Junakinja romana, Katarina, je prosečna tinejdžerka koja živi naizgled normalnim i bezbrižnim životom, sve do trenutka dok ne upozna misterioznog Vladu. Tada sve prestaje da bude normalno. Čitajući ovu divnu knjigu, bićete svedoci velike ljubavi koja biva probuđena i kao takva pomera sve granice, ljubavi koja ili opstaje do kraja, ili biva fatalna po oboje, neočekivanih prekida, burnih događaja i iskušavanja anđela i đavola. Svedoci strasti i ljubavi koja se dešava u odnosu dve primarne srodne duše. Karme i njene lekcije. I povratka u regresiju. Pročitavši je, saznaćete da li ljubav, koja je izuzetno retka, ipak opstaje na kraju? Šta to Katarinu povezuje sa pevačem iz osamdesetih godina? I ono najbitnije, kako joj viša sila pomaže u čitavoj trilogiji koju doživljava u svojim ranim dvadesetim godinama? U pitanju je čitljiva i zanimljiva knjiga, ali i jedno bespoštedno iskreno i originalno suočavanje sa izazovima ljubavi. Nežan i stvaran roman o mladoj devojci. O njenom srcu. Čistom. Povređenom. Ali i radoznalom, onako kako to samo mladost ume. I prepunom ljubavi, shvatajući vremenom da je ljubav sve ono čemu težimo, zbog čega se vraćamo, ustajemo, padamo. Zbog koje živimo. Uostalom, svet je i suviše ružno i užasno mesto ako nemate osobu sa kojom ćete podeliti njegove lepote. Putujući scenom svakodnevice, autorka vešto osluškuje glas sudbine šaptajući joj svoj plan. Hrabro izmiče nametnutim zahtevima vremena i odlazi daleko kako bi se približila svemu što ima. Na taj način nas uverava da je mudrost dostižna – biti u ovom trenutku prisutan i svoj, stvarati stvarnost i ne bežati od njenih gorkih i bolnih nijansi, već se suočiti, kako bi u svakom svitanju osvajali sobom novi dan. I nikada nije kasno i ništa nije izgubljeno – disati znači verovati. Čitaj dalje

Jedan od lajtmotiva Nestorovićeve prozne strategije jesu jablanovi. Već od posvete svom višedecenijskom prijatelju, saradniku i sabesedniku Kamenku Katiću „ikoni televizijskog novinarstva” pa do otkrića koje nam se nudi završnom napomenom koja uokviruje priču da je naš romansijer čuo na sahrani svog prijatelja Katića njegovu priču o dva jablana, pa čitalac naknadno učitava koincidenciju između ovog ukazivanja i romanesknog štiva koje nas je čitalački nosilo… gde ovaj simbol pokazuje da priče o jablanovima kruže. Tu imamo slučaj da jedna od Nestorovićevih junakinja Senka Bjelajac iz Brodarevog brijega koji je čarobni breg našem piscu i leglo neverovatnih priča datih u vremenskoj vertikali, budući slikarka umesto potpisa i inicijala na svojim delima, kao osobeni i već mistični amblem ostavlja iscrtan lik jablana, što služi i kao način prepoznavanja i zaokruženja pripovedne linije. Baš onako kao što lirski i epski motivi vezani za ovo drvo u narodnoj poeziji i folkloru uopšte putuju i kruže. Indirektno nesumnjivo je da se javlja još jedan simbološki krug koji pisac podrazumeva tim pre što se u ovoj prozi izvesno oseća i prisustvo na ovim prostorima istinite priče o princu naše moderne poezije Jovanu Dučiću, koji je gonjen ljubavlju kao „koferaš” stigao u Bijeljinu koja je epicentar Nestorovićevog zavičajnog podneblja. „Strasno šume jablanovi” i kod Dučića i kod Tihomira Nestorovića i kod Kamenka Katića, jednog vrsnog novinara za života nepriznatog i nepoznatog kao pisca. Miljurko Vukadinović Čitaj dalje

