Zbogom, lepojko je drugi roman velikog Rejmonda Čendlera, i njegov najomiljeniji. Objavljen je 1940. posle njegovog uspešnog prvenca Veliki san, i u njemu je, za svega nekoliko kratkih meseci, glavni junak, privatni detektiv Filip Marlou, vidno sazreo kao književni lik. Roman prosto vrvi sjajnim književnim metaforama, aluzijama i kratkim, suvim rečenicama koje su odavno našle mesto u standardnom književnim nasleđu Zapada, a povorka neobičnih sporednih likova je jedinstvena i neodoljiva. Kritičari roman Zbogom, lepojko smatraju najboljim Čendlerovim delom. Baš kad se spremio da digne ruke od jednog sasvim prosečnog slučaja, Filip Marlou našao se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i upleo se u ubistvo koje ga odvodi do bande kradljivaca nakita, novog ubistva, tajanstvenog vidovnjaka, još nekoliko ubistava i više truleži nego na prosečnom groblju.

Od autorke bestselera Carica. Plava kosa, plave oči, nadmoćan smešak. Amerikanac. Lepa, odlučna, okrutna. Kineskinja. Razočaran, ciničan, ambiciozan. Francuz. Pariz, Peking, Vašington. Na planetarnoj šahovskoj tabli troje špijuna upušta se u igru uloga i nemilosrdnu trku, u kojoj niko više ne zna ko je ko i ko koga voli.

Od autorke romana Ne osvrći se. Najbolji norveški krimi roman svih vremena po oceni lista Dagbladet. Sejer je mislio da je bio pripremljen. Stajao je raskoračen i zurio u ženu koja je ležala u travi. Taj prizor ga je zbunjivao. Video je jednu pletenicu sklupčanu poput crne zmije u žutoj travi. Ostaci lica, potpuno unakaženog. Ništa više nije bilo na svom mestu. Usta su bila jedna razjapljena crvenocrna rupa. Nos je bio sravnjen sa obrazima, i nije mogao naći oči u svom tom crvenom mesu. Morao je da skrene pogled i tad je ugledao jednu zgrčenu šaku. Jednu zlatnu sandalu. Svugde rasutu krv. „Ne samo ubedljivo najbolji krimić ove godine, ovo je po mom mišljenju jedan od najboljih norveških kriminalističkih romana koji su ikad napisani.“ Terje Torsen, Dagbladet

Istina, samo istina, ništa osim istine. Fascinantno suočavanje sa temom krivice. Ugledan, prijatan gospodin, doktor medicine, nakon četrdeset godina braka ubije svoju ženu sekirom. Iseče je na komade, a onda o tome obavesti policiju. Njegovo priznanje neobično je koliko i kazna koju za to dobije… Čovek opljačka banku i, koliko god neverovatno zvučalo: ima za to dobre razloge. I nasuprot svemu što bi se moglo očekivati, sud mu spase i telo i dušu… Mlada žena ubila je brata. Iz ljubavi… Neverovatne priče, a ipak sve su istinite! U svom prvencu koji oduzima dah, zbirci od jedanaest priča pod naslovom Zločini, koji je odmah preveden na više od dvadeset jezika, advokat Ferdinand fon Širah opisuje najzanimljivije slučajeve iz svoje sudske prakse. Te priče, međutim, prevazilaze ispovest jednog advokata ili sudske hronike, već predstavljaju vrhunski prozni iskorak majstora kratke priče. Fon Širah svedeno, često tek u odlomcima, štedljivo i nenametljivo, iznosi čudesne povesti svojih junaka, koji su se suočili sa sopstvenim zločinom i kaznom, sa prestupom, krivicom i zakonom. „Ferdinand fon Širah piše tako sigurno, jasno i jednostavno, kao da nikada nije radio ništa drugo... On je veliki pripovedač jer se oslanja na stvarne ljude i njihove sudbine... Prava kratka filmska forma na papiru.“ Der Spiegel „Predivno! Osvaja već prvom stranicom, napisano bez ijednog pogrešnog tona.“ Frankfurter Algemeine am Sontag „Svaka priča u ovoj knjizi dokazuje da stvarnost može da bude mnogo neobičnija od bujne mašte najboljih pisaca krimića.“ Der Standard

