Visoki hrastovi su podeljeni u tri poglavlja sa ukupno 33 priče, objedinjene u zapletu o stvaranju, promovisanju i razotkrivanju tajne organizacije "Dragutinovi Visoki Hrastovi", koja bi po volji svog stvarnog ili izmišljenog osnivača valjalo da spasi Srbiju od propadanja i vrati je na pijadestal najznačajnijih evropskih država. Sa vanrednom zanatskom veštinom i uzbudljivim poigravanjem mitovima prošlosti i sadašnjosti, kvazidokumentarnim spisima, spisateljica sprovodi čitaoce kroz lavirinte takvih mogućih organizacija, ne prezajući da javno prozove svojevrsnu "kulturnu elitu" savremene Srbije. Čitaj dalje

Proza - Urbane, kratke priče! Pedesetak priča koje oslikavaju svakodnevnicu jedne žene danas!

Kombinujući, moglo bi se kazati, stari pigmalionski sindrom s modernističko-orvelovskom temom totalne kontrole javnog života, Gataličin refleksivni roman se tako pred očima čitalaca već negde oko svoje polovine polako ali sigurno preobražava u neku vrstu prerušenog traktata s antitezom. Uporno varirana iz poglavlja u poglavlje, ta dosledno "obratna" teza počiva na pretpostavljenom raskolu između modernog umetnika i publike ("Šta je umetnost bez publike: pusta sanja? Šta je publika bez umetnosti: mahnitanje?"), odnosno na "sablažnjivoj" zamisli o prividu slobode i autonomije umetnosti i neophodnosti "dušebrižničkog" diktiranja, a to znači na potrebi paternalistički "dobronamernog" falsifikovanja kulturnih tokova. Čitaj dalje

Zbirka pripovedaka, peta knjiga iz kompleta sabranih dela! "Bratić je izvežbao ruku i postao vrhunski prozni pisac! On je uspeo da se oslobodi pritiska priče i terora forme, kojoj ne robuje. Bratić je učio od Gogolja i Borhesa. Sve što valja dogodilo se u Hercegovini, a ono što ne valja dešava se negde daleko od njegovog zavičaja." - Vida Ognjenović Bratić na najbolji način pokazuje da literaturu ne čini citat, već način na koji je on upotrebljen. Odlično baratajući citatima, «preturajući» po literaturi i istoriji na postmodernistički način, pisac nam ne otkriva istine, već nas podseća na njihovu šarolikost. "Nagrada koja nosi ime Meše Selimovića, ne samo velikog već i neponovljivog književnog stvaraoca na srpskom jeziku, dolazi u prave ruke, zaista zasluženo. Bratić nagradu zaslužuje iz dva razloga. Prvo, jer obnavlja najbolje tradicije srpske pripovedačke proze i, drugo, jer pripovetku obogaćuje dosad neslućenim sazvučjem srpskog jezika i jednom neuobičajenom, rekao bih modernom strukturom. Knjiga Strah od zvona je po svojoj kompoziciji i knjiga raskošnih priča ali i roman o jednom vremenu koje nas i sada ispunjava zebnjom u jednom kraju koji je stvoren za priču i od priče." - Vojislav Lubarda "Slika bez oca jedna je od najboljih zbirki kratkih priča objavljenih kod nas u poslednjih nekoliko godina." - Snežana Brajović Čitaj dalje

