„Veličanstvena pustolovina, nadmoćno ispripovedana.“ Filipa Gregori U doba Čoserove Engleske rađa se raskošna priča o Džonu od Gonta, vojvodi od Lankastera, i Katarini Svinford, devojci prostog roda. Četrnaesti vek je doba kada Crna smrt briše granice između sirotinje i velikaša, kada moć dvorskih intriga po snazi gotovo prevazilazi seljačka buna i njena kratkotrajna pobeda. Ova istinita pripovest o dvoje ljubavnika koje je istorija ovenčala i srećom i nesrećom, a legenda i naklonošću i mržnjom, u knjizi Anje Seton pretvara se istovremeno u ozbiljno, utemeljeno dokumentarističko delo i snažnu, autentičnu srednjovekovnu ljubavnu romansu. Katarinu mnogi s razlogom smatraju jednim od najboljih romana o srednjem veku napisanih u naše vreme: ona prikazuje sve njegove lepote i rugobe, strahove i radosti, verovanja i sumnje, a čitaoca svakako nosi u jedan drugi svet. „Setonova udiše život u istorijske činjenice… blistav primer istorijskog romana u najklasičnijem smislu.“ Austin Chronicle „Potresna i divna priča, i najbolja knjiga Anje Seton.“ Kirkus Reviews „Ono najlepše što Setonova daruje svojim romanima možda je upravo žar njenog pripovedanja, život kojim vaskrsava i najsporednije likove, atmosfera čitavog vremena koje ih okružuje.“ Books and bookmen „Vrhunsko istorijsko zdanje.“ Evening News „Zanos Anje Seton je zarazan i kad je reč o likovima, i kad je reč o dobu. Katarina je ličnost koja zrači životom.“ Daily Telegraph „Anja Seton nas vodi u druge svetove, omogućuje nam da i sami proživimo među velikašima.“ Women’s Journal

Kristina Lukas je spisateljica koja je u svojim dvadesetim doživela nesreću nakon koje nije u stanju da stvara i čuva sećanja duže od dvadeset četiri sata. Zarobljena u bezizlaznoj situaciji u kojoj se svakoga dana budi verujući da je još mlada, neudata i da je pred njom čitav život, Kristina svakog jutra shvata da je sredovečna, udata žena, da je život gotovo prošao, a da ona o tome nema nikakve uspomene. Trudeći se da bolje razume i prihvati život bez pamćenja, Kristina počinje da vodi tajni dnevnik kako bi bar deo svojih sećanja otrgla od zaborava, ali će je sve to povesti opasnom stazom spoznaje sa zapanjujućim posledicama kako po nju tako i po sve one koje voli. Pred Kristinom se postavlja nemoguća dilema: da li je nekada naprosto bolje prepustiti se zaboravu?

Autorka bestselera Ćerka moje najbolje prijateljice. Nova Kumalisi pristala je pre osam godina da rodi dete za Mala i Stefani Vejken. Kada joj je trudnoća poodmakla, bračni par se predomislio i odustao od plana ostavljajući je trudnu, samu i preplašenu. Pre osam godina Stefani se potpuno oduševljavala mišlju da postane majka, sve dok nije pronašla Malovu poruku Novi, u kojoj je pisalo: „Laku noć, lepotice!“ Uplašena zbog mogućnosti da izgubi muža koji se, smatrala je, i suviše vezao za svoju najbolju prijateljicu, Stefani od njega traži da prekine sve veze sa Novom i njihovim nerođenim detetom. Posle osam godina Nova brižno iščekuje da se njen sin Leo probudi iz kome, dok Stefani, koja nema dece, očajnički pokušava da spase svoj ugroženi brak. Mada vode sasvim različite živote, dve žene su povezane nitima koje ih zauvek spajaju. Neverovatno potresno i snažno napisan roman Laku noć, lepotice priča je o ljubavi, gubitku i novim počecima.

