kao na slikama h426

Dodatne informacije Pisac EDVARD GIBON Izdavač DOSIJE – BEOGRAD Izdanje 2007 Povez MEKI Strana 576 Stanje Dobro

Artileria - bombardovanje Beograda

hotel balkan

niska banja

Spomenik knezu Mihailu u Beogradu, koji se nalazi na Trgu republike, podignut je 1882. godine, čini ga konjanička figura vladara i posvećen je knezu Mihailu Obrenoviću. Autor spomenika je italijanski skulptor Enriko Paci, dok su reljefi na spomeniku rađeni su prema crtežima arhitekte Konstantina Jovanovića. Spomenik predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Knez Mihailo Obrenović (1823.-1868.) je bio knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine. Prvi put je na kneževski presto stupio posle smrti starijeg brata Milana I Obrenovića i vladao do 1842. godine, kada je svrgnut u buni koju je predvodio Toma Vučić-Perišić. Knez Mihailo je došao po drugi put na presto posle smrti svoga oca, kneza Miloša, 1860. godine. Vladao je osam godina kao prosvećeni apsolutista, unapredivši Srbiju, sklapajući ugovore sa susednim zemljama za zajedničke akcije na Balkanu. Za vreme druge vladavine Turska vlast je iselila posade i predala poslednje gradove Beograd, Šabac, Smederevo, Soko, Užice i Kladovo na upravljanje Srbiji 1867. godine. Vlast Kneza Mihaila Obrenovića je prekinuta atentatom u Košutnjaku 1868. godine. Tokom druge polovine 19. veka, u Beogradu se podižu javni spomenici koji predstavljaju ugledne ličnosti iz kulturnog i političkog života Srbije. Tako je odlučeno da se nakon više polemika i konkursa podigne spomenik knezu Mihailu Obrenoviću, koji bi bio postavljen na tadašnjem Pozorišnom trgu ispred Narodnog pozorišta. Povodom ove odluke objavljen je međunarodni konkurs 1873. godine. Na konkursu je pristiglo 17 radova, uglavnom stranih umetnika. Za autora je izabran italijanski vajar Enriko Paci (Enrico Pazzi). Ovaj italijanski vajar je rođen u Firenci 1819. godine. Bio je učenik čuvenih vajara Sartija i Đovanija Diprea. Predstavnik je italijanskog verizma. Njegov umetnički pravac nalaže da se prikaže život onakav kakav jeste, sa svojim lepim i ružnim stranama. Paci se proslavio spomenikom italijanskom piscu Danteu. Spomenik Danteu podignut je 1865. godine ispred firentinske crkve Santa Kroče (Santa Croce). Predlog italijanskog umetnika je predstavljao novinu u srpskoj sredini, zbog prikaza vladara na konju. Rad na ovom spomeniku je započet 1874. godine, a nastavlja se 1878. godine, kada Srbija stiče državnu nezavisnost. U to vreme podizanje ovakvog spomenika pobedi i oslobođenju ponovo postaje aktuelna tema. Spomenik knezu Mihailu rađen je u duhu klasičnih italijanskih predstava vladara na konju, koje su imale uzor u antičkoj umetnosti i predstavlja prvi je monumentalni konjanički spomenik u Srbiji. Kao model za figuru konja kojeg jaše knez Mihailo Obrenović, poslužio je konj Vranac, kojeg je knez dobio vraćajući se sa svadbenog putovanja iz Rumunije 1867. godine. Knez Mihailo i Julija Hunjadi, zastali su u selu Bašahid, (danas Bašaid), gde je Dimitrije Birimac, tadašnji beležnik u selu, poklonio najlepšeg pastuva novopečenom paru. Spomenik je odliven u Minhenu 1879. godine u radionici Ferdinanda fon Milera (Ferdinand von Mueller). Nacrte za postament je uradio srpski arhitekta Konstantin Jovanović. Svečano otkrivanje spomenika upriličeno je 6. (18.) decembra 1882. godine, na Svetog Nikolu, Krsnu slavu Obrenovića. U to vreme konjanik bez kape je bio neobična pojava, pa je to javnost zapazila. Otkrivanja spomenika je predstavljalo veliki spektakl, povodom proglašenja Kraljevine Srbije. Postavljene su tribine i scenske kulise ukrašene cvećem, heraldičkim štitovima sa dvoglavim belim orlovima, zastavama i zelenilom. Tog dana je Enriko Paci primio Orden viteza takovskog reda drugog stepena, kao autor najznačajnijeg srpskog spomenika XIX veka. Svečanosti su prisustvovali najviši predstavnici države i crkve, kao i vojske, uz veliku podršku i prisustvo naroda. Spomenik je izveden u bronzi i sastoji se iz tri dela: postamenta, pijedestala i konjaničke statue. Bronzana figura kneza na konju, oslobodioca Srbije od Turaka, čija ispružena ruka pokazuje na još neoslobođene krajeve. Pijedestal je ovalnog tipa sa reljefnim frizom. Predstave prednjeg i zadnjeg friza su preuzete iz kruga dinastičke mitologije koja veliča drevnost i herojstvo srpskog naroda i njihovu obnovu pod Obrenovićima. Pijedestal je postavljen na drugi noseći postament, obložen mermernim pločama i profilisanim blokovima, sa ukrasima livenim u bronzi i bronzanim pločama sa imenima oslobođenih gradova 1867. godine Beograd, Smederevo, Kladovo, Soko, Užice i Šabac. Na zadnjoj, severnoj strani ispisan je tekst: `Knjazu Mihailu M. Obrenoviću III. blagorodna Srbija`. Spomenik je postavljen na Trgu Republike (nekad Pozorišni trg) u Beogradu, ispred zgrade Narodnog Muzeja i u neposrednoj blizini Narodnog pozorišta. Za vreme XIX veka trgovi u Beogradu i unutrašnjosti bili su mesta gde su se odvijale razne paradne manifestacije i ceremonijalne proslave vladara iz dinastije Obrenović. Javnost centralnog gradskog trga, usklađenog sa estetskim načelima formiranja i uređenja javnih gradskih prostora, definiše ga kao političko-estetski fokus grada. U simboličnoj topografiji grada važno mesto imaju javni spomenici, koji su u simbiozi sa trgom, kao manifestacionom pozornicom, iskazivali moć dvora i vladajuće klase. Ovaj beogradski trg za nekoliko decenija kasnije dobija još jednu impozantnu građevinu, zgradu Uprave fondova. Postavljanjem spomenika vladara u centar gradskog prostora, trg dobija ideološki značaj, postaje ikonološko polje i svojevrsna bina formirana prema principima arhitekture tadašnjih evropskih gradova baroknog stilskog koncepta i urbanizma. Tako glavni trg postaje reprezent grada, države i samog dvora, odnosno novih političkih i kulturnih promena, i na njemu se odigravaju privatna i javna reprezentacija vladajuće dinastije. Zbog svojih značajnih istorijskih i umetničkih vrednosti, Spomenik knezu Mihailu utvrđen je za kulturno dobro od velikog značaja (Odluka o utvrđivanju, Sl. glasnik SRS, br. 14/79). Konzervatorski radovi na spomeniku izvedeni su 1986. godine, čišćenje 1995. godine. Obnova spomenika bila je 2020. godine.