Nimalo običnu emigrantsku porodicu iz Ulice Bunker u Čikagu čine ženska glava i tri muškarca od kojim se ne dâ skrpiti jedan ceo muž. Vraćaju se u Kraljevinu Jugoslaviju s koferima prepunim dolara, zarađenih u doba prohibicije na ilegalnoj rakiji. Američki san žive u Sremu, gde vino prave legalno. Doduše, uz grožđe gaje i konoplju. I dok iz rudnika u Boru, na dalekom istoku Srbije, zagonetno nestaju stotine kilograma zlata, oni uživaju svako na svoj način: u pariskoj modi ili rakiji, skupim automobilima ili traktorima, seoskom miru ili terevenkama po beogradskim džez klubovima, ne sluteći da dolazi doba trijumfa vollje. Sve dok Anđelka ne zapadne za oko generalnom konzulu Trećeg rajha u Kraljevini, a Tričko se ne uplete u mutne poslove sa starijom dvorskom damom koja voli umetnost i sarađuje s komunistima. Tu započinje... „... igra na rubu provalije. Ljubav u doba kolere je obična limunada u poređenju s poliandrijom u doba nacizma.“ Tatjana Rosić „... igra lažnih bisera u svim bojama. U ovoj opasnoj romansi teče belo vino s ukusom crne magije i crvene zore.“ Vladislava Gordić Petković „... torlačko-sremački gangsterski vodvilj čiji je protagonista prvi i jedini čikaški gangster iz istočne Srbije, prostora gde nestaju padeži a odakle izranjaju zaguljeni ljudi.“ Saša Jelenković Čitaj dalje

Knjiga Feminizam za početnike Sandre Silađev bavi se temama koje autorka smatra važnim i nedovoljno obrađenim – žensko pitanje, ženska prava i ženska sloboda. Ponovo u formi stripa, uz koautora strip-crtača Dušana Stokića, koji je vispreno nadogradio njen rad bezbrojnim urnebesno duhovitim i subverzivnim detaljima – u ovoj neklasičnoj formi, a, opet, s idejom duhovitog priručnika koji svaki čitalac može da razume a da se težina i ozbiljnost teme ne zanemari. Sandra Silađev je među retkim autorkama u Srbiji, možda i na Balkanu, koja je u pop-kulturu uključila teme i motive vezane za osobe sa smetnjama u razvoju, osobe sa invaliditetom, obespravljene i ponižavane, i iskreno i hrabro govori o problemima savremenog društva i međuljudskim odnosima. Ona u prvi plan ističe istinske ljudske vrednosti na izuzetno kreativan i duhovit način. Zato se ovaj strip takođe može smatrati njenim pionirskim poduhvatom. Široki auditorijum upoznao ju je pod imenom Dinja. Popularnost je brzo stekla, gotovo preko noći, na Instagramu, a gledali smo je kao uspešnu glumicu u televizijskoj seriji. Na velika vrata javnog života ušla je ne samo kao internet senzacija već i kao osoba koja ne pristaje na kompromise, jer se čitav njen rad zasniva na pobuni. Iako neki smatraju da se bavi previše ženskim temama, a neki da je na muškoj strani, svi koji razumeju njen smisao za humor znaju da je ona zapravo protiv podela svih vrsta. Njeni likovi su sa društvene margine, autsajderi, ali i obični ljudi, a situacije često bizarne i ponekad trivijalne. Sandra je aktivistkinja u srcu. Njeni aktivistički satirični video-ispadi naveli su mnoge da preispitaju ozbiljne društvene probleme, ili da se na one manje ozbiljne osvrnu s osmehom. Ona se hrabro suočava s ukorenjenim društvenim stereotipima, onim što je okružuje i zbunjuje, provocira, šokira, plaši, rastužuje, ljuti i zasmejava… Čitaj dalje