Uživajte u opojnoj, strasnoj drami! Sandej ekspres Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... „Apsolutno predivno – čaroban roman!“ Peni Vićenci

Posle stravičnog putovanja iz Italije, kada mu umire majka, sedmogodišnji Vitorio stiže u Kanadu sa svojom novorođenom polusestrom i počinje život s ocem, mračnim, samotnim i besnim čovekom, koga jedva da poznaje. Priča koja sledi obuhvata dvadeset godina Vitoriovog života među italijanskim farmerima u Ontariju, njegove studentske godine i na kraju odlazak u Afriku, da radi kao učitelj. U središtu Vitoriovog života je njegov napet odnos sa ocem i polusestrom Ritom. U Staklenoj kući je snažna povest o istrajnosti i žudnji za iskopljenjem. Riči vešto slika intimni, složeni svet porodice s njegovom tajnom i gustom mrežom odnosa na širem platnu izmeštenosti emigrantskog života. Ishod je nezaboravan roman bogatog tkanja. "Osećajan, lirski, inteligentan roman o odrastanju i sazrevanju… pronicljivost opažanja, bogatstvo proze i teško zaslužena mudrost završnih stranica ovo je istinsko dostignuće." - Njujork Tajms "Preciznost i pažnja sa kojom su prikazane i najmanje pojedinosti, najfinije nijanse, pokazuju da je Riči vrhunski portretista ljudskog srca…" - Kvil end kvajer "Ričijev najveći dar je što, ponekad u izuzetnoj prozi, uspeva da prikaže samu srž mesta i ljudi…" - Meklins "Izuzetno delo… Nema sumnje da je Nino Riči jedan od najvećih živih kanadskih književnika…" - Spektejtor

Da li ste spremni da prihvatite svoje godine? Kakav život želite da vodite posle šezdesete? „Nikad!“, reče Mari Šarp pošto joj prijateljica predložila da se učlani u klub ljubitelja knjiga kad napuni šezdesetu. „Članovi takvih klubova uvek s mukom moraju da savladavaju knjige kao što su Mandolina kapetana Korelija ili, ne daj bože, Bog malih stvari. Uvereni su da neprestano moraju da podbadaju svoj mozak štapom kako bi nastavio da radi. Međutim, mozak ti ili radi dobro ili ne. Uostalom, i ne želim više da budem mlada i da me nešto stalno podstiče.“ „Ne mislim da su one starkelje koje život provode prelazeći Mongoliju biciklom u osamdesetoj, i jedreći padobranom u devedesetoj, sjajni predstavnici poznog doba. Mislim da su oni jednostavno žalosni gubitnici koji ne mogu da se pomire sa starošću. Želim da radim ono što rade stari, ne ono što rade mladi.“ Iako premlada da ugradi lift na stepeništu, ali ne toliko mlada da ne uživa u udobnim cipelama, Mari ipak stari – i oduševljena je time! Pomalo se pita treba li da odustane od seksa – „Jao! Jao! Jao!“ – no, tu su stvari koje to mogu da nadomeste, kao što je, na primer, ponovno zaljubljivanje – ali ovoga puta u malenog unuka, Džina. Džangrizav, oštar, dirljiv i smešan – ovakav dnevnik nastaje kad Bridžet Džouns ostari i postane mrzovoljna matorka.

