Iz Istanbula poručujem čitaocima u Srbiji: umesto što slušate kakofoniju lažne istorije koju stvaraju politički interesi pustite da vaše uši čuju suptilni glas književnosti. Oslušnite književnost jer ona je trud koji se s verom i nadom u neprekidno ulaže zarad dobrobiti čovečanstva. Ona uspostavlja prijateljstva između ljudi i društava. Dobrota je besmrtna iako u vremenu u kojem živimo nastoje da je unište svim oružjima. Želim da književnost koja je oružje dobrote obodri sve duše bez obzira na njihovu rasu, naciju, pol i boju.

Viktorijanski roman koji je spoj Čarlsa Dikensa i Brema Stokera Nagrada British Book of the Year 2017. Nagrada Waterstones 2016. za knjigu godine Kada 1890-ih u Londonu umre briljantni, dominantni muž Kore Siborn, ona započinje novi život pomešanih osećanja – sa olakšanjem koliko i sa tugom. Njen brak je bio nesrećan, a sama Kora nikada nije znala da odigra ulogu supruge kako je to društvo očekivalo od nje. Tražeći utočište u prirodi, odlazi iz metropole u priobalni Eseks, u pratnji svog radoznalog i opsesivnog jedanaestogodišnjeg sina Fransisa i dečakove dadilje Marte, izrazito zaštitnički nastrojene prijateljice. Tamo ih dočekuju glasine da se posle skoro trista godina vratila mitska zmija iz Eseksa, strašno stvorenje koje je nekada lutalo močvarama. Kada je mladić misteriozno ubijen u novogodišnjoj noći, strah zajednice se pretvara u užas. Kora je, kao strastveni prirodnjak amater bez sluha za religiju i sujeverje, sigurna da je ono što lokalni stanovnici misle da je magična morska zver verovatno neka prethodno neotkrivena vrsta. U želji da dublje istraži celu stvar, upoznaje parohijskog sveštenika Vilijama Ransoma, koji je podjednako sumnjičav prema glasinama, ali pre svega iz religioznih razloga. Dok Kora i Vilijam pokušavaju da otkriju istinu o postojanju eseške zmije, njihove naizgled suprotnosti neumoljivo se spajaju u intenzivan odnos koji će oboje promeniti na potpuno neočekivan način. I dok traže odgovore, Korina prošlost u Londonu prati je do obale, sa zapanjujućim posledicama.

Na razmeđi Beograda, Tirane i Skadra, u jeku Drugog svetskog rata, odvija se drama nesrećnih ljubavi onih koji su čeznuli za srećnom budućnošću. Zatvoreno zbog odmora čvrsto nas obuzima i odvodi na drugu stranu, onu sa koje nikada nismo posmatrali istoriju. Ovo je priča o prošlosti sagledanoj očima gubitnika, o sudbinama ljudi prinuđenih da žive u sasvim pogrešnim kontekstima. Obuzeti grčevitim pokušajima rešavanja intimnih potresa, u vrtlogu onog najvećeg, kolektivnog, junaci različite etničke i religijske pripadnosti izjednačeni su u patnji i stradanju. Nemci, Srbi, Italijni i Albanci, u uzajamnim prožimanjima i dodirima, ovde nisu tretirani tek sa stanovišta istorijske odgovornosti. Oni su krivci u vlastitim životima, koji im neprestano izmiču kontroli. Rat briše razlike među ljudima, pokazujući da svi čeznu samo za jednim – ljubavlju.

U nizu ispovednih pisama voljenom mužu Frenklinu Eva piše o sebi, o njihovoj ljubavi, braku, o njihovom sinu Kevinu i o svemu što ju je razdiralo pre no što će ih zadesiti tragedija, a neverovatna priča je spor, uzbudljiv silazak u pakao, koliko potresan toliko i fascinantan Blistava proza Lajonel Šrajver u potpunosti dočarava emotivni haos koji je rastrgao Evu, ali je to istovremeno i izuzetna metafora za tragediju zemlje gde sve ide kao po loju, u kojoj niko ne gladuje, i gde se sve može kupiti sem svrhe života. Ovo je potresan, psihološki dubok, ponekad čak i crnohumorni roman sa dubokim, promišljenim zaključkom, pripovest o opasnoj razlici između onoga što osećamo i onoga što smo zapravo spremni da priznamo. "Sjajno sročenim rečenicama kojima neuvijeno izražava svoje stavove o materinstvu, karijeri, porodici i tome šta to u američkoj kulturi stvara decu ubice, Lajonel Šrajver vodi od krivice do saosećanja, od odmazde do oproštaja." - Booklist "Surovo iskrena knjiga." - Wall Street Journal

„Vredelo je čekati Strah mudroga. Progutao sam je za dan i nestrpljivo iščekujem nastavak. Taj Rotfus je stvarno prokleto dobar.“ Džordž R. R. Martin, autor Igre prestola „Tri su stvari od kojih svako mudar strahuje: uzburkano more, noć bez meseca i gnev mirnog čoveka.“ Čovek je nestao. Ostao je mit. Kvout – ubica zmajeva, čuveni mačevalac, najstrašniji, najslavniji i najzloglasniji čarobnjak koga je svet ikada video – iščezao je bez upozorenja i bez traga. A čak i sada, kada je pronađen, kad se nad svetom nadvija tama, on se ne vraća. Ali njegova priča i dalje živi i, prvi put, Kvout će je ispričati... Pošto se zamerio jednom moćnom plemiću, Kvout je primoran da napusti Univerzitet i krene u svet u potrazi za srećom. Prepušten sam sebi i bez novca on odlazi u Vintas gde ubrzo biva uvučen u dvorske spletke. Dok pokušava da se dodvori jednom moćnom plemiću, Kvout razotkriva pokušaj ubistva, nalazi suparnika u još jednom ezoteričaru.

