U prodaji od 30. marta 2018. godine. Bila je potrebna hrabrost da se ostane. Još veća – da se ode. Ona je znala šta mora da učini. Šta se najviše od svega pamti? Strah? Bol? Glad? Ljubav? Berlin 1992. Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Njen život je organizovan, postojan i miran sve dok u advokatsku kancelariju ne uđe Hans Bauer, starac na izmaku života. Sve što traži od Vere jeste da mu pomogne da pronađe svoju davno izgubljenu ljubav, da ode u Sankt Peterburg i ponese kofer iz Berlina. Lenjingrad 1942. Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada. Nakon danonoćnih patnji i užasa, ona sreće svog druga iz detinjstva koji je podseća na bezbrižne dane u Puškinu, sada okupiranom mestu nadomak Lenjingrada. Opijena pričom o srećnoj prošlosti, Valentina želi samo jedno: da ponovo vidi Puškin. Tamo će upoznati Ernesta Gebauera, svoju pravu ali zabranjenu ljubav. Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Kazna za greh“ i „Nigde nema te“, snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu. Napisan s istančanom pažnjom za istorijske pojedinosti i pun emotivnog naboja, „Kofer iz Berlina“ je dirljiv i intrigantan roman koji će vam vratiti veru u beskrajnu moć ljubavi. Čitaj dalje

Druga strana priče. Ako ste voleli Azbuku mog života, obožavaćete roman Muška azbuka. Ali, sada mi se stezalo grlo. Uznemiren sam kao nikada, i ovo mi nije trebalo. Pomislio sam, ponovo, bolje je da budem pizda, kakvom me verovatno ionako smatra, najlakše je biti pizda, život je ionako jedna niska pizdunstava uglavnom, bolje bi bilo da nas oboje poštedim sranja, emotivnih ispada, stida. Izbegneš krivicu, to valjda svako radi? Nije li život ponekad, kad se sve ogoli, samo to? Izbegavanje krivice? Jednostavno, organizuješ sebi život tako da bude što manje komplikacija. S, kao seks, kao sinoć, kao sutra, kao smrt, kao suze. S, sjebao sam nam živote, svima. Roman za sve ostavljene i za one koji ostavljaju. Za prevarene i one koji varaju. Roman o braku, ljubavi, izdaji, kukavičluku, strahu, mržnji i kolebanju. Čitaj dalje

Nije Jugoslavija greška. Greška smo svi mi, ovakvi kakvi smo sada... Gubili su Obrenovići ratove, a snažili Srbiju. Da li je to poraz? A on, evo, pobedio u svim ratovima, slavi ga ceo svet, a Srbija, biološki, na umoru. Da li je to pobeda? Da li je stvaranje Jugoslavije bilo veliko delo ili tragična zabluda – glasi pitanje nad pitanjima koje u novom romanu Vuka Draškovića sam sebi postavlja glavni protagonista, kralj Aleksandar Karađorđević, tvorac i prvi vladar nove države Južnih Slovena na početku XX veka. Sa kojim se dilemama nosio, sa kakvim se nasleđem i preprekama susreo po završetku Prvog svetskog rata, koje su domaće i strane sile ometale stvaranje velike države od Soluna do Alpa, koja je bila njegova državna ideja i kako je zamišljao budućeg građanina zemlje četiri puta veće od predratne Srbije – čitalac će saznati iz ove knjige koja preispituje istorijsku ulogu i uspostavlja ljudski lik kralja Aleksandra Karađorđevića, od stvaranja Kraljevine SHS 1918. do atentata u Marselju 1934. godine. Bez ulepšavanja i bez omalovažavanja, Vuk Drašković nam iznosi unutrašnju borbu i dileme regenta i kralja Aleksandra, proslavljenog vrhovnog komandanta Srpske vojske u Velikom ratu, koji nam, u jednoj dramatičnoj ispovesti, iznosi svoju viziju države, već tada ugrožene mnogim pukotinama... Čitaj dalje

