Maharanina unuka nas vodi na putovanje kroz tri generacije, veliki deo sveta i čitav jedan vek. To je istinita priča o četiri žene vredne svakog divljenja. Prva je Anita Delgado, španska plesačica flamenka koja se veoma mlada udala za indijskog maharadžu; Lajla, lepa i temeperamentna Libanka, koja je bila previše samostalna i napredna za svoje vreme; Zahra, njena kćerka, koja je načinila katastrofalnu grešku kada se zaljubila u Adžita Singa, Anitinog i mahardžinog sina, a naposletku, i Maha, autorka priče i kćerka iz Zahrine i Adžitove kratke veze, koja je u četrdeset drugoj godini života otkrila svoje španske i indijske pretke pukom slučajnošcu, kada je rešila da se posveti strasti koja joj je ključala u krvi: flamenku. Ona zatvara krug ove priče sto godina kasnije, putovanjima od Španije do Delhija i od Delhija natrag do Sevilje. Dirljiva priča o ljubavi, nadi i porodičnom nasleđu.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine. U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija. Svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča će, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka. Stvarajući zadivljujuću napetost izmedju komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra sa stvarnošću i fikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale devojčice. Strast i udaljenost, slučaj i sudbina, bol i užitak... Kakvo je pravo lice ljubavi?

Godine 1943. lekar nacista uzima od jednog jevrejskog bračnog para staru porodičnu relikviju. Šest decenija kasnije pred vratima ozloglašenog nacističkog sadiste pojavljuje se zagonetni sveštenik. Dolazi da povrati relikviju i razotkrije njenu tajnu. Istovremeno, anonimni multimilijarder finansira arheološku ekspediciju „Mojsije“. Timu koji predvode jevrejski arheolozi pridružuje se Andrea Otero, hrabra novinarka, ubeđena da će dobiti ekskluzivnu priču o iskopavanju izgubljenog Zavetnog kovčega. Andrea ubrzo otkriva da se među članovima ekspedicije nalaze pripadnici raznih tajnih službi. Ona je prinuđena da se bori za život, a pomoć nalazi u osobama od kojih se to najmanje očekuje. Od vremena četrdesetih godina prošlog veka u Beču i Njujorku do današnjih špijunskih službi u Vašingtonu i tajne ekspedicije u pustinji Jordana, Hurado nas vodi nemilosrdnim pripovedačkim ritmom kroz roman prepun iznenađenja, akcije, opasnosti i misterije. Nakon njegovog spektakularnog debija romanom Božji špijun, objavljenim u preko 40 zemalja i sa više od pola miliona prodatih primeraka, Gomes-Hurado svojim drugim romanom potvrđuje da je jedan od najboljih predstavnika savremene španske proze.

Zovem se Samanta. Imam dvadeset devet godina. Nikad u životu nisam umesila hleb. Ne umem da ušijem dugme. Ali umem da sklopim korporacijski finansijski sporazum i uštedim svom klijentu trideset miliona funti. Samanta je poznati londonski advokat. Radi po ceo dan, nema privatnog života i jedino joj je važno da postane jedan od partnera u svojoj firmi. Uživa u gužvi i adrenalinu. Sve dok jednog dana... ne pogreši. Ta greška je tako strašna da će joj uništiti karijeru. Potpuno rastrojena, Samanta napušta kancelariju, ulazi u prvi voz koji naiđe i odlazi bogu iza nogu. Kad na pragu jedne velike, lepe kuće zastane da se raspita za pravac, vlasnici greškom pomisle da se javila na oglas i nude joj posao domaćice. Nemaju pojma da su zaposlili pravnika s Kembridža čiji je koeficijent inteligencije 158 i koji ne ume čak ni pećnicu da uključi. Na pomolu je katastrofa. Samanta se bori s mašinom za pranje rublja, s daskom za peglanje, pokušava da spremi kordon ble za večeru... Ali možda ona i nije takav antitalenat za kućne poslove kao što je mislila. Možda će, uz malu pomoć, uspeti. Hoće li njeni poslodavci otkriti da je ona zapravo vrhunski advokat? Hoće li Samanta ikad moći da se vrati svom nekadašnjem životu? A i ako bude mogla... hoće li to želeti? Ovo je priča o devojci koja mora malo da uspori korak. Da pronađe sebe. Da se zaljubi. I da otkrije čemu služi pegla...