OPIS: Mađarska revolucija, antisovjetski ustanak u Mađarskoj 1956 ----------------------------------------------------------- Eredeti fóliában, bontatlan eredeti ár 18000 Ft vagyis kb 6000 dinar Rákay Philip Szabadság tér 56 Eredeti megjelenés éve: Kiadás: Magánkiadás, Budapest, 2019 ISBN: 9786150046525 Oldalak: 488 100 / 100 Rövid leírás: A kötet, valamint az ezek alapjául szolgáló, Szabadság tér `56 című televíziós műsorsorozat közös múltunk, a huszadik századi magyar történelem egyik legdrámaibb fejezetének kíméletlenül őszinte feltárását tűzte zászlajára. S egyben tisztelgés az ismert és az ismeretlen hősök, valamint azon honfitársaink becsülete lőtt, akik az évtizednyi megpróbáltatás és szenvedés dacára sem adták fel elveiket, s akik mindannyiunknak példát mutattak. Isten adjon erőt 1956 örököseinek! Tisztelt Olvasó! E két kötet, valamint az ezek alapjául szolgáló, Szabadság tér ’56 című televíziós műsorsorozat közös múltunk, a huszadik századi magyar történelem egyik legdrámaibb fejezetének kíméletlenül őszinte feltárását tűzte zászlajára. S egyben tisztelgés az ismert és az ismeretlen hősök, valamint azon honfitársaink becsülete előtt, akik az évtizednyi megpróbáltatás és szenvedés dacára sem adták fel elveiket, s akik mindannyiunknak példát mutattak. Isten adjon erőt 1956 örököseinek! Önöknek pedig tanulságos időutazást kívánok! Rákay Philip „A körúton lakott egy nyolc év körüli kislány, akit csak sírni láttunk. A derekára kis benzines üvegek voltak kötve. […] A tankok egymást lobbantották be a benzintől. A kislány maga is a tankok alatt égett el a benzines üvegekkel a derekán. Másnap tudtuk meg a lakóktól, hogy a kapualjban a gyerek szeme láttára géppisztolyozták le a szüleit. Az apját és az édesanyját siratta. Megbosszulta őket és utánuk ment.” M. Gáborné visszaemlékezése „Most nem egy színész, hanem egy magyar anya áll a mikrofon előtt. […] Azért küzdöttem és akarok küzdeni, hogy ne folyjon többé drága magyar vér… Ebben az országban csak úgy élhetünk, ha mi, magyarok magunk intézzük sorsunkat. Ezt csak abban az esetben tudjuk, ha a szovjet csapatok elhagyják hazánkat.” Mészáros Ági rádióbeszéde, 1956. október 29. 16.00 „Elvtársak, én a megbízást elvállalom azzal a felhatalmazással, hogy a Központi Vezetőség az intézkedéseinket tudomásul veszi. […] Teljes felhatalmazást kérünk.” Apró Antal „Ismételten félreérthetetlenül kijelentem azt is: a kormány november 4-i felhívásában tett ünnepélyes ígéretét, mely szerint egyetlen dolgozónak sem esik bántódása amiatt, mert az október 23-án kezdődött tömegmegmozdulásokban részt vett.” Kádár János, 1956. november 26. „Meglátta aztán, miként bánnak rendőrtiszti ruhába öltözött nők a rabokkal: az egyikük egy tiszt feleségét levetkőztette, hasára ugrott e kiáltással: Kinyomom belőled fasiszta magzatodat! Mikor az abortusz megtörtént, az asszonnyal felnyalatta.” Kálmán Peregrin „Édes Cunikám! […] Tudtam és éreztem, hogy soha nem kerülök vissza közétek, pedig még sok-sok mindent szerettem volna Neked adni útravalóul zsenge életed kezdő lépésénél. Cunikám! Legyél nagyon jó kisfia Édesanyádnak, fogadjál szót, tanuljál jól! […] És néha-néha keressétek fel az édesapátok sírját.” Kolozsi István búcsúlevele a fiához a miskolci fogházból, 1958. október 21. „1956. október 23-a örökké élni fog a szabad emberek és nemzetek emlékezetében. E nap a bátorság, az öntudat és a győzelem napja volt. A történelem kezdete óta nincs még egy nap, mely világosabban mutatja az ember csillapíthatatlan vágyát a szabadság iránt…” John F. Kennedy, 1960