Nova, angažovana knjiga Nikole Malovića, jednog od najnagrađivanijih srpskih pisaca. Da li Montenegro mrzi Srbiju i da li Montenegro gaji kolonijalni odnos prema Boki Kotorskoj? Zašto je Njegoš u Boki katoliku posvetio pesmu „Srbin Srbima na časti zahvaljuje”? Živimo li u prokletoj avliji? Da li smo svi okupirani? Kreće li svet prema novom Velikom ratu? Dogodine na moru vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim – posle ove knjige svet se gleda drugim očima. Da li će veštačke pčele zameniti prirodne, da li 0.666% ljudi poseduje svet, da li će umirući Zapad dati Istoku šansu da poentira, šta podrazumeva Agenda 2030, da li jedemo piletinu iz živinarskih Aušvica, da li je Kolumbo bio Jevrej, šta je sport, šta zapravo znači FUCK, da li je moguće jedinstvo Pravoslavne crkve s ostalim hrišćanskim denominacijama, da li neko namerno uništava školstvo i kreće li se svet ka projektovanoj gladi i novom Velikom ratu – čitamo u prvoj od tri celine, pod nazivom Nepoznato more. Druga celina, More Srbije i Crne Gore, na zanimljiv način tumači (za)komplikovane odnose između Srbije i Crne Gore i Crne Gore i Boke Kotorske. Da li Montenegro mrzi Srbiju i da li Montenegro gaji kolonijalni odnos prema Boki Kotorskoj? Živimo li u prokletoj avliji? Da li smo svi okupirani? U kolekciji neverovatnih fotografija, videćemo i „člansku kartu“ tzv. Crnogorske pravoslavne crkve. Finalno poglavlje, More Boke Kotorske, puno je ukusa, boja i mirisa Mediterana, kad i neobičnih podataka. Zašto se nikad javno ne govori o Kotoru kao o glavnom gradu Boke, zašto je Njegoš u Boki bratu katoliku posvetio pesmu „Srbin Srbima na časti zahvaljuje“? Saznajemo kako žive Primorci, kakva je veza letnjih vrelina i seksa, kako je zimi, koliko zarađuju pomorci i kako izgleda život pola na moru – pola na kopnu? U Boki se venčao u crkvi Novak Đoković. Boka Kotorska je upravo –brendirani region. Pazimo… Čitaj dalje

To je sudbina nas žena... Često nas lažno predstavljaju... Bile su saučesnice u bolu, u životu koji je bio težak i nepravedan, ali od koga se nije smelo odustati. Jer život je dar koji se ne može tek tako odbaciti, pokloniti drugome ili sakriti u kutiju uspomena. Uprkos svemu, za njega se vredi boriti. Federalni istražni biro je zatražio psihijatrijsku procenu jedne od najpoznatijih zatvorenica u državi. Slučaj je dodeljen doktorki Hani Rajs, koja odlazi u ozloglašeni ženski zatvor u Indijani. Nakon spektakularnog bega iz zatvora u kom je prvobitno tamnovala, Sara Porter je uhvaćena i ponovo zatočena. Tokom neizvesne i iscrpljujuće istrage doktorka Rajs dolazi do zapanjujućih otkrića istovremeno slažući mozaik Sarine kompleksne ličnosti. Umnogome različite, dve žene se na neobičan način zbližavaju i postaju saveznice kada shvate da su im životi u opasnosti. U svom novom romanu Nisam kriva Jelena Bačić Alimpić, autorka brojnih bestselera, virtuozno pripoveda intrigantnu priču o sudbini dve žene koje su se našle pred ponorom života, ali koje su opstale zahvaljujući hrabrosti, upornosti i borbi. Čitaj dalje

