok se na koži prepoznaju „olovne mrlje”, „neka mala slova, reči, lezije”, otkrivajući se u gestovima, nagoveštena večitom mimikrijom znaka – smrt književnosti još uvek nije strašna. (Slovenija) „Dalje“ je jedan oblik simboličke mere koja se konstantno pomera, raste, transformišući iskustvo teksta u iskustvo supstancijalne krize. Jer, ako je ono najgore što nam se može dogoditi manje od onoga što možemo podneti, najgore se, dakle, uvek dešava. Poema Dalje je ekscesni čin objave, granično mesto vidljivosti događaja koji nikada nije upravo ono što smo kadri da podnesemo. (Dalje) Moguće je moliti se i biti glas ništavila, biti izgubljen i pisati za neki budući vek, moguće je, naposletku, predvoditi „vojsku mrtvih na speedu” i istovremeno šaputati Gospi, „utrobi njenoj što leprša”. Postoji nešto programsko, manifestno, u poemi „Le bandiere nere“, a što zapravo, u čitavom „Sandinisti“ odjekuje kao smrtnosno jevanđelje, nadzemaljski a ljudski znak, neka čudna uteha, poslednja milost. (Le bandiere nere). Dragan Bošković je već stvorio stih koji je revolucija i samom sebi kontrarevolucija. (Iz pogovora „Najdalje“ Aleksandre Sekulić) Dragan Bošković (1970) srpski je pesnik, teoretičar književnosti i redovni profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Urednik je naučnog časopisa „Nasleđe“ i monografske biblioteke „Crvena linija“ (FILUM, Kragujevac). Dobitnik je više pesničkih nagrada i poezija mu je prevođena na poljski, ukrajinski, češki, slovenački, španski i japanski jezik. Živi u Beogradu, radi u Kragujevcu.

U palati cveća - Viktorija Prinsvil senj2+

Sluskinjina prica Margaret Atwood / Atvud Izdavac: Globus, Zagreb 1988. Tvrd povez sa zastitnim omotom, strana 348 Vrlo dobro stanje

„Antologiju sam zamislio kao dodatak o tome da su mnogobrojna vrata za našu generaciju bila zatvorena, po uzoru na njegovu priču o tome kako je na ulazu u muzej Pegi Gugenhajm u Veneciji uvek nailazio na ta famozna zatvorena vrata. Antologija se, međutim, zavšava tekstom koji kaže da nije tačno da bi prvo trebalo da se oslobodimo nevinosti i iluzija”, Draško Ređep . Povez knjige : broširani Strana : 478 Format knjige : 11X18 CM Pismo : ćirilica

Priča o Jeleni Anžujskoj, ali ne samo to-priča o narodu, o bilju, o zadužbini. Jedina žena u našoj istoriji koja je dobila svoje žitije. Žena Uroša I, kraljica Jelena, delila je siromasima svojeručno jelo i odelo, poučavajući u svojoj kući kćeri siromaha.Cela zemlja je uznapredovala od njenog dolaska. Sve ovo nalazimo i u ovoj knjizi, ali i... šta je bilo u glavama običnog naroda pred njen dolazak? `Svaka biljka traži mesto i zemlju na kojoj najbolje uspeva` Otkrijte šta se sve krije iza ove rečenice,zašto je ona bitna za Jelenu Anžujsku,zašto za ćerku starog vodeničara. Koju je to tajnu otkrila kraljica Jelena i da li će istina izaći na videlo dana? Saznajte kako i koliko ja sudbina nas malih ljudi povezana sa onima koje nazivamo velikim Povez knjige : broširani Strana : 200 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

U kratkim esejima priređenim u knjizi "Ženski razgovori", Dušan Radović na sebi svojstven način, sa puno dobronamerne ironije i prostodušnog humora analizira sve stereotipe karakteristične za muško-ženske odnose, ali ne sa namerom da ih ruši, već samo da, po ko zna koji put, konstatuje njihovo postojanje i obogati ih aromom sopstvenog promišljanja... Povez knjige : broširani Strana : 232 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