Zbirka pripovedaka, šesta knjiga iz kompleta sabranih dela! "Bratić je izvežbao ruku i postao vrhunski prozni pisac! On je uspeo da se oslobodi pritiska priče i terora forme, kojoj ne robuje. Bratić je učio od Gogolja i Borhesa. Sve što valja dogodilo se u Hercegovini, a ono što ne valja dešava se negde daleko od njegovog zavičaja." - Vida Ognjenović Bratić na najbolji način pokazuje da literaturu ne čini citat, već način na koji je on upotrebljen. Odlično baratajući citatima, «preturajući» po literaturi i istoriji na postmodernistički način, pisac nam ne otkriva istine, već nas podseća na njihovu šarolikost. "Nagrada koja nosi ime Meše Selimovića, ne samo velikog već i neponovljivog književnog stvaraoca na srpskom jeziku, dolazi u prave ruke, zaista zasluženo. Bratić nagradu zaslužuje iz dva razloga. Prvo, jer obnavlja najbolje tradicije srpske pripovedačke proze i, drugo, jer pripovetku obogaćuje dosad neslućenim sazvučjem srpskog jezika i jednom neuobičajenom, rekao bih modernom strukturom. Knjiga Strah od zvona je po svojoj kompoziciji i knjiga raskošnih priča ali i roman o jednom vremenu koje nas i sada ispunjava zebnjom u jednom kraju koji je stvoren za priču i od priče." - Vojislav Lubarda "Slika bez oca jedna je od najboljih zbirki kratkih priča objavljenih kod nas u poslednjih nekoliko godina." - Snežana Brajović Čitaj dalje

Ponekad se treba prepustiti i dozvoliti životu da nas iznenadi, pogotovu kada je ljubav u pitanju! Nikad se ne zna šta nas čeka iza ugla! Ljubav? Možda. Prava i za ceo život? Zašto da ne? Ali se za nju treba izboriti i prevazići sve prepreke koje predstoje na tom putu. Junakinja romana, Aleksandra, je uspela u tome. Knjiga "Duša jednog anđela" svedoči ne samo o ljubavi između dvoje mladih, već i o ljubavi među ljudima uopšte, o ljubavi kao najvećem božanskom daru. Prava književnost je mesto gde se čovek susreće sa drugim umetnostima i naukama, koje omogućavaju da se čudimo i divimo uobičajenim svakodnevnim stvarima za koje smo izgubili osećaj. Prava književnost je mesto jezika, jedno od retkih gde jezik i dalje opstaje u svojoj punoj snazi i upošljava ne samo jezik koji zaboravljamo, već i onu suštinu lepote življenja o kojoj sve manje razmišljamo i imamo sve manje vremena, o ljubavi… o onoj pravoj, iskonskoj ljubavi između dvoje ljudi o kojoj piše Jovana Nidžović Ivović. Čitaj dalje

Razgovori sa piscima različitih generacija, kroz koje se vide evolucija srpske književnosti i različiti pogledi na njenu ulogu.

Nakon velikog uspeha prve knjige "Smrt je neproverena glasina" prodate u tiražu od 115000 primeraka očekuje se da će nova knjiga "Sto jada" nadmašiti prethodnu po prodaji. "Postoji izreka koja mi se dopada - 'Trista čuda, trista jada'", kazao je Kusturica pravdajući naziv knjige "Sto jada" (gde se dedoše preostalih 200?), upadljivo insistirajući da se u njegovom okruženju ona izgovara kad je nekome teško, zbog čega bi neupućeni čitalac trebalo da se sažali nad autorom i, u najmanju ruku, kupi ovaj uradak s Mokre gore. "Ovo je novi, bolji Kusturica!", oduševljeno je uzviknuo Vukotić, uveravajući da je "Kusta pokazao svoj literarni dar, ostavljajući upečatljiv utisak - pravog, zrelog pisca, velikog dara, nepresušne mašte, daleke vizije. On ispreda uzbudljive priče, koje se odmotavaju baš kao dobar film. Njegov film. Plašim se, ako ovako nastavi, da će zlatne palme i zlatni lavovi pasti u senku njegove literature", svršio je urednik Novosti, unapred najavljujući prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Čitaj dalje

Najnovije delo Marije Jovanović, autorke hit romana "Kao da se ništa nije dogodilo", "Spletkarenje sa sopstvenom dušom"! "Još uvek mi se dešava da u naručju osetim Dunjino telo, namirišem dašak njegovog parfema u vazduhu ili začujem u glavi njenu misao, i tada se nasmešim, već naviknut na neobjašnjivo prisustvo žene koju sam voleo. Ispravljam se - koju volim, iako više nije kraj mene..." - odlomak iz knjige Đorđe, matematičar po profesiji, ateista i zagovornik racionalizma, odrastao je u porodici opsednutoj intelektualnim prestižom u kojoj su se osećanja zaobilazila i umanjivala, a najčešće prećutkivala. Stupivši u brak iz ljubavi, on nesvesno ponavlja model ponašanja usvojen u roditeljskom domu, ne shvatajući da je i dalje suštinski odvojen od onih koji su mu najbliži. Iznenadan tragičani događaj nagoni ga da preispita odnose prema supruzi Dunji i njenoj kćerki. Ponirući u prošlost, polako dolazi do zapanjujućih otkrića ne samo o sebi već i o ženi koja se, kako je to kasno shvatio, u braku gušila pod teretom neizrečenih i neispoljenih emocija, bezuspešno pokušavajući da ostvari duboku, istinsku komunikaciju sa njim. Čitaj dalje