Male priče iz Vukovog Rječnika i Srpskih narodnih poslovica. Pojedine reči koje je uneo u svoja izdanja rečnika srpskog jezika, kao i poslovice i zagonetke koje je zapisivao i objavljivao, Vuk nije tumačio uobičajenim leksikografskim definicijama, nego uglavnom ilustrovao i odgonetao pravim malim proznim medaljonima, kratkim i zaokruženim „kažama“ sačuvanim u narodu. Na taj način ostavio nam je niz priča o rečima i izrazima (babini kozlići, vještica, grebenište, dembel, đavolak, zloguk, kuka i motika, mora, pričešalo, raskovnik, tamni vilajet, uprđeti, džaba i mnoge druge), koje se s punim pravom mogu smatrati kako dopunom narodnog blaga objedinjenog u njegovim narodnim pripovetkama, tako i još jednim dokazom Vukovog pripovedačkog dara. „Knjiga Priče o rečima pokušaj je rekonstrukcije složenog puta stasavanja Vuka Karadžića kao pripovedača i sakupljača narodnih pripovedaka. U Srpskom rječniku iz 1818. godine nalazimo obilje narativnih zapisa koji pokazuju da se, još tada, Vuk uveliko učio kako da usmeno kazivanje pretoči u književno oblikovan zapis, kratak i efektan u meri prihvatljivoj za čitaoce.“ Miodrag Maticki „Vuk je u Rječniku, a još više u svom izdanju poslovica, ponekad zabeležio i priču iz koje se poslovica izvela. Nije slučajno što su ove priče prevashodno s komičnom dimenzijom: smeh je tu uvek u ime pravila i zakona a na račun odmetnika i, uopšte, otpadništva od pravilnosti.“ Radomir Konstantinović Čitaj dalje

Nagrada „Miroslav Dereta” za 2019. U ovoj čudnovatoj priči o potrazi za jednim koferom, đavo prodaje dušu ljudima za rakiju, a autor je u ulozi Boga koji stvara svet ni iz čega. U tom smislu roman se razvija dvojako: kao duhovita priča, ali i kao konstantan razgovor sa književnošću. Teza da se pikarska storija može ostvariti samo u iskustvu putovanja i savlađivanja prostranstva, u ovom romanu dobija sasvim drugačiju konotaciju, jer mesto dešavanja nije geometrijski definisan prostor već se on sublimiše u iskustvu čitanja kroz mnoštvo umreženih citata iz baštine domaće i svetske književnosti od ruskih klasika, preko Kafke, Vajlda i Beketa, do Dušana Kovačevića.... Roman Mačka u koferu zavodljivi je bedeker kroz koji autor gradi ličnu priču po koordinatama književnog nasleđa, ali i po vlastitom putu stvaranja zbirke poezije koju piše kao čin iskupljenja u susretima sa neobičnim i živopisnim putnicima. Voz je istovremeno paradigma i simbol putovanja i piščevog puta ka ličnom i kolektivnom apsolutu. Harmsova poetika nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti prepoznatljiva je u stilu ovog autora koji svojim majstorstvom preplitanja života i literature gradi izuzetno književno delo. Čitaj dalje

Svojim najnovijim romanom Proslava Damir Karakaš vraća se među sene i magle, tišinu i zvukove, boje i mirise zavičajnog krajolika i njegovih ljudi i vodi nas na napeto putovanje kroz vreme, prirodu i običaje, putovanje na kojem, ipak, kao da sve stoji. U širokom vremenskom luku romana, kraj jednoga rata nagovešta iskustva novih stradanja, a surovost svakodnevice u kojoj preživljavanje ne ostavlja mnogo prostora za promenu pokazuje svu kompleksnost ljudskog postojanja, zgusnutog u pesničkoj slici s kraja prostora i vremena. Nakon velikog uspeha romana Sjećanje šume, Damir Karakaš iProslavom dokazuje da je jedan od vodećih savremenih pisaca i budući klasik hrvatske književnosti. „Pisac virtuozno karakterizira svog bezimenog junaka, u nekoliko riječi i poteza, bez epskih zahvata, objašnjenja, dokumenata, datuma i velikih činjenica. Karakaš Proslavu piše na način i u duhu vrhunaca naše modernističke književnosti iz onih poslijeratnih desetljeća i iz vremena u kojem su južnoslavenski pisci otkrivali Sartrea i francuski egzistencijalizam.“ - Miljenko Jergović „Karakaš je pišući o siromašnom i trpkom kraju surove klime, bespoštednog siromaštva, beskompromisne neprosvećenosti i ispod grubih rituala, običaja i uverenja neretko zatomljene ljudskosti, i ovaj put išao do kraja i nešto dalje, toliko daleko da bi i famozni Tomas Berhard ustuknuo i curiknio. Ali Karakaš jok! Na toj tački gde se naš zamišljeni Berhard već osvrće u panici, Ličanin tek kao da se zahuktava. Karakaš je jedan od naših najboljih romanopisaca.“ - Teofil Pančić, Vreme „Karakaš je Proslavom ispisao pravo književno remek-djelo, kratku odu humanosti, ljubavni roman, povijesno štivo, knjigu upozorenja na zlo koje ponovno sve glasnije huči iz prikrajka.“ - Gea Vlahović, Express „Roman dubokog značenja i elementarne literarne ljepote.“ - Denis Derk, Večernji list „Mračno opojno štivo literarnog čarobnjaka.“ - Marinko Krmpotić, Novi list Čitaj dalje