U Barseloni 1979. petnaestogodišnji Oskar Draj provodi slobodna popodneva lutajući po živopisnim ulicama Barselone u blizini internata u kom pohađa školu. Na jednom od svojih putešestvija, on upoznaje Marinu, intrigantnu devojku s kojom se upušta u pustolovinu razotkrivanja bolne zagonetke pohranjene u prošlosti grada, o tajanstvenom Mihailu Kolveniku, koji je, ne želeći da prihvati da smrt ne pripada živima, krenuo u pohod protiv smrti, kako bi popravio nepopravljivo. Cenu će vremenom platiti mnogi njegovi prijatelji, kao i ljudi čiji su se životi ukrstili s njegovim. „Među svim knjigama koje sam objavio od kada sam se još 1992. okušao u ovom čudnom zanimanju romanopisca, Marina mi je jedna od omiljenih.“ Karlos Ruis Safon Povez knjige : broširani Strana : 302 Format : 20x14 cm Pismo : latinica

Smiraj dana na Balkanu može se čitati kao pažljivo iznijansiran, ljubavni roman čija glavna tema – ljubav u bračnom trouglu – dobija dodatna značenja na fonu prethodnih ljubavi Vere Korać i paralelnih ljubavnih priča njenih prijateljica. Ovaj roman može se čitati kao roman sa internacionalnom temom, budući da je Verin profesionalni život (ona je organizator seminara engleskog jezika koje drže poznati američki lingvisti za srednjoškolske profesore širom Jugoslavije) povezan sa brojnim putovanjima i galerijom likova naših i stranih intelektualaca. Njihovi susreti i razgovori svedoče o idejnim i kulturološkim razlikama, tačnije o sukobu dveju civilizacija: zapadne (američke) i istočne (balkansko-jugoslovenske). Smiraj dana na Balkanu može se čitati kao društveno-istorijski roman o aktuelnim zbivanjima u Jugoslaviji početkom devedesetih, koja nagoveštavaju tragičan dolazak novog rata. U tom smislu, kulminacionu tačku u fabuli romana predstavlja okupljanje svih romanesknih likova, različitih nacionalnosi i veroispovesti, na jednom mestu u jednom danu: veliko slavlje povodom premijere baleta koji je zasnovan na istoimenom romanu glavne junakinje i izveden u Sarajevu, 1991. godine, pretvara se tokom noći u žestok sukob i sveopštu tuču. U humorističko-satiričnom tonu, luksuzni restoran slavlja preobražava se u „balkansku krčmu“ razdora. Povez knjige : broširani Strana : 415 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

Ako volite Lovca na zmajeve ovo je prava knjiga za vas. Američki derviš je blistavo napisan, odmeren i emotivno silovit pogled na uzajamno delovanje vere i savremenog života. I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom Hajata Šaha čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi. Ovo je iskren, ličan roman o kojem će čitaoci razmišljati dugo nakon što okrenu poslednju stranicu. Povez knjige : broširani Strana : 354 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

ŽENSKI RODOSLOV je uzbudljivа porodičnа sаgа, krvаvа аntologijа ženskih bolovа, rečnik večite ženske sudbine. Od Ivаne, kojа je početkom XIX vekа, negde u crnogorskim plаninаmа, ubilа Turčinа, do Ive, kojа krаjem XX vekа pokušаvа dа pobegne od usudа svojih pretkinjа i dа uzme život u svoje ruke. NJihove neverovаtne sudbine liče nа bаjku: kroz dvestа godinа sаmoće rаđаle su kаo zečice i živele kаo vučice. Trаžile su i nаlаzile, volele i gubile. Bile su sirotice i gаzdаrice, sluškinje i dаme, skojevke i čedа sаmouprаvnog socijаlizmа u kostimimа hipi devojčicа. Moćne i nemoćne, odаne i lаžljivice, kupаle su se u šаmpаnjcu i kuvаle čorbu od suzа. Kroz njihove živote su prolаzili i odredili ih moreplovci i аvаnturisti, kotorski kolenovići i cetinjski gospodаri, umetnici i kаbаdаhije, vаrаlice i krаljevski oficiri, Podgoričаni i Zаgrebčаni, pečаlbаri i rаtnici, kockаri i jugoslovenski političаri... Povez knjige : broširani Strana : 303 Format : 21 cm Pismo : ćirilica

