Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Mesna zajednica Crvenka 2007. 4 str. teksta + 18 razglednica tekst Mirjana Đekić

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

8 različitih novih razglednica stari automobili istorija automobilizma

Barkod: 6424340250507 Zemlja porekla: RUMUNIJA Proizvođač: RURIS Uvoznik: INTERCOM DOO

Barkod: 5905197264950 Zemlja porekla: POLJSKA Proizvođač: PROSPERPLAST Uvoznik: DOMEL DOO

Barkod: 8005522073114 Zemlja porekla: ITALIJA Proizvođač: DIMARTINO Uvoznik: INTERCOM DOO

Barkod: 8004779021343 Zemlja porekla: ITALIJA Proizvođač: G.F. Uvoznik: AGROMARKET DOO

SPECIFIKACIJA Karakteristike Kategorija Električni trimeri Tip motora Elektro-motor Radni napon 230 V ~ 50 Hz Priključna snaga 1000 W Broj obrtaja u praznom hodu 7500 rpm Radni zahvat niti 350 mm Prečnik niti 2 mm Tip cevi Deljiva Masa 4.9 kg Tip rukohvata Loop rukohvat Tip remena Single remen OPIS Villager® električni trimeri su odlični za održavanje travnatih površina kojima kosačica ne može prići. Zbog svoje konfiguracije i malih dimenzija lako zalaze do nepristupačnih površina. Idealni za rad u područjima osetljivim na buku. Uredite Vaše dvorište lako, brzo i pedantno nekim od Villager® električnih trimera. Funkcije: Rotirajući rukohvat (180°) Split model Preporuka: Koristiti Villager zaštitnu opremu

Опис Ima široku upotrebu u domaćinstvu ali se najviše koristi za sneg i žito. Omogućava jednostavan zahvat velike količine pri raščišćavanju snega ili pri utovaru žita.Dno lopate ojačano je aluminijumskim profilom što je čini otpornom na udare i niske temparature. DIMENZIJE: Širina:38 cm Dužina:38 cm Težina: 1,5 kg Debljina lima:1,2 mm

Почетна Baštenski program Saksija Orhideja Bela Saksija Orhideja Zelena Back to products Saksija Orhideja Transparentna Saksija Orhideja Bela KOD 8606005431737 DIMENZIJE ARTIKLA 13xH16,5 PAKOVANJE 12 EURO PALETA 120×80 (kom) 3240 VISINA (m) 2.30 Boja Bela Očisti Uporedi Dodaj u listu želja Šifra proizvoda: - Kategorije: Baštenski program, Novo Oznake: Lavanda, Saksija Orhideja Podeli:

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Опис Specijalno pripremljen supstrat za sadnju i uzgoj kaktusa. Prilikom sadnje ili presađivanja biljaka bitno je da navlažimo zemljište i prekrijemo otvore za odvod vode komadima crepa. Na dno sipamo 1 cm sloj supstrata, posadimo biljku, zaspemo oko nje supstrat, lako ga nabijemo i zalivamo. Sa redovnim đubrenjem počinjemo otprilike posle 3 nedelje od presađivanja biljke i 1-2 nedeljno đubrimo. Biljku redovno zalivamo primereno veličini biljke, temperaturi i količini svetlosti, pazeći pritom da biljku ne zalijemo previše. SASTAV: Supstrat je sastavljen od treseta, peska i gline. Obogaćen je osnovnim hranljivim materijama i mikroelementima. Sirovinski sastav: granule kore supstrata obezbeđuju maksimalnu aeraciju, snabdevanje vodom i rast biljaka.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.