Podeli sa drugima Model SG 122 55 13 Vrsta artikla Kombinovani šporet sa 2 električne i 2 plinske grejne zone Polja za kuvanje 4 grejne zone: 2 električne ringle (1 ekspres) i 2 plinske ringle Komfor Mehaničke komande Energetski razred C Tip rerne Konvencionalna Zapremina rerne 70 l Mogućnost povezivanja na gasovod Da Ostalo Ukupna snaga električnog dela: 5.125 kW Ukupna snaga gasnog dela: 4000 kW Presek ključnog kabla: GG/J 5×1.5; 3×2.5 mm2 Priključni napon: 380/220V 3N-50Hz Nazivni prit.gasa na priključku – propan-butan: 30 mbar Nazivni prit.gasa na priključku – prirodni gas: 20 mbar Potrošnja gasa – prirodni gas: 0.360 m3/h Boja Bela, mogućnost naručivanja i u braon boji Dimenzije 55 x 85 x 60 cm Težina Neto/Bruto: 54/62 kg Zemlja porekla Srbija Proizvođač : ALFA PLAM Zemlja Porekla : SRBIJA -Dve električne grejne ploče – 7 položaja (o 145 mm, o 180 mm) -Jedna ekspresna grejna ploča -Dva plamenika (1000 W i 3000 W) -Ugrađen električni upaljač za paljenje plamenika -Konvencionalna rerna – šest načina delovanja rerne (osvetljenje rerne, donji grejač, gornji grejač, infra grejač) -Duplo staklo na vratima rerne -Mogućnost samočišćenja rerne -Vertikalna rešetka – nosač horizontalne rešetke i tepsija -Horizontalna rešetka – naročito pogodna za roštiljanje -Duboka tepsija – pogodna za pečenje hleba i većih komada mesa -Mogućnost postavljanja tepsije na tri nivoa u rerni -Fioka za tepsije -Poklopac štednjaka Preuzimanje kataloga Uputstvo za upotrebu 469KB PDF SG_122_55_GI_6_R_V_1_2.pdf 428KB PDF