"Vejnovićeva proza nam svakako ne dozvoljava da se uljuljkamo u lagodnost narativa, ona nas suočava s njegovim krhotinama, s njegovim gotovo pa otpadom iz kojeg niče na momente urnebesno duhovita, a na momente i zastrašujuće opipljiva priča o nama, danas i ovde." - Vladimir Arsenić Čitaj dalje

Majka i ćerka, Sofija i Smiljana, u vrtlogu sukoba dve domaćinske porodice u Srbiji, polovinom prošlog veka, u kojem je žena sporedni lik, „tuđakuća“, u funkciji dominantnih muškaraca, okružene su nerazumevanjem, pohlepom, zavišću i zlom. Pritisnute porodičnom tragedijom, koja bi većinu gurnula u ambis, same donose teške odluke. Sofija na obalama Čemernice, Smiljana na ulicama modernog Skoplja, buntovne i nepokorne uspevaju da prevaziđu epozodne uloge koje su im namenjene i postaju prave heroine. "Šapat Čemernice je porodična saga u slavu ženske mudrosti i nežnosti. Zasnovana na istinitim događajima, ovo je knjiga zbog koje će vam damari zaigrati brže, knjiga koja će vas ponekad nasmejati, zbog koje ćete, na posletku, pustiti suzu. Lako je zavoleti Sofiju i Smiljanu." - Marko Srdanović Čitaj dalje

Neobičan, provokativan i uznemirujući roman Jeste i biće pripada novoj fazi proznog stvaralaštva Aleksandra Jugovića. U romanu Disharmonija istraživao je ovaj pisac našu tragičnu prošlost u Prvom svetskom ratu, u Opsenarima i Laureatu sudbinu neobičnih junaka koji su u nesporazumu sa sobom i savremenim životom. Taj sudar sa savremenošću dao je i niz izuzetno grotesknih, izvrsnih kritičkih drama u kojima je vreme u kojem živimo potpuno razobličeno i zato se one sa uspehom igraju na više srpskihscena. Čitaj dalje

Nova knjiga priča Milana Todorova. Priče o intimi i svakodnevici, o porodici i prijateljstvu, o ljudima kojih više nema i o uspomenama koje su stalno sa nama, o minulom vremenu i o ljubavima čiji tragovi traju dugo pošto su okončane, o starosti i smrti, o prolaznosti od koje strepimo i o sećanjima koja ispunjavaju neponovljivi ljudski život. „Ići na sever podrazumeva suočavanje sa novim hladnoćama u i izvan sebe. Ali drugi put kao da više ne postoji. Potrošli smo sve zamamne lirske veze sa rodnom kućom. Svaka se kuća zatvori za čoveka u nekim godinama ma koliko se čovek trudio da ne ugasi tu staru, toplu svetlost. One više ne žele da budu naše kuće i naše sad već mrtve majke sa senima u njima više ne žele da budu naše majke. Čime smo zaslužili takvu strašnu kaznu? O tome govorim u Telefonskom imeniku mrtvih pretplatnika.“ - Milan Todorov Čitaj dalje

