Banjaluka Miljko Šindić Monografija Banjaluka 1970g. Tvrd povez,veci format,ilustrovana,odlicno ocuvana. vr395

Vrsta: Eseji i kritike Oblast: Ostalo Autor: Strani Autor:: Olga Nikolajevna Četverikova Žanrovi:: Istorija, Publicistika Izdavač:: Romanov Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 677 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17x26 cm Превод дела : Оборотни, или кто стоит за Ватиканом / Четвереникова Ољга Николаевнаж U novoj knjizi se razotkrivaju istinski ciljevi i planovi Vatikana, koji istovremeno predstavlja crkvenu instituciju i davno političku strukturu, ima jedinstvenu mogućnost da utiče na globalnu politiku, i na religioznu svest naroda sveta. Autor razmatra na koji način su razgranate mreže mnogobrojnih organizacija, a što je najvažnije – primenu usavršenih mehanizama manipulisanja masama omogućuje mu da aktivno sprovodi obaveštajne operacije, upravlja finansijskim tokovima i političkim procesima tesno povezanim sa svetskim vladajućim krugovima. Ipak, superzadatak Vatikana je postizanje idejnog i duhovnog liderstva u opšte svetskim razmerama, nije usmeren na učvršćivanje hrišćanstva, nego antihrišćanske univerzalne sinkretičke religije, čiji je temelj udaren na II vatikanskom koncilu. Zato je u centru ovog istraživanja ta duboka transformacija, tačnije, likvidacija katoličanstva, koja poslednjih decenija sama papska vlast dosledno vrši, sačuvavši od njega samo spoljni oklop, iza kojeg će se skrivati jedinstvena anticrkva – globalni Vavilon. а41

Autor - osoba Dhama, K. P. S. Dhama, S. Naslov Homeopatski priručnik za prvu pomoć i brzu interpretaciju / K. P. S. Dhama, S. Dhama ; [prevod Nina Bosankić] Jedinstveni naslov Homoeopathy, ǂthe ǂcomplete handbook Vrsta građe knjiga Jezik bosanski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Advaita, 2002 Fizički opis XXXII, 568 str. ; 25 cm (Karton) Napomene Prevod dela: Homoeopathy, ǂthe ǂcomplete handbook Tiraž 350 Medicinski pojmovnik: str. 549-558. Predmetne odrednice Homeopatija Veoma koristan i praktičan priručnik koji obuhvata patologije na svim nivoima sa diferenciranim listama mogućih lijekova. Knjiga je izvrsna dopuna Morisonovom Savjetniku za tjelesnu patologiju. Date su diferencijalne liste homeopatskih lijekova za 344 patološka stanja, što knjigu čini veoma pogodnom za svakodnevnu homeopatsku praksu, pogotovo za „brza” prepisivanja, ali i diferencijaciju lijekova. Pored homeopatima i studentima homeopatije ova knjiga može biti od velike koristi i svakom ko se zanima za homeopatiju, a pogotovo onima koji žele da sami odabiraju homeopatske lijekove za prvu pomoć i jednostavne poremećaje. Posebno je korisna za studente i njihova prva iskustva sa homeopatskom praksom. Homeopatija (homeopatska medicina) je tradicionalan način lečenja koji je počeo da primenjuje nemački lekar dr Samjuel Haneman krajem 18. veka. Poslednjih dvadeset godina dvadesetog veka homeopatska medicina doživljava veliku renesansu (prema nekim podacima danas se npr. u Velikoj Britaniji oko 50% stanovništva leči kod lekara homeopata). Po svom pristupu, ovaj način lečenja je sasvim suprotan onome koji se primenjuje u alopatskoj (tzv. modernoj) medicini. Homeopatija ne posmatra bolest kao izdvojen problem, već je sagledava kao posledicu fizičkog, emocionalnog i mentalnog stanja. Po ovom shvatanju bolest je odbrambena reakcija organizma na određen poremećaj. Stoga lekar homeopata usmerava lečenje na uzroke, a ne na posledice. Homeopatski lekovi se dobijaju naročitim postupkom od biljaka, minerala i drugih prirodnih supstanci. Jeftini su i jednostavni za proizvodnju – može ih napraviti svaki apotekar. U Srbiji je homeopatska medicina tek u povoju i primenjuje je mali broj lekara. Na srpskom jeziku ne postoji odgovarajuća udžbenička literatura. MG131 (N)