„Kad bi zakoračio u ogromni, bukom ispunjen prostor Koloseuma, gladijator bi opažao dve stvari – najpre tela onih koji su se već borili i stradali, i čija krv natapa vrelu prašinu arene, a zatim zvuk zlokoban jednako kao i prizor pred njim – zvuk oštrenja mačeva. Dok ga je lanistin bič terao napred, začula bi se muzika u kobnom ritmu borbe a ulice su odzvanjale od tutnjave pogrebnih povorki.“ Iz Gladijatora

Da li ste spremni da prihvatite svoje godine? Kakav život želite da vodite posle šezdesete? „Nikad!“, reče Mari Šarp pošto joj prijateljica predložila da se učlani u klub ljubitelja knjiga kad napuni šezdesetu. „Članovi takvih klubova uvek s mukom moraju da savladavaju knjige kao što su Mandolina kapetana Korelija ili, ne daj bože, Bog malih stvari. Uvereni su da neprestano moraju da podbadaju svoj mozak štapom kako bi nastavio da radi. Međutim, mozak ti ili radi dobro ili ne. Uostalom, i ne želim više da budem mlada i da me nešto stalno podstiče.“ „Ne mislim da su one starkelje koje život provode prelazeći Mongoliju biciklom u osamdesetoj, i jedreći padobranom u devedesetoj, sjajni predstavnici poznog doba. Mislim da su oni jednostavno žalosni gubitnici koji ne mogu da se pomire sa starošću. Želim da radim ono što rade stari, ne ono što rade mladi.“ Iako premlada da ugradi lift na stepeništu, ali ne toliko mlada da ne uživa u udobnim cipelama, Mari ipak stari – i oduševljena je time! Pomalo se pita treba li da odustane od seksa – „Jao! Jao! Jao!“ – no, tu su stvari koje to mogu da nadomeste, kao što je, na primer, ponovno zaljubljivanje – ali ovoga puta u malenog unuka, Džina. Džangrizav, oštar, dirljiv i smešan – ovakav dnevnik nastaje kad Bridžet Džouns ostari i postane mrzovoljna matorka.

Roman o Mariji Muhinoj, strasnom sovjetskom borcu, sovjetskoj Jovanki Orleanki, koja beži na front da bi osvetila smrt svog druga Aljoše. Pošto general Zukov strelja svakog trećeg borca izbeglog iz neprijateljskog obruča i Marija čudom biva spasena od pravedne ruke znamenitog vojskovođe, ona otkriva sposobnost da u snu leti potpuno gola, i to bez krila i propelera. Svake noći, po naređenju generala Žukova, na lenjingradskom nebu traga za neprijateljskim "crnim zmajem". Na javi ona postaje popularna "pukovska žena". Dok je svake noći siluju na tvrdom krevetu vlažne zemunice poznati i nepoznati oficiri, ona skromno i bez suvišne buke trpi stalno seksulano nasilje smatrajući to svojom dužnošću prema Otadžbini. U poslednjem letu Marija Muhina spasava živote svojih saboraca koji probijaju blokadu Lenjingrada i konačno se uznosi na nebo. Junaci Kononova dolaze na sastanak sa prljavom i raščupanom Muhom pre nego što odu na sastanak sa Smrću i to njihovim preživljavanjima (a i našem doživaljaju) pridaje neponovljivu nijansu. U ljubavnom aktu čovek se ne otkriva kao ljubavnik, nego kao čovek; čovek se otkriva pre nego što će umreti; ruska žena, kao što je poznato, više "žali" nego što "daje"; Muha žali svoje prolazne ljubavnike, povremeno odvratne, žali ih u oba smisla te reči, – to je eksperiment koji je pisac izveo sa laboratorijskom preciznošću i koji sadrži dozu surovosti: tako se eksperimentiše sa miševima. Razume se, Kononov nije samo surov, već i sentimentalan; surova sentimentalnost izvanredne proze koja dotiče osnovne arhetipe pretvara roman Gola pionirka u književni događaj prvog reda, što će on, uprkos okasnelom štampanju, sigurno i postati. Iz predgovora V. Toporova

Nastavak svetskog bestselera Dete zvano To Zamislite dečaka koji nikada nije imao dom. Njegov jedini imetak je stara pocepana odeća koju nosi u papirnoj kesi. Jedino što poznaje u ovom svetu jesu usamljenost i strah. Iako se ovaj dečak izbavio od svoje majke sklone alkoholu, pravi bol tek počinje – za njega ne postoji mesto koje bi mogao nazvati domom. Ovo je dugo očekivani nastavak knjige Dete zvano To. Ova priča otkriva odgovore na neka pitanja, ali i pripoveda o događajima u kojima se Dejv zadesio nakon odlaska iz roditeljskog doma. Budući da se sada nalazi pod starateljskim nadzorom, mladi Dejv će biti prinuđen da promeni pet različitih domova. Suze i smeh, porazi i nadanja: sve to čini putešestvije izgubljenog dečaka koji očajnički traga za porodičnom ljubavi. Izgubljeni dečak je nastavak koji ostaje u neizbrisivom sećanju i blista kao svetionik inspiracije za sve.