Predratna razglednica Ljube Davidovića. Ljubomir Davidović (24. 12. 1940., Beograd) je bio srpski i jugoslovenski političar, državnik i osnivač Demokratske stranke. Školovao se u Beogradu. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u unutrašnjosti Srbije. Bio je čak i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, sa kojim je u vreme njegove vladavine, iako oštro suprotstavljen, naročito njegovoj ličnoj diktaturi iz 1929, do njegove pogibije, ostao u dobrim ličnim odnosima. Bio je u Narodnoj radikalnoj stranci i 1901. godine je bio u krilu koje se izdvojilo. Godine 1912. postaje vođa Samostalne radikalne stranke (od 1919. se objedinjuje u Demokratsku stranku). Bio je ministar prosvete (1904.), predsednik Opštine Beogradske (1909), predsednik Narodne skupštine (1909) pa ministar prosvete (1904.). Tokom srpske golgote bio je zadužen za smeštaj i obrazovanje izbegličke dece na grčkom ostrvu Krfu. Zahvaljujući njemu su na Krfu izlazile i srpske novine. Nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Demokratske stranke, sastavljao je ispred svoje stranke Vladu tri puta (dva puta 1919. i jednom 1924), ali je na njoj ostao razmerno kratko, svega 289 dana. Predsednik je Demokratske stranke od osnivanja 1919. godine do 1940. godine. Na mestu predsednika Demokratske stranke ga je nasledio Milan Grol. Kao na fotografijama