328 strana PUN KOLOR Istorija lokalnih radio stanica, nastala na osnovu knjige NA ZAJEDNIČKOM TALASU - Dušan Slavković koju takođe imam - MOŽE POPUST za OBE! PITAJTE Talas(anj)u Њ02

STILOVI 1-2 nameštaj i dekor od srednjeg veka do danas 1. Od srednjeg veka do Luja XV. 2 Od Luja XVI do danas Autor: Grupa autora Izdavač: VUK KARADŽIĆ LAROUSSE Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: Format: 30 x 24 cm Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Sadržaj na slikama, bogato ilustrovano, omoti popravljani sa unutrašnje strane ostalo veoma dobro očuvano Tags: stilski nameštaj antika antikviteti kolekcionarstvo antikni namestaj antikvarni predmeti arhitektura urbanizam i dizajn 27.11.2023.

Autori: MIROSLAVA KNEŽEVIĆ, KATARINA JOVANOVIĆ Izdavač: PROSVETA, Beograd 595 str. ; 15,5 x 23,5 cm - Latinica / Tvrd povez

Tvrd povez, veliki format (30 x 22 cm), br.strana 860, Travnik 2013.god. Knjigu sastavili Smail A. Dautovic i Dzenan Dautovic. Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana) TRAVNICKA SAHOVSKA HRONIKA 65 GODINA SAHA U TRAVNIKU 1947-2011 Obimna knjiga, kompletna istorija saha u Travniku, bogato ilustrovana. iz sadrzaja Sahovska igra u BIH i Travniku pre 1945 godine Prvo poglavlje 1947-1972 Drugo poglavlje 1972-1994 Trece poglavlje 1994-2001 Cetvrto poglavlje 2001-2011 Manifestacija 65 godina saha u Travniku Galerija uspeha Index imena Index partija Izvori i literatura Recenzije o autorima Knjiga je teska oko 8 kg. Slanje redovnom postom ili po dogovoru mali tiraz retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Knjiga o golfu Poznati profesionalni golf instruktor i master crafstman, Zoran Antonijević, otkriva vam velike i male tajne kako da kroz golf unesete novu dimenziju u svoj ... a4,1

Dečija ilustrovana enciklpedija 1-21, NEMA broj 10 i 20 Politikin Zabavnik Knjiga komerc 2005 Tvrdi povez 27,5 x 19,5 cm c3

Iznačio sam nekorišten sa felerom, a feler je ovo u ćošku dole levo gde je udare pa zato zapeljen. Može da se sanira. Mogao sam i ja da zalepim ali bolje neka to uradi kupac. Inače unutra je kao nov Ovaj srpsko - ruski rečnik mogu vrlo produktivno koristiti ne samo profesionalni prevodioci, naučni radnici, nastavnici i drugi specijalisti za ruski jezik, nego i oni koji ga tek uče, kao i širi krug zainteresovanih, jer su objašnjenja koja su data uz lekseme vrlo jasna i pregledna. Rečnik je u potpunosti snabdeven naučnim aparatom, tj. gramatičkim i stilskim naznakama uz reči i sintagme (poput akcenta oba ekvivalenta, gramatičkog roda, stilske obeleženosti itd.), a vidan je napor da se obuhvati tradicionalna i savremena leksika iz svih oblasti jezičkog stvaralaštva (narodna i umetnička književnost, prirodne i društvene nauke, mediji, razgovorni jezik itd.). Broj strana: 1176 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm a42