"Pucanja naglašavaju unutrašnji poriv za uspostavljanjem kontakta sa drugim, ali i onesposobljenost za to, jednako kao i potresnost smrti bliskog koja je usko vezana uz pitanje tog poriva. Svakako, nije reč o tome da oni nisu ranije tematizovani, ali jeste da su na autentičan način aktuelizovani sada, u kontekstu u kome je plač za čovekom već počeo da se oseća kao (suviše) patetičan čin. Uprkos "racionalnim" razlozima, očigledno je da pitanje (prestanka) postojanja nije mogućno ostaviti po strani i, u tom smislu, moglo bi se govoriti o kretanju ka jednom dubljem humanizmu, o ponovnom pokušaju da se, uz sve razlike koje smo uočili, uz svu (ne)mogućnost saznanja i delanja, postigne bliskost." - Vladimir Š. Vukomanović Čitaj dalje

Mefisto i Zlatokosa je roman o neodoljivoj lepoti lepe žene i sukobu zastupnika Raja i Pakla.

Dobitnik Nobelove nagrade! Zadivljujuća priča o slonu, njegovom čuvaru i njihovom putovanju po srednjovekovnoj evropi zasnovana na istinitom događaju. Po značaju i književnoj poruci Putovanje jednog slona nesumnjivo se može nazvati testamentarnim Saramagovim delom. Godine 1551. portugalski kralj Žoao III poslao je nadvojvodi Maksimilijanu neobičan svadbeni dar: jednog indijskog slona u pratnji njegovog čuvara, koji su dotad čamili zanemareni na dvorskom imanju u Lisabonu. U Saramagovoj književnoj interpretaciji ovog istorijskog događaja, karavan koji predvode sam nadvojvoda i njegova žena, sa štitonošama i volujskim zapregama koje tegle hranu za slona, kreće polako na put – kroz Portugaliju i Španiju, morem do Italije, pa preko Alpa sve do carske Vijene, u kojoj nadvojvoda stoluje u kući Habzburga. Trijumf virtuoznog Saramagovog stila, mašte i humora, Putovanje jednog slona očaravajuća je i mudra priča o trajnosti prijateljstva i prolaznosti slave. "Književnost i jezik u čistom obliku, istančan dar, delo dostojno virtuoznosti jednog Servantesa po velikoj metafori života, dočarali su nam ovo putovanje kao veličanstveni pohod pod otvorenim nebom." - Fernando Gomez Agilera, Jornal de letras, artes e ideas "Saramagov jedinstven književni postupak, sa neobičnom interpunkcijom i nekonvencionalnim smenjivanjem pripovedačkih glasova, odmah vas osvaja svojim neodoljivim ritmom čim se pisac upusti u opisivanje svih iskušenja ove avanture, uz naizmenično ironične i saosećajne tonove prema akterima putovanja." - S. Marfi, Metro "Još jedno vrhunsko delo književnog genija." - Boston Globe Čitaj dalje