Slovo ljubve, 1978. Drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje. Bibliotečki primerak, odlično očuvan, vrlo malo, ako uopšte i korišćen. Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Prihvatanjem ponude da napiše Istoriju Srba za kolekciju Allgemeine Staatengeschichte Jireček je dobio priliku da zaokruži svoje životno delo. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo Istorija Srba doveo je do 1537. godine, a delo Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Istorija Srba sastoji se od šest većih celina: Predslovensko doba, Sloveni naseljavaju Ilirik, Srbi u ranijem Srednjem veku, Srbija velika sila na Balkanu, Poluostrvo pod potomcima Stefana Nemanje, Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371 — 1459), Počeci Crne Gore. Konstantin Jozef Jireček (češ. Konstantin Josef Jireček; Beč, 24. jul 1854 — Beč, 10. januar 1918) bio je češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba. Za poziv istoričara, prema porodičnoj tradiciji Jirečeka i Šafarika se opredelio i spremao još od rane mladosti. U nauku ga je uveo Đuro Daničić. Kao gimnazijalac i student je objavio niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda. U Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju. Doktorskom disertacijom „Istorija bugarskog naroda” (1876) stekao je svetsku slavu. Posebno ga je zanimalo arhivsko istraživanje. Izučavao je i prikupljao izvornu građu u dalmatinskim arhivima, naročito Dubrovnika, na čije je bogatstvo prvi skrenuo pažnju, kao i po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji. U periodu 1879—1884. unapredio je prosvetnu politiku u obnovljenoj Bugarskoj, obavljajući više dužnosti u Ministarstvu prosvete te zemlje. Na Univerzitetu u Pragu radio je kao docent za geografiju i istoriju jugoistočne Evrope (1878—1879) i kao profesor opšte istorije, s posebnim akcentom na istoriju Slovena i istoriju Balkana (1884—1893). Na Univerzitetu u Beču, gde je na inicijativu Vatroslava Jagića vodio novoformiranu katedru za slovensku filologiju i nauku o starinama (1893—1918), između ostalih, studenti su mi bili poznati srpski istoričari Jovan Radonić, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. Njegovo životno delo „Istorija Srba”, o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić. Poreklo i obrazovanje Rođen je 24. jula 1854. u Beču, od majke Božene, ćerke velikog slaviste i začetnika srpske književne istorije Pavla Josifa Šafarika i oca Josifa, istoričara književnosti. Stric Hermenegild mu je bio istoričar prava. Obe roditeljske porodice su pored širokih naučnih interesovanja bile i dubokih slovenskih osećanja, posebno su ih zanimali Južni Sloveni.[1] Još kao dečak, zbog velike brzine razmišljanja i znanja, važio je za „čudo od deteta”. Osnovnu školu i gimnaziju je završio privatno.[1] Kao slabunjavo, jedino muško dete u porodici, čuvan i zaklanjan, u detinjstvu je bio usamljen, povučen u sebe i okružen odraslima.[1] Još u ranoj mladosti se opredelio i spremao za budući poziv. Nije slučajno veoma rano pokazao interesovanje za malo poznatu prošlost balkanskih naroda i država. U tom pravcu usmeravala ga je porodična tradicija, a u nauku ga je uveo Đuro Daničić, čuveni srpski filolog, kod koga je učio osnovnu školu.[2] Kao đak starijih razreda gimnazije objavio je niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda, a 1872. je objavio „Bibliografiju moderne bugarske literature (1806—1870)”, i ako je te godine tek počeo da studira.[1] Na Univerzitetu u Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju (1872—1875). Profesori na univerzitetu su imali slab uticaj na pravac i način njegovog rada, jer je on na studije došao kao već oformljena ličnost, sa tačno određenim planom rada. Tokom studija je izrađivao pregledne referate o delima iz južnoslovenske književnosti.[3] Kao student je izdao „Tipik svetog Save za manastir Studenicu” (1874). Iste godine je posetio majčinog brata od strica Janka Šafarika u Beogradu. Tom prilikom je obišao dobar deo Srbije, na osnovu čega je iduće godine objavio putopis, u listu „Osvĕta”, kome je ostao veran saradnik. Nakon obilaska Srbije, pokazao je veće interesovanje za bugarsku istoriju, koja je do tada bila manje proučavana od srpske.[3] Istorija bugarskog naroda (Odesa 1878) Sa iznenađenjem i pohvalama primljena mu je doktorska disertacija „Istorija bugarskog naroda” (češ. Dejini naroda bulhareskeho), objavljena 1876, kada je imao samo 22 godine. Iste godine je disertaciju preveo i objavio na nemačkom jeziku pod naslovom Geschichte der Bulgaren.[3] Drugo izdanje na ruskom jeziku je sam ispravio i dopunio. Istoriju bugarskog naroda je za srpski jezik priredio Milan Savić i objavio u listu „Zastava”, krajem 1876. i početkom 1877, a naredne godine i kao zasebnu knjigu pod naslovom „Istorija bugarskog naroda do propasti države mu”.[3] Obimnom habilitacionom studijom „Vojna cesta od Beograda za Carigrad i balkanski klanci” (nem. Die Heerstraße von Belgrad nach Konstantinopel und die Balkanpässe), koju je izradio 1877. godine, stekao je zvanje docenta za geografiju i istoriju jugoistočne Evrope Univerziteta u Pragu.[4] Predavanja je počeo da drži zimskog semestra 1878/79, ali nije bio zadovoljan atmosferom, zbog političkih polemika između Čeha i Nemaca, kao i oko autentičnosti Kraledvorskog rukopisa Jozefa Linda i Zelenogorskog rukopisa Vaclava Hanka, pa su mu putovanja i studije u dalmatinskim arhivima bila uteha.[5] U Dubrovačkom arhivu U skladu za zahtevima predmeta koji je izučavao, Jireček je nastavio istorijsko-geografska istraživanja, ali u njegovom radu nastala prekretnica kada je počeo da izučava izvornu građu u arhivima primorskih gradova, naročito Dubrovnika. Prvi je skrenuo pažnju na bogastvo Dubrovačkog arhiva.[4] Pored proučavanja odluka veća, pisama i uputstava on je sistematski ispisivao građu serija nastalih iz poslovnih odnosa. Studija iz 1879. „Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem veku” (nem. Die Handelstrassen und Bergwerke van Serbien und Bosnien wiihrellld des MittelaIters) bila je prvi značajni plod rada u Dubrovačkom arhivu. Jedno od značajnijih otkrića u Dubrovačkom arhivu bio je ugovor koji je Stefan Prvovenčani sklopio s Dubrovnikom (1215—1219).[5] Građa iz arhiva poslužila mu je i za iscrpnu raspravu „Srpski car Uroš, kralj Vukašin i Dubrovčani”, kojom je neposredno doprineo pobedi kritičkog pravca u srpskoj istoriografiji. Rad u Bugarskoj Rad na Univerzitetu u Pragu prekinuo je odlaskom u Bugarsku, gde je na inicijativu Marina Drinova pozvan da pomogne u postavljanju temelja prosvetne politike zemlje.[5] Postavljen je za generalnog sekretara Ministarstva prosvete (1879—1881), zatim ministra prosvete (1881—1882) i predsednika Prosvetnog saveta do 1884.[2] Mada je kasnije svoj život i rad u Bugarskoj smatrao izgubljenim vremenom, ipak je uspeo da proširi svoja znanja o Balkanskom poluostrvu, koja su mu koristila u daljem naučnom radu. Osim toga, svojim radom je doprineo podizanju bugarske prosvete, posebno podizanjem i otvaranjem osnovnih i srednjih škola, po planovima koje je on izradio.[6] Mada je došlo do kratkog zastoja u njegovim arhivskim istraživanjima, za vreme godišnjih odmora je putovao po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji, proučavao starine i prikupljao građu.[2] Iz ovog doba je njegov dnevnik koji danas ima izvornu vrednost. Izvornu vrednost imaju i njegovi putopisi Cesty po Bulharsku (1888). Bojeći se da će potpuno zapustiti arhivski rad, jer je izgubio vezu sa društvenim i naučnim životom u Evropi, a osećajući se nelagodno i zbog stava Bugara prema strancima u državnoj službi, ali i zbog političke nesigurnosti, posebno zbog sukoba oko Istočne Rumelije, odlučio je da napusti Bugarsku.[7] Profesor u Pragu i Beču Univerzitetsku karijeru nastavio je 1884. u Pragu, kao profesor za opštu istoriju, s posebnim akcentom na istoriju Slovena i istoriju Balkana.[2] Međutim, ponovo se nije dobro osećao na ovom mestu, posebno zbog rasprava oko Kraledvorskog, Zelenogorskog rukopisa, gde su veliki udarci padali upravo po njegovom ocu, koji je 1888. umro. Nije bio zadovoljan ni đacima, koji nisu pokazivali interesovanje za njegova predavanja iz istorije, pa je utehu nalazio u kabinetskim istraživanjima i putovanjima, te obrađivanju i objavljivanju radova na osnovu građe koju je doneo iz Bugarskoj, a zatim se vratio ispitivanju zapadnog Balkana, te istoriji Srba i Dubrovnika. [8] Na poziv Vatroslava Jagića je prešao na Univerzitetu u Beču, gde je prihvatio novoformiranu katedru za slovensku filologiju i nauku o starinama,[2] Predavanja je počeo da drži od letnjeg semestra 1893.[9] Kod njega su se školovali poznati istoričari Jovan Radonić, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. Dalji naučni rad Jirečeku je, međutim, više odgovarao istraživački i arhivski rad. U Dubrovačkom arhivu sistematski je sakupljao građu za okolne zemlje, ali se odužio i ovom gradu. Pisao je o dubrovačkoj književnosti, dubrovačkoj kancelariji, granicama,[2] a krcata podacima je i njegova akademska beseda „Važnost Dubrovnika u trgovačkoj istoriji srednjeg veka” (1899). Istraživanjem u arhivama primorskih gradova priredio je i zbirku dokumenata pod nazivom „Spomenici srpski” (1890), kojom je dopunio izdanja Franca Miklošiča i Mede Pucića. Pojava drugog izdanja Dušanovog zakonika koje je priredio Stojan Novaković podstakla je Jirečeka da napiše studiju Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stefan Dušan (1900). Velike serije Dubrovačkog arhiva su posle pada Dubrovačke republike pod austrijsku vlast prenete u državni arhiv u Beču. Na njegov predlog, veći deo građe je 1895. vraćen u Dubrovnik.[10][a] Iz ovog svakako najplodnijeg perioda njegovog stvaralaštva izdvajaju se dela o daljoj prošlosti Balkana: Hrišćanski element u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemalja i Romani u gradovima Dalmacije tokom srednjeg veka. U vreme stvaranja albanske države objavio je nekoliko radova o gradovima Draču, Skadru i Valoni, a u pregledu „Albanija u prošlosti” (1914) obradio je period turske vlasti na toj teritoriji. Zajedno sa Milanom Šuflajem i Lajošem Talocijem priredio je izdanje Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia I–II izdato 1913. Istorija Srba Naslovna strana prve knjige Geschichte der Serben (1911) Dugogodišnji rad i raznovrsne studije omogućile su Jirečeku da sintetički obradi dalju prošlost Srba. Prihvatajući 1901. poziv da za kolekciju „Opšta istorija država” (nem. Allgemeine Staatengeschichte) napiše „Istoriju Srba” (nem. Geschichte der Serben), Jireček je dobio priliku da zaokruži svoj višedecenijski rad i životno delo. Prva knjiga, koja opisuje period do Maričke bitke pojavila se tek 1911. Drugu knjigu, period do 1537. nije uspeo da dovrši. Uporedo na delu „Istorija Srba”, radio je na delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” (nem. Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien). Zbog mnogobrojnih obaveza, bolesti i prerane smrti, ni ovaj poduhvat nije uspeo da privede kraju. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, oba dela su završili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić.[2] „Istoriju Srba” je odmah preveo Jovan Radonić, uz nekoliko manjih dopuna i ispravki u odnosu na nemački original.[11] Drugo izdanje (1952) Jovan Radonić je dopunio novijom bibliografijom. I u kasnijim mnogobrojnim izdanjima unošene su izvesne prepravke i popravke. Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo „Istorija Srba” doveo je do 1537. godine, a delo „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Kao najbolji poznavalac srednjovekovne prošlosti balkanskih naroda, Jireček je srpsku istoriju stavio u kontekst međunarodnih zbivanja. Svi balkanski narodi i države dobili su odgovarajući prostor u „Istoriji Srba”. Za prelomne trenutke srpske prošlosti uzeo je Maričku bitku (1371) i smrt Pavla Bakića (1537), poslednjeg srpskog titularnog despota u južnoj Ugarskoj. Maričku bitku kao prelomnu tačku nije prihvatio Vladimir Ćorović, ali je ona opšte prihvaćena u savremenoj istoriografiji. Maričkom bitkom završava se prvi tom „Istorije srpskog naroda ”u izdanju Srpske književne zadruge. Smrt Pavla Bakića je hronološka odrednica formalne a ne suštinske prirode, čak kada se uzme u obzir da je nakon pada Budima 1541. teritorija srpske države ostala vek i po u dubokoj unutrašnjosti evropskog dela Osmanskog carstva. Jovan Radonić je 1952. priredio drugo izdanje podelivši istoriju Srba na dve knjige: političku istoriju do 1537. i kulturnu istoriju do iste godine. Prema tome, kao druga knjiga „Istorije Srba” objavljeno je delo „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji”. Radonićeve dopune označene su uglastim zagradama. „Istorija Srba” se sastoji od pet većih celina: Predslovensko doba; Sloveni naseljavaju Ilirik; Srbi u ranijem Srednjem veku; Srbija velika sila na Balkanu poluostrvu pod potomcima Stefana Nemanje; Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371—1459). U drugom sintetičkom delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” ne drži se hronološke, već tematske podele: Period Nemanjića (1171—1371) Unutrašnje prilike u doba despota oko 1389—1459. Prevod Jovana Radonića ima izvornu vrednost originala. Po odobrenju Jirečeka Radonić je knjigu prevodio u toku štampanja sa tek otisnutih tabaka. Jireček je ne samo pregledao srpski prevod, nego ga je i poredio rečenicu po rečenicu sa originalom. U predgovoru „Istorije Srba” Jireček ističe nekoliko saznanja. Od doseljenja Srbi su bili i ostali znatan narod na Balkanskom poluostrvu. Njihova prošlost povezana je sa Vizantijom i Osmanlijama. Kao verne pristalice pravoslavne crkve i njen najistureniji deo na severozapadu, Srbi su se graničili sa rimskom crkvom i patarenskom sektom u Bosni. Propast srpske države imao je za posledicu i etničke promene. Seobe na sever i severozapad znatno su oslabile srpski element u unutrašnjosti poluostrva, u današnjoj Staroj Srbiji. Kritike dela Istorija Srba Po mišljenju Stojana Novakovića i Nikole Radojčića Jireček nije grupisao gradivo oko ključnih zbivanja, jer je autoru nedostajala je razvojna nit, ideja vodilja. Podstaknut Jiričekovim delom, Stojan Novaković sakupio čitav niz svojih refleksija o srpskoj srednjovekovnoj prošlosti u zasebnoj raspravi „Nekoliko težih pitanja srpske istorije” (franc. Les problèmes serbes) (1913) u kojoj je iskazao drugačije viđenje naše prošlosti.[11] To je u osnovi pozitivna kritika „Istorije Srba”, ali ona otkriva različit pristup dvojice najpoznatijih istraživača srpske prošlosti. Analizirajući političku istoriju Srba u srednjem veku i pokušavajući da odgovori na pitanje zbog čega Srbi i Hrvati nisu pokušali da formiraju čvršću narodnu zajednicu, konstatujući da nikada nije postojalo jedinstvo kulture, ni religije, koja nije bila jedinstvena od srednjeg veka, poručujući da je neophodno razumeti greške iz prošlosti, te da se treba okrenuti budućnosti i slediti pozitivne primere velikih naroda i civilizacija.[12] Nikola Radojčić je o ovom delu napisao: Breme konstatovanih činjenica pritiskuje njegovo istorijsko razlaganje, jer one nisu raspoređene i klasificirane osnovnim shvatanjem čitave serije događaja i celokupnog razvoja. Glavni nedostatak po njemu je bio Jirečekov neodlučan stav u pogledu otvorenih istorijskih pitanja, ostavljajući čitaocu da o spornim pitanjima razmišlja kako hoće. Kod stranih kritičara, međutim, delo nije imalo zamerki, jer su u njemu po prvi put imali prilike da se iz pouzdanih izvora obaveste o istoriji Srba, posebno s obzirom na to da su dotadašnji izvori o ekonomskom stanju srednjovekovne Srbije bili netačni.[11] Rade Mihaljčić ističe da Jireček nadmoćno vladao činjenicama, ali i da se u sintezi nije mogao osloboditi pojedinosti. „Istoriju Srba” odlikuje skladan raspored materije u okviru manjih hronoloških ili tematskih celina i bogatstvo obaveštenja na malom prostoru. Nastalo iz pera izrazitog predstavnika pozitivnog u nauci, ovo delo se i danas prima se velikim respektom. U intervjuu datom Večernjim novostima u decembru 2013. godine vizantolog Vlada Stanković je izjavio sledeće: „Mada u svoje vreme izuzetan naučnik, deo češke i slovenske duhovne elite, Jireček je takođe bio jedan od službenika lojalnih Austrougarskoj monarhiji. Njegove knjige o istoriji bugarskog, a zatim srpskog naroda su imale i politički cilj, da upoznaju donosioce važnih političkih odluka u Beču, sa tim narodima, kako bi se u hegemonističkom smislu mogli prema njima postaviti na pravi način. ’Istorija Srba’ je objavljena najpre nemačkom jeziku, u vreme kada je Austrougarska imala velike perspektive prema Balkanu i Srbiji, sa otvorenim pitanjem Srba, kao „problematičnog” naroda, koji je živeo na širem prostoru te imperije, a koji još uvek nije napisao, ni shvatio sopstvenu istoriju, zbog čega nije mogao da formuliše jasnu politiku. Ovo njegovo delo je još uvek glavni važeći udžbenik za srpsku nacionalnu istoriju srednjeg veka, s obzirom da domaću savremeno pisanu istoriju do sada niko nije napisao. Stanoje Stanojević, Stojan Novaković i Vladimir Ćorović su poslednji pokušali da zaokruže istoriju Srba.”[13] Priznanja Izabran je za člana Bečke akademije 31. maja 1899. U pristupnoj besedi Die Bedeutung von Ragusa in der HaIidelsgesehiehte des Mittelalters predstavio je suštinu svojih znanja o Dubrovniku, njegovoj prošlosti i povezanosti sa Vizantijom i Mletačkom republikom.[14] Bio je počasni član Matice srpske,[2] dopisni član Srpskog učenog društva od 18/30. juna 1878, počasni član Srpske kraljevske akademije (SUD) od 15/27. novembra 1892 i dopisnik Akademije društvenih nauka, od 25. januara/6. februara 1894.[15] Bio je saradnik „Glasnika” Zemaljskog muzeja u Sarajevu i „Glasnika” SUD.[2] Dela Autor je mnogobrojnih dela o istoriji južnoslovenskih naroda: „Bibliografija moderne bugarske književnosti (1806—1870)” (bug. Книгопис на новобългарската книжнина 1806–1870) (1872); „Istorija bugarskog naroda” (češ. Dějiny národa bulharského) (1876); Jireček, Constantin (1879). Die Handelsstraßen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters: Historisch-geographische Studien. Prag: Königlich-Böhmische Gesellschaft der Wissenschaften. „Putovanja kroz Bugarsku” (češ. Cesty po Bulharsku) (1888); „Kneževina Bugarska” (nem. Das fürstenthum Bulgarien) (1891); „Hrišćanski element u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemalja” (nem. Das christliche Element in der topographischen Nomenklatur der Balkanländer) (1897); „Vojna cesta od Beograda za Carigrad i balkanski klanci” (nem. Die Heerstraße von Belgrad nach Konstantinopel und die Balkanpässe) (1897); „Važnost Dubrovnika u trgovačkoj istoriji srednjeg veka” (nem. Die Bedeutung von Ragusa in der Handelsgeschichte des Mittelalters) (1899); „Zakonik srpskog cara Stefana Dušana” (nem. Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stephan Dušan) (1899); Jireček, Constantin (1901). Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. 1. Wien: Kaiserliche Akademie der Wissenschaften. Jireček, Constantin (1903). Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. 2. Wien: Kaiserliche Akademie der Wissenschaften. Jireček, Constantin (1904). Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. 3. Wien: Kaiserliche Akademie der Wissenschaften. „Књига статуа града Дуборвника 1272” (лат. Liber statutorum civitatis Ragusii compositus anno 1272) (1904), u saradnji s Valtazarom Bogišićem; Jireček, Constantin (1911). Geschichte der Serben. 1. Gotha: Perthes. Jireček, Constantin (1918). Geschichte der Serben. 2. Gotha: Perthes. „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” (nem. Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien I–IV) (1912—1919); Thallóczy, Ludovicus; Jireček, Constantinus; Sufflay, Emilianus, ur. (1913). Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. 1. Vindobonae: Typis Adolphi Holzhausen. „Skadar i njegovo okruženje u srednjem veku” (nem. Skutari und sein Gebiet im Mittelalter) (1916). Thallóczy, Ludovicus; Jireček, Constantinus; Sufflay, Emilianus, ur. (1918). Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. 2. Vindobonae: Typis Adolphi Holzhausen. Jireček, Konstantin (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku. Sarajevo: Svjetlost. Jireček, Konstantin (1962). Romani u gradovima Dalmacije tokom srednjega veka. Beograd: Naučno delo.