Autorka romana Zlatna lala. Ovo je epski roman o Versaju i njegovim žiteljima, o izgubljenim ljubavima, ispunjenim obećanjima, neostvarenim snovima i uništenim monarsima – priča o strasti i preimućstvu, skromnim počecima i bezgraničnoj ambiciji. Jednog majskog jutra 1664. Žani Dremon rađa se njeno jedino dete i nastaje njen smeli plan da svoju tek rođenu kćerčicu izbavi iz stega siromaštva. Jer tog se sudbonosnog dana u jednostavnom lovačkom dvorcu mladog kralja Luja XIV, u skromnom mestašcetu zvanom Versaj, okupilo na stotine plemića i plemkinja u punom sjaju. Čistom srećom jedan pripit mladi musketar bio je svedok Žaninog porođaja i tom prilikom joj je dao nepromišljeno obećanje za koje je Žana rešena da se jednog dana i obistini. Žana se zariče da će njena kćerka, obična devojčica sa sela, jednog dana plesati na kraljevskom balu. Time počinje porodična saga koja će potrajati do kraja vladavine najveličanstvenije francuske dinastije – Burbona. Iskreći sjajem i skandalima kraljevskih kuloara roman Na balu s kraljem pripoveda o četiri strastvene i odlučne žene čije su sudbine povezane s versajskim dvorom i politikom koja se na njemu vodi. Žanina kćerka Margerita, unuka Jasmina, praunuka Violeta i Roza, dvorska dama i poverenica Marije Antoanete svedoče nam u ovom romanu raskošnog pripovedanja o vremenu strasnih i zabranjenih ljubavi i previranjima koja će dovesti do Revolucije. Različite naravi ovih žena i njihove sudbonosne odluke kobno će uticati ne samo na njihove živote.

Iznad kapije ispred kapele svetog Pavla u Damasku, jednog jutra nađen je obešen čovek. Ubijeni čovek je bio muslimanski oficir. Kada komesar Barudi pokuša da ispita tajanstvenu udovicu, tajna služba mu oduzima slučaj. On tajno nastavlja istragu i otkriva motiv ubistva: krvavi sukobi između klanova Muštak i Šaina koji su smrtni neprijatelji – i jedna ljubav, koja je zabranjena zato što u starim odnosima unutar porodica nema pomirenja. Kroz širok dijapazon tema, autor slikovito opisuje jedan vek sirijske istorije u kome politika i religija ne dozvoljavaju da jedan narod nađe mir. Kroz mnoštvo detalja prikazuje suludost mržnje i nasilja koja eskalira i akutnu opasnost za svakog ko se ne povinuje diktatu plemena. Šami istovremeno pripoveda u pričama punim poetike kroz tri generacije o hrabrosti zaljubljenih kojima preti smrt, a koji uprkos tome ne pristaju da se odreknu svoje strasti. Roman pun naboja, u kome ni tamne strane istorije njegove zemlje ne izostavlja i izjavu ljubavi svom rodnom gradu Damasku, koji je istovremeno i veliki ep o ljubavi, koji se čita u jednom dahu.

Izgleda da je svet zahvatila neobična epidemija u obliku smešne pretpostavke: „Ako izbegavaš sve što pruža zadovoljstvo živećeš dugo i srećno.“ Ali, jesu li potraga za zadovoljstvom i izbegavanje bola zaista loše stvari? Naravno, posledice preterivanja moraju se uvek uzeti u obzir.

„Veličanstvena pustolovina, nadmoćno ispripovedana.“ Filipa Gregori U doba Čoserove Engleske rađa se raskošna priča o Džonu od Gonta, vojvodi od Lankastera, i Katarini Svinford, devojci prostog roda. Četrnaesti vek je doba kada Crna smrt briše granice između sirotinje i velikaša, kada moć dvorskih intriga po snazi gotovo prevazilazi seljačka buna i njena kratkotrajna pobeda. Ova istinita pripovest o dvoje ljubavnika koje je istorija ovenčala i srećom i nesrećom, a legenda i naklonošću i mržnjom, u knjizi Anje Seton pretvara se istovremeno u ozbiljno, utemeljeno dokumentarističko delo i snažnu, autentičnu srednjovekovnu ljubavnu romansu. Katarinu mnogi s razlogom smatraju jednim od najboljih romana o srednjem veku napisanih u naše vreme: ona prikazuje sve njegove lepote i rugobe, strahove i radosti, verovanja i sumnje, a čitaoca svakako nosi u jedan drugi svet. „Setonova udiše život u istorijske činjenice… blistav primer istorijskog romana u najklasičnijem smislu.“ Austin Chronicle „Potresna i divna priča, i najbolja knjiga Anje Seton.“ Kirkus Reviews „Ono najlepše što Setonova daruje svojim romanima možda je upravo žar njenog pripovedanja, život kojim vaskrsava i najsporednije likove, atmosfera čitavog vremena koje ih okružuje.“ Books and bookmen „Vrhunsko istorijsko zdanje.“ Evening News „Zanos Anje Seton je zarazan i kad je reč o likovima, i kad je reč o dobu. Katarina je ličnost koja zrači životom.“ Daily Telegraph „Anja Seton nas vodi u druge svetove, omogućuje nam da i sami proživimo među velikašima.“ Women’s Journal