Milenijum je latinska reč za vremenski period od hiljadu godina. To je prosečna dužina života tridesetak generacija obične, ili tridesetak generacija kraljevske porodice. Zbog dužine ovog perioda, samo ograničen broj srećnika je živeo istovremeno u dva milenijuma. Kao mi, na primer, odnosno naša generacija. Zbog retkosti ovog događaja, kao i raznih nagađanja, predviđanja i biblijskih proročanstava, pred svaki novi milenijum dolazi do neke vrste masovne histerije. Oni dobri gledaju u tmurno nebo sa nadom da će se uskoro otvoriti i da će odozgo sići neko da ih spase od onih grešnih, a ovi gledaju u nebo sa strahom od moguće kazne. Moćna mašinerija štampe i televizije koristi se ovim fenomenom do krajnosti, vešto dolivajući ulje na već rasplamsala iščekivanja jer u ovo naše vreme, vesti prodaje senzacija. Što veća senzacija to veći prihodi od reklama bogatih korporacija.

„Dočaravajući uzavrele prilike u Japanu pred sam napad na Perl Harbor, Kruz Smit ispreda brz i napet triler u kome ćete uživati.” Sunday Times „Uzbudljiva jurnjava kroz veoma slikovito dočaran Tokio... Martin Kruz Smit izuzetno vešto oživljava vreme u kome varljivi, složeni likovi igraju zamršenu igru između smrti i prevare.“ Times „Kruzov sjajan pripovedački talenat, uz majstorski oslikan kolorit, period, prizore, zvuke, običaje i strasti u predratnom Japanu... drži nas u stanju neverice koja izaziva ne samo stalnu neizvesnost, već nas često ostavlja bez daha. Napetost koristi kao opojnu drogu; budi u nama čistu paniku.“ New York Times „Inteligentan, raskošan, pun džeza, neverovatno napet, romantičan, obuzimajući. Vredelo ga je čekati.” Kirkus Review „Pun neizvesnosti... poetičan... Smitov Tokio iz 1940. dočaran je na veličanstven i osećajan način.“ Time „Pisan sa puno ukusa, uz pažljivo istkan zaplet, ispunjen verno oslikanim likovima... odiše autentičnom tokijskom atmosferom... Sve je dočarano veoma inteligentno, sa puno živosti i stila.“ Washington Post

„Sjajan obrazac nove proze. Najava ne laže kada Garosa i Jevdokimova poredi sa Čakom Palahnjukom i Bretom Istonom Elisom. Garos i Jevdokimov ih ne imitiraju, oni su ravnopravni sa njima, iako u njihovoj knjizi ima i svirepog hazarda Borilačkog kluba i opipljivog užasa Američkog psiha. Ovo je onaj redak slučaj kada je radikalni pogled na svet (uslovno rečeno antiglobalistički) jednak radikalnosti rada sa jezikom. [glavo]lomka je primer ne samo socijalnog, nego i lingvističkog protesta. Jedan od najvažnijih književnih događaja ove godine.“ Mihail Trofimenkov „Nekoliko dana išao sam po gradu i svima ponavljao kako su Garos i Jevdokimov najbolje što se desilo u omladinskoj liniji ruske književnosti posle Peljevina... To je Brat-2 o odgovornim službenicima iz dobrih porodica, napola zgaženim gusenicama potrošačkog društva... Glavolomka sadrži odjednom tako mnogo stvari, koje sam odavno želeo da vidim u domaćoj književnosti: siže, jezik, junak, intonacija pripovedanja. To je apgrejdovana verzija Peljevinovog Princa Gosplana; to je tehnički postsajberpankovski triler; to je zlobna satira koja se poput buldoga otima sa lanca; to je odličan siže o difoltu u glavi... Ovo je svakako najbolji debi za poslednjih deset godina. Ja mu bezuslovno dajem najpozitivniji moguću preporuku. Pred ovim ljudima iz Rige je velika budućnost.“ Lav Danilkin