EAN 3838782638831 Model FN619EES5 Boja Siva Energetski razred E Visina 185cm Tehnologija NoFrost Rashladno sredstvo R600a Oprema 1 klasična posudica za led SpaceBox (38 l), velika fioka za zamrzavanje broj staklenih polica u zamrzivačkom delu: 2 2 vrata 5 fioka LED osvetljenje Otvaranje vrata Desno reverzibilno Dimenzija 595 x 1850 x 663 mm Zapremina 280l Napišite komentar Još uvek nema komentara.

LIEBHERR Ugradni frižider ICBd 5122 Plus Line Bruto / neto zapremina ukupno (l) 255 - frižider 130 - biofresh 70,9 - zamrzivač 54,4 Energetski razred D Godišnja potrošnja električne energije / 24 h (kWh) 182/0,498 Klimatski razred SN-T (od +10°C do +43°C) Spoljne dimenzije V/Š/D cm 177,2-178,8/56-57/min. 55 Visina niše (cm) 178,8 Bučnost (dB(A)) / Klasa bučnosti 34/B Način montaže vrata Vrata na vrata / integrirana ugradnja Upravljanje LCD monohromatski ekran, Touch - elektronika Prikaz temperature Digitalni prikaz temperature frižidera i zamrzivača Napon (V) 220-240 Struja (A) 1,4 Podesive nogice Spreda Otvaranje vrata Desno, moguća izmena Smart Device Box Sa mogućnošću ugradnje Ostalo Vizualno i zvučno upozorenje u slučaju smetnji, Vizuelno i zvučno upozorenje za otvorena vrata, SoftSystem zatvaranje vrata FRIŽIDER Otapanje Automatsko Osvetljenje LED rasveta u vrhu gornjeg dela frižidra Broj polica 4 Od toga deljiva polica 1 BioFresh fioke 2 Pregrada za voće i povrće 1 Pregrada za meso i mlečne proizvode 1 Materijal polica GlassLine Polica za boce Ostalo PowerCooling sa FreshAir filterom sa aktivnim ugljem, SuperCool automatika, GlassLine police ZAMRZIVAČ Otapanje Automatsko Broj fioka 2 Vreme čuvanja u slučaju smetnji (h) 9 Kapacitet zamrzavanja u 24 h (kg) 4 Ostalo SmartFrost, SuperFrost upravljan količinom, VarioSpace (izvlačive police),

R 619 FES5 Gorenje frižider sa jednim vratima 185cm Energetski razred F Nivo buke C Pozicija zamrzivačkog dela Ispod Boja aparata Siva metalik Vrata Emajlirani čelik Otvaranje vrata Desno reverzibilno Broj vrata 1 Tip osnove 2 fiksne/ 2 podesive nogice Polica za flaše u vratima Posuda za flaše bez držača Posuda za flaše sa držačem Posude na vratima frižidera 3 police u vratima Dinamičko hlađenje Da Osvetljenje frižidera LED on side Broj podesivih polica u odeljku frizidera 6 komada Staklene police u rashladnom prostoru 7 komada Posuda za jaja 1/8 SuperCool brzo hlađenje Da IonAir sa hlađenjem DynamiCooling Da Regulator vlažnosti vazduha CrispZone sa HyumidityControl: velika fioka za povrće sa regulacijom vlažnosti EcoMode Da Slot-in: mogućnost postavljanja aparata u kuhinjski otvor Širina 60 cm Buka (max.) 38 dB(A) Broj kompresora 1 kompresor Rashladno sredstvo (gas) R600a Polaganje aparata Dozvoljeno Model FN 619 FES5 Tip Vertikalni zamrzivač Zapremina 310 l Nivo buke 42 dB Energetski razred A+ Boja Siva Dimenzija (ŠxVxD) Širina: 59.50 cm Visina: 185.00 cm Dubina: 66.30 cm Priključna snaga 45 W Napišite komentar Još uvek nema komentara.