„Skandinavci imaju Nesbea. Kad je o trilerima reč, mi imamo Bajića.“ - Goran Skrobonja Dok ledeni decembarski prsti obavijaju Beograd, policijski inspektor Nikola Liman se nalazi pred najvećim izazovom u svojoj karijeri. Tajanstvena smrt plavokose lepotice Ivane Ružić, bivše žene ozloglašenog tajkuna Vida Koraća, izaziva nezapamćenu medijsku pažnju. Veliki je pritisak sa svih strana da što pre dođe do razrešenja ove misterije, makar to značilo da se pogaze pravda i istina. Liman na to nikako ne želi da pristane. „Nikola Liman je tokom istrage prinuđen da zagazi do guše u svet tabloidne štampe i sprege politike s kriminalom. Stoga Bajićev roman, tako bolno smešten sada i ovde, možete s jednakim uzbuđenjem čitati i kao odličan tvrdi krimić i kao stvarnosnu prozu. Jedno je sigurno: korice ćete sklopiti veoma zadovoljni.“ - Mirjana Đurđević „Inspektor Nikola Liman otelotvoruje ono najbolje u Bajićevoj prozi – dinamičnost, preciznost, direktnost, a po potrebi, i ubojitost. Smrt u ružičastom nudi privlačne asocijacije na dela klasičnog noara, a Liman može da se doživi i kao srpska inkarnacija Sema Spejda ili Majka Hamera – pri čemu ga njegovi bračni i sentimentalni problemi čine savremenom, ranjivom muškarčinom.“ - Đorđe Milosavljević „Inspektor Liman prerasta iz književnog lika u čoveka od krvi i mesa. Kada zatvorite knjigu, pitate se – koji je njegov sledeći slučaj? Ono što je kod Nesbea Hari Hule, kod Bajića je – Nikola Liman.“ - Mina D. Todorović „Ne znam kako o Nikoli Limanu još nije snimljena serija ili film. Producenti i reditelji, čitajte Smrt u ružičastom!“ - Marko Popović Čitaj dalje

Posebno izdanje sa pričom „Druga Troja“. Nastavak romana Olujni bedem. Sećanje na smrt je dar Božiji. Dukat za Lađara prikazuje događaje nakon pada niške tvrđave i bitke na Pločniku. Ivan Kosančić, krajiški vojvoda i najbolji mačevalac u vojsci kneza Lazara, glavni je junak ove priče u kojoj se prepliću dva sveta. Jedan stvarni, u kojem se pretnja osmanske najezde nadvija nad nekadašnjom nemanjićkom državom, i jedan onostrani, u kojem se vojvoda kosanički mora suočiti s natprirodnim pojavama i iskušenjima koja su neraskidivo povezana sa njegovom prošlošću. Pisan više lirskim nego epskim stilom, roman se dotiče tema života i neminovne smrti, odnosa između istorije i mita, nepostojanosti ljudske prirode i njenog mesta u večitoj borbi dobra i zla. Posebnom, ćiriličnom izdanju pridodata je pripovetka „Druga Troja“, pisana upravo ovim povodom. Njen glavni junak je Andrija, rođak gospodara Vuka Brankovića, koji kreće u potragu za svojim bratom Bogdanom, nestalim prilikom opsade Niša. Na tom putu prati ga najbolji prijatelj Damjan Jugović, s kojim će zajedno u razorenom gradu doći do nenadanog otkrića. „U predvečerje velike istorijske oluje koja će okončati jednu epohu i zbrisati čitav jedan svet, junaci ove knjige suočavaju se sa večnim ljudskim strahovima i čine svevremenske podvige. Veličanstvenim epskim govorom, ova knjiga nas vodi u najdublje odaje naše istorije, ali i naše podsvesti.“ – Marko Aleksić, istoričar i autor knjige Srpski viteški kod Čitaj dalje