"Stajalište 21" - slika i vremena i društva koje nimalo nije naklonjeno mladim generacijama. Iako debitant, svojim jedinstvenim stilom i iskrenošću Ljubičić uspeva da zgrabi čitaoca već na prvim stranama kada upoznajemo glavnog junaka - petnaestogodišnjeg Borisa Ružičića i njegovu idiličnu porodicu - otac i majka profesori, starija sestra za primer. Međutim, idila je samo privid i polako, kako stranice odmiču, nagoveštava se njeno urušavanje. Autor nam ništa ne otkriva unapred već nam pripoveda redom, onako kako su se stvari i dešavale. Kroz priču idemo bez zaustavljanja kao planinskom rekom punom bukova i sprudova, ali i skrivenih mesta koja čuvaju neke tajne. Recimo o svemu onome što tada radimo prvi put. Prva ljubav, prvi seks, alkohol ili neki drugi poroci... Stajalište 21 pokreće mnoga pitanja koja muče svakog mladog čoveka, osetljivog, usamljenog, izgubljenog. Tu su večite dileme, biranje manjeg između dva zla i nemogućnost da se vidi svetlo na kraju tunela, a motivi poput ljubavi i prijateljstva esencijalni su, drugim rečima, bez njih ovaj roman ne bi postojao. Da li je Stajalište 21 tinejdžerski roman? Svakao da jeste i kao takav spada u nedostajuća štiva napisana na našem jeziku, smeštena u naš prostor i vreme, ali, zbog svoje autentičnosti i iskrenosti može biti i zanimljiv i važan roditeljima tinejdžera. Ako ništa drugo, ono da ih podseti da su i oni nekada bili mladi i da decu nikada ne treba ispustiti iz vidokruga jer kada nam nisu na oku moramo znati gde su, s kim su i šta rade. Iz recenzije Milice Piletić Čitaj dalje

Kako je moguće da se sve vrti oko neuzvraćenih ljubavi? Zato što se samo one pamte. Snovi nam samo uskraćuju život, rekao je Emil naglas samom sebi. Često nam samo oni i preostaju u potrošenim životima, pomislio sam. Jer naše su nade potkupljive, rekao je. Emil je veliki glumac koji žonglira ženama i sudbinama ljudi koji ga okružuju. Nakon njegove iznenadne smrti, Emilov sin pokušava da otkrije da li su i njegova ljubavnica Roza i supruga Kaća takođe izvršile samoubistvo. Time izazvano preispitivanje junaka stvara uragansku pijavicu koja usisava čitaoca i pokazuje izlazak iz tame u kojoj se protagonista nalazi. Roman Ivana Josimova predstavlja vrtlog sećanja koji vodi ka isceljenju, perfektnu priču poput spirale sastavljene od isečaka iz koje nema izlaza. Imajući u vidu stil i strukturu, Vreme od voska pripada samom vrhu srpske proze. Čitaj dalje

"Zbirka tekstova 19 autora o iskustvu susreta s drugim jezikom, životu u stranom jezičkom okruženju, izazovu stvaranja izvan matice. „Ovo je jedna divna, potresna, pronicljiva, iskrena, lepo napisana i dobro sastavljena knjiga [...] Oni pišu o svom životu u daljini, ne uvek željenoj i lakoj, ponekad blagotvornoj, o samima sebi i mislima do kojih su tako živeći i misleći stigli, o knjigama koje su čitali i napisali, o onome što žele da kažu o sebi i o svetu... Misli su potkrepljene iskustvom, iskustva naknadno promišljena, knjiga je puna zrelih tragova svesti o sebi, o nama, o svetu, o tuđini, o sreći i patnji života bez obzira na to gde si.“ - Iz Predgovora Aleksandra Jerkova Čitaj dalje