Roman o Mariji Muhinoj, strasnom sovjetskom borcu, sovjetskoj Jovanki Orleanki, koja beži na front da bi osvetila smrt svog druga Aljoše. Pošto general Zukov strelja svakog trećeg borca izbeglog iz neprijateljskog obruča i Marija čudom biva spasena od pravedne ruke znamenitog vojskovođe, ona otkriva sposobnost da u snu leti potpuno gola, i to bez krila i propelera. Svake noći, po naređenju generala Žukova, na lenjingradskom nebu traga za neprijateljskim "crnim zmajem". Na javi ona postaje popularna "pukovska žena". Dok je svake noći siluju na tvrdom krevetu vlažne zemunice poznati i nepoznati oficiri, ona skromno i bez suvišne buke trpi stalno seksulano nasilje smatrajući to svojom dužnošću prema Otadžbini. U poslednjem letu Marija Muhina spasava živote svojih saboraca koji probijaju blokadu Lenjingrada i konačno se uznosi na nebo. Junaci Kononova dolaze na sastanak sa prljavom i raščupanom Muhom pre nego što odu na sastanak sa Smrću i to njihovim preživljavanjima (a i našem doživaljaju) pridaje neponovljivu nijansu. U ljubavnom aktu čovek se ne otkriva kao ljubavnik, nego kao čovek; čovek se otkriva pre nego što će umreti; ruska žena, kao što je poznato, više "žali" nego što "daje"; Muha žali svoje prolazne ljubavnike, povremeno odvratne, žali ih u oba smisla te reči, – to je eksperiment koji je pisac izveo sa laboratorijskom preciznošću i koji sadrži dozu surovosti: tako se eksperimentiše sa miševima. Razume se, Kononov nije samo surov, već i sentimentalan; surova sentimentalnost izvanredne proze koja dotiče osnovne arhetipe pretvara roman Gola pionirka u književni događaj prvog reda, što će on, uprkos okasnelom štampanju, sigurno i postati. Iz predgovora V. Toporova

„Oduševiće vas.“ Šarlin Haris, autor bestselera Klub mrtvih Vampiri se zabavljaju u Rupi… gde je uvek veštičje vreme. „Tvoja smrt će nam oboma pružiti zadovoljstvo, Rejčel Marijana Morgan. Kakav uvrnut način umiranja – u zadovoljstvu.“ Vazduh se zamaglio preda mnom i posrnula sam kada sam shvatila da se stvorenje ponovo promenilo, ovog puta u uglađenog mladića odevenog u smoking i kaput. Da nije vampir? Zaista star vampir? „Možda se plašiš bola?“, pitalo je priviđenje otmenog muškarca, čiji je naglasak bio dovoljno dobar čak i za profesora Henrija Higinsa. Osmehujući se, podiglo me je i bacilo me preko sobe. Leđima sam toliko jako udarila o orman da sam ostala bez daha. Bodež mi je ispao iz ruke i glasno zazvečao po podu. Boreći se da dođem do daha, skliznula sam niz polomljeni orman. Bila sam bespomoćna kada me je stvorenje podiglo za prednji deo haljine. „Šta si ti?“, uspela sam da izgovorim. Osmehnuo se. „Što god te plaši.“ Sva noćna stvorenja okupljaju se u Rupi, u Sinsinatiju, da se kriju, vrebaju, zabavljaju... i da se nahrane. Vampiri vladaju tamom u svetu punom nezamislivih opasnosti u kojem grabljivci jedu grabljivce. Zadatak Rejčel Morgan jeste da unese red u taj svet. Kao lovac na ucene, veštica s opasnim seksepilom i stavom naći će ih žive, mrtve... ili nemrtve. Vratolomna avantura kroz opčinjavajuće i jezivo sagledavanje našeg sveta. „Vratolomna avantura kroz opčinjavajuće i jezivo sagledavanje našeg sveta.“ Šarlin Haris „Neverovatno zabavan izlet u natprirodni svet. Odličan spoj britkog humora i živopisne mašte.“ Keli Armstrong