R 619 FES5 Gorenje frižider sa jednim vratima 185cmEnergetski razred FNivo buke CPozicija zamrzivačkog dela IspodBoja aparata Siva metalikVrata Emajlirani čelikOtvaranje vrata Desno reverzibilnoBroj vrata 1Tip osnove 2 fiksne/ 2 podesive nogicePolica za flaše u vratimaPosuda za flaše bez držačaPosuda za flaše sa držačemPosude na vratima frižidera3 police u vratimaDinamičko hlađenje DaOsvetljenje frižidera LED on sideBroj podesivih polica u odeljku frizidera 6 komadaStaklene police u rashladnom prostoru 7 komadaPosuda za jaja 1/8SuperCool brzo hlađenje DaIonAir sa hlađenjem DynamiCooling DaRegulator vlažnosti vazduhaCrispZone sa HyumidityControl: velika fioka za povrće sa regulacijom vlažnostiEcoMode DaSlot-in: mogućnost postavljanja aparata u kuhinjski otvor Širina 60 cmBuka (max.) 38 dB(A)Broj kompresora 1 kompresorRashladno sredstvo (gas) R600aPolaganje aparata Dozvoljeno

Socijala Istorija Umetnosti i Književnosti 1-2. Arnold Hauzer *6827*03-2023 Arnold Hauzer autor izdanje: KULTURA Beograd 1966.g Tvrd Šiven povez,1013 str.( 486+527. strana),Latinica, ilustrovana, format: 24,5 x 16cm, težina 2000.grama Stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja -korice tek manje promene i dopune Socijala Istorija Umetnosti i Književnosti 1-2. Arnold Hauzer - I tom, 485. straana, - II tom, 526. strana. Legenda o zlatnom veku veoma je stara. Sociološki uzrok veličanja prošlosti nije nam sasvim poznat; možda su mu koreni u plemenskoj i porodičnoj solidarnosti ili u nastojanju povlašćenih klasa da svoje povlastice zasnuju na nasleđu. U svakom slučaju, shvatanje da ono što je starije mora biti i bolje još uvek ima toliku moć da istoričari umetnosti i arheolozi u pokušajima da dokažu da je onaj umetnički stil koji se njima najviše dopada ujedno i najstariji ne prezaju čak ni od istorijskih falsifikata. Prema tome da li u u metnosti vide način za savlađivanje i potčinjavanje stvarnosti, ili je osećaju kao sredstvo za prepuštanje prirodi, neki naučnici izjavljuju da pr ve podatke o umetničkoj delatnosti predstavlja umetnost zasnovana na strogo formalnim principima, na stilizaciji i idealizaciji života dok je to za druge umetnost koja se zasniva na reprodukovanju i očuvanju prirodnog života stvari. Arnold Hauzer (1892-1978) je bio istoričar umetnosti i filma. Njegovo najvažnije delo Socijalna istorija umetnosti i književnosti objavljena je na engleskom jeziku 1950. godine i izazvala oprečna reagovanja zbog svoje ideološke obojenosti. Marksistički pristup umetnosti je u Zapadnoj Evorpi prihvaćen tek 60-ih i 70-tih godina XX veka. Ipak, interesovanje za njega počinje da jenjava kako se bližio raspad Sovjetskog saveza tako da se drugi istoričari umetnosti retko u svojim delima pozivaju na ovo veoma značajno Hauzerovo delo.

Kratki opis Energetska klasa F Radna zapremina 36dB Sistem hlađenja Statički Zapremina 86l Detalji Uski frižider Beko TS190330N, uprkos svojoj maloj veličini, može se pohvaliti dvema staklenim policama, tri pregrade po celoj širini vrata i fiokom za voće i povrće, što osigurava da vaša hrana uvek bude pažljivo čuvana i sveža. Uz mogućnost promene stranice otvora vrata, frižider je idealan partner za manja domaćinstva, a sa zapreminom od 86 litara obezbeđuje idealno i sigurno skladištenje vaše hrane. Aplikacija HomeWhiz Da FreshGuard tehnologija Da Sistem hlađenja Statički Mehaničko upravljanje Broj polica 2 Vrsta polica Staklo Broj fioka za voće i povrće 1 Držač za boce Ne Automatsko odmrzavanje dela za hlađenje Ne Zamrzivač Ne Zamena stranice za otvaranje vrata Da Tip osvetljenja Sijalica Boja Bela ProSmart inverterski kompresor Da Klimatska klasa SN-ST Klasa energetske efikasnosti (Uredba (EU) 2017/1369) F. Prosečna godišnja potrošnja energije u kVh godišnje (kVh / godišnje) (EU) 2017/1369 106.03 Emisija zvučne buke u vazduhu (EU 2017/1369) 36 dBA Klasa emisije zvučne buke u vazduhu (EU 2017/1369) C. Neto zapremina rashladnog dela (lt) 86 Dimenzije uređaja: VKSŠKSD 818 x 475 x 500

• Vrsta aparata: Frižider
• Tip konstrukcije: Samostalni
• Energetski razred: F
• Pozicija zamrzivačkog dela: Gornja
• Boja aparata: Bela
• Boja vrata: Bela
• Vrata: Emajlirani čelik
• Otvaranje vrata: Desno reverzibilno
• Broj vrata: 1
• Tip osnove: 2 podesive nogice
• Sveža hrana: Klimatski razredi, Subtropski, Normal
• Ukupna zapremina: 82 l
• Zapremina frižiderskog prostora: 75 l
• Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije: 5 h