Od šezdeset pete neprestano je na ovu akademiju pristizao sve veći broj mladih ljudi, bukvalno iz celog sveta. Šezdeset osme bilo ih je skoro stotinu (na oko dve stotine domaćih studenata). To nije bilo normalno, ta iznenadna koncentracija. Bilo je momenata kada je izgledalo da je to skup avanturista, desperadosa i anarhista, ali i trenutaka, kao onda kada se četvrtog dana studentske okupacije fakulteta ispred zgrade FAMU zaustavio sovjetski tenk i uperio cev u kapiju fakulteta, kada se činilo da se na jednom mestu sakupilo sve što je imalo hrabrosti na ovome svetu... Trideset godina posle prvog izdanja ove knjige pokazuje se da su događaji u njoj opisani značili ne samo jedan preloman trenutak u povesti blokovske podele sveta, nego i početak jedne nove faze u istoriji jugoslovenske kinematografije: pojavu grupe sineasta koji su danas klasici filma na ovim prostorima. O svojim studijama, kolegama i uzbudljivom početku filmske karijere na čuvenoj praškoj filmskoj akademiji u vreme „praškog proleća“ Goran Marković govori već prepoznatljivim rečima kojima se odlikuje njegova uvek intrigantna proza: pitko, jednostavno, duhovito i na mahove dramatično. Junaci ove knjige su ne samo tadašnji studenti – pored Gorana Markovića još Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Rajko Grlić, Goran Paskaljević, između ostalih, nego i ne manje poznati češki profesori, oskarovci, pisci – Elmar Klos, Jan Kadar, Miloš Forman, Milan Kundera… Čitaj dalje

Jedini roman velike srpske spisateljice! Zašto Bog nije docnije, mnogo docnije stvorio Zemlju? Onda tek kad je na njegovu i Aninu dušu došao red da ostave stan božji i negde u vaseljeni izvrše svoj zadatak. Zašto Ana i on nisu prvi bezgrešni ljudi? Već na samom početku Đakona Bogorodičine crkve nagoveštena je glavna tema romana – udaja protagonistkinje Ane, „gospođice Nedićeve“, o čemu čitava varoš vodi brigu. Ana Nedićeva, samosvesna i emancipovana devojka, intelektualka i pijanistkinja, opire se zahtevima malograđanske sredine i braku po svaku cenu. Sve dok joj se ne dogodi ljubav. I ta ljubav nije obična, već prva, prava, velika i zabranjena – ljubav prema mladom i lepom pravoslavnom monahu – iz koje izrasta ne samo zaplet romana već i intimna drama junakinje. Čitaj dalje

U haosu modernog Beograda kidnapovan je mladi albanski plejboj, naslednik moćnog vođe klana Krasnići. Mladić, koji je ključna figura i za koga se interesuju američke službe bezbednosti, postaje „predmet“ internacionalne potere. Formira se tročlana Jedinica za posebne zadatke koju sačinjavaju bivši načelnik SAJ-a, direktorka Forenzičkog centra Srbije i američki operativac. Kroz beogradsko podzemlje kreće vrtoglava potera za otetim mladićem pod stalnom pretnjom stranih agenata i albanskih plaćenika, koji ne znaju za neuspeh. Jedinica je u očajničkoj trci sa vremenom, njihove porodice su taoci i život im je u opasnosti. Vođeni željom za osvetom, kroz rasulo u gradu paralisanom terorističkim napadima, naši heroji će morati da se ujedine sa svojim neprijateljima da bi ostvarili zadatak. Oni imaju zajednički cilj, ali je pitanje – na koliko dugo? Otkrijte u ovom romanu-trileru. Čitaj dalje

Inovativan i edukativan roman za decu i tinejdžere NMVZ (skraćenica od „nema veze“), autora Katarine Krstajić. U ovom romanu pratimo pustolovine mladih junaka, Dobrice, Maše, Bojana i Ane, koji su dobivši poruke od misteriozne osobe, krenuli u sjajne avanture rešavajući zanimljive zadatke koji su im postavljeni. U pitanju je roman edukativnog karaktera, i interaktivan sa zabavnim i zanimljivim aktivnostima. Sadrži aktivnosti koje pomažu mladim ljudima da razviju svest o svojim osećanjima i misaonim procesima, podstičući ih da jasno vide i fokusiraju se na pozitivne strane i resurse koje već nose u sebi, kao i da isprobaju nove obrasce ponašanja u malim, savladivim koracima. Osim toga, ova knjiga podstiče decu da razumeju i uvažavaju sopstvenu i tuđu jedinstvenost. Bavi se veoma bitnim pitanjima o značaju zdravog načina života. I pomaže im da utvrde koja drugarstva su prava, a koja nisu. Autorka je na veoma lep i vešt način kombinovala proverene psihološke metode i jednostavne aktivnosti koje pomažu vašem detetu da razvije samopoštovanje. Dete će, uz svesrdnu pomoć simpatičnog „Misterioza“, proći kroz zadate vežbe, i pronaći mnogo sjajnih saveta koji će uticati na njegov osećaj sopstvene vrednosti kako sada, tako i u godinama koje slede. Čitaj dalje