"Veličanstvena avantura... sjajan roman, majstorski napisan" - Valerio Masimo Manfredi Godine 523. pre naše ere, persijski faraon Kambiz poslao je vojsku preko zapadne egipatske pustinje da uništi proročište u Sivi. Legenda kaže da je u bespuću Velikog mora dina njegovu vojsku zahvatila pustinjska oluja i zauvek je zbrisala sa lica Zemlje... Dva i po milenijuma kasnije, talasi Nila u Luksoru izbacuju na obalu unakažen leš. U Kairu je na svirep način ubijen trgovac antikvitetima, a britanskog arheologa nalaze mrtvog u drevnoj nekropoli u Sakari. Slučajevi su na prvi pogled nepovezani, ali inspektor Jusuf Kalifa iz luksorske policije sumnja u to, kao i arheologova kći, Tara Malrej. Pojava zagonetnog fragmenta hijeroglifskih zapisa uvlači ih u lavirint spletaka, nasilja i izdaje, i ono što im se isprva činilo kao potraga za istinom pretvara se u očajničku borbu da sačuvaju svoje živote. Suočeni s neprijateljima od krvi i mesa i avetima prošlosti, Kalifa i Malrejeva nalaze se na tragu koji vodi u bezdušno, usijano srce pustinje, gde se krije odgovor na jednu od najvećih misterija antičkog sveta... "Evo najzad misterije koja odudara od uobičajenih izanđalih priča o ’drevnoj Totovoj kletvi’... akcijom nabijena radnja samo je jedna od dobrih strana ovog ubedljivog romana." - Scotland Weekly

U ovom izdanju, prvi put se na srpskom jeziku objavljuju sve priče iz Kiplingove najčuvenije knjige, Knjige o džungli. Priče Sluge Njenog veličanstva, Čudo Puruna Bagata, i Grobari, svojevremeno su bile izostavljane, pa su naši čitaoci, sve do danas, bili uskraćeni za jedno celovito i potpuno izdanje, verno Kiplingovom originalu iz 1894/1895. godine

Smeštena na Cejlon dvadesetih godina dvadesetog veka, u burne poslednje dane kolonijalne vladavine, ova podsticajna priča o isprepletenim životima odvodi nas iza ograda mirisnih vrtova i uglačanih površina elite koja stanuje u jednom bogatom predgrađu Kolomba, i otkriva nam svet razbijenih porodica, sukobljenih strasti i života koje je uništila klasna mržnja. Analukšmi, živahna mlada učiteljica, zatiče se uhvaćena između pritisaka porodice da se uda i sopstvene želje za nezavisnijim životom. Tu je još i njen stric Balendran, čiji je udobni život povlašćenog čoveka uzdrman dolaskom Ričarda, ljubavnika iz prošlosti. Njihova nelagodno obnovljena veza podgreva napetosti s moćnim Balendranovim ocem, i ugrožava sve što je Balendran izgradio u sadašnjem životu. Čulan, pronicljiv i mudar, roman Vrtovi cimeta izuzetno je dostignuće, izvrsna tapiserija života. "Besprekorno i izvrsno... Selvaduraj je majstor da uhvati nijanse ovog osobito dragocenog mesta i vremena." New York Times Book Review "Životi likova su isprepleteni i međusobno povezani, odišu vrelinom i mirisom glazure kojom je britanski kolonijalizam prevukao jedno staro društvo... Ironične aluzije na ljubav... ljupke primedbe u opisu nekog uvojka kose ili nabora sarija... doprinose atmosferi što je stvara ovaj čarobni roman." Booklist "Gotovo čudesno hvatanje života i ljubavi (kako homoseksualne, tako i između muškarca i žene), porodičnih napetosti, političkog previranja, radničkih nemira i feminizma na Cejlonu dvadesetih godina prošlog veka." Edmonton Journal "Selvaduraj je zastrašujuće dobro uhvatio ustajalost jednog društva u kom samo nekolicina može da diše istinski i duboko." The Times "Selvadurajeva iznijansirana proza oživljava gustu atmosferu i raskošnu lepotu ove zemlje." Toronto Star