Najuži izbor za Orindž nagradu i Vitbredovu nagradu za roman godine "Upečatljivo, dirljivo... Malo je priča koje su zanimljivije od ove i još manje pisaca koji bi mogli bolje da je ispripovedaju." Daily Telegraph Lenjingrad, septembar 1941. Hitler naređuje nemačkim trupama da opkole grad na početku najopasnije i najstrašnije zime u istoriji. Za dva para ljubavnika - mladu Anu i Andreja, Aninog oca pisca i glumicu Marinu - opsada postaje borba za preživljavanje. Oni će ubrzo spoznati kako izgleda glad zbog koje se kuva supa od kože sa cipela i promrznutost zbog koje se potpaljuju sopstveni nameštaj i knjige. Ali ovo nije samo borba za opstanak, ovo je takođe i borba da se očuva iskra nade... Opsada je briljantno napisan roman o ratu i patnjama koje on unosi u živote običnih ljudi, ali isto tako i oda ljubavi i životu. "Sasvim ubedljivo. Potresna priča o dve ljubavi u užasnim okolnostima. Pripovest o njihovoj borbi za preživljavanje čini se jednostavnom, kao što i dolikuje literaturi najvišeg ranga... Roman svetske klase." The Times

Jedanaestogodišnji Kuper Salivan leto na ranču kod bake i deke u Južnoj Dakoti, nije smatrao dobrim provodom. Međutim, stvari su malo podnošljivije otkako je upoznao devojčicu iz susedstva, Lil Čens, i otkrio da ona ima kavez za vežbanje bejzbol udaraca. Čak ni jahanje konja nije tako strašno kao što se Kup plašio. Narednih godina, Kup je svakog leta dolazio u posetu i njihovo prijateljstvo se produbilo od nevinih igara do ukradenih poljubaca. Međutim, jedno zajedničko iskustvo zauvek će ih progoniti... Dok se godišnja doba smenjuju i godine prolaze, Lil istrajava u svom snu da postane biolog i zaštiti porodično imanje, dok se Kup bori protiv očevog insistiranja da pohađa izabrani fakultet i počne da radi u porodičnoj firmi. Dvanaest godina nakon što su poslednji put šetali držeći se za ruke, sudbina ih ponovo dovodi u Blek Hils, onda kada su najdražima bili najpotrebniji. Kup je nedavno napustio užurban život njujorškog detektiva, kako bi se brinuo o baki i dedi i ranču koji je počeo da smatra svojim domom. Mada je sećanje na njegov dodir i dalje progoni, Lil nije dopustila da je bilo šta spreči da otvori utočište za divlje životinje. Međutim, neko je pažljivo prati. Kad sitne obesti i uništavanje imovine eksaliraju do bezdušnog ubistva njenog voljenog kuguara, sećanje na nerešeno ubistvo koje se desilo u ovim brdima primoraće Kupa da krene u akciju kako bi zaštitio Lil. Lil i Kup znaju kakve opasnosti vrebaju u divljem krajoliku Blek Hilsa. Međutim, moraju da udruže snage kako bi otkrili ubicu koji ih je odabrao za svoj plen.

Kristina Lukas je spisateljica koja je u svojim dvadesetim doživela nesreću nakon koje nije u stanju da stvara i čuva sećanja duže od dvadeset četiri sata. Zarobljena u bezizlaznoj situaciji u kojoj se svakoga dana budi verujući da je još mlada, neudata i da je pred njom čitav život, Kristina svakog jutra shvata da je sredovečna, udata žena, da je život gotovo prošao, a da ona o tome nema nikakve uspomene. Trudeći se da bolje razume i prihvati život bez pamćenja, Kristina počinje da vodi tajni dnevnik kako bi bar deo svojih sećanja otrgla od zaborava, ali će je sve to povesti opasnom stazom spoznaje sa zapanjujućim posledicama kako po nju tako i po sve one koje voli. Pred Kristinom se postavlja nemoguća dilema: da li je nekada naprosto bolje prepustiti se zaboravu?