BILO JE TO DAVNO, DAVNO… Ovo je jedna od onih knjiga u kojoj nećete pronaći ono što u naslovu piše. Jesu unutra priče, njih čak 52, ali posle čitanja istih teško da će vam biti baš „laka“ noć. Jedino što vam sigurno sledi je nesanica izazvana uznemirujućim sadržajem, a čak i ako je prevaziđete, pa nekim slučajem zaspite, najverovatnije vas čekaju kojekakve noćne more. Za utehu, sve ono o čemu se u ovim pričama radi desilo se davno, davno… još prošle nedelje. Čitaj dalje

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka. Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti. Nastajući iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, Bobić u Dnevniku jednog građanina crta da bi pamtio i da bi ostala zabeležena slika Beograda u jednom uzburkanom vremenu, u kome fontane pevaju, a građani ćute, trgovi prestaju da budu mesto susreta i čvorište urbanog života, dok nastaju čitavi izolovani delovi grada, možda budući zabranjeni gradovi, koji seku prirodni horizont i menjaju prepoznatljivu gradsku fizionomiju Beograda. Polazeći od „iluzije građenja grada“, Bobić potom u seriji radova, od kojih su neki više crteži, drugi više karikature, dok su treći ispunjeni energijom stripa, pokazuje kako se jedna iluzija postepeno materijalizuje, postajući razobručena razgradnja grada i neskriveni monopol nad njegovom stvarnošću. Dnevnik jednog građanina jeste dnevnik jednog nezadovoljstva i dnevnik jednog prosvećenog građanskog stava. Čitaj dalje

Nagrada Evropske unije za književnost 2020. Roman koji uverljivo progovara o ženskom prijateljstvu, temi zanemarenoj u našim književnostima. Le(j)la i Sara verovatno su najupečatljivije heroine sa stranica neke knjige u ovom veku koje govore jezikom s kojeg nam ne treba prevod. Njihovo odrastanje, sazrevanje, lomovi i sve zakrpe kojima su proštepane predstavljaju vrhunski čitateljski izazov i nagradu u jednom. Pred vama je novo, od autorke doterano izdanje romana „Uhvati zeca“, knjige koja dve godine nakon prvog izdanja i dalje izaziva pažnju, dobija nove čitateljke i čitaoce i brojne inostrane prevode. Roman prepoznat kao delo koje uverljivo progovara o ženskom prijateljstvu, temi zanemarenoj u našim književnostima, a dodatno prelomljenoj kroz oštru prizmu ratnih godina, "Uhvati zeca“ se nameće kao unikatni primer stila te pripovedačke izbrušenosti gotovo neverovatne za debitantsko delo, koje je s lakoćom iskočilo iz lokalnih okvira i postalo deo globalnog trenda novog ženskog pisma. Le(j)la i Sara, junakinje romana, verovatno su najupečatljivije heroine sa stranica neke knjige u ovom veku koje govore jezikom s kojeg nam ne treba prevod. A njihovo odrastanje, sazrevanje, lomovi i sve zakrpe kojima su proštepane predstavljaju vrhunski čitateljski izazov i nagradu u jednom. Ovo izdanje zatvara briljantan pogovor, maestralna minijatura u kojoj Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala, i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande. Čitaj dalje