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Petrović (Viševac, 14. novembar 1762/16. novembar 1768. — Radovanjski lug, 26. jul [po julijanskom 14. jul] 1817.), poznat kao Karađorđe odnosno Crni Đorđe, bio je vožd (vođa) Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen u siromašnoj srpskoj porodici u Šumadiji u Smederevskom sandžaku (Beogradskim pašaluku), Đorđe se istakao tokom Austrijsko-turskog rata (1788—1791) kao pripadnik srpskih frajkora, habzburške milicije sačinjene od Srba. U strahu od odmazde nakon austrijskog poraza 1791, sa porodicom je prebegao u Austriju, gde su živeli do 1794, kada je proglašena opšta amnestija. Đorđe se vratio u Šumadiju i postao trgovac stokom. Odmetnuti upravnik Vidinskog sandžaka, Osman Pazvanoglu, napao je Smederevski sandžak, a Đorđe se zajedno sa Stankom Arambašićem borio u pokušaju zaustavljanja napada. Nakon Seče knezova početkom 1804, koju su izvršili odmetnuti osmanski janičari poznati kao dahije, Srbi Beogradskog pašaluka su podigli ustanak. Karađorđe je jednoglasno izabran za vođu ustanka na skupu preživelih uglednih Srba u februaru 1804. godine. Za šest meseci, ustaničke snage su zarobile i pogubile većinu dahija, a do 1805. uništeni su i poslednji ostaci dahijskog otpora. Karađorđe i njegovi sledbenici zahtevali su dalekosežnu samoupravu, koju je sultan Selim protumačio kao prvi korak ka potpunoj nezavisnosti. Selim je odmah proglasio džihad protiv ustanika i naredio vojsci da krene na Pašaluk. Osmanlije su pretpele niz poraza od ustaničkih snaga. Ustanici su do 1806. zauzeli sve veće gradove u Pašaluku, uključujući Beograd i Smederevo, a proterali su njihove muslimanske stanovnike. Opterećen zahtevima Rusko-turskog rata (1806—1812), Selim je Srbima ponudio opsežnu samoupravu, ali je Karađorđe ponudu odbio zbog ruskog priznanja da će pomoći ustanicima ako nastave borbu. Česti međusobni sukobi, zajedno sa Napoleonovom invazijom na Rusiju 1812, oslabili su ustanike, a Osmanlije su uspele da preokrenu situaciju. Karađorđe je primoran da pobegne iz Srbije u oktobru 1813, a Beograd je kasnije tog meseca pao, čime je Prvi srpski ustanak slomljen. On i njegovi sledbenici su potražili utočište u Austriji, ali su uhapšeni i pritvoreni. Uprkos osmanskim zahtevima za njegovo izručenje, Austrijanci su Karađorđa predali Rusima, koji su mu ponudili utočište u Besarabiji. Tu se pridružio grčkom tajnom društvu Filiki heterija, koje je planiralo da pokrene panbalkanski ustanak protiv Osmanlija. Karađorđe se tajno vratio u Srbiju 1817, ali su ga ubrzo ubili agenti Miloša Obrenovića, suparničkog vođe ustanika, zbog straha da će Karađorđevo ponovo pojavljivanje dovesti do osmanskog odustajanje od ustupaka na koje su pristali poslije Drugog srpskog ustanka 1815. godine. Karađorđe se smatra osnivačem dinastije Karađorđević, koja je tokom 19. i 20. veka vlada Srbijom u nekoliko perioda. Njegovo ubistvo rezultiralo je nasilnim, višedecenijskim sukobom njegovih potomaka i Obrenovića, pri čemu je vlast nad Srbijom nekoliko puta prelazila sa jednih na druge. Đorđe Petrović oženio se 1786. godine Jelenom Jovanović iz Masloševa. Iz tog braka rodilo se sedmoro dece – ćerke Sava, Sara, Poleksija i Stamenka, i sinovi Sima (umro po rođenju), Aleksa (umro u 29. godini u Kišinjevu, Rusija) i Aleksandar.Ubrzo po zasnivanju porodice Karađorđe je prešao u Srem, gde je kao dobrovoljac učestvovao u austrijsko-turskom ratu 1787-1791, pod komandom Radiča Petrovića. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Poreklo Spomenik Karađorđu u rodnom selu Viševcu. Karađorđe potiče iz siromašne porodice, koja se ranije u Viševac doselila iz Crne Gore — „od Podgorice[1] ispod Crne Gore”. Po drugom izvoru, narodnom predanju koje je 1940. godine objavio praunuk Rame Kuča — Alil, Karađorđev otac je živeo u mestu Žabren na Pešterskoj visoravni. To su znali svi Karađorđevići, a kralj Petar je zvao u Beograd, kod sebe u goste, svog kuma Alila Kuča. U tom muslimanskom selu sa tada 40 porodica jedina hrišćanska kuća bila je Petrova, i taj deo naselja se zvao „Petrovo polje”. Petar je zbog ubistva dvojice napadača kačaka, morao da se odseli sa porodicom u Šumadiju. Preveo ga je preko Kolena na Goliji, njegov zaštitnik i kum, musliman Ramo Kuč iz Žabrena.[2] Andrija Luburić spominje Župu Nikšićku kao kraj odakle su potekli Karađorđevići, a otimanje za slavne ličnosti je karakteristika i drugih krajeva. Tako Ivan Jastrebov navodi podatak da u selu Mačitevu (Kosovo i Metohija) pričaju da je Karađorđe rodom iz tog sela. Pobegao je jer je u planini pored sela ubio četiri Turčina, a pokazivali su mu ta četiri groba.[3] Ubrzo po selidbi roditelja iz Peštera, Đorđe je rođen u selu Viševcu, u Kragujevačkom okružju, ali je odrastao u obližnjoj Topoli. Majka Marica Živković rodom iz Masloševa u Šumadiji, bila je sposobna i otresita žena koju su zbog „muškog karaktera” zvali „Marica Katana” (konjanik). Njegov otac Petronije[1] zbog nesnalaženja i siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega[4]) često je menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod mnogo imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala. Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se vezan uz rođenje ne pominje ni jedan verski datum, što je tada bilo uobičajeno. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Istoričar Radoš Ljušić navodio da se Karađorđe rodio 14. novembra 1762. godine.[5] Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama.[6][7], u sovjetskoj 1752. godina[8], u američkoj 1752/1762.[9] a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina[10] Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine. Nemac Flamenstern (1813) navodi u svom delu da je Crni-Đorđe rođen 1767. godine i to slučajno u Beogradu.[11] Međutim, uz ime Karađorđa se pre vezuju priče o nebeskim pojavama kada je rođen. Tako se pominje svetlost na nebu i duga preko neba usred noći. Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je „… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”.[12] Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po julijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno u 18. veku po gregorijanskom 14. novembra. Upoređivanjem datuma prolazaka pojedinih kometa preko neba Srbije tih godina, postoji nekoliko kandidata. Međutim, Halejeva kometa jeste bila najsjajnija 13. marta 1759. godine, ali to nije blizu Đurđica već pre Đurđevdana. Jedna kometa je bila čak i sjajnija od Halejeve, ali se pojavila 11. juna 1758. godine što takođe ne odgovara Đurđicu. U svakom slučaju i u 1758. i u 1759. godini se na nebu pojavila kometa koja je mogla privući pažnju svedoka rođenja Đorđa.[13] Podizanje ustanka u Orašcu 1804 Fizički opis i karakter Đorđe Petrović Karađorđe bio je izrazito visok čovek, tamne kose i tamnije puti. Neki izvori navode da je bio visok oko dva metra. Bio je malo poguren i imao je povređenu levu ruku koju mu je povredio neki Turčin u boju na Jelenči. Memoari Prote Mateje Nenadovića navode drukčije, da je Karađorđe ranjen u dlan ruke tokom puškaranja sa momcima Alekse Nenadovića, dok je hajdukovao, nešto pre ustanka.[14] Takođe je imao ožiljak na obrazu, koji mu je napravio iguman manastira Bogovađe Žarko, kad su Srbi izašli iz Laudanovog šanca na Vračar 1804 godine da odu kod Turaka na pregovore. Žarko je tada zbog svađe sa Stanojem Glavašem oko žute ćorbatle (sekirice) hteo udariti Stanoja sabljom, pa ga je promašio i posekao Karađorđa po obrazu, na šta su Glavaš i drugi ustanici ubili Žarka plotunskom vatrom, što je uzbunilo vojsku koja je pošla u tvrđavu kod Turaka, pa su se vratili i izbegli zasedu, a Žarka su posle hvalili da ih je svojom pogibijom spasao[15] Vuk Karadžić navodi da je imao veliki nos po kome ga je bilo lako prepoznati. Vuk takođe navodi da je srpski vožd imao visok, piskutav i baršunast glas, koji je vrlo verovatno uništio konzumacijom rakije. Postoji anegdota da su Rusi pri prvom susretu bili oduševljeni njegovom visokom pojavom i telesnom građom, a da su se razočarali kada je progovorio. Sam ruski komandant u Varvarinskoj bici grof Orurk nije baš bio oduševljen Karađorđem i po voždovom odsustvu više puta ga je kod Mladena Milovanovića i drugih starešina vređao, nazivajući ga krmačom.[16] Po prirodi bio je strog i preke naravi, spreman da ubije za prestup, čak i najbližu rodbinu. Najčuveniji slučajevi su Karađorđevo ubistvo oca Petra, kneza Teodosija Marića i brata Marinka. Vuk Karadžić navodi da je vožd bio ćudljiv, da bi danima sedeo sam i grickao nokte, a kada bi ga neko upitao nešto, odmahnuo bi rukama. Kada bi popio malo rakije ili vina, postajao bi pričljiviji. Neki izvori navode da je Rodofinikin videvši voždovu sklonost ka konzumaciji alkohola, kao i kod ostalih starešina, probao Karađorđa da odvikne od pića, dajući mu čaj sa rumom, a da je Karađorđe kada je nestalo ruma odbio da pije čaj. Po karakteru bio je škrt čovek. U odevanju bio je neuredan. Čak su njegove starešine bile bogatije odevene od njega. Jednom prilikom Turci su poslali pregovarače posle boja. Kada su se našli među ustaničkim starešinama i pitali da govore sa Crnim Đorđem, Karađorđe se pojavio u prljavoj odeći, dok su ostale ustaničke vođe bile lepo odevene. Turci su pri odlasku ne verujući da su se sreli sa Karađorđem poručili ostalim vođama da pozdrave Crnog Đorđa. Izvori navode da je svoj orden svete Ane koji su mu dali Rusi iskrivio popravljajući neko bure. U poslednjim godinama ustanka, Karađorđe je tokom svađe sa Mladenom Milovanovićem doživeo nervni slom, što je značajno uticalo na njegovo prisustvo na frontu.[17] Posle sloma ustanka, Karađorđe je u emigraciji bio teško pogođen. Dane je provodio plačući. Ruski slikar Borikovski je naslikao portret Karađorđa tokom njegovog boravka u Rusiji 1816. Na portretu se vidi po tužnom pogledu da je Karađorđe posle sloma ustanka patio od melanholije.[18] Takođe se navodi da je Borikovski zamolio Karađorđa da oboji kosu u crno, što navodi da je vožd u kasnijim godinama bio sed.[traži se izvor] Uroš Knežević je uradio Karađorđev portret, skoro kopiju Borikovskog, a u Muzeju kneza Pavla se nalazio još jedan portret, nepoznatog autora, koji ga je prikazivao iz poluprofila.[19] Ženidba i emigracija u Austriju Devetnaestogodišnji Đorđe Petrović se 1785/1786. godine ženi Jelenom Jovanović sirotom devojkom, rodom iz sela Masloševa. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Po drugom, verovatnijem izvoru, Đorđe je devojku u koju se zagledao na silu oteo iz mesta Jagnjila, gde je ona kod sestre boravila, jer su bili u zavadi mladići Topole i Jagnjila.[1] Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Po Davidoviću, Đorđe je ubio tri Arnautina koji su mu došli u kuću i nasilje činili. Izbegao je zbog toga u Srem sa svojom porodicom, gde se nastanio 1787. godine u manastiru Krušedolu i počeo da radi kao šumar. U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima — oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petronija dotukao momak iz pratnje — Đorđe Ostojić.[1] Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. Godine 1796. po povratku u Srbiju, Karađorđe se navodno ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio. Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice. Kada je ustanak počeo, sredinom 1806. obesio je brata Marinka jer je bio optužen da je silovao jednu Srpkinju u Topoli. Ta Karađorđeva prekost i surovost ulivala je strah svim Srbima, koji su pomislili da se mire sa Osmanlijama, i primoravala ih na poslušnost vođi ustanka.[20][21] Austro-turski rat i povratak u Srbiju Na početku Austrijsko-turskog rata, 1788. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka, pod komandom Radiča Petrovića. Iz Srema gde su živeli, stupio je on prvo u Mihaljevićev frajkor, i ubrzo postao stražmešter. Tu je naučio „egzircir i zapt” vojni. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake.[22] Sredinom 1791. zaključuje se Svištovski mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost. Sa porodicom 1791. godine prelazi u Topolu, gde je i ranije živeo. Po povratku odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/1794. godine i Đorđe se povukao i skrasio uz porodicu, u Topoli. Počeo je da se bavi trgovinom stoke, trgujući preko granice sa Habzburškom monarhijom....