Posle stravičnog putovanja iz Italije, kada mu umire majka, sedmogodišnji Vitorio stiže u Kanadu sa svojom novorođenom polusestrom i počinje život s ocem, mračnim, samotnim i besnim čovekom, koga jedva da poznaje. Priča koja sledi obuhvata dvadeset godina Vitoriovog života među italijanskim farmerima u Ontariju, njegove studentske godine i na kraju odlazak u Afriku, da radi kao učitelj. U središtu Vitoriovog života je njegov napet odnos sa ocem i polusestrom Ritom. U Staklenoj kući je snažna povest o istrajnosti i žudnji za iskopljenjem. Riči vešto slika intimni, složeni svet porodice s njegovom tajnom i gustom mrežom odnosa na širem platnu izmeštenosti emigrantskog života. Ishod je nezaboravan roman bogatog tkanja. "Osećajan, lirski, inteligentan roman o odrastanju i sazrevanju… pronicljivost opažanja, bogatstvo proze i teško zaslužena mudrost završnih stranica ovo je istinsko dostignuće." - Njujork Tajms "Preciznost i pažnja sa kojom su prikazane i najmanje pojedinosti, najfinije nijanse, pokazuju da je Riči vrhunski portretista ljudskog srca…" - Kvil end kvajer "Ričijev najveći dar je što, ponekad u izuzetnoj prozi, uspeva da prikaže samu srž mesta i ljudi…" - Meklins "Izuzetno delo… Nema sumnje da je Nino Riči jedan od najvećih živih kanadskih književnika…" - Spektejtor

Smeštena na Cejlon dvadesetih godina dvadesetog veka, u burne poslednje dane kolonijalne vladavine, ova podsticajna priča o isprepletenim životima odvodi nas iza ograda mirisnih vrtova i uglačanih površina elite koja stanuje u jednom bogatom predgrađu Kolomba, i otkriva nam svet razbijenih porodica, sukobljenih strasti i života koje je uništila klasna mržnja. Analukšmi, živahna mlada učiteljica, zatiče se uhvaćena između pritisaka porodice da se uda i sopstvene želje za nezavisnijim životom. Tu je još i njen stric Balendran, čiji je udobni život povlašćenog čoveka uzdrman dolaskom Ričarda, ljubavnika iz prošlosti. Njihova nelagodno obnovljena veza podgreva napetosti s moćnim Balendranovim ocem, i ugrožava sve što je Balendran izgradio u sadašnjem životu. Čulan, pronicljiv i mudar, roman Vrtovi cimeta izuzetno je dostignuće, izvrsna tapiserija života. "Besprekorno i izvrsno... Selvaduraj je majstor da uhvati nijanse ovog osobito dragocenog mesta i vremena." New York Times Book Review "Životi likova su isprepleteni i međusobno povezani, odišu vrelinom i mirisom glazure kojom je britanski kolonijalizam prevukao jedno staro društvo... Ironične aluzije na ljubav... ljupke primedbe u opisu nekog uvojka kose ili nabora sarija... doprinose atmosferi što je stvara ovaj čarobni roman." Booklist "Gotovo čudesno hvatanje života i ljubavi (kako homoseksualne, tako i između muškarca i žene), porodičnih napetosti, političkog previranja, radničkih nemira i feminizma na Cejlonu dvadesetih godina prošlog veka." Edmonton Journal "Selvaduraj je zastrašujuće dobro uhvatio ustajalost jednog društva u kom samo nekolicina može da diše istinski i duboko." The Times "Selvadurajeva iznijansirana proza oživljava gustu atmosferu i raskošnu lepotu ove zemlje." Toronto Star