Lavirint zavoja venecijanskih kanala uvek je bio zaodenut tajanom. Čak i proslavljena zgrada opere La Feniče već je videla smrt. Ali nikad tako užasavajuću i nasilnu kao smrt svetski poznatog dirigenta, maestra Helmuta Velauera, otrovanog za vreme predstave Travijata. Čak je i policijski komisario Gvido Bruneti, naviknut na zamršenu gradsku korumpiranost, zapanjen brojem neprijatelja koje je Velauer stvorio na svom putu ka vrhu. Međutim, koliko njih je imalo motiv za ubistvo? Lepota Venecije bledi. Ali zlo traje večno... „Dona Leon piše zagonetke koje obuzimaju maštu.“ New York Times „Sjajna misterija.“ Cosmopolitan

Izabel analizira snove drugih ljudi. Međutim, san jednog čoveka postaće njena opsesija... Kada upozna Elisa Katlera, Izabel Rajt će pomisliti da su se ostvarili svi njeni snovi o savršenom muškarcu. On je njen pacijent i intrigantan muškarac koji u snovima može da rešava zločine. Ona, takođe, može da predvidi budućnost dok sanja. Međutim, uskoro će ostati bez posla: njen mentor i šef, pronađen je mrtav u svojoj kancelariji. Ralf, njegov sin i naslednik, otpustiće Izabel, ne znajući da ona zapravo radi za tajnu vladinu organizaciju. Tada počinje noćna mora: Izabel i Elis naći će se u opasnoj mreži strasti, izdaje i ubistava. Fascinantni svet snova Džejn En Krenc prepun je iznenađenja i vrućih strasti...

Ovamo odlaze zmajevi. Oni leže...nisu mrtvi i nespavaju, već... dremaju. I mada prostor koji zauzimaju nije isti kao običan prostor, ipak su gusto složeni. Mogli bi da vas podsete na konzervu sardina, ako sardine zamišljate kao ogromne i sa kandžama, kao ponosite i ohole. A negde se, možda, nalazi i ključ. POSLE OVE KNJIGE ZMAJEVI NIKAD VIŠE NEĆE BITI KAO RANIJE! `Treba li da kažem da je roman urnebesan, a na momente jedak i veličanstven? Pračet demonstrira koliko je velika razlika između pisaca s nekolicinom šala i majstora humora čija će se dela čitati i u narednom veku. Stoga, dosta više sa pričom da je "svakim romanom sve bolji". On je već dostigao vrhunac forme i tu bi trebalo da ostane i u narednim godinama, na svačiju dobrobit.` Faren Miler, Locus `Parodirajući klišee heroja od sveta magije do Prljavog Harija, Pračet ima majstorsko uvo za dijalog, oštro oko za groteskno i pravi osećaj za jezik. Sam kraj je skoro poetičan i neobično dirljiv. Dominik Vels, Time Out

Potraga za zabranjenim rukopisima Marka Pola koji kriju drevnu tajnu, ključ pobede i moći isceljenja, tajnu večnog života i besmrtnosti. Opasna avantura koja nas preko Tibeta, Mongolije, Egipta i pustinjskih predela Persije vodi do fascinantnog rešenja zagonetke. U jesen 1600. godine, mladi dominikanac, obeležen kao jeretik, mora da napusti Italiju u doba kontrareformacije i pobegne slugama Inkvizicije. Pred očima mu je i dalje živa slika njegovog učitelja koji gori na lomači, a u mislima urezana poruka koju mu je Đordano Bruno poverio pre smrti: jedan nejasan trag, nagoveštaj koji krije velike tajne. Mladi dominikanac beži u Varanasi, sveti grad u Indiji, gde upoznaje izaslanika kineskog cara koji godinama traga za rukopisima Marka Pola koje Venecijanac nije želeo da obelodani svetu: to su zabranjene stranice njegovog dela, Miliona koje kriju tajnu čuvanu vekovima. Dva će putnika tako poći njegovim stopama: preko Tibeta i Mongolije do pustinje Gobi u Persiji. Gde god da budu pošli, moraće da se suoče sa zasedama i opasnostima: intrigama evnuha na dvoru, plaćenim ubicama moćnih gospodara, neprijateljstvom naroda koji se još živo seća terora Džingis-kanovih osvajanja i koji strahuje da bi se takva vlast mogla vratiti. Moraće da prate tragove i povezuju saznanja, kako bi došli do samog srca potrage: moći taumaturgije, najmoćnije od svih mudrosti, koja će ih dovesti do esena iz Kumrana i Isusa iz Nazareta, i do tajnog udruženja koje nosi ime uskrsnulog, Lazara, čoveka koji je pobedio smrt.