Izdanje Maxima Petrovaradin 2010. 573 strana, format 23 cm, ilustrovano Povez tvrd Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1 w

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI 1886-1986 ГАЛЕРИЈА САНУ Б е о г р а д 1 9 8 7 Фотографије Јован Стерија Поповић Вук Караџић Кнез Михаило Обреновић Стојан Новаковић Јосиф Панчићњо Јован Жујовић Милан Милићевић Фрањо Рачки Михаило Пупин Лаза Лазаревић Јован Цвијић Никола Тесла Кован Јовановић Змај Исидора Секулић Михаило Петровић Алас Иво Андрић . Брош Слике 1 9 6 страниц Ћирилица 1 9 5 страница -------------------------------- Izdavač: SANU, Beograd 1987. Mek povez, format 20x24, ćirilica, 200 strana, ilustrovano. 2h

STALJIN: ENCIKLOPEDIJA Vladimir Suhodejev Žanrovi: Enciklopedije, Autobiografije i biografije Izdavač: Informatika Broj strana: 689 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23.5 x 16.5 cm Godina izdanja: 2017. Opis Verovatno još nije došlo vreme u kome bi se u potpunosti mogla oceniti Staljinova ličnost. Međutim, što je sovjetska epoha delje od nas, to se većim čine dostignuća vezana za njegovo ime. To se naročito jasno vidi danas, kada u Rusiji vlada kapital uz pomoć liberalnih reformi koje već dvadeset godina traju. Ove mizantropske reforme vrše se ne samo zbog toga da bi se u narodnom sećanju izbrisalo sve ono što je bilo svetlo i lepo u Sovjetskom Savezu, već i zbog toga da bi se uništila ruska državnost i zajedno sa tim ubile nade miliona različitih naroda da žive u miru, redu i saglasju. Zbog toga Staljinovo ime, danas više nego ikada pre, dobija na planetarnom značaju. Ovu knjigu je napisao pisac koji je istraživao život i rad J. V. Staljina, čovek koji je učestvovao u Velikom Otadžbinskom ratu, Vladimir Vasiljevič Suhodejev, čovek koji se sa velikim poštovanjem odnosi prema našoj skorijoj istoriji, vremenu kada je Sovjetski Savez (Rusija) bio jedinstven i nepodeljen i na čijem čelu je bila snažna ličnost. Knjiga je napisana radi toga da bi nova pokolenja znala i sećala se junačke prošlosti svoje zemlje, bez falsifikacija i predrasuda. Knjiga je N O V A -------------------------- 0

OPADANJE I PROPAST RIMSKOG CARSTVA - Edvard Gibon Izdavač: NOLIT / DOSIJE Beograd Godina izdanja: 2007. Povez: broš Broj strana: 576 Pismo: latinica Stanje: dobro

ŠEHER-MITROVICA pod Zvečanom Dragan Frtunić ,novo ------------------------------------------------ Meki povez, 24 cm, 336 strana. Autor: Dragan Frtunić Puni naslov: Šeher-Mitrovica pod Zvečanom Izdavač: Književno društvo Kosova i Metohije Mesto izdanja: Beograd Godina izdanja: 2010 Knjiga je N O V A ---------------------------- 1v