Klajv Kasler je najpopularniji svetski pisac avanturističkih romana. Upoznajte ga u najboljem svetlu! EKSPLOZIVNA TAJNA IZ PROŠLOSTI 391. godina nove ere Fanatici uništavaju najveću riznicu znanja i blaga antičkog sveta – Veliku biblioteku i Aleksandrijski muzej. Ali grupa zaverenika tajno je izvukla najvrednije predmete i prevezla ih brodom do udaljene, napuštene zemlje gde su ih sakrili duboko u naročito iskopanom skrovištu... 1991. godina nove ere Avion Ujedinjenih Nacija u kojem je Generalni sekretar pada u ledenim bespućima Grenlanda. Iza svega stoji monstruozno lukava teroristička zavera. Dirk Pit, dokazani specijalista za najteže zadatke, u blizini istražuje slučaj pokvarene ruske podmornice, i sada biva uhvaćen u vrtlog opasnih i složenih intriga. Uz njega je i lepa i senzualna Lili, arheolog koja je u okolini pronašla antički zlatni novčić, mnogo severnije nego što se moglo očekivati... Dirkova potraga za aleksandrijskim blagom prepliće se sa njegovom borbom protiv sila nemilosrdnog međunarodnog terorizma u nezaboravnoj napetoj priči prepunoj akcije i uzbuđenja, koja se čita u dahu, od prve do poslednje stranice.

Nastavak svetskog bestselera Dete zvano To Zamislite dečaka koji nikada nije imao dom. Njegov jedini imetak je stara pocepana odeća koju nosi u papirnoj kesi. Jedino što poznaje u ovom svetu jesu usamljenost i strah. Iako se ovaj dečak izbavio od svoje majke sklone alkoholu, pravi bol tek počinje – za njega ne postoji mesto koje bi mogao nazvati domom. Ovo je dugo očekivani nastavak knjige Dete zvano To. Ova priča otkriva odgovore na neka pitanja, ali i pripoveda o događajima u kojima se Dejv zadesio nakon odlaska iz roditeljskog doma. Budući da se sada nalazi pod starateljskim nadzorom, mladi Dejv će biti prinuđen da promeni pet različitih domova. Suze i smeh, porazi i nadanja: sve to čini putešestvije izgubljenog dečaka koji očajnički traga za porodičnom ljubavi. Izgubljeni dečak je nastavak koji ostaje u neizbrisivom sećanju i blista kao svetionik inspiracije za sve.

Ovo je roman koji na veoma zanimljiv način opisuje Englesku u XIV veku, o odnosima između crkve i kralja, plemića i seljaka, o kralju i kraljevim legatima. Brenda Rikman nam na izuzetan način priča srednjovekovnu sagu o vremenu kada je crkva imala veliku moć bez ograničenja, o ra|anju novih prekretnica u istoriji Engleske pojavom Džona Viklifa, koji se zalagao za crkvenu službu i propovedi na engleskom jeziku.

Milenijum je latinska reč za vremenski period od hiljadu godina. To je prosečna dužina života tridesetak generacija obične, ili tridesetak generacija kraljevske porodice. Zbog dužine ovog perioda, samo ograničen broj srećnika je živeo istovremeno u dva milenijuma. Kao mi, na primer, odnosno naša generacija. Zbog retkosti ovog događaja, kao i raznih nagađanja, predviđanja i biblijskih proročanstava, pred svaki novi milenijum dolazi do neke vrste masovne histerije. Oni dobri gledaju u tmurno nebo sa nadom da će se uskoro otvoriti i da će odozgo sići neko da ih spase od onih grešnih, a ovi gledaju u nebo sa strahom od moguće kazne. Moćna mašinerija štampe i televizije koristi se ovim fenomenom do krajnosti, vešto dolivajući ulje na već rasplamsala iščekivanja jer u ovo naše vreme, vesti prodaje senzacija. Što veća senzacija to veći prihodi od reklama bogatih korporacija.