Još kao devojčica, Marjam je odlučila da se bori protiv represije koju je kao žena trpela u Avganistanu. Premda je odrasla u imućnoj porodici, Marjam je bila svedok strašne sudbine svoje majke, bake i tri tetke, i oduvek je žalila što se nije rodila kao muškarac. Kao i mnogi mladi ljudi iz Kabula, bila je u šoku kada su Rusi napali njenu zemlju. Posle prkosne borbe, bila je prinuđena da pobegne iz Avganistana kako bi spasla goli život. Iako joj je novi život u Americi bio nadohvat ruke, njen otac imao je drugačije planove: ugovorio joj je brak s Avganistancem za kog će se ispostaviti da je nasilan i plahovit. Zlostavljana i psihički maltertirana, Marjam konačno pronalazi utehu u novorođenom sinu. Kada je probala da pobegne, muž joj je oteo sina i zabranio joj da ga viđa. Slušajući potresne priče o građanskom ratu i represiji u Avganistanu, Marjam će provesti godine u potrazi za izgubljenim detetom. Smeštena u razorenu zemlju, nova knjiga Džin Sason, proslavljene autorke Princeze Sultane, donosi priču o jednoj odlučnoj ženi koja je spremna na sve kako bi osvojila slobodu i bila jednaka sa muškarcima.

Roman koji je 1996. godine osvojio Bukerovu nagradu, i po kojem je snimljen film sa Bobom Hoskinsom, Dejvidom Hemingsom, Helen Miren i Majklom Kejnom u glavnim ulogama. Četiri čoveka, nekada bliski Džeku Dodsu, mesaru iz Londona, okupljaju se da bi ispunili njegovu poslednju želju: da rasprše njegov pepeo u more. Iz razloga koji su samo njoj poznati, Džekova udovica, Ejmi, odbija da im se pridruži. Ono što je na površini priča o jednostavnom, mada nesvakidašnjem izletu, zapravo je do sada najdirljivije Sviftovo istraživanje složenosti i odvažnosti običnih života. "Nadahnuto… Do sada njegov najbolji roman." - Guardian "Tragično, komično i neočekivano ganutljivo." - Daily Mail "Trijumf… Roman koji hrabro govori o ljudskoj prolaznosti i koji isto tako odaje počast ljudskoj izdržljivosti." - Sunday Times "Poslednja tura potvrđuje da je Svift jedan od najvećih savremenih hroničara predela i sećanja." - Observer

Stari fizičar, jedan od poslednjih živih Ajnštajnovih kolega, brutalno je mučen i ostavljen na samrti, jer nije hteo da otkrije ono što zna o dugo skrivanoj tajni – rešenju Ajnštajnove Teorije ujedinjenih polja. Dok ga život napušta, stari naučnik prenosi Dejvidu Sviftu, profesoru na Univerzitetu Kolambija, misteriozan niz brojeva. Zapanjen time što ova teorija nije otkrivena toliko dugo, Dejvid ipak nema vremena za razmišljanje. Ubica iz Rusije i FBI već su u potrazi za njim, pa mu jedino preostaje da se udruži sa bivšom devojkom Monik Rejnolds, briljantom naučnicom sa Prinstona, kako bi otkrio šokantnu istinu pre nego što oboje budu ućutkani... zauvek.

„Ovaj roman je prava bomba, tornado koji se zakovitlao kroz haos naše današnjice, knjiga sa više života nego mačka – a svaki od njih vam budi jezu, i nijedan nije tipičan.“ Širli Hazard, autorka knjige "Grin na Kapriju: Memoari" „Prelepo i prefinjeno preplitanje priče o Marselinoj sadašnjici sa slojevima njene prošlosti potpuno je čudesno. Čitanje ove knjige me je naprosto usrećilo.“ Andrea Baret, autorka knjiga "Servantes sa mape" i "Brodska groznica" „Kad čujete za Zanzibar, to vam zvuči egzotično – ali za ovu pametnu devojku lišenu svih iluzija njena rodna zemlja je varljiva i puna bura. Roman o njoj, pažljivo promišljen i napisan tako da će vam čvrsto držati pažnju, priča je o izgnanstvu, odanosti i granici između prestupa i pogrešno protumačene vrline. Svaka stranica ove opčinjavajuće knjige Rodžera Kinga naučila me je nečemu novom.“ Rozlin Braun, autorka knjiga "Pre i posle" i "Građanski ratovi"