U ovom izdanju, prvi put se na srpskom jeziku objavljuju sve priče iz Kiplingove najčuvenije knjige, Knjige o džungli. Priče Sluge Njenog veličanstva, Čudo Puruna Bagata, i Grobari, svojevremeno su bile izostavljane, pa su naši čitaoci, sve do danas, bili uskraćeni za jedno celovito i potpuno izdanje, verno Kiplingovom originalu iz 1894/1895. godine

Nova knjiga u prevodu na srpski jezik pisca romana Vidi pod: Ljubav. Sačinjena od dve novele koje se mogu čitati i samostalno, ali koje uzete zajedno daju poseban književni efekat, pretvarajući ovaj tekst u uzbudljiv roman o intimnom i privatnom životu, knjiga Davida Grosmana Njeno telo zna predstavlja pripovedanje o ljubavi i ljubomori, o intimi i mržnji, o strasti i patnji. Pripovedajući o osnovnim čovekovim emocijama, Grosman na majstorski način i izuzetno sugestivno pokazuje kako i te emocije i naizgled obični događaji iz naše svakodnevice mogu da budu izvor velikih patnji. Grosmanovo pripovedanje zasniva se na istančanoj psihologiji i na uzbudljivoj priči u dva glasa koji se međusobno dopunjuju u neprekinutoj raspravi. David Grosman u knjizi Njeno telo zna pripoveda o tome kako emocije upravljaju našim životima. Još jedno kapitalno važno delo jednog od ključnih pisaca moderne svetske literature.

U najboljoj tradiciji romana poput Ptice umiru pevajući, stiže nam panoramska saga o snovima, moći, borbi i zabranjenim strastima u Istočnom Teksasu. Meri se nikad, ama baš nikad ne bi odrekla plantaže. To bi značilo da izda oca i njegovog oca, i sve Tolivere pre njih koji su otimali zemlju od šume, znojili se i mučili, žrtvovali i umirali za hiljade jutara koje su doživeli da im uzvrate za mukotrpan rad. Nikad neće žrtvovati Somerset muškom ponosu! No... voli Persija. On je trn u njenoj slabini koji ne može da iščupa koliko god se trudila. Obuhvatajući čitav dvadeseti vek, roman Ruže je priča o moćnim osnivačkim porodicama Haubatkera u Teksasu i tome kako se njihove istorije prepliću tokom tri generacije. Meri Toliver, vlasnica plantaže pamuka i Persi Vorik, magnat drvne industrije zaljubljeni su jedno u drugo, ali zbog svoje tvrdoglavosti i Merine posvećenosti porodičnoj zemlji, čine grešku i ne venčavaju se. Sad moraju da se suoče s neiskrenošću, tajnama i tragedijama koje se događaju oko njih i bezmernim gubitkom onog što je moglo biti – ne samo za njih, već i za njihove porodice. Vešto i pribrano slikajući veliko platno, nalik teksaskoj varijanti romana Prohujalo s vihorom, Lila Mičam ispisuje ep o sudbinama Toliverovih i Vorvikovih. Ruže su dirljiva ljubavna priča o borbi i žrtvovanju, natopljena nostalgijom za vremenom kad su čast i lepi maniri bili pravilo. Ovaj roman predodređen je da se čuva i čita iznova. „Čitaoci koji vole starinske sage uživaće u ovom razgranatom romanu o strasti i osveti. Toplo preporučujemo.“ Library Journal

Nakon samoubistva svog brata Denija, Sejra Linč se vraća u Destini kojije napustila posle svađe s ocem i starijim bratom Krisom. Ubrzo otkriva da u Destiniju postoje tajne koje mogu uništiti ne samo njenu porodicu već i nju samu. Na putu otkrivanja tajni u životu u kome je sve do tada bilo poznato i vidljivo, Sejra shvata da je stvarnost više ispunjena lažima nego racionalnim pretpostavkama u koje je bezrezervno verovala. Kao što je pokazala u desetinama svojih bestselera u kojima je kombinovala veliku napetost sa snažnim emocijama, Sandra Braun je majstor pripovedanja, sposoban da čitaoca drži u neizvesnosti sve do kraja romana. Snažno napisana, životna i inspirativna u svakom segmentu, priča Sandre Braun u novom romanu dostiže svoj vrhunac.