Putopisi koji se nalaze pred vama, nastali su neplanirano! Ali, onda kako to biva sa isprva "neplaniranim" događajima i namerama, polako sagledavamo nameru i potrebu i postajemo svesni: ništa nije slučajno i sve ima svoj smisao, koji nam ne mora uvek u početku biti jasan! Putovanja, putovanja, putovanja... Imala sam sreću da izaberem roditelje koji su voleli da spoznaju i upoznaju svet. Imala sam sreću da izaberem roditelje koji su voleli ljude i koji su uvek želeli da pomognu drugome. I tako je meni ostalo samo jedno - da nastavim njihovim putem - da otkrivam svet i da darujem sebe... Putopisi su započeti onoga dana kada sam dobila poziv da predajem na fakultetu u Kini. Kada sam osetila snagu vekova prošlih i novo dolazećih i morala svoje spoznaje da podelim sa svojim prijateljima. Stoga, putopisi često imaju formu razgovora sa prijateljima. A u njima toliko toga... Od istorije i geografije. Od politike i ekonomije. Od kulture do kulture. A pre svega, ovo su putopisi o ljudima i njihovim nadanjima i strepnjama koje su iste i u Indiji i Dominikanskoj Republici, kao i u Švajcarskoj i Argentini... Čitaj dalje

U istom trenu, Gordana se rastrezni! Kao da je neko u sekundi isterao maglu i upalio veliko svetlo u njenoj glavi! I ona shvati da ni jedna od Tomičinih zamerki njoj upućenih, nije bila izrečena u ime ljubavi! Već iz straha. Sve te besmislene optužbe oko toga ko je partizan a ko ustaša, ko je Srbin a ko Hrvat, ko je četnik a ko branitelj, ko je glupa žena a ko sveznajući muškarac, sve su to bili izgovori, i nekada taji i sada Tomislavu, da pobegnu od sebe samih. Da se ne vide onakvima kakvi zaista jesu, ranjivi i zbunjeni muškarci od krvi i mesa, sa svim svojim strahovima, bolima, nadanjima i strepnjama. Umesto da se suoče sami sa sobom, nastavili su da se skrivaju iza nacije, iza vere, iza države, iza partije, a za svoj nesrećan život optuživali su uvek druge, a najviše žene koje su ih volele, a kojima oni tu ljubav nisu mogli ili nisu znali da uzvrate. Gordana među vrbama roman je o životu u Jugoslaviji u vreme socijalizma, o televizijskim emisijama koje smo gledali, o muzici koju smo slušali, o pionirima, o Danu mladosti, o deci oficora JNA, o raspadu Jugoslavije i o tome kako su među nama uvek postojali oni koji nisu hteli prigrliti ni politički, ni nacionalni identitet. Svejedno koji. O tome kako je, u bilo kom društvenom sistemu, biti i ostati individualac, gotovo nemoguća misija. Roman opisuje i lepe i teške trenutke u Jugoslaviji od 1965. do 1990. i u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine. Trenutke kroz koje su mnogi od nas prošli i koji, hteli mi to ili ne, čine i deo nas i deo naše istorije. Čitaj dalje

Najbolja dečja knjiga na 56-om Beogradskom sajmu knjiga 2011-e godine! Jedan od najosobenijih savremenih srpskih pisaca za decu, Igor Kolarov, u svojoj novoj knjizi "Rusvaj" nastavlja da smelo hoda po ivici očekivanog kada je reč o dečjoj književnosti. Fragmentarne i nadasve maštovite priče iz zbirke "Rusvaj" govore o neobičnim prijateljstvima, putovanjima, pisanju knjiga ili svakodnevnim stvarima poput pravljenja ručka. Izrazita jezička veština i humor protkan elementima apsurda neki su od kvaliteta koji su prisutni i u ranijim delima istog autora, između ostalog i u nagrađivanom romanu "Agi i Ema" po kom je Milutin Petrović snimio istoimeni film. Ponuda važi samo za goste Novogodišnjeg Halcom prijema. Čitaj dalje