"To je knjiga o ljubavi i smrti, i usudio bih se da kažem da se pažljivijim čitanjem može otkriti da su eros i tanatos, kao teme, koje se povlače kroz sve moje knjige, ovde došli do nekog punijeg izraza. Mislim da je to osnov-na stvar koju bih mogao reći o značenju Enciklopedije." Danilo Kiš (1985) Čitaj dalje

Jedanaest pripovedaka iz zbirke Turske priče po egzotičnosti tema i udaljenom istorijskom trenutku nalikuju kakvom rukavcu iz Hiljadu i jedne noći. U njima pisac rasvetljava istorijske, verske, kulturološke i socijalne specifičnosti jednog tegobnog prostora rođenog u patnji i krvi, gde vladaju zakoni nepomirljive konfesionalne različitosti; dočarava egzistencijalnu strepnju pravednika suočenih sa moćnicima; pokazuje psihološku eroziju moćnika i pokušaj istrebljenja slabijeg, boljeg i lepšeg; razobličava tiraniju i trpljenje u okviru orijentalnog bosanskog sveta izrazite hibridnosti, ali odaje i nepodeljenu pohvalu trajnosti lepote koja prevazilazi i samo trajanje zla. "Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa, čista, i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti! Ali, s druge strane, ne postoji na Istoku građevina koja, ma kako oronula i zapuštena bila, nema bar pedalj zelene bašte, ili česmu žive vode, ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke. Orijent je divno čudo i najveći užas, jer u njemu granica između smrti i života nije jasno određena, nego krivuda i treperi." - Ivo Andrić Čitaj dalje

Mnoge od memorijalnih građevina kojima sam posvetio svoje najbolje umne i fizičke snage danas više ne postoje ili su, bar kako stvari za sada stoje, osuđene na neprimetno degradiranje i nestajanje. Osećao bih se bedno kad bih, ma i u magnovenju, dozvolio sebi da zažalim, na primer, za najraskošnijim delom svoje graditeljske mladosti – za Partizanskim spomenikom u Mostaru, danas kad više nema ni pravog, starog Mostara, ni mnogih mostarskih starih familija, čija su deca počivala na ovom časnom ratničkom groblju. Objašnjavajući nekad svoju zamisao, često sam zahvalnim slušaocima pričao priču kako će se jednog dana, i zauvek, „dva grada“, gledati licem u lice, oči u oči – grad mrtvih antifašističkih junaka, i grad živih, za koji su oni položili živote. Kamena alegorija o dva grada nije se sasvim slučajno, i bez ikakvih podsticaja spolja, obrela na jednom od surih, kamenih bregova zapadnog Mostara. Početne formule verovatno mi je ponudila moja ondašnja lektira. Naime, prilično neodređeno, negde između zemlje i neba – bar tako kažu knjige starostavne – lebdi grad Hurqualyâ, sufitski parnjak manihejske Terrć lucidć, koja je u gnostičarskim spekulacijama predstavljala neku vrstu polazne stanice za otiskivanje u svet divnih, naivnih, ali večitih filozofskih i kosmo-poetskih slika... Jedne noći odlučio sam da krenem gore, na gradilište. Iz daljine je dopirala pesma, saglasje glasova, hor bez reči. Korak po korak, pristigao sam. Gledao sam iz prikrajka, iz mraka: acetilenske lampe ili možda još prošlovekovne karbituše, jetko svetlo i još jetkije senke. A na svetlu se događalo nešto tajanstveno. Barba, sed, kosa nevidljivim vetrom rasterana na sve četiri strane sveta, činodejstvuje kao mag, kao duh iz kamena. Najednom, diže naglo bat i dleto, svi dižu batove, pobožno ćute, nastupa nagla tišina koja otkriva glasove noći – cvrčke, lelek noćne ptice, šum Neretve iz daljine... Svaki je kamen odzvanjao kao muzički instrument... Raspevani, paganski karakter Partizanske nekropole nije mogao ostati neprimećen. Njene su terase uskoro osvojila deca, čiji su razdragani glasovi u zvonkom, gotovo scenskom kamenom prostoru odjekivali ponekad do duboko u noć. Sve što sam još mogao poželeti širokogrudo mi je ponuđeno, malo u šali, a malo i od zbilje, a to je pravo da kao počasni građanin Mostara, levo od ulazne kapije, predvidim skrivenu malu nišu i za svoju buduću kamenu urnu. - Bogdan Bogdanović Čitaj dalje