K008 Salko Čampara Hako, Fuad Kovač, Izdaja i zločin novi dokumenti o ustaškom, četničkom i partizanskom pokretu Nakon šestogodišnjeg rada iz štampe je izašla ekskluzivna knjiga po nazivom „IZDAJA I ZLOČIN - novi dokumenti o ustaškom, četničkom i partizanskom pokretu”, autora prof. dr. Salke Čampare i književnika i novinara Fuada Kovača. Radi se o izuzetno značajnoj knjizi s potpuno novim pristupom obradi masovnih pokreta na prostoru bivše Jugoslavije u vrijeme Drugog svjetskog rata, njihovim osnovnim karakteristikama u pojavnom obliku, ideologiji, vojnoj praksi i političkim ciljevima. Na 620 stranica ove luksuzno štampane knjige, koja ne poziva na mržnju nego nego objektivno kvalificira tadašnje prilike, po prvi put imamo potpuno novi pogled na ustaški, četnički i partizanski pokret, pojedince u tim pokretima koji se razlikuju od naših uobičajenih stavova i predodžbi formiranih pod pritiskom pobjednika. Kroz izvode iz zapisnika sa saslušanja zarobljenika, borbenih izvještaja, izjava aktera sa suđenja, statistike bolničkih protokola i autentičnih fotografija ustaške, četničke i partizanske provenijencije, možemo spoznati ono što se željelo zataškati, skloniti ili staviti u drugi kontekst. U knjizi se prvi put objavljuju imena oko 10.000 osoba, 4.000 izjava, 200 fotografija i 300 različitih dokumenata. Ova važna knjiga je, po mišljenju jednog od recenzenata, (nedavno umrlog) akademika Arifa Tanovića, „nesvakidašnje hrabro, novo i korisno historiografsko štivo“. Pored akademika Tanovića drugi recenzent je historičar Mesud Hero. Prof. dr. Salko Čampara, jedan od autora ove knjige, je doktor geoloških nauka. Autor tri knjige te više stručnih i naučnih radova. Književnik i novinar Fuad Kovač od 1980. godine bavi se novinarstvom a objaviljivao je u mnogobrojnim bh. listovima i časopisima. Poeziju piše od rane mladosti a zastupljen je u biltenu Književne omladine BiH za 1982. godinu. Prozu, poeziju i književnu kritiku godinama objavljuje u bh. i regionalnim književnim časopisima. Autor je desetak knjiga poezije, proze i publicistike. Priredio je i recenzirao veliki broj knjiga bh. autora. Urednik je u redakciji časopisa „Život” čiji je izdavač Društvo pisaca BiH. Član je Društva pisaca BiH sa statusom slobodnog umjetnika – književnika. Član je i Društva novinara BiH. Za poeziju i prozu više puta nagrađivan.

Crno bela razglednica / Dopisna karta sa tekstom na srpskom i mađarskom: Pozdrav iz Nikinaca Nisam sigurna za datovanje Nije korišćena Dimenzije: 15,5x10,7 cm K Š S 11 R1

K013 Ljubomir Popović, Poreklo porodica Kolubara, Podgorina i Tamnava

Political Power: USA vs USSR by Zbigniew Brzezinski Knjiga je u dobrom stanju, na engleskom jeziku

SALVADOR DALI WOMAN WITH HEAD OF ROSES, 1935 Printed in SWITZERLAND ŠVAJCARSKA RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1985 GNatur16

DUBROVNIK Jedna istorijska šetnja-Lujo Vojnović Broj stranica: 112 Uvez: tvrd Izdavač: Tisak i naklada ST.KUGLI,Zagreb TREĆE IZDANJE SA 50.SLIKA Knjiga u PERFEKTNOM stanju,nedirnuta✔️ Iz sadržaja knjige: Franjevački manastir, Okolna mjesta, Jezuvitska crkva....... SP

Velika istorija Švedske, podeljena na vladavine kraljeva, preko 450 str. Knjiga nepodvlačena, manji broj stranica spolja i iznutra dobio žuta potamnjenja (foxing) od starosti i viška metala.

DRAGOMIR JANKOV VOJVODINA The Ruination of a Region Data and Facts 7 Contents Introduction 9 Chapter I Basic Facts 11 Chapter II The historical overview from the 6 th century until 1918 21 Chapter III About creation of Vojvodina 41 Chapter IV Vojvodina in the 20 th century within Serbia and Yugoslavia 1918-2003 A general view 6 9 Chapter V Yugoslav Kingdom 1918 - 1941 King Aleksandar’s Yugoslavia 75 Chapter VI The Socialist Yugoslavia 1945 - 1988 Tito’s Yugoslavia 93 Chapter VII The Third Yugoslavia 1988 - 2002 Milosevic... Ilustrovana,na ENGLESKOM jeziku,156.strana.,23.cm.,2005.god. ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ✔️ 2h

dzamija izdanje knjizara - Markovic

Srebrna znacka FIAT izuzetno retka,jedna od prvih Fiatovih znacaka...