Beograd za početnike prvi i najbolji vodič kroz sentimentalnu istoriju Beograda. Pri­ča o Sin­gi­du­nu­mu ili da­na­šnjem Be­o­gra­du ne mo­že da sta­ne ni na hi­lja­du stra­ni­ca knji­ge. Ipak, ima onih ko­ji su, pre­po­znav­ši gra­ci­o­znost i ljup­kost ovo­ga gra­da ko­ji se pro­sti­re na re­ka­ma ko­je se pre­pli­ću i oba­la­ma ko­je se su­da­ra­ju, us­pe­li da pri­ka­žu nje­gov svet. Je­dan od njih bio je i Bog­dan Tir­na­nić. Bo­em, pi­sac i no­vi­nar. Imao sam sre­će da ga slu­šam, sme­jem se i pla­čem ka­da je po­ku­šao da ob­ja­sni naš Dan­se ma­ca­bre. Na­ža­lost, vi­še ni­je tu da man­gup­ski i lu­cid­no opi­še na­šu stvar­nost. Be­o­grad za po­čet­ni­ke je, si­gur­no, bio pr­vi knji­žev­ni be­de­ker o na­šem gra­du, vo­dič ko­ji su svi ra­do či­ta­li, i lju­di ro­đe­ni u nje­mu, i oni ko­ji su se slu­čaj­no tu za­te­kli. U sa­mo tri­de­set i jed­nom po­gla­vlju, sa mno­go lju­ba­vi, osli­kan je mu­ral ko­ji je pred­sta­vio ovaj grad. Od do­la­ska, šet­nje uli­ca­ma, pre­ko pri­ča o bi­o­sko­pi­ma (ko­ji da­nas ne po­sto­je), do stri­po­va, lju­di, knji­ga, ka­fa­na i zna­čaj­nih me­sta. Ne mo­že­mo vra­ti­ti vre­me ni lju­de, ali mo­že­mo pro­me­ni­ti svoj svet. Be­o­grad za po­čet­ni­ke je vo­dič kroz grad ko­ga mo­žda vi­še ne­ma, ali ka­kav mo­že­mo po­no­vo da stvo­ri­mo, iako bez onog ne­sta­log de­la ko­ji se mo­žda vi­še ni­ka­da ne­će vra­ti­ti, a ko­ji po­sto­ji u na­ma, a ne u sve­tu oko nas. Čitaj dalje

Knjiga kulturoloških ogleda o temama iz modernog života u kojima se uspostavlja do­mi­na­ci­ja i otpor. Dominacija i otpor se bavi prevladavanjem tehnologija i komunikacija nad čove­kom i njegovim slobodnim vremenom. Čitaj dalje

Novo izdanje knjige priča Vide Ognjenović Otrovno mleko maslačka,nagrađene Andrićevom nagradom za najbolju pripovedačku knjigu godine.

Tri tematska ciklusa priča Jelene Lengold u knjizi Pretesteriši me: priče o ljubavi i svakodnevici, priče o odrastanju i porodici, erotske priče. Sugestivno i uzbudljivo pripovedanje o malim i skrivenim događajima u svakodnevici koji se pokazuju kao ključni događaji u životima junaka. Pripovedanje o ljubavima i strastima sredovečne svakodnevice gradskih junaka. Vrhunsko pripovedanje o ljubavi i njenim demonima. Izabrane priče Jelene Lengold iz knjiga Pokisli lavovi i Lift. Priče Jelene Lengold odlikuju se iznijansiranim stilom, upečatljivim jezikom i nesvakidašnje usredsređenim pripovedanjem zahvaljujući kome mali događaji iz svakodnevice postaju sudbinska pitanja u životima modernih junaka. Antologijski primeri moderne srpske pripovetke. Čitaj dalje

Još jedna Pavićeva knjiga koja nudi čitaocu da "trenira novi način čitanja". U ovom naslovi svako može da učita sopstvenu ljubavnu priču. U nelinearnoj ljubavnoj priči ukrštaju se umetničke sudbine osamdesetogodišnjeg slikara Filipa Rubora i njegove duplo mlađe Ferete Su koja izrađuje skulpture, a slikaru ostavlja bolesti i godine. Čitaj dalje

Pisac Hazarskog rečnika još jednom je iznašao za Vas novu, dosada neviđenu književnu igru: roman deltu! To je jedini ljubavni roman protkan detektivskom pričom koja se grana u sto rukavac i vodi vas ka sto različitih ishodišta. Svaki čitalac dobija svoju ličnu verziju romana i svoj posebni svršetak priče. Vi posedujete UNIKAT! Čitaj dalje