„Prilazi mi mračan i nakostrešen prijatelj, uzalud je sunčan dan, u meni pada kiša, a u njemu krupan grad. Šta ima, pita. Nema ništa, kažem. Ovako nikad nije bilo, kaže on. Nikad, potvrđujem. Dva piva. Zdravimo se sa prijateljima. Šta ima? Isto pitanje, isti odgovor: nema ništa. Šta ima, pita nas prijatelj kog pozivamo za sto. Ništa, kažemo. Videste li ono u Hagu? Videli smo. Može li to živ čovek razumeti? Ne, vala. Daj tri piva. Evo još jednog našeg pajtaša. Šta ima, pitamo. Ništa, kaže. Momče, daj četiri piva. Razgovoru nikad kraja.” Čitaj dalje

Posle smrti svoga oca, bogatog bankara i majke, domaćice, Neda je ostala potpuno sama. Bila je primorana da napusti roditaljsku kuću gde je bila ušuškana ljubavlju i bogatstvom svojih roditelja i suoči se sa stvarnim svetom u kome su vladala pravila muškarca. Čitaj dalje

Među koricama ove knjige nalazi se 101 tekst, to je jedino sigurno. E sad, šta je to od čega se oni sastoje, to ne umem ni sebi da odgovorim, to jest, ispada nekako da ja najmanje o tome znam. Pa ipak, hajde da pokušam. Povodom i formom to su novinske kolumne, serijal pisan za novosadski Dnevnik. No opet, ta je rubrika vrlo brzo izmigoljila iz zadatih okvira i postala nešto što, interno i intimno, nazivam „vežbe iz hiperstvarnosne proze“. Zašto hiperstvarnosne? Zato što ovi tekstovi nemaju privilegiju odmaka koji donosi „fikcijski“ prozni tekst, čak i kada najdirektnije referira na presnu stvarnost. I zato što su likovi i događaji koji ove tekstove nastanjuju odviše realni da bismo imali tu sreću da to makar na trenutak zaboravimo, i da o njima čitamo kao da se dešavaju nekome drugom, ili nikome stvarnom. A zašto proza? Zato što su to likovi i događaji veći ili manji od života, pa im novinarstvo, koje je svojevrsna utekstovljena imitacija života, najčešće ne može ništa. A i zato što ovo, koliko god bilo javno i javnosti namenjeno, jeste (i) jedna intimna hronika ličnih paklova sa opštim povodima. Čitaj dalje

Roman govori o propasti srpskog južnomoravskog sela u komunizmu. Na vrcav i duhovit način autor je ismejao komunističko društvo, ali je i početkom 80-ih godina XX veka predvideo propast komunizma. Tih godina za tako nešto trebalo je imati hrabrosti. Govori o povesti jedne južnosrbijanske porodice iz Doljevca u toku i posle rata i njen hod kroz burno i neizvesno vreme kao i njeno raslojavanje. Kroz porodicu Arizanovića pisac je dao srbijansko selo uopšte, njegovo odumiranje i propadanje u vremenu koje mu nije bilo naklonjeno, pod politikom koja ga nije razumela. Čitaj dalje