U NAJUŽEM IZBORU ZA NAGRADU ORINDŽ Nadežda i Vera, rođene sestre koje su u Engleskoj odgajili roditelji Ukrajinci, godinama su izbegavale jedna drugu. Posle majčine smrti, ostareli otac polako klizi u drugo detinjstvo, a u njegovom životu iznenada se pojavljuje uznemirujuća nova žena. Valentina, mlada Ukrajinka bujnih grudi i izbeljene kose, smatra njihovog oca mnogo bogatijim nego što jeste i čini sve da on ovaj svet napusti sa što manje novca. Ako se Vera i Nadežda ne ujedine i ne zaustave je, niko neće. Ali, ispostavlja se da razmaženog i neprijatno pohotnog oca nije lako rastaviti od njegove nove ljubavi – Valentina je okorela i bezobzirna i sestre shvataju da su, kada je o bezobzirnosti reč, prema njoj tek puki amateri. Dok uragan Valentina izvrće kuću naglavačke, na svetlost dana izranjaju stare porodične tajne, a najdublje skrivena među njima jeste jedna iz rata, koja objašnjava zašto se Nadežda i Vera toliko razlikuju. Za to vreme, nesvestan događaja oko sebe, njihov otac radi na svom velikom delu za potomstvo – piše istoriju traktora. Iako se bavi izuzetno ozbiljnim temama – starost i tuga starosti, useljenici i njihovi strahovi, rat i njegove posledice – ovo šarmantno debitantsko delo obiluje humorom. Marina Levicka rođena je krajem rata u izbegličkom logoru, a njeni roditelji bili su Ukrajinci. Prema tome, iako njen prvi roman nije potpuno autobiografski, ona svakako zna o čemu piše. Niz burnih događaja vešto je začinila odličnim šalama i napisala snažnu društvenu satiru, iznad svega dirljivu, iskrenu i mudru.

Seks, ubistva i zakulisne radnje u drevnom Rimu. Vučica vreba iz senki. Četrdeset četvrte godine pre Hrista, suprotstavljene sile guraju rimsku republiku ka nasilnom kraju. Vidovnjak proriče da će mladi Tiberije Neron, ako se bude oženio rođakom i lepoticom Livijom Druzilom, postati otac četiri rimska kralja. Livija, gonjena ambicijom, posvećuje čitav život ispunjenju tog proročanstva. Nijedan zločin nije dovoljno okrutan ako vodi ispunjenju veličanstvene sudbine. U osvit imperijalnog doba, počinje krvava pripovest prepuna erotike, opsednutosti i . Gospodarica Rima, pripovest stogodišnjeg roba Ifikla, portretiše velike žene imperijalnog Rima – Liviju, Juliju, Antoniju i Agripinu – robinje ambicija, nagona i želje za uspehom. U prvoj knjizi uzbudljivog, novog serijala, Luk Deveniš vanrednim umećem oživljava ove izuzetne žene, koje su živele u tom monstruoznom dobu.