Mirko Dobričanin TOPLIČKI GVOZDENI PUK `KNJAZ MIHAILO` Autor: Mirko Dobričanin Izdavač: INTERPRES Beograd Godina izdanja: 2010 Broj strana: 525 Format: 24 X 17,5cm Povez: Tvrdi povez Sadržaj na slikama, ilustrovano, veoma dobro - odlično očuvano Vojni istoričar Mirko Dobričanin i izdavačka kuća INTERPRESS objavili monografiju o proslavljenom Topličkom gvozdenom puku “Knjaz Mihailo”. U knjizi je dat pregled ratnog puta puka, od njegove mobilizacije 1912. godine, preko učešća u Prvom i Drugom balkanskom ratu, do bitaka na Drini, Ceru i Kolubari, na Solunskom frontu i za oslobađanje gradova (sve do Kikinde) u Prvom svetskom ratu, pa do preuzimanja uloge Kraljevske garde. Knjiga sadrži niz originalnih fotografija i dokumenata, od kojih su mnogi prvi put objavljeni upravo u ovom i ranijim izdanjima ove kapitalne monografije. Ovo je, može se slobodno reći, pravi pisani ep o junačkoj borbi Topličana, Jablaničana i Zaplanjaca, koji su činili ovaj puk. Date su i dramatične slike bitaka koje su odlučivale sudbinu zemlje, junaštvo pojedinaca od redova do komandanata, među kojima i dve junakinje: Srpkinja Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends. Posebno je opisana pogibija komandanta puka Milivoja Stojanovića, koji je, iako teško bolestan, komandovao „Juriš! Za mnom!” i među prvima pao u Kolubarskoj bici, ali je puk osvojio važnu kotu i obezbedio pobedu srpske vojske. Njemu i njegovim borcima Stanislav Binički posvetio je „Marš na Drinu”. Značaj Topličkog puka gotovo da je zaboravljen, a kroz ovaj puk, počasno nazvan “gvozdeni” prošlo je preko 16000 ljudi od kojih je više od polovine zauvek ostalo na bojnim poljima, retki su ostali bez rane, a mnogi nastavili život kao invalidi. Obični vojnici i oficiri Topličkog gvozdenog puka su najbrojniji nosioci ratnih odlikovanja, i domaćih i stranih. Ova knjiga pre svega je priča o ljudima koji su činili Puk, jer su pojedinci sa svojim manama i vrlinama, ostvarenjima i snovima, herojstvima i drugarstvima, činili ono što se zvalo “gvozdeni puk”.Snaga puka bila je u snazi njegovih ljudi, te zbog toga ova monografija donosi kao dokumentarnu građu i brojne naredbe o odlikovanjima i pohvalama. Tags: Drugi Balkanski rat Prvi svetski rat Kolubarska bitka Solunski front Militarija Kraljevska garda 17.04.2024

LES ARTS ET LA VIE -Place et role des arts dans la societe -UNIKATNO -PERFEKTNO OCUVANO -NA FRANCUSKOM JEZIKU -ILUSTRACIJE U BOJI I CRNO BELE -UMETNOST -IZDAVAC-UNESCO -GODINA 1969

Br. 457 Svetozar Radojčić - Uzori i dela starih srpskih umetnika. Br. 486 Dejan Medaković - Srpska umetnost u XVIII veku. Br. 493 Dejan Medaković - Srpska umetnost u XIX veku. Br. 527 Vuk Stef. Karadžić - Opisanije Srbije Knjige su kao nove. Cena za komplet

DYNAMIC PROBABILISTIC SYSTEMS volume I: Markov models ДИНАМИЧКИ ВЕРОВАТНИ СИСТЕМИ том И: Маркови модели Ова књига је интегрисано дело објављено у два тома. Први том обрађује основни Марковљев процес и његове варијанте; други, полу-марковски и процеси одлучивања. Његова намера је да оспособи читаоце да формулишу, анализирају и процене једноставне и напредне Марковљеве моделе система, у распону од генетике и свемирског инжењерства до маркетинга. Више од збирке техника, он представља водич за доследну примену основних принципа теорије вероватноће и линеарног система. Аутор Роналд А. Хауард, професор науке о менаџменту и инжењерства на Универзитету Станфорд, почиње са основним Марковљевим моделом, настављајући са системским анализама линеарних процеса и Марковљевих процеса, пролазних Марковљевих процеса и статистике Марковљевог процеса, и статистике и закључивања. Наредна поглавља истражују догађаје који се понављају и случајне шетње, марковске моделе популације и Марковљеве процесе који варирају у времену. Том И завршава се паром корисних индекса. odlično očuvana RUSKNJ