Roman E baš vam hvala izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo. „U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.“ - Teofil Pančić „Zamislite život u kojemu rutinski konzumirate izdašni ménage à trois, pa dođete u priliku – a svi o tome sanjarimo – da škicnete svoj pogreb i provjerite tko je stigao, a tko vas mrtvoga zaobišao… Ili da vidite svoj razvitak u drugim okolnostima, da imate priliku naknadno popraviti koji izbor, osobni ili tuđi, kreirati povijest intervencijom kao multidimenzijski gerilac, kao Terminator, samo još bolje, kao heroj socijalističke revolucije! Ako vas nešto od toga privlači, prestanite imaginirati i uzmite ovu knjigu u kojoj se ostvaruju hrabre želje i sanjarenja, satirično-akcijski SF Marka Vidojkovića, roman koji bi morao postati hit u više dimenzija i država.“ - Kruno Lokotar Čitaj dalje

Autor knjige Aleksandar Đuričić, dugogodišnji je novinar, urednik i publicista. U knjizi Čuvarkuće - Udovice pisaca, Đuričić je obradio nepoznate delove biografija, zanimljive, dramatične, dirljive, poetične i javnosti malo poznate detalje iz života poznatih pisaca, i to kroz razgovore s njihovim udovicama. Tako su se u ovoj knjizi našle ispričane „iz prve ruke” priče životnih saputnica, koje nam osvetljavaju živote Borisava Pekića, Mome Kapora, Antonjia Isakovića, Libera Markonija, Milorada Pavića, Mirka Kovača, Mike Oklopa, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića i Petrua Krdua. „Čuvarkuće otkrivaju daleko više, a svakako ubedljivije od naših socioloških i kulturoloških studija. Ova sveska živosti i ezoterije privatnosti i te kako pogađa u sridu. Ovo je knjiga o intimi, o bekstvu od takozvanog kolektivnog zanosa, o samoći. Aleksandar Đuričić je krenuo na putovanje, koje je, vidi se to jasno, iznenađivalo i njega samog. Čini se da je baš to najuzbudljivije: autor se i sam radovao, lutao, svašta mu se dešavalo. Putovanje do adresa uvaženih udovica nije bez zamki. To grumenje uspomena na njih ostaje kao njegova najvažnija akvizicija. Đuričićeve udovice nemaju meštrovićevog osećanja mermernog spokoja. Naprotiv, kao po pravilu, one svoj fajterski duh shvataju kao ostavštinu za budućnost. Njihovo neodustajanje je svakako dirljivo, naboj plemenito usplahiren. Ovo štivo ne veruje osobito međama žanrova. Autor jeste i ostaje odlično obavešten savremenik, a s druge strane, katkad tinejdžerski bezbrižno nastoji da nas namami na još, i još jednu pomisao i osmeh. Njegova otvorenost nije nepozata, a ovde se unekoliko pokazao kao insajder bez straha, naoko nezavođen, bestidan, jer je pre svega slobodan. Ova knjiga je neminovnost, koja nam se talentovano desila. Neočekivano naizgled, kao sve istinite, pronađene stvari. Ima iznenađenja. Ima neočekivanih napomena o bivšim prijateljima, o palanačkom mentalitetu. Knjiga bez konvertita, knjiga o mahnitosti, ali i disciplini mašte pisaca bez kojih ne umem da zamislim naše književne ukrštene reči.“ - Draško Ređep (iz pogovora) Čitaj dalje

„Peron za Portugal” je roman o prijateljstvu troje naslovnih junaka, o njihovim ljubavima, odrastanju, unutrašnjim lomovima i konfliktima sa stvarnošću, svetom, istorijom i politikom. Žoze, Portugalac u Njujorku, prolaznik u prolazu, kako samog sebe vidi, i njegove dve srodne duše, Jelena i Mira iz Beograda, pripadnici su rokenrol i njuvejv generacije. Sve što sledi - neočekivano je, sve što se dešava - nepredvidivo je. Roman hvata tri dana njihovih života, i iz njihovog mentalnog sadržaja izvire prošlost, odrastanje, porodične situacije, neizlečene traume, dogodovštine, davno izrečene reči, propuštene prilike, smrt bližnjih, uspomene kao i literarni svet Žozea. Od subote do ponedeljka on konačno završava svoj večni roman-sagu, a još uvek nije spustio na papir svoju čuvenu Filozofiju očiglednog koja treba da promeni svet. Posebnu intrigantnost romanu daju sporedni likovi i njihove sudbine koje na misteriozan način imaju uticaj na glavne junake, a među njih su se udenuli i fiktivni junaci iz Žozeove sage, kao i oni iz Carske Rusije... Neobično. Brzo se čita. Emocije su duboke, a slike i prizori ubedljivi. Čitaj dalje