Sesil saznaje da njena ćerka ima ljubavnika koji bi joj mogao biti otac. Slušajući od ćerke kako njen ljubavnik laže svoju ženu, Sesil počinje da razmišlja o svom braku i kašnjenjima svoga muža… Ovo je roman o zabranjenim ljubavima, nemilosrdnom mehanizmu ljubomore, osveti prevarenih, smrti. Roman koji otvara pitanje da li muškarci posle dvadest godina braka ostavljaju žene zbog mnogo mlađih ljubavnica…

Emili Pointer bi radije gola prošetala ulicama Londona nego da je neko vidi sa torbicom od prethodne sezone. Emili, modna stilistkinja časopisa Šik, prirodna je plavuša, vitka bez truda, putuje po glamuroznim gradovima sveta i dobija popust u Pradi. Po njenom mišljenju, život je savršen. Da li je noć neobuzdanog seksa sa zgodnim fotografom Australijancem u toku modne sezone u Milanu još jedno iskustvo u tom glamuroznom pakovanju? Umesto toga, Emili počinje da otkriva da život može biti haos – i da markirane stvari iz ormara mogu da istisnu kosturi koji vrebaju iz njega. Od autorke bestselera Vruće pantalone, koja je i sama bila urednica modnog časopisa, dolazi nam fenomenalna priča o ženi koja se zavaravala da je birkin torbica sve što je potrebno da bi joj život bio ispunjen.

”Karli Filips nikada ne prestaje da oduševljava. Njene senzualne priče teraju čitaoce da mole za još.” – Afer de Kor

Istinita priča o dečaku-kralju rođenom bezgrešnim začećem na obalama Nila pre više od 3 000 godina, koji je poštovao Sunce kao božanstvo plodnosti i činio čuda. Kada je umro, priča se da je otišao među zvezde. Zvali su ga “perjana zmija”.

Kada je te čarobne noći ledi Perdita Selbi, porodici i prijateljima poznatija kao Popi, upoznala vojvodu Flečera, znala je da je on njena srodna duša i čovek kojeg će zauvek voleti. Ovaj đavolski privlačan muškarac bio je savršen izbor za ovu izuzetno lepu i naivnu Engleskinju, a njihovo venčanje bilo je kao iz bajke. Četiri godine kasnije, Popi i vojvoda postali su najpoznatiji par u gradu, ali blistava fasada njihovog savršenog braka krije neprijatnu tajnu – nestalo je strasti. Međutim, vojvoda ne želi da izgubi ženu za kojom i dalje žudi i zato je rešen da je ponovo osvoji… i podseti je na vrele dane njihove ljubavi i to tako što će je opet zavesti, bezobrazno i grešno.

„Knjiga koja ohrabruje žene.“ Huffpost Tri žene, tri života, tri kontinenta. Ista žeđ za slobodom. Indija. Smita je pripada kasti nedodirljivih. Ona mašta da se njena ćerka izdigne iz bede i pohađa školu. Sicilija. Đulija radi u očevoj radionici. Kad on doživi saobraćajnu nesreću, ona otkriva da je porodična firma propala. Kanada. Sara, ugledna advokatica, treba da bude unapređena u partnera u kancelariji, ali saznaje da je teško bolesna. Smita, Đulija i Sara, koje i ne znaju da ih povezuje ono najličnije što imaju, ne prihvataju sudbinu koja im je namenjena i odlučuju da se bore. Njihove priče odišu humanošću i pletu živote ispunjene nadom i solidarnošću. „Potresan roman koji vam se uvlači u srce.“ Elle

Bridžet Džouns, voljeni Solista i svetski fenomen, vraća se sa trudničkim stomačićem u knjizi Beba Bridžet Džouns. To samoj Bridžet nije bitno, ali njen biološki sat počinje da otkucava. Nakon niza situacija svojstvenih našoj Bridžet konačno ona ostaje u drugom stanju – ali ne baš onako kako je planirala. Njenu trudnoću prate: pečeni krompiri sa sirom, čudnovati saveti Pijanih Solista i Srećnih Majki, potpuni haos na ultrazvuku i vežbe priprema za porođaj, razuzdano ponašanje i romantika, radost i očaj. A nad svim tim se nadvija i oblak neprijatnosti koje donosi pitanje: ko je otac? „Suština lika Bridžet Džouns jeste u jazu između onog što bi trebalo da budemo i onoga što zapravo jesmo. Sada, tokom svoje trudnoće pune iznenađenja, Bridžet otkriva razliku između toga kako očekujemo da nam život izgleda i kakav zaista jeste kad postanemo svesni da ćemo imati bebu.“ Helen Filding