Amica Ugradna rerna AHP F100 X Model ugradna rerna AHP F100 X Tip rerne Ventilatorska Energetska klasa A Ostalo Čišćenje rerne : Piroliticko ciscenje Dizajn rerne : Moderan Konstrukcija rerne : 60 x 60 cm Proizvođač : Amica Tip rerne : Ventilirajuća Programi / Funkcije Broj funkcija: 9 Brzo predzagrevanje – 150°C za 4 min. Odmrzavanje Push-pull dugmići Upravljanje rernom Ts programator, Displej Opcije Zvučni alarm za kraj pečenja Vremenski tajmer Minimalna temperatura: 50 °C Maksimalna temperatura: 250 °C Tehničke karakteristike Emajl koji se lako čisti Kapacitet rerne: 77 l Teleskopske vodjice 75% sa stop funkcijom Energetska klasa: A Broj nivoa pečenja: 1 Sistem za lako čišćenje stakla na vratima rerne Svetlo u rerni Broj stakala na vratima rerne: 3 Recepti na unutrašnjem delu vrata Mogućnost skidanja unutrašnjeg dela vrata rerne Sistem hlađenja rerne: tangencijalnim ventilatorom Gornji grejač 900 W Donji grejač 1100 W Pribor sa kojim se rerna isporučuje Žičana mreža: 1 Duboki pleh: 1 Plitki pleh: 1 Boja Inox Dimenzije 60 x 60 cm Garancija 2 godine

Dvotomno izdanje studije profesorke Olge Luković Pjanović Beograd 1990. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 356 + 336 strana ODLIČNO OČUVANO Olga Lukovic-Pjanović je četrdeset godina sakupljala materijal za ovo delo! Izvori kojima se služila su vrlo retki i na mnoge od podataka naići će i vrsni poznavaoci ove materije po prvi put. Ovo delo je izazvalo kontraverzne stavove već svojom prvom pojavom. Pisana jednostavnim, razumljivim jezikom knjiga obiluje retko viđenim kartama, a u njoj su obrađeni svi važniji događaji srpske istorije. Jedna divna, poučna i studiozna knjiga, u kojoj se kaže: `Pohlepa i gramzivost nikada nisu bili svojstvo Srbina a u tome i jeste tajna psihologija srpskog čoveka. Tajna njegove mudrosti katkada izbija snagom vulkana. Čudesni temperament Srbina izrastao je iz hiljada godina mira po slobodnim prostorima bez granica, te je stoga u Srpskoj duši sve bezgranično: i bol, i radost, i vernost, i vera,i čovekoljublje.`

Uvoznik GORENJE D.O.O. Model NRKI218EE1 Boja Bela Visina 171-190 cm Širina 51-55 cm Dubina 51-55 cm Smer otvaranja vrata Promenljivo Buka (max.) 39 dB(A) Kapacitet frižidera 180L Energetski razred E Tip konstrukcije Ugradni integrisani Nivo buke A+ Oprema frižiderskog prostora Nosač za flaše žičani Hromirani nosač za flaše Posuda za jaja/led 1x7 Polica za flaše u vratima Posuda za flaše sa držačem Posude na vratima frižidera 1 polica u vratima 1 gornja polica u vratima Dinamičko hlađenje Ne Osvetljenje frižidera LED osvetljenje na plafonu Broj podesivih polica u odeljku frizidera 4 Broj staklenih polica u rashladnom prostoru 5 Posuda za jaja Ne MultiAdjust police Da Oprema zamrzivačkog prostora Posudica za led Ne Prostor za zamrzavanje 3 fioke Osvetljenje zamrzivačkog prostora Nema osvjetljenja Broj staklenih polica u zamrzivačkom delu 2 Broj kompresora 1 kompresor Rashladno sredstvo (Gas) R600a Upravljanje Wi-Fi upravljanje Ne Vrsta ekrana Elektronsko upravljanje sa LED ekranom Način upravljanja Elektronsko Indikator za otvorena vrata Svetlosni signal za predugo otvorena vrata Previsoka temperatura u zamrzivaču Bez alarma, signala ili glasovne poruke Podesiva temperatura zamrzivača Ne Otapanje frižiderskog prostora Automatsko Otapanje zamrzivačkog prostora Automatsko Napišite komentar Još uvek nema komentara.

Kratki opis LIEBHERR Ugradni frižider ICBd 5122 Plus Line Energetski razred D Bruto / neto zapremina ukupno (l) 255 KOMBINOVANI- Smart frost - Bio fresh Detalji LIEBHERR Ugradni frižider ICBd 5122 Plus Line Bruto / neto zapremina ukupno (l) 255 - frižider 130 - biofresh 70,9 - zamrzivač 54,4 Energetski razred D Godišnja potrošnja električne energije / 24 h (kWh) 182/0,498 Klimatski razred SN-T (od +10°C do +43°C) Spoljne dimenzije V/Š/D cm 177,2-178,8/56-57/min. 55 Visina niše (cm) 178,8 Bučnost (dB(A)) / Klasa bučnosti 34/B Način montaže vrata Vrata na vrata / integrirana ugradnja Upravljanje LCD monohromatski ekran, Touch - elektronika Prikaz temperature Digitalni prikaz temperature frižidera i zamrzivača Napon (V) 220-240 Struja (A) 1,4 Podesive nogice Spreda Otvaranje vrata Desno, moguća izmena Smart Device Box Sa mogućnošću ugradnje Ostalo Vizualno i zvučno upozorenje u slučaju smetnji, Vizuelno i zvučno upozorenje za otvorena vrata, SoftSystem zatvaranje vrata FRIŽIDER Otapanje Automatsko Osvetljenje LED rasveta u vrhu gornjeg dela frižidra Broj polica 4 Od toga deljiva polica 1 BioFresh fioke 2 Pregrada za voće i povrće 1 Pregrada za meso i mlečne proizvode 1 Materijal polica GlassLine Polica za boce Ostalo PowerCooling sa FreshAir filterom sa aktivnim ugljem, SuperCool automatika, GlassLine police ZAMRZIVAČ Otapanje Automatsko Broj fioka 2 Vreme čuvanja u slučaju smetnji (h) 9 Kapacitet zamrzavanja u 24 h (kg) 4 Ostalo SmartFrost, SuperFrost upravljan količinom, VarioSpace (izvlačive police),