FAKTOTUM, po mišljenju kritike najbolji roman Čarlsa Bukovskog, tematski je nastavak poznatijeg romana BLUDNI SIN. Devetnaestogodišnji Henri Kinaski izbačen je iz kuće i godinama luta Amerikom, od jedne daleke obale do druge... Povez knjige : broš Strana : 173 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : ćirilica

Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki. U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti. Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju. Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava... U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU. Povez knjige : broširani Strana : 265 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Freni je "ženski lovac u žitu", jer je u istom duhovnom procepu kao i Holden Kolfild, i mada se njena životna prekretnica razrešava na drugi način, u osnovi samog "prosvetljenja" je ponovo ljubav u najširem smislu. "Freni i Zui" je inovativna knjiga, napisana u formi dijaloga između glavne junakinje i njenog brata, koji postepeno vodi katarzi i razrešenju. Povez knjige : broš Strana : 170 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Ima li ljubavi posle preljube? Roman o preljubi je zasigurno najpotresniji i najiskreniji roman Isidore Bjelice. Kroz priču o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna ljubavnica oženjenog muškarca, Isidora Bjelica se uhvatila u koštac sa jednom od najtežih, najbolnijih i najprećutkivanijih tema – preljubom. Koristeći istinite priče, materijale, SMS poruke, kao i šokantne podatke o baratanju magijom, hemijom i ezoterijom u borbi za muškarce, Isidora otkriva jedan skriveni svet preljubnica i prevarenih žena o kojem se do sad ćutalo... Ima li ljubavi posle preljube? Kako preživeti preljubu? Kako pobediti u ljubavi i kako ne poludeti od strasti – to su teme kojima se Bjelica bavi na do sada nezapamćeno i brutalno otvoren način. Ako ste ikada bili prevareni ili ste varali, onda će vam Roman o preljubi pomoći da shvatite da li se iz tog vrtloga može izaći kao pobednica. Roman o preljubi je zasigurno najiskreniji i najzreliji roman autorke desetina bestselera, koja je da bi napisala ovako kompleksno delo morala i sama da prođe kroz pakao izdaje, jer ovako potresno, bolno, životno piše samo onaj ko je strasno voleo i još strasnije patio. Prevarena žena i njena psihologija tek sa ovim romanom prestaju da budu tabu tema srpske književnosti. Povez knjige : broširani Strana : 184 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

LIST NA KORICI HLEBA je prva knjiga Srđana Valjarevića. Nastala je jednog leta kada je autor imao samo 22 godine. To je roman-mozaik, kaleidoskopska slika sveta viđenog očima deteta. Jer pisac je mladić koji je ostao dete, i to je velika vrednost ove knjige o odrastanju, koja je nagoveštaj njegovih kasnijih dela „Komo“ i „Dnevnik druge zime“. Povez knjige : broš Strana : 133 Format : 12x21 cm Pismo : latinica

U ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli – pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja i njegove sudbine. Povez knjige : broširani Strana : 227 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

SJAJ U OKU ZVEZDE je romаn o snаzi vere! O stvаrаlаštvu i žrtvi! O dаrovimа Duhа Svetogа! O nevidljivoj svetlosti ikonа! O ženаmа koje su menjаle istoriju slаvnog Vizаntijskog cаrstvа i istoriju hrišćаnstvа.. O pobedi prаvoslаvljа. Glаvne junаkinje romаnа SJAJ U OKU ZVEZDE su tri izuzetne žene. Živele su u dobа kаdа crkve nisu bile domovi Božji, već su ličile nа povrtnjаke i ptičаrnike. Kаdа je, po zаpovesti cаrevа i pаtrijаrаhа, ikonoljublje proglаšeno zа jeres. Kаdа su ikone skrnаvljene i jаvno uništаvаne, а svi koji ih poštuju progаnjаni. Irinа i Teodorа bile su vizаntijske cаrice. Volele su ikone i borile su se zа povrаtаk ikonopoštovаnjа, svаkа po svojoj moći i po svojoj prirodi. Lilijа je bilа ikonopisаc. Nije se odreklа svoje uzvišene umetnosti ni kаdа su mnogi slikаri odbаcili dаr Božji dа bi primili dаrove cаrske. Ni kаdа je ikonopisаnje zаbrаnjeno. Znаlа je dа "čoveku ne vredi dа zаdobije čitаv svet аko duši svojoj nаudi". Ostаlа je vernа, i svojа, zаgledаnа u sjаj u oku Zvezde nezаlаzne. Povez knjige : broširani Strana : 568 Format : 21 cm Pismo : ćirilica