Poruka dva mudraca- nad knjigom »Izaberi život« posle 30 godina Ova knjiga je nastala pre nešto više od 30 godina. Stvorena je iz serije razgovora koji su vodili Ikeda i Tojnbi od 1971. do 1974. godine. Nešto malo posle završetka ovih razgovora, Anold Tojnbi je umro, oktobra 1975. godine u 86. godini života. Sam Tojnbi je u predgovoru koju je napisao u trećem licu govori o nekim čniocima koji su uticali na njegove stavove. »Priznaje« da je pesimizam često ispoljen na ovim stranicama, možda vezan za njegovu starost, dok druge razloge svom pesimizmu vidi u tome što je istoričar koji je proučavao mnoge padove čovečanstva, što je razočarani zapadnjak i hrišćanin. Zaista, čitalac ove knjige biva iznenađen jednim paradoksom: Tojnbi kritikuje zapadnu civilizaciju, hrišćanstvo, demokratiju a Ikeda ih blagonaklono brani. Zašto taj mudri starac Tojnbi, tako malo veruje u svoju civilizaciju? Da bi odgovorili na ovo pitanje, mora da se prisetimo okolnosti u kojima je ova knjiga pisana i okolnosti čitavog Tojnbijevog života. Arnold Tojnbi (1889-1975), je bio jedan od najčuvenijih svetskih istoričara 20. veka. U svojoj knjizi Proučavanje istorije¸ koja je pisana više od četvrt veka, a koja je srećom, dva puta štampana na našem jeziku u velikim izvodima, pokušao je da napravi jednu od najsmelijih sinteza svetske istorije u istoriografiji svih vremena. On je svetsku istoriju podelio na istoriju velikih civilizacija, koje se rađaju, rastu i propadaju, baš kao i živi organizmi. Po svoj prilici je verovao, a to nagoveštava i u svom predgovoru za ovu knjigu koja je pred nama, da se zapadna civilizacija bliži svom kraju. Takav pesimizam je verovatno i plod osobenog životnog iskustva za Britanca njegovog socijalnog položaja i pokoljenja. Rodio se i mladost proveo u svetu koji je verovao da je progres nauke i društva nezaustavljiv i nesporno blagotvoran. Rodio se u najvećoj imperiji svih vremena. Video je kako se tehnologija i nauka u oba svetska rata pretvaraju u čudovišta koja prete uništenju ne samo civilizacije, nego i života. Video je kako demokratske vrednosti bivajui skoro uništene nacizmom i staljinizmom. Video je sumrak britanske imperije. Video je propadanje svih temeljnih kulturnih i etičkih vrednosti, izvitoperavanje svih usrećiteljskih projekata čovečanstva. U samom trenutku pisanja ove knjige, svetska naftna kriza 1973. godine i opšta tadašnja situacija nikako nisu mogli da uliju mnogo optimizma ni u manje skeptične posmatrače. Tada je izgledalo da je blagostanje Zapada posle Drugog svetskog rata, zauvek prošlo, te da je zapadni svet u još jednom velikom sunovratu. Otuda njegova razočaranost skoro svim zapadnim vrednostima, pa i hrišćanstvom. Ona je tolika, da Tojnbi u ovoj knjizi, koja zapravo najviše govori o traganju za Bogom, smatra da je »Bog« pojam koji je, u zapadnom smislu te reči, izgubio kredibilitet, pa ono što bi drugi nazvali Bogom, zove »konačnom duhovnom realnošću«. Neki njegovi stavovi današnjem čitaocu izgledaju zazorni. Na primer, oko uloge sindikata ili oko diktature. On podjednako sindikate optužuje za pohlepu kao i kapitaliste. U ptanju je uticaj trenutka, pod koji potpadaju i najveći umovi. Sedamdsete godine su godine labudove pesme starih masovnih britanskih sindikata i velikih štrajkova. Međutim, slom sindikata, i u krajnoj liniji nestanak britanske radničke klase nisu bili proizvod njihovih preternih zahteva, već promena u sveskoj privredi. Što se diktature tiče, Tojnbi pokazuje začundu blagonaklonost za umerenu diktaturu, kakva je naprimer, ona Oktavijana Avgusta u carskom Rimu, ako je alternativa haos. Ta »umerena i prosvećena« diktatura, bi po Tojnbiju mogla da dovede do stvaranja neophodne svetske države. Paradoksalno, demokratiju, poreklom evropsku instituciju, brani Japanac Ikeda, koji vrlo razumno ukazuje na opasnosti makar i »prosvećene« diktature. Sa druge strane, Ikeda pomalo šokira čitaoca iz 21. veka stavovima da je homoseksualizam među tinejdžerima manje zlo od neželjene trudnoće i zalaže se za odvajanje polova u nastavi. Kako danas prići ovakvim neobičnim stavovima? Prvo, treba centiti u njima jedan sve manje pristutan kvalitet: iskrenost. Danas, kada je teror »političke korektnosti« uškopio u velikoj meri otvorenu diskusiju, odvikli smo se od otvorenog izražavanja stavova. Drugo, stavovi naša dva autora zavise od njihovih životnih i intelektualnih iskustava. Tojnbi na primer, po osnovnom opredeljenju možda ponajviše klasičar, uvek je pred očima imao sudbinu tragičnu sudbinu antičke demokratije. Zanimljivo je razmisliti u kojoj su meri ova dva mudra čoveka uspela da predvide njihovu budućnost, a našu sadašnjost? Oni su u ovoj knjizi dotakli sva pitanja ljudskog postojanja:večita, dugoročna, aktuelna. Što se večitih pitanja tiče, o odnosu prema svemiru, o pottrebi duhovnog i moralnog usavršavanja, ona izgledaju jednako udaljena od rešenja, kao što su bila otkako ih čovečanstvo postavlja. Ali njihovi sudovi su deonekle mogu proceniti tamo gde nude konkretnu analizu stanja u svetu. Svetska država i prevazilaženje nacionalizma, kao opasne post-hrišćanske religije Zapada, nadrastanje lokalnih suverenih država kao premalih za probleme čovečanstva i nestabilnih entiteta, još se čine da su neostvareni ciljevi. Međutim, neke konkretne ideje, kao da su se donekle i ostvarile. Na primer, Ikeda je smatrao da je način integracije Evrope, preko federacije ravnopravnih članova, bolji put od ujedinjenja pod okriljem moćne centralizovane države kao što je bilo drevno Kinesko carstvo. Tojnbi, slično i svom stavu o umerenoj diktaturi, zagovara i primenu iskustva Kineskog carstva. Zanimljivo, on predviđa uspon Kine, ali ne zbog privredne snage, kao što se stvarno desilo, već zbog toga što je Kina uspevala da najveći broj ljudi ujedini pod istom vlašću na najduži vremenski rok u ljudskoj istoriji. Što se tehničkih detalja ujedinjenja čovečanstva tiče, oni su dosta precizni: pominju i stvaranje evropske valute i centralne banke i međunarodne mirovne snage koje ako treba intervenušu da zavedu mir, ili da, ako zatreba zbace lokalne diktatore. Ova potonja vizija je, uverni smo, ostvarena na način koji oni ne bi smatrali dobrodošlim. Međutim, ovu knjigu ne treba čitati niti kao proročanstvo, niti kao spisak preciznih i konkretnih pravila za život. Ona je apel dva mudra čoveka čovečanstvu, da nađe u sebi snage da sačuva celinu života, ne samo ljudskog, a pre svega, dostojanstvo života i postojanja. Ono što je čini posebno neobičnom, reklo bi se dragocenom, je što kondenzuje moralne i intelektualne pouke i upozorenja Istoka i Zapada, drevnih vremena i sadašnjice. Ova knjiga je jedan smeli prelet preko moralnih i naučnih ideja cele planete i čitave ljudske istorije. Predrag J.Marković Prevodilac i lokalni istoričar