Saga o… ne baš preterano sposobnim naslednicima čokolatijera Šapšala u koju su još slučajno uključene i… … dve žene koje brišu iz zatvora… … jedan prgavi mačak sa probušenim uvetom… …Paolo Belvedere-brakolomac kog juri neumoljivi kostolomac… … i još… … oho-hoj likova sa svih strana… "Skoro da više nije bilo nikog u brodskom restoranu. Skoro. Uvek i zauvek će u svakoj ugostiteljskoj ustanovi opstajati po jedan pijanac-sam-po-sebi-kao-takav-ništa-specijalno, konobarica-kojoj-se-ne-žuri-nigde-pa-ni-kući, noćni-čuvar-koji-stigne-ranije-pa-sve-gnjavi i dve-žene-na-temu-jednog-muškarca. Tako je, razume se, bilo i večeras. „Straćus 2“ je, bez obzira na svoj neslavni plovni status ipak zaposlio noćnog čuvara u restoranu, uzevši u obzir skorašnji incident sa gusarima. Kad je ušao u restoran, sa osmehom kakav normalni ljudi inače nose u podne, predstavio se Magi i Lo-Lo kao novim putnikinjama, rekavši da je njegovo ime Rolf, ali da ga svi zovu Rolfika, pa mogu i njih dve slobodno. „Ja sam tu u ćošku, čitam prošloploveće novine, jer ove godine nije bilo novca za sveže, tako da ako vam išta ustreba moje dame, zovnite me: Rolfika!“ „Rolfika, možete da krenete sa čitanjem, treba stići do ove godine!“ Rolfika se okrenuo na peti, ne skidavši osmeh i zbogomirao se u svoj ćošak." - odlomak Čitaj dalje

Novi roman Milorada Ulemeka Legije, dvadeset i drugi po redu! "Nije dugo trebalo da začujemo pucnjavu koja je odjekivala na nekih pet stotina metara od nas. Nije dugo trajalo, manje od pet minuta. Naši su ih ponovo udarili, malo zapucali da ih dezorijentišu i onda su se izgubili u mraku. Kada su stigli na dogovorena mesta za okupljanje, Šiptari su još pucali u duhove i senke naših ljudi. Kratak izveštaj o brojnom stanju i pravac dalje. za sledeću destinaciju sam izabrao plato iznad Male Kline. Po nekim informacijama koje su kružile gore po obaveštajnim krugovima, kako u vojnim tako i u onim Službinim, tu na tom platou koji se protezao skoro do Lauše postojao je pogodan teren za desantiranje kako padobranaca, tako i helikopterskog desanta. To je bio i jedan od vrlo mogućih scenarija ako NATO bude odlučio da napadne i kopnenim snagama. Veroivatno bi udarili po svim pravnicima, a onda kada bi se naše snage zaletele da se odupru, NATO bi nam iza leđa ubacio svoje specijalne jedinice. One bi imale zadatak da se spoje upravo sa onim šiptarskim snagama koje su držale male džepove otpora po čitavoj teritoriji Kosova i Metohije." - odlomak Čitaj dalje

Oktobra 1958. godine, nadomak Beograda, u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, tokom eksperimentalnog rada na nuklearnom istraživačkom reaktoru RB, došlo je do ispuštanja nemerljivo velikih doza radioaktivnog zračenja, dok se u toj prostoriji nalazilo šest mladih naučnika. Šta se potom s njima dešavalo zabeleženo je u ovom štivu sastavljenom od dnevnika koje je tokom lečenja u pariskoj bolnici ''Kiri'' vodio jedan od naučnika koji je preživeo nuklearnu havariju. Tada je u ovoj bolnici prvi put u svetu primenjen postupak presađivanja koštane srži, zahvaljujući humanosti francuskih građana koji su donirali svoju koštanu srž petorici srpskih fizičara. Pred čitaocem je životna priča o podvigu koji je pomerio granice nauke, ali ponajviše granice ljudske velikodušnosti i požrtvovanosti. Celokupna autorska naknada od ove knjige namenjena je lečenju dece obolele od raka. Čitaj dalje

Nekoliko istorija se susrelo u novom romanu Ratka Dangubića Štuka u novinama. Jedno je istorija zločina i udesa Drugog svetskog rata s njihovim odjecima u nekoliko porodičnih istorija. Drugo su ratovi devedesetih sa svojim lomovima, sukobima i zločinima. Treće su dvehiljadite godine u kojima junaci presabiraju svoja sećanja i lična iskustva uvek opterećena istorijskim teretom i ličnim i porodičnim sećanjima. Roman o istoriji koja se ne završava, o bekstvima i odlascima, o nemogućnosti bekstva i o potrebi za pričanjem. Čitaj dalje