Zamislite da sretnete svoju mlađu dvojnicu... Da li biste je prepoznali? I šta biste joj savetovali? • Maži kremu za sunčanje • Kloni se pantalona od skaja • Ne daj tom idiotu svoj broj telefona • Sok od limuna ne posvetljuje kosu – samo privlači ose... Šarlot Meriveder ne mora mnogo da mašta. Uskoro će i sama otkriti istinu. Sa iznenađujućim posledicama... Predivna i zabavna priča o neobičnom pogledu na život i ljubav, pod pretpostavkom: Šta bi bilo kada bismo mogli da putujemo kroz vreme. "Niko to ne radi kao Aleksandra Poter" Dejli Mejl; "Odlična fikcija puna neočekivanih obrta" OK!; "Velika zabava" Klozer; "Smešna, romantična... priča o tome šta bi se dogodilo kada bi se sve vaše želje najednom ostvarile" Dejli Miror; "Fantastično zabavno" El; "Dobitna formula haotične heroine koja upoznaje ekscentričnog heroja i nakon nesporazuma pronalazi ljubav. Dovitljivo i zabavno... čisto samougađanje" Tajms; "Sviđa mi se – zabavno je, brzo i prijatno – savršena trojka! Pršti od humora i iskrenosti" Helen Lederer; "Osnovno štivo za svakog ko misli da je trava zelenija sa druge strane" Kompani;

Na početku beše Reč. A Reč beše: “Ej, ti!” Jer iskušenik Brata je zapravo Odabrani. On želi mir, pravdu i bratsku ljubav. On takođe želi da Inkvizicija prestane da ga muči. Odmah, ako je moguće... “SVAKAKO NAJBOLJI ROMAN KOJI JE TERI PRAČET IKADA NAPISAO, A UJEDNO I NAJSMEŠNIJI” Džon Klut, INTERZONE

Tražila je plemenitog viteza... a dobila čoveka koga su zvali Pakleni gonič. Sa stenovitih obala zabačenog, vetrovitog britanskog ostrva dolazi uzbudljiva priča o smeloj gospi i opasnom vitezu koje je spojila burna sudbina... Nakon očeve smrti, lepa i tvrdoglava Kler znala je da će morati da se uda kako bi zaštitila ostrvo koje je nasledila. Pa ipak, kada joj je staratelj odabrao muža – i to ne pesnika kakvog je zamišljala, već snažnog, mišićavog i nesalomivog viteza koji je samo žudeo za ratom – osetila se potpuno izdanom. Pakleni gonič iz Vikmira, pod čijim je mačem palo bezbroj pljačkaša, nije ni slutio da će najveći izazov njegovog života biti da ukroti jednu svojeglavu ženu, odlučnu u nameri da ga uklopi u svoj ideal viteštva... sve dok njihova sukobljena htenja nisu raspalila strast koja ih je oboje obuzela i dok podmukla zavera nije dovela u opasnost njihove živote i njihovu ljubav.

Radnja ovog romana smeštena je u jermenskim planinama negde 1915-1960. Starac i novorođeni dečak Harut beže od hamidijskih masakra u Turskoj i kriju se u ruševinama napuštenog sela koje uskoro postaje sklonište ostalim izbeglicama. Stanovnici ovog sela žive poprilično dosadne i praznoverne živote u neprekidnom strahu: strahu od otkrivanja, strahu od povratka Turaka, strahu jedni od drugih. Dečak Harut u međuvremenu odrasta i zaljubljuje se u prelepu mladu devojku Nakšun, koja jednog dana iznenada stiže u selo bežeći od turskih vojnika koji su je mučili i silovali. Da stvar bude još komplikovanija, ona je trudna, stoga žene u selu, smatrajući sramotnim što je zatrudnela s turskim vojnicima koji su ponizili nju i sve Jermene, kroje zaveru da ubiju njene dve ćerke bliznakinje čim se rode. Pred stanovnicima ovog sela samo je jedno pitanje: Da li će njihovom skrivenom postojanju doći kraj ili će nastaviti da žive odvojeno od ostatka sveta? Samo će vreme pokazati. Knjiga ‘Gavrani pred Nojem’ osvojila je 2015. godine Nacionalnu nagradu za književnost u Jermeniji.