Svetski bestseler prodat u više od tri miliona primeraka. „Najvažniji i najdramatičniji roman atomskog doba.“ – Washington Post i Times Herald U danima nakon kratkog razornog nuklearnog rata svet je u ruševinama. Pitanje je ima li preživelih na severnoj hemisferi. Radioaktivni oblaci šire se prema jugu, trujući sve što im se nađe na putu. Posada američke podmornice zatekla se u Australiji, gde sa lokalnim stanovništvom iščekuje neumitnu sudbinu. Kapetan podmornice Dvajt Tauers, uprkos sećanju na svoju ženu, zbližiće se sa Mojrom, devojkom iz Melburna koja ne može da prihvati surovu stvarnost. Iznenada, posada podmornice primiće Morzeov signal i odlučiće da se još jedanput spusti u sumorni okean u potrazi za znakovima života. Roman Na obali je klasik s razlogom. Šut je izabrao najužasniji događaj koji se može zamisliti – svetski nuklearni sukob – posmatra ga pod mikroskopom, koncentrisan na nekoliko običnih ljudi koji čekaju smrt da dolebdi na njihovu hemisferu. To su vojna lica, domaćice, privrednici, obični ljudi poput nas, što ovu knjigu čini još jezivijom. U vreme kada svet izgleda toliko nesigurno i surovo, veoma je važno pročitati ovu knjigu. Pripremite se za snažan i dirljiv doživljaj. „Šut se obrušio na vrhunsku ludost našeg vremena. Kao književno delo, ovaj roman je izvanredan. A kao upozorenje svetu, strašniji je od svega što je dosad štampano: primorava nas da ostanemo uz junake sve do jezivog kraja.“ – Brigadni general S. L. A. Maršal

16. vek. Zlatno doba portugalske imperije bliži se kraju. Neustrašivi kralj, slep da uvidi snažan uticaj korumpiranog sveštenstva i plemstva, dozvoljava Inkviziciji da hapsi, ubija i uništava najbriljantnije umove i dela. Protiv svega i svih, osramoćeni vojnik-pesnik, uprkos životu punom bludničenja i moćnih neprijatelja, odlučuje da opeva slavu svog naroda u jednoj epskoj pesmi koja se seća „onih što se zbog dela hrabrih“ „od Zakona smrti oslobađahu“. Ali, opevavši lozu ljudi koja se izjednačila sa bogovima, sa druge strane sastavljao je optužujuću klevetu protiv vladajuće izopačenosti. Iako zna da mu je život u opasnosti. Kako je bilo moguće da su kralj i Sveta inkvizicija dozvolili da to delo bude objavljeno? Saznaćete ukoliko dozvolite Žoaou Morgadu da vas povede na ovo jedinstveno i uzbudljivo putovanje u goruće dane Inkvizicije.