Odlično očuvana kao nova

Posveta autora, inače odlično očuvano. Autor - osoba Šarović, Tomislav M. Naslov Vodoprivredna i vodoekološka enciklopedija : sa odrednicama na engleskom jeziku / Tomislav M. Šarović Vrsta građe enciklopedija, leksikon Jezik srpski, engleski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Podgorica : Medeon, 2014 (Novi Sad : Mala knjiga) Fizički opis 639 str. ; 25 cm ISBN 978-9940-598-14-3 (karton) Predmetne odrednice Vodoprivreda -- Enciklopedije Očuvanje voda – Enciklopedije PREDGOVOR Tema ove knjige je voda kao prirodna pojava, korišćenje ili upotreba vode, prerada vode, čuvanje i zaštita vode, zaštita od vode, voda kao životna sredina i zagađenje vode. Shodno tome, ova enciklopedija obrađuje terminologiju iz oblasti vodosnabdijevanja, navodnjavanja, odvodnjavanja (dreniranja), otpadnih voda i prerade otpadnih voda, poplava i odbrane od poplava, erozije zemljišta, zagađenja voda, plovidbe, kvaliteta i standarda kvaliteta voda za vodosnabdijevanje, navodnjavanje i prerađenih otpadnih voda. Ovo podrazumijeva obradu terminologije iz hidrologije, hidraulike, hidrogeologije, hidropedologije, hidrogradnje, hidrometeorologije, mašinstva i drugih naučnih disciplina. U ovoj knjizi ukratko su terminološki obrađene i hemikalije koje su važni sastojci vode, zatim hemikalije koje se koriste ili stvaraju u procesima prerade voda i hemikalije koje, ako se nađu u vodi, predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu opasne zagađujuće materije. Takođe su obrađeni i najčešći vodoprenosivi patogeni koji izazivaju opasne bolesti. Enciklopedija obrađuje vodene sredine kao staništa mnogih organizama. Primarna svrha ove enciklopedije je da najednom mjestu obuhvati pregled, definiše i objasni termine iz svih disciplina koje čine cjelokupnu vodoprivrednu djelatnost, na način koji ih čini lakim za tumačenje i razumijevanje. To će biti od značajne koristi za sve ljude koji se na bilo koji način bave vodama, posebno što na našim prostorima nije do sada postojala ovakva knjiga. Po-slije naziva svake odrednice, u zagradi kosim slovima, nalazi se naziv odrednice na engleskom jeziku. To omogućava korisniku enciklopedije, ako već ne zna, da sazna naziv odrednice na engleskom jeziku, kao i da u literaturi na tom jeziku lako pronađe i sazna više о predmetu koji ga interesuje. Ova enciklopedija može takođe pomoći i onima koji se bave prevođenjem sa engleskog i na engleski jezik. Za izradu ove enciklopedije korišćeni su mnogi izvori koji zbog svoje brojnosti nijesu mogli biti unijeti kao bibliografski prilog. Uglavnom je korišćena literatura na engleskom jeziku, kao i nešto od literature koja postoji na srpskom i hrvatskom jeziku. Trebalo je pronaći, pročitati, prevesti hiljade i hiljade stranica da bi se pronašla, prikupila, obradila i sistematizovala terminologija. To je iziskivalo godine i decenije neprekidnog i upornog rada. U zavisnosti od izvora, mnogi termini su objašnjeni i definisani na više načina, ponekad i detaljno. Način na koji su obrađeni termini u ovoj enciklopediji sigurno nije jedini, pogotovo obrada nije potpuna i iscrpna. Realno to je nemoguće, ali omogućava suštinsko saznanje о svakom terminu. Pojedini termini u ovoj knjizi mogu imati nekoliko značenja. Tomislav Šarović se rodio 1935. godine u Crnoj Gori, u selu Praga, smještenom ispod same planine Vojnik nadomak Nikšića. Odlaskom iz svoje postojbine u svijet, šezdesetih godina prošlog vijeka, sa sobom je ponio i Crnu Goru i tokom cijelog života je u sebi nosio. U pet objavljenih zbirki svojoj postojbini je posvetio veliki broj pjesama koje su inspirisane crnogorskim kamenom i damarima bitisanja na njemu. Živio je duže vrijeme u Africi, povremeno u Bratislavi i Pragu, a zadnjih decenija u Vrbasu. Govorio je da stalno živi u tuđini, jer Crnu Goru, u kojoj se rodio, proveo svoje djetinstvo i dio mladosti, smatrao je svojom zemljom za koju je veoma emotivno vezan. Uvijek spreman da podrži kulturne aktivnosti i djelovanje patriotskog krila crnogorske emigracije u Srbiji bio je stalni saradnik i darodavac Crnogorske biblioteke i čitaonice u Lovćencu. Daljine između rodnog kraja i mjesta po svijetu gdje je živio i boravio, i stalnog bremena nostalgije kojeg je tim svijetom sobom nosio, imali su ogroman uticaj na Tomislava Šarovića kao pjesnika. Pjesme je počeo da piše još kao srednjoškolac, a po sopstvenom tumačenju, poezijom se bavio da se ponekad skloni u svijet čarolija bezgranično slobodne imaginacije. Na svom duhovnom polju djelovanja, pored poezije, Šarović se bavio i vodoprivrednom leksikografijom, tako da je iz te oblasti napisao više knjiga, stručnih i naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Autor je i monografije „Šarovići od Prage do svijeta”. Umro je 2021. godine. MG149 (N)