Dodatne informacije Pisac GAJ JULIJE CEZAR Izdavač ZORA – ZAGREB Izdanje 1972 Povez TVRDI Strana 459 Stanje Dobro

CRKVENI ARHIVI BIBLIOTEKE CRKVENI ARHIVI I BIBLIOTEKE - Međunarodna konferencija U organizaciji CDK “Notar” i Sekcije crkvenih arhiva i arhiva vjerskih zajednica pri Međunarodnom arhivskom vijeću održaće se u Kotoru 17. i 18. aprila 2002. godine Konferencija: “Crkveni arhivi i biblioteke. Međunarodna iskustva u zaštiti, valorizaciji, obradi i prezentaciji kulturnog blaga koje se čuva u ovim institucijama” Konferencija je zamišljena kao dvodnevni stručno-naučni skup na kome će biti prezentirano 9 referata i oko 20 koreferata iz oblasti arhivistike i bibliotekarstva, sa posebnim akcentom na statusu crkvenih arhiva i biblioteka u pojedinim evropskim zemljama, kao i u nekim od država bivše Jugoslavije, a posebno onim u Crnoj Gori. Referati i koreferati biće umnoženi za sve prisutne na Konferenciji. Podnosioci referata na našem jeziku (ili jezicima država bivše Jugoslavije) imaju obavezu da naprave opširniji rezime svog rada na engleskom jeziku, radi predavača iz inostranstva. R E F E R A T I: dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Međunarodna aktivnost crkvenih arhiva. Sekcija crkvenih arhiva i arhiva vjerskih zajednica pri Međunarodnom arhivskom vijeću. dr Michael Diefenbacher – Nürnberg (Njemačka): Savremeni metodi zaštite i restauracije arhiva. dr Agnes Berecz – Budimpešta (Mađarska): Savremeni razvoj crkvenih biblioteka u Mađarskoj. Prof. dr Reimer Witt – Schleswig (Njemačka): Standardi na polju arhivskih zgrada. Jan van Haastrecht – Utrecht (Holandija): Crkveni arhivi i briga za arhive u Holandiji. dr Erzsébet Horváth – Budimpešta (Mađarska): Finansijski odnos između mađarskih državnih i crkvenih arhiva. dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Arhivsko zakonodavstvo i zaštita podataka u crkvenim arhivima Njemačke. dr Walter Schulz – Emden (Njemačka): Zakonska forma osnivanja crkvene biblioteke: iskustva i pogledi. Dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Arhivi i Evropska Unija. Arhivska politika Evropske unije. K O R E F E R A T I (Nacrt): don Anton Belan – Kotor (Crna Gora): Biskupski arhiv Kotor. monah Pavle Kondić – Cetinje (Crna Gora): Anagrafi i crkveni ljetopisi. Istorijsko-etnografski izvori Arhiva Mitropolije crnogorsko-primorske. protojerej stavrofor Momčilo Krivokapić – Kotor (Crna Gora): Arhiv i biblioteka Srpske pravoslavne crkve Kotor. Barska nadbiskupija – Bar (Crna Gora): O Arhivu Barske nadbiskupije. Bajro Agović – Podgorica (Crna Gora): O stanju Arhiva u Islamskoj zajednici. Stjepan Razum – Zagreb (Hrvatska): Briga za crkvene arhive u Zagrebačkoj nadbiskupiji. dr Jozo Sopta – Dubrovnik (Hrvatska): O arhivu i biblioteci Franjevačkog samostana u Dubrovniku. padre Vito Smoljan – Kotor (Crna Gora): O biblioteci Franjevačkog samostana sv. Klara u Kotoru. dr Johhanes Ebner – Linz (Austrija) (predsjednik Društva crkvenih arhiva u Austriji): Današnja situacija crkvenih arhiva u Austriji. mr Stevan Kordić i Snežana Pejović – Kotor (CrnaGora): Manuskripti u biblioteci Franjevačkog samostana sv. Klara u Kotoru. Jelena Antović – Kotor (Crna Gora) : Fondovi i zbirke crkvenih arhiva u Crnoj Gori. mr Zvezdan Folić – Podgorica (Crna Gora): Arhiv Arhijerejskog namjesništva u Podgorici. Dokumentarna građa za izučavanje socijalne istorije. Marija Saulačić – Kotor (Crna Gora): O konzervaciji i restauraciji materijala u crkvenim arhivima i bibliotekama Kotora. mr Čedomir Drašković – Cetinje (Crna Gora): Crkvene biblioteke u Crnoj Gori – osvrt na zakonsku regulativu. Ruža Danilović – Kotor (Crna Gora): Doprinos crkvenih lica u formiranju i bogaćenju bibliotečkih fondova u Kotoru i okolini. Gradska biblioteka Herceg-Novi – Herceg-Novi (Crna Gora): Biblioteka Manastira Savina u Herceg-Novom. don Srećko Majić – Perast (Crna Gora): Djelatnost izdavačke kuće `Gospa od Škrpjela` i arhisvki i bibliotečki izvori. Knjiga je NOVA + CD. M