Autor bestselera prodatih u više od 20 miliona primeraka širom sveta Novinar istraživač Ros Hanter umalo da ne odgovori na telefonski poziv koji će zauvek promeniti njegov život – i verovatno čitav svet. „Samo bih voleo da vas uverim da nisam neki ludak, gospodine Hanteru. Ja sam doktor Hari F. Kuk. Znam da će ovo zvučati čudno, ali nedavno sam dobio nepobitan dokaz o postojanju Boga – i rečeno mi je da postoji jedan novinar, ugledni novinar po imenu Ros Hanter, koji mi može pomoći da me shvate ozbiljno.“ Šta je potrebno da se dokaže postojanje Boga? I kakve bi bile posledice? Lažna vera milijardera evangeliste, životno delo čuvenog ateiste i temelji svih glavnih svetskih religija – svi su ugroženi. Hoće li Ros Hanter uspeti da iznese dokaze? „Senzacionalno… Nisam čitao ništa uzbudljivije još od Da Vinčijevog koda.“ Li Čajld, autor bestselera Posetilac „Dinamičan i zabavan, Nepobitan dokaz ima dovoljno preokreta da sve vreme drži pažnju čitaoca, kao i da ga navede da razmišlja o velikim temama dok se približava iznenađujućem kraju.“ Daily Express

MOĆ JE KONAČNO PREVAGNULA NA JEDNU STRANU. Nesigurna ravnoteža između četiri Londona stigla je do tačke pucanja. Tama se nadvila nad imperiju Marešovih, koja je nekada vrcala od magije pune života, ostavljajući prostora za uzdizanje jednog drugog Londona. KO ĆE PROPASTI? Kel ‒ za koga se nekada mislilo da je poslednji preživeli Antari - počinje da se koleba, rastrzan između odanosti sukobljenih strana. I, može li Arnes da se oporavi posle tragedije koja ga je zadesila? KO ĆE SE UZDIĆI? Lajla Bard, koja je bila običnog porekla, ali nikada običan lopov. Preživela je i napredovala kroz niz magičnih iskušenja. Ali sada mora da nauči da kontroliše magiju, pre nego što je ona iscrpi. U međuvremenu, osramoćeni kapetan Noćne kule, Alukard Emeri, okuplja svoju posadu, pokušavajući da u trci sa vremenom postigne nemoguće. KO ĆE PREUZETI VLAST? Drevni neprijatelj vraća se da preotme krunu, dok pali heroj pokušava da spase svet koji propada. „Ova knjiga ima sve ono što čini klasično delo iz žanra fantastike. Uzbudljiv zaplet, upečatljive likove, fantastični ali ipak uverljivi zaplet. Švabova nam je podarila dragulj od priče… Ovo je knjiga koju treba ceniti.” - Debora Harknes, autorka beststelera New York Times-a, trilogije All Souls. „Očajničko kockanje, magijske bitke i velika žrtva čine ovu knjigu uzbudljivom.” - Kirkus Reviews „Besprekorna proza…gorko-slatki svršetak, prikladan fantastičnom, emotivno nabijenom serijalu koji redefiniše značenje reči „epsko ” .” - Publishers Weekly „Puna magije, spletki, pustolovine, pomalo gusarenja…ova knjiga zaokupiće i odrasle i mlade čitaoce fantastike.” - Booklist

Bestseler roman New York Timesa, USA Todaya, Wall Street Journala, Washington Posta Moglo je da bude samo nekoliko pobednika i mnogo gubitnika. A opet smo igrali dalje, zato što smo se nadali da bismo mi mogli da budemo ti srećnici. Početkom dvadesetog veka, šiparica Sunđa, obožavana kći sakatog ribara, zaljubljuje se u bogatog neznanca na morskoj obali blizu svog doma u Koreji. On joj obećava čitav svet, ali kad ona otkrije da je trudna – i da je njen ljubavnik oženjen – odbija da bude kupljena. Umesto toga, prihvata bračnu ponudu od blagog, bolešljivog sveštenika koji prolazi tuda na svom putu u Japan. Ali njena odluka da napusti kuću i odbije moćnog oca svog sina, započinje dramatičnu sagu koja će se u odjecima razliti kroz generacije. Bogato ispripovedan i duboko dirljiv, Pačinko je priča o ljubavi, žrtvovanju, ambiciji i odanosti. Iz vreve uličnih pijaca preko dvorana najboljih japanskih univerziteta do salona za igranje pačinka kojim upravlja zločinačko podzemlje, kompleksni i strasni likovi Lijeve – snažne, tvrdoglave žene, odane sestre i sinovi, očevi uzdrmani moralnom krizom – preživljavaju i napreduju spram ravnodušnih istorijskih zbivanja. „Izuzetna epopeja u kojoj 'trenuci treperave lepote i malo slave, takođe', obasjavaju priču. Roman koji je oblikovan nakon besprekornog istraživanja, sa savršeno smišljenim zapletom i empatičnom percepcijom.“ Booklist „Duboka, široka, zamamna pripovest o korejskoj porodici u Japanu koja istrajava i napreduje tokom dvadesetog veka.“ Dejvid Mičel