Pola vijeka klerikalizma u Hrvatsko Nova knjiga 1986 1119 strana odlična očuvanost

Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas Prosveta 1982 611 strana : ilustrovano ; šesto prošireno izdanje očuvanost 5-

Tvrd povez, ekstra kvalitet lista-plastificirani sa ilustracijom u boji, format A4, Pravoslavlje prosveta Beograd 1984. Manastir Visoki Dečani. Monografija velikog enciklopedijskog formata o manastiru, lux, tvrd povez, srebrotisak, ćirilica, bogato ilustrovano. Jedinstveno i luksuzno izdanje.

/Monakov С.Р.Рафивов В.П.Будтов Ю.Б.Монаков Введение в физико-химию растворов полимеров U knjizi su navedene osnovne odredbe fizičke hemije razblaženih rastvori polimera visoke i male molekulske mase: statistika, hidrodinamika mika, termodinamika lančanih molekula. Metode za određivanje molekularnih kularne mase (prosek broja, prosek mase itd.), kao i metode za određivanje deljenje raspodele molekulske mase. Knjiga je namenjena studentima viših godina, diplomiranim studentima i specijaliste iz oblasti hemije i fizičke hemije polimera. / Prikazani su osnovni principi fizičke hemije razblaženih rastvora visoko- i niskomolekularnih polimera: statistika, hidrodinamika, termodinamika lančanih molekula. Opisane su metode za određivanje molekulskih masa (prosek brojeva, prosek mase itd.), kao i metode za određivanje raspodele molekulske mase APR.21/3

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

REČNIK POJMOVA LIKOVNIH UMETNOSTI I ARHITEKTURE, II tom Tvrd povez,zastitni omot. Drugi tom E-K Zavod za udzbenike 679 str KNJIGA KAO NOVA,STANJE VRHUNSKO.

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana

Handbook of prebiotics and probiotics ingredients/Health Benefits and Food Applications.Editer by Susan Sungsoo Cho/E.Terry Finocchiaro.

AUTOR: Ing. Stanislav Michal NASLOV: Satovi-od gnomona do atomskog sata IZDAVAC: Znanje GODINA: 1990. POVEZ: tvrd, manja oštećenja zaštitnog omota (KB:167)