Dvotomno izdanje studije profesorke Olge Luković Pjanović Beograd 1990. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 356 + 336 strana Napomena: na nekoliko strana blagi tragovi grafitne olovke (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro očuvana. J11 Olga Lukovic-Pjanović je četrdeset godina sakupljala materijal za ovo delo! Izvori kojima se služila su vrlo retki i na mnoge od podataka naići će i vrsni poznavaoci ove materije po prvi put. Ovo delo je izazvalo kontraverzne stavove već svojom prvom pojavom. Pisana jednostavnim, razumljivim jezikom knjiga obiluje retko viđenim kartama, a u njoj su obrađeni svi važniji događaji srpske istorije. Jedna divna, poučna i studiozna knjiga, u kojoj se kaže: `Pohlepa i gramzivost nikada nisu bili svojstvo Srbina a u tome i jeste tajna psihologija srpskog čoveka. Tajna njegove mudrosti katkada izbija snagom vulkana. Čudesni temperament Srbina izrastao je iz hiljada godina mira po slobodnim prostorima bez granica, te je stoga u Srpskoj duši sve bezgranično: i bol, i radost, i vernost, i vera,i čovekoljublje.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1-Tomislav S. Vlahovic - Vitezovi Karadjordjeve zvezde Najhrabriji medju hrabrima I tom Izdavač i autor Tomislav S. Vlahović Beograd 1989 , Najhrabriji medju hrabrima I tom , biografije srpskih ratnika odlikovanih Karađorđevom zvezdom sa mačevima za podvige u balkanskim i prvom svetskom ratu , tvrd povez, veliki format 24,5cm x 32,5cm , ilustrovano brojnim crnobelim fotografijama, XXXV + 451 strana 2. Petar R. Jovic i Nikola B. Popovic - Dobrovoljci 1912-1918 Najhrabriji medju hrabrima II tom AUTOR: Petar R. Jović, Nikola B. Popović IZDAVAČ: Izdanje autora GODINA: 1989. POVEZ: Tvrdi STRANA: 449 FORMAT: C4 TIRAŽ: 1500 TEŽINA: 1,9 kg Kapitalno delo o našim najhrabrijim i najvažnijim precima čije su sene večni putokaz i svetionik budućim pokolenjima kako se jedna zemlja i njen narod bori za svoju slobodu i opstanak Stanje vrlo dobro.

"Istorija Srba" autora Konstantina Jirečeka je kapitalno delo koje obuhvata istoriju srpskog naroda od vremena njegovog doseljenja na Balkan do kraja 19. veka. Ova knjiga je prvi put objavljena 1911. godine i od tada do danas predstavlja nezaobilazan izvor informacija za sve koji se interesuju za srpsku istoriju. U knjizi se detaljno opisuje politička, kulturna i društvena istorija srpskog naroda, kao i odnosi sa drugim narodima i državama u regionu. Ovo je knjiga koju bi svaki ljubitelj istorije i srpske kulture trebalo da ima u svojoj biblioteci. Poručite knjigu "Istorija Srba" i upoznajte se sa bogatom istorijom srpskog naroda. Povez knjige: tvrd Strana 512 + 550 Pismo: ćirilica

Energetski razred E Garancija 5 godina Dubina 59 cm Širina 59,5 cm Boja Bela Vrsta aparata Vertikalni zamrzivač Zapremina zamrzivača 240 l Visina 172 cm Karakteristike - Prekidač za brzo zamrzavanje - NoFrost - EcoMode Tehnički podaci - Rashladno sredstvo (gas) R600a - Polaganje aparata - Dozvoljeno - Skriveni kondenzator u kućištu aparata - Broj nezavisnih sistema hladjenja 1 - Broj kompresora 1 kompresor Efikasnost - Kapacitet zamrzavanja (24h) 10.8 kg - Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije 10 h - Procenjena godišnja potrošnja električne energije 234 kWh Način upravljanja - Elektronsko upravljanje sa LED ekranom - Podesiva temperatura zamrzivača - Otapanje zamrzivačkog prostora Automatsko Oprema - 1 klasična posudica za led - Broj staklenih polica u zamrzivačkom delu 2 - 5 fioka - 2 shelves - LED osvetljenje Energetski razred E Garancija 5 godina Dubina 59 cm Širina 59,5 cm Boja Bela Vrsta aparata Vertikalni zamrzivač Zapremina zamrzivača 240 l Visina 172 cm Karakteristike - Prekidač za brzo zamrzavanje - NoFrost - EcoMode Tehnički podaci - Rashladno sredstvo (gas) R600a - Polaganje aparata - Dozvoljeno - Skriveni kondenzator u kućištu aparata - Broj nezavisnih sistema hladjenja 1 - Broj kompresora 1 kompresor Efikasnost - Kapacitet zamrzavanja (24h) 10.8 kg - Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije 10 h - Procenjena godišnja potrošnja električne energije 234 kWh Način upravljanja - Elektronsko upravljanje sa LED ekranom - Podesiva temperatura zamrzivača - Otapanje zamrzivačkog prostora Automatsko Oprema - 1 klasična posudica za led - Broj staklenih polica u zamrzivačkom delu 2 - 5 fioka - 2 shelves - LED osvetljenje Gorenje FN617EEW5 Vertikalni zamrzivač Neophodni kolačići pomažu da sajt bude upotrebljiv omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija na stranici i pristup bezbednim oblastima web sajta. Web sajt ne može da funkcioniše pravilno bez ovih kolačića. Trajne kolačiće koristimo za olakšanu funkcionalnost prijave korisnika, kao što je “Ostanite prijavljeni”. Takođe koristimo trajne kolačiće da bismo bolje razumeli navike korisnika, te kako bismo poboljšali web stranicu prema vašim navikama. Statistički kolačići pomažu vlasnicima web sajta da razumeju interakciju posetilaca sa web sajtom anonimnim sakupljanjem informacija i izveštavanjem. Marketing kolačići se koriste za praćenje posetioca na web sajtovima. Namera je da se prikažu reklame koje su relevantne i privlačne za pojedinačnog korisnika a time i od veće vrednosti za izdavače i treće strane oglašivače.

Ovaj dnevnik je istina o četvorogodišnjem životu, patnjama i borbi jugoslovenskih aktivnih i rezervnih oficira u nemačkim zarobljeničkim logorima. Ovo je najopširnije i najverodostojnije kazivanje jednog svedoka tog vremena. Beleške za ovaj dnevnik vodio sam od prvog dana – od 6. aprila 1941. godine. Tokom sledeće četiri godine, do povratka u zemlju, 1. aprila 1945, odnosno do dolaska kući, 9. aprila iste godine, nisam prestajao da pišem. U najtežim danima zarobljeništva i u trenucima najveće fizičke i duhovne krize i iskušenja – ne samo da dnevnik nisam napuštao već sam mu baš tada, i naročito tada, pribegavao kao jedinom utočištu i izvoru spasenja i utehe. To se na njegovim stranicama jasno zapaža... Za to vreme ispisao sam deset svezaka, s preko dve hiljade strana sitnog i zbijenog teksta. Mislim da ovako nešto niko od zarobljenika nije postigao. Zato ovo smatram svojim izuzetnim delom. Ali je isto tako moj veliki uspeh i u tome što sam sav ovaj dragoceni materijal sačuvao i u celini doneo sa sobom iz zarobljeništva.

U dobrom stanju Heretici i renegati i drugi eseji / Isaac Deutscher prijevod Zdenka Grgić Vrsta građe esej Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `Avgust Cesarec`, 1990 Fizički opis 277 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Grgić, Zdenka Biblioteka Suvremene teme Prevod dela: Heretics and renegades and other essays Predmetne odrednice SSSR -- Političke prilike -- 20 v. Dojčer, Isak Sadržaj: 1. Heretici i renegati - Savjest bivših komunista - Tragičan život poljrugarskog ministra - 1984 - misticizam okrutnosti 2. Povijesni eseji - Dvije revolucije - Marx i Rusija - Trocki o Staljinu - E. H. Carr - povjesničar boljševičkog režima 3. Svršetak Staljinove ere - Rusija sredinom stoljeća - „Socijalistička konkurencija“ - Staljinova oporuka 4. Rusija na prijelazu - Slučaj Berija - Odgovor kritičarima - Poststaljinističko idejno previranje