Sedma knjiga sabranih dela Branislava Nušića sadrži sledeće naslove: Rastko Nemanjić Nahod Knez Ivo od Semberije Danak u krvi Hadži Loja Tuđinče Velika nedelja Čitaj dalje

Istok - Zapad pripada krugu dela posvećenih Beogradu i njegovim stanovnicima, između dva velika antagonistička sveta. To je svojevrstan vodič, koji u nizu kratkih odlomaka, uvodi čitaoca u beogradske tajne, baveći se "sitnicama koje život znače“. "U našoj kući mešaju se Istok i Zapad. Kuća je, naime, postavljena baš tako, na samoj raskrsnici. Kad s vremena na vreme prevlada Zapad u nama, procveta privatna trgovina, u izlozima svega i svačega, osile se novopečeni bogataši i tada se budi Istok, zabrinut za put u socijalizam. Tada naš Istok počne da razrezuje poreze, uvodi mere, menja zakone, popunjava kriminalne hronike, sve dok naš Zapad ne pokupi uložene pare i zbriše na njihov Zapad, čekajući povoljan trenutak da se vrati. Čini mi se da čitavog života igram na razapetoj žici između dve velike tvrđave. Kroz kuću mi duvaju istočni i zapadni vetrovi, nemam gde da se sklonim od promaje..." - odlomak Čitaj dalje

"In Nikola’s novel, we explore – trhough the eyes of a dolphin – the themes of human fragility, deceit, suffering and sorrow on the one hand, and those of love and understanding on the other hand. The author poses the question whether man can be viewed as the measuring unit of all values of these fast-paced, hedonistic times, triggered bz our transitory existence, or whether there might exist some underlying reality which is permanent and eternal. This story will enable you to sharpen your senses and to see your inner world, as well as the one surrounding you, in an entirely new light." - Pero Zubac – Poet, Vice President od the Associoation of Serbian Writers "Nikola writes smoothly and easily, enhanced by an interesanting life rich in experience. „A Dolphin Called Vlown“ is wrought with a nostalgic, adventurous undercurrent which has a soothing effect on the reader. He has successfully incorporated a dolphin as the narrator in a realistic setting, making the dolphin’s integral role within the novel appear perfectly natural and believable to his readers." - Uglješa Sajtanać – Writer, Winner of the Europan Prize for Literature "This novel, besides being very entertaining, provides the reader with a lot of food for thought. The story takes place in a contemporary setting in which, while overflowing with countless communication methods, we at the same get the impression that people are very isolated through their everlasting struggles, as well as severely lacking in any real and meaningful interaction. The novel often transcends into the metarohorical realm, which gives it a distinct appeal with a aprticular group of readers." - Dr Nebojša Popov – Sociologist, Founder and Publisher of the „Republika“ magazine Čitaj dalje

Zbornik kratkih priča po konkursu IK Alma XVII konkurs za najkraću kratku priču...