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Nakon ubistva dečaka u gradskom parku, pouzdani očevici jednodušno su ukazali na omiljenog trenera Lige petlića Terija Mejtlanda kao krivca. DNK dokazi i otisci prstiju samo su potvrdili da je ovaj ugledni porodični čovek #počinio strašan zločin. Užasnut brutalnim ubistvom i potresen činjenicom da je Mejtland trenirao i njegovog sina, detektiv Ralf Anderson naređuje da hapšenje osumnjičenog bude javni spektakl. Ali Mejtland ima alibi i drugi svedoci potvrđuju da tog dana nije ni bio u gradu. Anderson i okružni tužilac pretresaju dokaze, a istraga se širi od Ohaja do Teksasa. Pojavljuju se užasavajući odgovori, koji dodatno komplikuju i ubrzavaju Kingovu ionako nepodnošljivo uzbudljivu priču.Teri Mejtland je po opštem mišljenju dobar momak, ali postoji činjenica neporeciva poput gravitacije: čovek ne može istovremeno da bude na dva mesta. Ili možda može?

Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž. R. R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer. Silmarilion je sačinjen od pet delova. Prvi deo, nazvan „Ainulindale“, svojevrsno je tolkinovsko Postanje, u kojem se pripovedaju mitovi o nastanku imaginarnog Tolkinovog sveta Ee; drugi deo, „Valakventa“, govori o prirodi i moćima drevnih božanskih bića Valara i Majara. Treći i najveći deo knjige čini „Kventa Silmarilion“, u kome su ispričane priče iz Prvog razdoblja Tolkinovog sveta, drevne drame na koju se likovi iz Gospodara prstenova osvrću i u kojoj su neki od njih i učestvovali, poput Elronda i Galadrijele. „Kventa Silmarilion“ donosi istoriju Silmarila, dragulja koje je načinio Feanor, najdarovitiji među Vilovnjacima. U njima je bila zarobljena i sačuvana božanska svetlost Dva Drveta iz zemlje bogova Valinora. Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio je Drveće, a zatim se dočepao i tri Silmarila, ugradio ih u svoju krunu i čuvao ih u svojoj neprobojnoj tvrđavi na Severu Srednjeg sveta. Tu je i priča o istoriji pobune Feanora i njegovog vilovnjačkog naroda protiv bogova, njihovom progonstvu i beznadežnom ratu protiv Morgota za povrat Silmarila, uprkos junaštvu Vilovnjaka i Ljudi. Četvrti deo Silmariliona „Akalabet” govori o padu ostrvskog carstva Numenora na kraju Drugog razdoblja, dok peti i završni deo, „O Prstenovima moći i Trećem razdoblju”, govori o prvom usponu i padu Sauronovom, i o nastanku Jedinstvenog prstena – koji će odrediti sudbinu junaka Gospodara prstenova. Ovo novo izdanje Silmariliona sadrži prerađen i prepravljen tekst „drugog izdanja”, a u uvodu je i pismo koje je Tolkin 1951. godine napisao izdavaču Miltonu Voldmanu, i u kome sjajno objašnjava svoje zamisli ranijih razdoblja.

Autorka romana Zlatna lala i Na balu s kraljem. Sjaj i dekadencija Venecije osamnaestog veka oživljavaju kroz priču o krvnim osvetama i neraskidivim prijateljstvima. U jedno predvečerje 1775, u suncem pozlaćenu Veneciju stiže Marijeta, čija majka izrađuje maske. Poslata je u Ospedale dela Pijeta, muzički konzervatorijum za devojčice, a usput treba da isporuči neobičnu zlatnu masku za nepoznatog naručioca. Na konzervatorijumu se upoznaje sa Elenom, koja joj postaje prisna drugarica. Dok odrasta i školuje glas, Marijeti sećanje na zlatnu masku ne da mira. Godinama kasnije Elena biva primorana da pođe za Filipea, poglavara moćne porodice Čelano, dok Marijetu udaju za tajnovitog udovca Domenika Torzija, čija je porodica u krvnoj zavadi sa klanom Čelano. Uprkos okolnostima, dve devojke ne raskidaju svoje prijateljstvo. Kada Filipe pod lažnom optužbom utamniči Marijetinog muža, ona i Elena ne prezaju ni pred čim da dokažu Domenikovu nevinost. A onda će se na krajnje neočekivan način zlatna maska ponovo pojaviti u Marijetinom životu... Gusto protkana zaverama, spletkama i osvetama, začinjena autentičnim istorijskim detaljima i raskošnim opisima Venecije, rokoko mode i lude razigranosti karnevala, ova dvostruka ljubavna priča čita se u dahu. „Lejkerova poseduje izvanredan dar da dočara atmosferu pomoću marljivo istraženih, intrigantnih detalja koje umeće u istinski uzbudljivu pripovest.“ Publishers Weekly