Dobitnik Ninove nagrade Kao što Vergilije vodi Dantea kroz Pakao i Čistilište, tako Crnjanski vodi ovog pisca kroz lavirint uspomena, i svojih i piščevih, kroz geografski i književni zavičaj i evropske gradove gde su oba pisca službovala, otkrivajući mu životni sadržaj jednog svog stiha koji je dao naslov ovom romanu. Iz redova koji slede, iz 99 prividno samostalnih fragmenata što raspredaju brojne niti romana, izranjaju ne samo živopisni likovi njegovog detinjstva i mladosti, koje će nazivati svojim vernim argonautima, nego i figure njegovih kasnijih saputnika, među njima i moćnika koji nam tradicionalno tesno kroje sudbinu. ____ „Sen Miloša Crnjanskog, koja je sveprisutna u Savićevom književnom rukopisu, još je kompleksnija, još uverljivija u njegovom novom romanu, a Crnjanski je življi nego ikad. To nije onaj ostareli pisac iz Ožiljaka tišine, već saputnik i meštar, učitelj i sagovornik glavnog junaka, naratora. U njihovom zaumnom i realnom susretanju, putuju kroz vremena i prostore – mitske, istorijske, zemaljske i nebeske. Iza njih su proživljene priče, oko njih je uzbudljiva stvarnost, a ispred njih prostor spoznanja: šta je literatura, kako se ona odnosi prema stvarnosti ili stvarnost prema njoj; ko su istinski prijatelji, a ko koristoljubivi saputnici. I na kraju, kao sublimna Savićeva ideja: kakva je sudbina umetnika na prostorima na kojima se istorija ne uči, već dramatično događa i proživljava.“ Ana Stišović Milovanović

Od autora filma Posljednji Srbin u Hrvatskoj „Fantastika koja govori o nama, politički angažovan humor koji se, baveći se budućnošću, zapravo bavi našom sadašnjošću.“ Dejan Tiago-Stanković „Tri novele čine knjigu Bljuzga u podne. Iz dalje budućnosti, one s potkraj stoljeća, vode nas prema bliskoj budućnosti, a sve tri progovaraju o suvremenosti. Novele prikazuju mehanizme iza kulisa kompetitivnog svijeta marketinga, sporta i filma, turističkih improvizacijskih politika, ignoriranja ekologije i u pravilu suočavaju nas s njihovim posljedicama kroz provale masovne psihologije. Pakleni koktel ovih sastojaka na koncu daje distopijske komedije koje društveni tumor pokazuju kroz humor.“ Kruno Lokotar „Mašta Predraga Ličine nema granica. Čitajući njegove priče, gladno trčimo kroz lavirint likova i događaja, ne bismo li otkrili kuda će nas autor odvesti. Od prve do poslednje stranice provejava njegov vedri duh i gotovo dečje ushićenje stvaranjem. Igranje žanrovima, humor nalik Alanu Fordu, Daglasu Adamsu i Smogovcima, živopisni likovi, te beskraj neočekivanih zapleta i raspleta svaku Ličininu priču pretvaraju u uzbudljivu prozu utemeljenu na umeću pisanja filmskog scenarija.“ Marko Vidojković „Kada je Bog dijelio talente, Predrag Ličina je stao dva puta u red. Prvi put kad su se otvorila nebeska vrata kroz koja je prošao dar za filmsku umjetnost, a drugi put kada je Bog odlučio da Balkanu pokloni još kojeg dobrog pisca. Oba ova dara obojena su Ličininim specifičnim humorom. I to onim sirovim, modernim humorom. Humorom dvadeset prvog vijeka. U njemu autor pronalazi ’opravdanje’ za svaku ljudsku glupost, kojih ne manjka na ovoj planeti.“ Dr Nele Karajlić