Svetislav Basara se na prepoznatljiv način i sa jedinstvenom dozom humora u ovoj, kako sam kaže „komendiji del arte“, bavi tabu temama o kojima u Srbiji, politički rečeno, u proteklim decenijama nikada nije postignut konsenzus, niti je u izgledu da do njega dođe u bliskoj budućnosti. Svetislav Basara je dobitnik mnogih srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, između ostalih i prvi dobitnik nagrade Fondacije Borislav Pekić. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, eseja i drama koje su izvođene na mnogim scenama. Knjige su mu prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Povez knjige : broširani Strana : 262 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Jedna od najvažnijih i najvrednijih knjiga XX veka. Dramatično putovanje Džejni Kroford, koju potraga za identitetom vodi stazama na kojima će spoznati ljubav, iskusiti životne radosti i tuge i spokojna se vratiti sebi kao davno napuštenom domu. Kada je 1937. godine ovaj roman o ponositoj, nezavisnoj crnkinji objavljen, muškarci kritičari uglavnom su ga prikazali s omalovažavanjem. Kada je nakon skoro četiri decenije ponovo objavljen, roman Oči su im gledale u Boga ušao je u kanon afroameričke književnosti kao jedno od najbitnijih dela. Svetloputa, dugokosa, sanjalica Džejni odrasta očekujući da će se prema njoj postupati bolje nego prema ostalima. Ali stvarnost je surova sve dok ne upozna Čajnog Kolačića. On je mlađi od nje, ali podjednako budi i njeno srce i duh i omogućava joj da uživa u životu a da ne bude ni tegleća radna snaga niti ukras nekog muškarca. Tako počinje njena životna priča koja nema srećan kraj, ali ipak čitaoca ispunjava neobičnim mirom i zadovoljstvom. Džejni je crnkinja koja ne mora da proživi život izgubljena u tugovanju, gorčini, strahu ili glupim romantičnim sanjarijama. Umesto toga je, prema sopstvenim rečima, ispunila ono što svako mora – da stane pred Boga i da sama nauči kako se živi. „Roman pun duše, koji razume i ljubav i okrutnost, koji razdvaja uskogrude ljude od onih velikog srca, ne gubeći pritom sažaljenje prema onima zlosrećnima koji ne znaju valjano da žive.“ – Zejdi Smit „Za mene ne postoji knjiga važnija od ove.“ – Alis Voker

Autorka bestselera Jedina žena za stolom i Drugi Ajnštajn . „Uzbudljiva priča o ambicijama i ljubavi.“ – Kirkus Reviews Godine 1909. mladi bračni par izlazi iz voza. To su Klementina i Vinston Čerčil. Iz gomile na peronu izleće ljutita žena. Napada Vinstona i grubo ga gurne u pravcu voza koji nailazi. Neposredno pre nego što se Vinston spotakne, pribrana Klementina ga hvata za sako. Ovo neće biti jedini put da Klementina Čerčil spasava svog muža. Ledi Klementina je surova priča o ambicioznoj blistavoj, komplikovanoj, odanoj, smeloj i ponekad svadljivoj ženi. Priča o Čerčilovoj partnerki koja nije pobegla od guste tmine rata i nije se predala ni očekivanjima ni neprijateljima. „Fascinantan roman o savršenoj političarki.“ – People „Istinita priča o neustrašivosti i ambicijama najuticajnije žene iz senke s prve polovine dvadesetog veka.“ – Parade „Intrigantan roman o heroini čiji je uticaj prelazio granice Britanskog kraljevstva. Mari Benedikt je maestralno iznela lik Klementine Čerčil u prvom licu.“ – Publishers Weekly