Roman o mehanizmima hajke i javnog progona. Maksimilijan Vajner Maksimum, slikar i svetski priznat stručnjak za umetnost, iznenada biva optužen da je falsifikator i da je na tržištu slika naivne umetnosti podmetnuo svoje slike pod imenom misteriozne umetnice koja u isto vreme volšebno nestaje. Maksimuma napuštaju i napadaju neke kolege i prijatelji, mediji od njega prave slučaj dovodeći u pitanje njegov ugled, autoritet i stručno znanje. Izložen napadima i podmetanjima, bez mogućnosti da istinu predstavi javnosti u kojoj obmane i laži imaju jednako pravo građanstva, Maksimum započinje priču u koju staje društvena, umetnička i javna istorija poslednjih pola veka ove zemlje. Roman Maksimum oblikovan je u vrtložnom nizanju ukrštenih priča i umnoženih glasova: kao na nekoj uzbudljivoj sceni pred čitaocima se smenjuju junaci i pripovedači čije se priče dopunjuju i prožimaju, sukobljavaju i osporavaju, stvarajući moćnu i mozaičku sliku jednog složenog vremena i uskomešanih ljudskih sudbina u njemu. Izmešten na prvi pogled iz aktuelnog vremenskog konteksta, ovaj roman svojim višestruko ukrštenim pričama i ljudskim sudbinama koje iznosi sugestivno svedoči o iskustvu nekoliko generacija suočenih sa autoritarnim društvom i isključivostima vlastite sredine. Velika priča o pitanjima koja nas snažno dodiruju. Čitaj dalje

Jedna od naših najuglednijih i najčitanijih književnica, dobitnica NIN-ove nagrade, Gordana Ćirjanić, ponovo je pred čitaocima. Ovaj put sa zbirkom priča pod naslovom „Ludorije kraj reke Stiks”. Njenim prepoznatljivim stilom, sočnim jezikom, sa izvajanim likovima i uzbudljivim zapletima, Ćirjanićka govori o svakodnevnom životu svih nas. Malo nas je koji se nećemo prepoznati u njenim likovima koji su proživeli muke sa tvrdokornom birokratijom, nesređenim bolnicama, skrivenim pratiocima, lažnim preprodavcima kulture, sve do ljubavi, usamljenosti i bojazni od sutrašnjeg dana. Majstorsko pripovedanje. I ogledalo u kome se svi vidimo, lepi i ružni. Čitaj dalje

Dnevnik jednog seljaka Od autora knjige Pisma iz Srbije. Todor Trajković je šumadijski seljak koji jednoga dana odlučuje da vodi dnevnik. Doskora je mislio „umereno i povremeno“, a odskora misli neprestano. „A kad srpski seljak počne da misli, to na dobro ne može da iziđe.“ Dnevnik postaje njegov sagovornik, prijatelj kome se ispoveda. Slikovito, duhovito, sa smehom i podsmehom sagledava svet i opisuje ljude i događaje u svom selu Miloševu. Čitalac se njihovim dogodovštinama slatko smeje, lista dnevnik i naglas čita. Čak i kad shvati: da se smeje sebi samom. I zemlji u kojoj živi... Čitaj dalje

Sail of Hope is a novel about the phenomenon of the most famous, most seductive and most adventurous fashion design in the world ‒ the sailor shirt. The story takes place in the Baroque, fairytale town of Perast, in Boka Kotorska, the only fjord in the Mediterranean. Nikola Smekja is an ambitious fashion industrialist from Bari, who, at the invitation of the mayor, returns to Perast, town of his ancestors, in order to restart the traditional production of sailor shirts. Through a love story in the officially most beautiful Bay in the world, Malovic depicts a time in which we completely depend on technology. Google has evolved, taken the role of God and oversees everything and everyone. Sail of Hope guides the reader to the finale with the researched claim that Christopher Columbus was a convert, of Jewish origin, because it is strange that on three boats 1492 there is no Catholic priest, and Luis de Torres, a Hebrew interpreter, sails with them, which throws a new light on history as we know it. 24 key words: Sailor shirt, Boka Kotorska Bay, world fashion, Perast, St. Nicholas, boat, Google, wine, sea, Mediterranean, Columbus, chemical trails in the sky, Jews, oranges, Baroque, Russia, China, war, bees, man, woman; love, death, God. “!” – Adam Oz Čitaj dalje