„U Čanj u predsezoni išao sam pre tačno dvadeset godina, u junu, 1998, sa svojim najboljim drugom. Taj besmisleni kratki boravak na moru ostavio je snažan utisak na obojicu. Nekoliko dana u rajskoj crnogorskoj prirodi o trošku radničkog sindikata, čiji je uvaženi član bila njegova majka, nije uspelo da zaseni pakao našeg besposličarenja u Miloševićevoj Srbiji. Inspirisan ovim putovanjem i ponekom devojkom koje sam poznavao poznih devedesetih, napisao sam Pikavce na plaži, 2001. Prvo izdanje ova knjiga doživela je 2003, tačno petnaest godina pre trenutka u kom ovo pišem, odnosno pet godina po putovanju u Čanj. Pikavci na plaži su mnogima moja omiljena knjiga, pretpostavljam zato što je to roman o boravku mladog čoveka u zemlji totalnog besmisla, bez izvesne budućnosti, nešto što nam je dobro poznato i danas. I sam ih toliko volim, da sam identičan pripovedački postupak primenio tokom pisanja romana Urednik, deset godina po objavljivanju prvog izdanja Pikavaca. Uredniku stoga tepam ’Pikavci na kokainu’. Otkako su Pikavci na plaži prvi put objavljeni, svaki put kada se nađem na plaži, fotkam poneki pikavac.“ - Marko Vidojković, u leto 2018. Čitaj dalje

Pijavice predstavljaju nešto sasvim novo u bogatom opusu Davida Albaharija.

Retko se desi da prvi roman nekog pisca bude tako dobar i snažan kao što je roman „Spletkarenje sa sopstvenom dušom” Marije Jovanović. Ovo je knjiga u kojoj glavna junakinja bez ulepšavanja gleda u sebe, svoju prošlost, život oko sebe, svoju zemlju, porodicu, prijatelje... Ona nikoga i ništa ne idealizuje, a ipak nas, kao nekom magijom, sa svakom stranicom koju pročitamo, sve više i više uvlači u svoj svet prepun emocija, mladalačke lakomislenosti, srušenih ljubavi, pogrešnih odluka, ispaštanja... Glavna junakinja potiče iz ugledne porodice, živi sa roditeljima i sestrom. Bila je dobar đak, poslušno dete, vodila normalan život. Na letovanju u Grčkoj upoznaje Vasilisa Prekrasnog, u koga se na prvi pogled zaljubljuje. U njemu vidi otelotvorenje svojih snova. Provodi sa njim nezaboravne dane. Povratak u Jugoslaviju teško joj pada, ali godina brzo prolazi i dolazi novo nezaboravno leto s Vasilisom. Njihova ljubav, davala joj je snagu, bila je opsednuta njime, kao i on njom. Usledili su i njegovi dolasci u Beograd. Sve je bilo savršeno. Marina se upisuje na fakultet i upoznaje nove ljude, između ostalog, Ozirisa, inteligentnog mladića, koji je pokazivao naklonost i simpatiju prema Marini. Vasilis je dolazio, bio joj podrška, prihvatao njene nove prijatelje. U trenucima kada je terbalo da ode u vojsku na dve godine, Vasilis joj predlaže brak. Uplašena tom ponudom Marina traži razlog da prekine sve to. Nije joj se odlazilo iz Beograda i sa fakulteta. I ona ostavlja Vasilisa. Ubrzo započinje vezu s Ozirisom i udaje se za njega. Od tog momenta njen život kreće drugim tokom. Brak je trajao svega nekoliko dana, posle čega se vratila roditeljima. Usledile su porodične tragedije, gubitak oba roditelja, sestrin promašeni brak i rođenje bolesnog deteta. Marina sve češće razmišlja o Vasilisu, koji se u međuvremenu oženio i dobio decu. Mislila je da su sva ta dešavanja u njenom životu kazna za ono što je uradila Vasilisu. Šta joj donosi susret sa njim posle 18 godina u Grčkoj? Čitaj dalje

Zona Zamfirova je delo Stevana Sremca, koja prikazuje Niš krajem devetnaestog veka. Reč je o Nišu tek oslobođenom od Turaka, zbog čega u njemu takvo šarenilo u kome se prepoznaje ono „staro tursko “ i „novo srpsko“, odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatraču, nije promaklo ni jedno ni drugo. Čitaj dalje