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve i Moja baka vam se izvinjava. Zabavna, dirljiva i zanosna priča o ljubavi i novim prilikama, ali i o neočekivanim prijateljstvima koja nas mogu naučiti tome ko smo zaista i šta smo sve u stanju da uradimo. Brit-Mari ne može da podnese nered. Ona uvek večera u isto vreme i započinje svoj dan u šest ujutru, jer se samo ludaci bude kasnije. I nije pasivno-agresivna. To nipošto. Mada ljudi ponekad tumače njene dobronamerne predloge kao kritiku. U šezdeset trećoj godini svega joj je dosta. Najzad napušta svoj četrdesetogodišnji brak lišen ljubavi i pronalazi posao na jedinom mestu gde je to moguće: u Varoši, oronulom naselju razorenom ekonomskom krizom. Za sitničavu Brit-Mari, navikavanje na taj novi svet sa bučnom decom, blatnjavim podovima i cimerom koji je (doslovno) pacov neće ići nimalo lako. Što se tiče samih stanovnika Varoši, na samoj ivici očaja predaju se baš onom čega se Brit-Mari apsolutno užasava: velikoj ljubavi prema fudbalu. Kada lokalni omladinski tim izgubi svaku nadu da će pronaći trenera, angažovaće nju. Brit-Mari nerado prihvata novu ulogu mentora tim izgubljenim dečacima i devojčicama, ali ubrzo primećuje kako joj značaj u zajednici raste. A što je još čudnije, postaje predmet romantičnog interesovanja ljubaznog i zgodnog lokalnog policajca po imenu Sven. Da li u ovom svetu čudaka i neprilagođenih likova Brit-Mari konačno može da pronađe svoje mesto? „Ova knjiga je nenametljiva pohvala herojima svakodnevice, onima koji se ne pojavljuju u novinama ili na televiziji.“ Litteraturmagazinet

Prva knjiga iz serijala Vranino obeležje. „Knjiga godine!“ Fantasy Book Review Nadu, razum, ljudskost: Jad ih je sve odneo. Kapetan Galharou se pomirio s tim da će do kraja života juriti dezertere, izbegavati stvorenja koja vrebaju u Jadu, slušati tužno zavijanje rascepljenog neba i pijančiti dok se ne obeznani. Međutim, tetovaža vrane na njegovoj ruci oživljava ga i šalje na opasan zadatak. Jedna Tkalja fozgenske svetlosti otkrila je nedoslednosti u Redu eterskih inženjera zbog kojih je budućnost Dometa ugrožena. Samo ona može da protumači drevne formule što kriju tajnu jedinog oružja koje može uništiti Duboke kraljeve. Dodžarsko kraljevstvo se ponovo diglo na noge i horde osakaćenih ratnika spremaju napad na valengradske zidine... Roman Crno krilo Eda Makdonalda jeste mračna fantazija o odbrojanim danima jednog naroda. Ljudi se udružuju s vračevima, bore protiv čarobnjaka, kao i protiv izdajnika u sopstvenim redovima. Neobična stvorenja tame im povremeno pomažu, ali ta pomoć ima visoku cenu. Uprkos tome, glavni junak pokušava da se iskupi za davne greške iako je svestan da je verovatno prekasno za sve. Vrana širi crna krila već na prvoj stranici i uvlači čitaoca u nestvaran svet vradžbina, borbi i pohlepe, ali i izuzetne lepote, tananosti i hrabrosti, svet kojem je nemoguće odoleti. „Ed Makdonald je napisao mračan, sirov, spektakularan roman.“ Faith Hunter „Originalno, prepuno akcije i povremeno neverovatno smešno.“ Morning Star „Veoma upečatljiv prvi roman, čitaoce će oduševiti ovaj maštovit svet i odlična karakterizacija likova.“ SFF World

Kada je profesoru istorije Muštaku Serhazinu zazvonio telefon, svakako nije očekivao da sa druge strane čuje glas Nuzhet, svoje neprežaljene mladalačke ljubavi, koja ga je napustila pre 21 godinu i otada se više nije javljala. Ovaj kratki ali potresni razgovor kod profesora izaziva napad psihogene fuge ‒ retkog poremećaja koji usled psihološke traume dovodi do kratkotrajnog gubitka pamćenja. Muštak gubi svest i ponovo dolazi k sebi u Nuzhetinoj zgradi, gde zatiče odškrinuta vrata i zlokobnu tišinu. U stanu pronalazi beživotnu Nuzhet, ubijenu otvaračem za pisma na čijoj dršci se nalazi tugra, kaligrafski amblem sultana Mehmeda Osvajača. Inspektori Nevzat i Ali, stari znanci naše čitalačke publike, sada se suočavaju sa čitavom lepezom osumnjičenih, kao i s naizgled nerazmrsivim klupkom motiva za ubistvo. Užasnut mogućnošću da bi i on sâm mogao biti ubica žene koju je voleo čitavog života, profesor proživljava emocionalni slom, u kome postaje sopstveni tužilac, branilac i sudija. Istovremeno, pitanje Nuzhetinog ubistva prepliće se s pitanjem smrti čuvenog sultana Mehmeda Osvajača, koji je doneo Ukaz o bratoubistvu – da li je tvrdnja da ga je ubio sopstveni sin samo zavera fanatika ili pažljivo zataškana istorijska istina? S referencama na Frojdov esej „Dostojevski i oceubistvo”, Tolstojevu „Krojcerovu sonatu”, kao i bogatu tursku istoriju, a naročito period vladavine Mehmeda II, Umitov triler pokušava da odgonetne koji su to psihološki, socijalni, ali i istorijski pritisci koji navode ljude na zločin i kolika je uloga istoričara u očuvanju ili razbijanju nacionalnih mitova.