Još kao devojčica, Marjam je odlučila da se bori protiv represije koju je kao žena trpela u Avganistanu. Premda je odrasla u imućnoj porodici, Marjam je bila svedok strašne sudbine svoje majke, bake i tri tetke, i oduvek je žalila što se nije rodila kao muškarac. Kao i mnogi mladi ljudi iz Kabula, bila je u šoku kada su Rusi napali njenu zemlju. Posle prkosne borbe, bila je prinuđena da pobegne iz Avganistana kako bi spasla goli život. Iako joj je novi život u Americi bio nadohvat ruke, njen otac imao je drugačije planove: ugovorio joj je brak s Avganistancem za kog će se ispostaviti da je nasilan i plahovit. Zlostavljana i psihički maltertirana, Marjam konačno pronalazi utehu u novorođenom sinu. Kada je probala da pobegne, muž joj je oteo sina i zabranio joj da ga viđa. Slušajući potresne priče o građanskom ratu i represiji u Avganistanu, Marjam će provesti godine u potrazi za izgubljenim detetom. Smeštena u razorenu zemlju, nova knjiga Džin Sason, proslavljene autorke Princeze Sultane, donosi priču o jednoj odlučnoj ženi koja je spremna na sve kako bi osvojila slobodu i bila jednaka sa muškarcima.

„Dočaravajući uzavrele prilike u Japanu pred sam napad na Perl Harbor, Kruz Smit ispreda brz i napet triler u kome ćete uživati.” Sunday Times „Uzbudljiva jurnjava kroz veoma slikovito dočaran Tokio... Martin Kruz Smit izuzetno vešto oživljava vreme u kome varljivi, složeni likovi igraju zamršenu igru između smrti i prevare.“ Times „Kruzov sjajan pripovedački talenat, uz majstorski oslikan kolorit, period, prizore, zvuke, običaje i strasti u predratnom Japanu... drži nas u stanju neverice koja izaziva ne samo stalnu neizvesnost, već nas često ostavlja bez daha. Napetost koristi kao opojnu drogu; budi u nama čistu paniku.“ New York Times „Inteligentan, raskošan, pun džeza, neverovatno napet, romantičan, obuzimajući. Vredelo ga je čekati.” Kirkus Review „Pun neizvesnosti... poetičan... Smitov Tokio iz 1940. dočaran je na veličanstven i osećajan način.“ Time „Pisan sa puno ukusa, uz pažljivo istkan zaplet, ispunjen verno oslikanim likovima... odiše autentičnom tokijskom atmosferom... Sve je dočarano veoma inteligentno, sa puno živosti i stila.“ Washington Post

Prvi roman o Aleksu Krosu, Prikrade se pauk, doživeo je nezapamćen uspeh u svetu. Džejms Paterson nam sada daruje najstrašniji i najnezaboravniji roman koji je objavljen u poslednjih nekoliko godina. Ponekad u istrazi za zločinima morate da putujete u srce tame. Niko to ne zna bolje od Aleksa Krosa, detektiva iz Odeljenja za ubistva u Vašingtonu. Ali ovog puta doktor-detektiv Kros ima najteži mogući zadatak, jer mu je nesreća zadesila porodicu. Čitalac je hipnotisan od prve strane, a priča o neobjašnjivim otmicama, šokantnim ubistvima, dugo skrivanim tajnama, seksualnoj patologiji i moći i nemoći policijske birokratije pratiće vas dugo nakon što pročitate poslednju stranicu. „Pišući u kratkim, brzim poglavljima, koja otkucavaju kao paklena mašina i uvek su puna pretnji i straha, on vas vodi kroz ovu paradu užasa do zavšnog velikog praska.“ Los Anđeles tajms „U romanu Poljubi devojke Paterson uvlači čitaoca u vrtoglavu vožnju od elitnih južnjačkih univerziteta do Tihog okeana, koji sirovom snagom zapljuskuje hridine Big Sura.“ Denver post