Kratki opis Klasa energetske efikasnosti: D Neto zapremina, ukupno: 360 l Detalji LIEBHERR Frižider CBNsfd 5723 - Plus Line + SteelFinish LI0101050 Bruto / neto zapremina ukupno (l) 360 - hladnjak 258 - biofresh 98,9 - zamrzivač 103 Energetski razred D Godišnja potrošnja električne energije / 24 h (kWh) 226/0,619 Klimatski razred SN-T (od +10°C do +43°C) Vanjske dimenzije V/Š/D cm 201,6 / 60 / 66,5 Bučnost (dB(A)) / Klasa bučnosti 35/B Upravljanje LCD monohromatski ekran, Touch - elektronika Prikaz temperature Digitalni prikaz temperature frižidera i zamrzivača Napon (V) 220-240 Struja (A) 1,4 Ostalo Vizualno i zvučno upozorenje u slučaju smetnji, Zvučno upozorenje za otvorena vrata, Ručka sa integrisanim sistemom nežnog otvaranja HLADNJAK Otapanje Automatsko Osvjetljenje LED rasveta u vrhu gornjeg dela frižidra Broj polica 4 Od toga deljiva polica 1 BioFresh pretinci 2 Podesiva BioFresh pregrada izvlačno na teleskopskim vodilicama Materijal polica staklo Ostalo Hlađenje cirkulacijom hladnog vazduha, PowerCooling, SuperCool automatika, GlassLine police, Posudica za jaja ZAMRZIVAČ Otapanje Automatsko Broj ladica 3 Vrijeme pohrane u slučaju smetnji (h) 20 Kapacitet zamrzavanja u 24 h (kg) 10 Ostalo NoFrost, SuperFrost upravljan vremenski, VarioSpace (izvlačive police)

LIEBHERR Frižider CBNsfd 5723 - Plus Line + SteelFinish LI0101050 Bruto / neto zapremina ukupno (l) 360 - hladnjak 258 - biofresh 98,9 - zamrzivač 103 Energetski razred D Godišnja potrošnja električne energije / 24 h (kWh) 226/0,619 Klimatski razred SN-T (od +10°C do +43°C) Vanjske dimenzije V/Š/D cm 201,6 / 60 / 66,5 Bučnost (dB(A)) / Klasa bučnosti 35/B Upravljanje LCD monohromatski ekran, Touch - elektronika Prikaz temperature Digitalni prikaz temperature frižidera i zamrzivača Napon (V) 220-240 Struja (A) 1,4 Ostalo Vizualno i zvučno upozorenje u slučaju smetnji, Zvučno upozorenje za otvorena vrata, Ručka sa integrisanim sistemom nežnog otvaranja HLADNJAK Otapanje Automatsko Osvjetljenje LED rasveta u vrhu gornjeg dela frižidra Broj polica 4 Od toga deljiva polica 1 BioFresh pretinci 2 Podesiva BioFresh pregrada izvlačno na teleskopskim vodilicama Materijal polica staklo Ostalo Hlađenje cirkulacijom hladnog vazduha, PowerCooling, SuperCool automatika, GlassLine police, Posudica za jaja ZAMRZIVAČ Otapanje Automatsko Broj ladica 3 Vrijeme pohrane u slučaju smetnji (h) 20 Kapacitet zamrzavanja u 24 h (kg) 10 Ostalo NoFrost, SuperFrost upravljan vremenski, VarioSpace (izvlačive police)

Gorenje ugradni frižider RIU6092AW Energetski razred: A Automatsko otapanje frižidera Bruto zapremina: 144 l Neto zapremina rashladnog dela: 143 l Boja: bela 1 kompresor Klimatski razred ST (od + 18oC do + 38oC) Klimatski razred SN (od + 10oC do + 32oC) Klimatski razred N (od + 16oC do + 32oC) Vrsta šarki: makazaste šarke vrata - montaža fronta kuhinje direktno na vrata 4 podesive nožice Frižider: Unutrašnje osvetljenje na stranici 2 staklene police 1 deljiva staklena polica 1 posuda za povrće Posude na vratima: 1 posuda za maslac i sir 1 uložak za jaja (6x) Potrošnja/sigurnost: Otvaranje vrata: levo/desno otvaranje vrata Samozatvarajuće makazaste šarke Nivo buke: 40 dB(A) Potrošnja energije kWh/god.: 123 kWh Napon: 220-230 V Dimenzije aparata (ŠxVxD): 59,6 x 82 x 54,5 cm Težina aparata: 35 kg Bruto težina aparata: 37 kg Garancija: 5 godine

Lav Trocki IZDANA REVOLUCIJA 1-2 LAV TROCKI IZDANA REVOLUCIJA 1-2 Prevod - Melita Wolf Izdavač - `Otokar Keršovani`, Rijeka Godina - 1973 240 + 312 strana 22 cm,Povez - Tvrd,Edicija - Izbor iz djela SADRŽAJ: Predmet ove knjige ČINJENIČNO STANJE Glavni pokazatelji industrijskog razvoja Usporedna ocjena rezultata Po stanovniku PRIVREDNI RAZVOJ I KRIVUDANJA UPRAVLJANJA »Ratni« komunizam, Nep i politika prema kulacima Nagli zaokret » Petogodišnji plan za četiri godine« i »potpuna kolektivizacija« SOCIJALIZAM I DRŽAVA Prijelazni sistem Program i zbilja Dvostruki značaj sovjetske države Žandar i podruštvljena potreba »Potpuna pobjeda socijalizma« i »učvršćenje diktatures BORBA ZA PROIZVODNOST RADA Plan i novac Socijalistička inflacija Obnova rublja Stahanovski pokret SOVJETSKI TERMIDOR Zašto je Staljin pobijedio? Izrođavanje boljševičke partije Socijalni uzroci termidora PORAST NEJEDNAKOSTI I JAČANJE DRUŠTVENIH ANTAGONIZAMA Bijeda, raskoš, špekulacija Diferencijacija proletarijata Društvene suprotnosti u kolektiviziranom selu Socijalna fizionomija rukovodećih krugova VANJSKA POLITIKA I VOJSKA Od svjetske revolucije do »statusa quo« Liga naroda i Komunistička internacionala Crvena armija i njezina doktrina Likvidacija milicija i ponovno uvođenje činova SSSR i rat ŠTO JE SSSR? Društveni odnosi Državni kapitalizam? Je li birokracija vladajuća klasa? Povijest još nije dala konačan sud o socijalnom značaju SSSR-a SSSR U OGLEDALU NOVOG USTAVA Rad »prema sposobnostima« i osobno vlasništvo Sovjeti i demokracija Demokracija i Partija KAMO IDE SSSR? Bonapartizam, režim krize Borba birokracije protiv »klasnog neprijatelja« Nova je revolucija nužna Dodatak I »Socijalizam samo u jednoj zemlji« Dodatak II »Prijatelji« SSSR-a Prilog Posljednje pismo Adolfa Joffea Predgovor U »socijalističkoj« Norveškoj Iza zatvorenih vrata Atlantik U Meksiku Uoči drugog procesa Govor na mitingu održanom na Hipodromu u New Yorku Prethodna istraga u Coyoacanu Zašto je istraga nužna Je li istraga moguća s političkoga gledišta? Ekspertiza profesora Charlesa Birda O jednoj »isključivo pravnoj« ekspertizi Autobiografija Moj pravni položaj Tri vrste dokaza Matematički nizovi prevara Politička osnova optužbe: terorizam Ubojstvo Kirova Tko je sastavio popis žrtava terorizma? Politička podloga optužbe: sabotaža Politička podloga optužbe: savezništvo s Hitlerom i Mikadom Kopenhagen Radek »Svjedok« Vladimir Romm Pjatakovljev put u Oslo Što je oboreno na procesu protiv Pjatakova? Tužitelj je krivotvoritelj Teorija »kamuflaže« Gdje su uzroci procesima Obezglavljenje Crvene armije Staljin o vlastitim krivotvorinama Početak kraja Bilješka urednika Leon Trotsky Knjige u ODLIČNOM stanju.... ------------------------------- R2

Opis proizvoda • Vrsta aparata: Frižider/zamrzivač • Tip konstrukcije: Samostalni • Energetski razred: E • Nivo buke: C • Pozicija zamrzivačkog dela: Gornja • Vrata: Emajlirani čelik • Otvaranje vrata: Desno • Broj vrata: 2 • Tip osnove: 2 podesive nogice Efikasnost • Ukupna zapremina: 124 l • Zapremina frižiderskog prostora: 96 l • Zapremina zamrzivačkog prostora: 28 l • Kapacitet zamrzavanja (24h): 2 kg • Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije: 9 h • Procenjena godišnja potrošnja električne energije: 163 kWh Oprema frižiderskog prostora • Polica za flaše u vratima: Posuda za flaše bez držača • Posude na vratima frižidera: 1 polica u vratima • Osvetljenje frižidera: LED osvetljenje sa strane • Broj podesivih polica u odeljku frizidera: 2 • Broj staklenih polica u rashladnom prostoru: 3 • Posuda za jaja: 1/6 Tehnički podaci • Buka (max.): 36 dB(A) • Broj kompresora: 1 kompresor • Rashladno sredstvo (gas): R600a • Polaganje aparata: Dozvoljeno • Broj nezavisnih sistema hladjenja: 1 • Širina proizvoda: 475 mm • Visina proizvoda: 1170 mm • Dubina proizvoda: 487 mm • Širina pakovanog proizvoda: 495 mm • Visina pakovanog proizvoda: 1220 mm • Dubina pakovanog proizvoda: 515 mm • Napon: 220-240 V • Frekvencija: 50 Hz • Priključna snaga: 100 W Vidi još informacija