Dobitnik Nobelove nagrade! Povest čovečanstva je povest njegovog nesporazuma s Gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega. „S gospodom bogom nema šale“ glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovom zaprepašćujućem književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja, istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje, Kain prelazi „iz proteklih u buduće vidove sadašnjosti“, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta, Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednoga Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju... Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim poslednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgri osporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vođen rukom svoga tvorca. „Ova priča nas jednostavno nosi, utoliko više što varnice koje iskre iz piščeve radionice potvrđuju da smo u rukama neponovljivog majstora.“ New York Times „Do sad neviđena blasfemija Starog zaveta... Poigravajući se u svom stilu sa pravopisnim normama, Saramago u ovom romanu neprestano nalazi pukotine u logici biblijskog boga.“ New Yorker

Novo veliko ime francuske književnosti. Laura Alkoba je napisala je izuzetan roman u kome pripoveda o svom odrastanju u Argentini u vreme vojne hunte pre nego što će sa majkom emigrirati u Francusku. Roman Mala argentinska priča donosi snažnu autobiografsku priču o argentinskoj vojnoj diktaturi sedamdesetih godina. Roman je ispričan iz ugla devojčice koja se sa svojim roditeljima našla u samom središtu organizovanog otpora vojnoj hunti. Junakinja romana Mala argentinska priča ima sedam godina kada njeni roditelji počinju da se bore protiv vojne diktature u Argentini. Ubrzo je njen otac zatvoren, dok su junakinja i njena majka prinuđene da napuste svoj stan u Buenos Ajresu i da se kao ilegalke kriju u maloj oronuloj kući u predgrađu. To je kuća u kojoj je sagrađena ilegalna štamparija u kojoj se štampaju zabranjene novine i drugi zabranjeni politički materijal. Da bi se prikrile prave aktivnosti u ovoj kući, koja postaje jedno od središta otpora diktatorskom režimu, tu je smeštena i farma zečeva koji odjednom postaju paralelni svet progonjene devojčice. Sedmogodišnja junakinja romana prinuđena je da menja i napušta škole, da krije svoj pravi identitet ili da sakrivena u automobilu menja mesto boravka. Njoj je zabranjeno da razgovara sa susedima ove ilegalne štamparije, a konspirativne razgovore odraslih ilegalaca, za kojima tragaju vojska i policija, razume samo delimično ili na svoj originalni način, iz čega nastaju neodoljivi nesporazumi i neki od najzanimljivijih zapleta u ovom uzbudljivom romanu. Intenzivno, napeto, snažno i potresno pripovedanje o ceni odrastanja u diktaturi. Knjiga koja je autorki donela veliki francuski i evropski uspeh. Posle španskog, engleskog, nemačkog i italijanskog izdanja, gde je imala velike tiraže i odlične kritike, knjiga se sada pojavljuje u Srbiji.

U porušenom predgrađu, okružena soliterima, stoji još jedna stara porodična kuća. Dok radi u vrtu, otac četvoro dece pada pokošen srčanim udarom. Nedugo za njim umire i majka. U strahu da ih socijalni radnici ne pošalju u dom, deca - troje tinejdžera i jedan šestogodišnjak - nikom ne prijavljuju njenu smrt. O iskušenjima njihove apsolutne slobode govori petnaestogodišnji Džek. Svaki postupak u ovoj sablasnoj priči deluje logično i neizbežno, jer Džek, Džuli, Suzan i Tom samo čeznu za porodičnom prisnošću i žrtvuju se iz ljubavi. Film snimljen po ovom romanu, u režiji Endrua Birkina, nagrađen je Srebrnim medvedom na Berlinskom festivalu 1993. "Makjuan piše precizno, nežno, duhovito, sladostrasno, uznemirujuće." Times "Maestro." New Statesman "Sjajno preispitivanje frojdovske "porodične romanse" kao neke vrste kanibalizma. Jedan od retkih engleskih pisaca koji pripada mračnoj Evropi." New York Times