Bestseler New York Timesa Zamislite da volite nekoga koga nikad ne smete da dodirnete... „Ova bolest je jebeni zatvor. Želim da te zagrlim.“ Stela je lepa, pametna, odgovorna. Njen život se vrti oko spiskova i poštovanja pravila. Vil je lep, pametan i neodgovoran. Njegov život se vrti oko buntovništva i prkošenja pravilima. Ipak, ovo dvoje tinejdžera imaju nešto zajedničko: cističnu fibrozu. Oboje su svesni da su im dani odbrojani i svako se bori protiv toga na svoj način. Stela pokušava da objasni Vilu koliko je važno da se pridržava tretmana i bori za svaki dah. Vil pokušava da objasni Steli da je bolje živeti stvarno makar i nakratko nego životariti godinu-dve duže. Čini se da je kompromis nemoguć s obzirom na njihove različite prirode. Osećanja koja se rađaju među njima ulivaju nadu. Međutim, Stela i Vil moraju uvek da budu udaljeni bar dva metra zbog opasnosti od unakrsne zaraze, koja bi bila pogubna za oboje. Mogu li da ukradu neizlečivoj bolesti bar pola koraka kad već ne mogu da se drže za ruke ili zagrle, a kamoli poljube? „Tri koautora stvorila su uverljive tinejdžerske likove s emotivnom zrelošću odraslih, a ipak nisu izgubili ciljnu grupu. PRESUDA: knjiga koju bi sve biblioteke trebalo da imaju.“ School Library Journal

„U savremenoj nemačkoj književnosti ne postoji nijedno delo koje može da se uporedi sa ovom knjigom.“ Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung U savremenom klasiku Umreti u proleće Ralf Rotman pripoveda priču o Valteru i Fiteu, dvojici sedamnaestogodišnjaka iz severne Nemačke, koji su prinudno regrutovani u februaru 1945. Valter je angažovan kao vozač intendantske jedinice oružanih odreda SS, a Fite, mora na front. Dezertira, ali ga hvataju i osuđuju na smrt, a Valter će biti prinuđen da strelja najboljeg druga... Na živopisan i gotovo filmski način, višestruko nagrađivani književnik Ralf Rotman prikazuje nemačke zločine ali i patnju sopstvenog naroda u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Predočava nam i prve nedelje jednog mira u kojem neko kao što je Valter nikada više neće uspeti da nađe svoje mesto. „S pravom možemo da kažemo da je Umreti u proleće moćan uvid u eru posle Gintera Grasa.“ Die Zeit

Roman po kojem je snimljena hit serija Ptice umiru pevajući. Tragični, večni Trn u grudima spada u one klasike koji se jednostavno moraju pročitati i koji se pamte do kraja života. Zabranjena ljubav Megi i Ralfa, koja će potrajati decenijama, izrodiće mnoge tragične plodove. Dok će se Ralf u svojoj slepoj umišljenosti skrhati, Megi će steći mudrost, uprkos stravičnoj ceni kojom će morati da je plati kako i njena ćerka ne bi doživela sudbinu ptice koja peva samo jednom u životu, svesno razdirući grudi trnom ljubavi. „Izvanredna, epska porodična saga o snovima, nadama, mračnim strastima i titanskoj borbi sa osećanjima koja već decenijama osvaja srca miliona čitalaca.“ Chicago Tribune „Veličanstven roman sa čijim ćete junacima duboko saosećati.“ New York Times

Očekuju da rađam nove ljude satkane od dobrote i savršenstva. A da li je to uopšte moguće? Zar krv onih koje je voda odnela ne teče u nama? Pitanja, pitanja, pitanja... Pitanja koja ostaju u meni, kao i toliki ožiljci koje ni svi potopi ne mogu izbrisati. Kako ispričati priču o Evi, prvoj ženi? Prvoj koja je okusila plod s Drveta znanja. Prvoj koja se pobunila. I, konačno, prvoj koja je spoznala ljubav, ljubomoru i očajanje. Najava Potopa izaziva užas među ljudima. Žele da shvate. Kakav je to prvobitni greh za koji oni plaćaju kaznu? Šta se zapravo desilo u Edenskom vrtu? Napustivši grad Enoh, odlaze da ispitaju svoje prve pretke, Adama i Evu. Sa Evom, Marek Halter se posvećuje najzagonetnijoj i najozloglašenijoj ženi iz Biblije. Eva, mit bez premca u istoriji čovečanstva, zatvara romaneskni ciklus kojim Halter već više od petnaest godina istražuje život junakinja tri monoteističke religije.