Roman koji je 1996. godine osvojio Bukerovu nagradu, i po kojem je snimljen film sa Bobom Hoskinsom, Dejvidom Hemingsom, Helen Miren i Majklom Kejnom u glavnim ulogama. Četiri čoveka, nekada bliski Džeku Dodsu, mesaru iz Londona, okupljaju se da bi ispunili njegovu poslednju želju: da rasprše njegov pepeo u more. Iz razloga koji su samo njoj poznati, Džekova udovica, Ejmi, odbija da im se pridruži. Ono što je na površini priča o jednostavnom, mada nesvakidašnjem izletu, zapravo je do sada najdirljivije Sviftovo istraživanje složenosti i odvažnosti običnih života. "Nadahnuto… Do sada njegov najbolji roman." - Guardian "Tragično, komično i neočekivano ganutljivo." - Daily Mail "Trijumf… Roman koji hrabro govori o ljudskoj prolaznosti i koji isto tako odaje počast ljudskoj izdržljivosti." - Sunday Times "Poslednja tura potvrđuje da je Svift jedan od najvećih savremenih hroničara predela i sećanja." - Observer

Stari fizičar, jedan od poslednjih živih Ajnštajnovih kolega, brutalno je mučen i ostavljen na samrti, jer nije hteo da otkrije ono što zna o dugo skrivanoj tajni – rešenju Ajnštajnove Teorije ujedinjenih polja. Dok ga život napušta, stari naučnik prenosi Dejvidu Sviftu, profesoru na Univerzitetu Kolambija, misteriozan niz brojeva. Zapanjen time što ova teorija nije otkrivena toliko dugo, Dejvid ipak nema vremena za razmišljanje. Ubica iz Rusije i FBI već su u potrazi za njim, pa mu jedino preostaje da se udruži sa bivšom devojkom Monik Rejnolds, briljantom naučnicom sa Prinstona, kako bi otkrio šokantnu istinu pre nego što oboje budu ućutkani... zauvek.

Knjiga je dobila 5 svetskih SF nagrada: "Nebula", "Hugo", "John W. Campbell Memorial", "Locus", "Compton Crook". Dobrodošli u svet agresivnog inženjeringa koji proizvodi genetski modifikovanu hranu. Radnja Baćigalupijevog romana "Mehanička devojka" ("The Windup Girl") smeštena je u svet budućnosti. Budućnosti u kojoj vlada genetski inženjering. Inženjering čiju agresivnost ne možete ni da zamislite. Inženjering koji ponekad dovodi do uništavanja useva i nestašice hrane - "energijske bolesti". Zgodna devojka koju vidite kako šeta ulicom, možda nije ljudsko biće. Radnja romana smeštena je u Bangkok, u budućnosti, gde nivo mora raste, a nafte više nema; i gde čovek po imenu Anderson Lejk, koji radi za kompaniju, traga za skrivenim skladištem semena. Kraljevstvo Tai, za razliku od svih ostalih zemalja na svetu, uspelo je da odbije energijsku bolest svojom agresivnom izolacionističkom politikom, a sada – na veliko iznenađenje kompanija za proizvodnju hrane, koje kontrolišu poljoprivredu – Tajlanđani stvaraju sopstveno konkurentno skladište semena. Lejk želi da dospe do genetičkog zlatnog rudnika, tajlandskog skladišta semena i da pronađe čoveka koji stvara useve otporne na bolest. Ovo očigledno nije u najboljem interesu Tajlanđana i prouzrokovaće priličnu gužvu. Anderson Lejk je čovek koji radi za AgriGen kompaniju na Tajlandu i zadužen je za energiju. Kao menadžer fabrike, koji je na tajnom zadatku, Anderson pročešljava ulično tržište u potrazi za namirnicama za koje se mislilo da više ne postoje, nadajući se da će dobiti nagradu za pronalaženje bivših izvora energije . Tamo susreće Emiko...

Godine 1965, u Kembridžu Sonja Majno, devetnaestogodišnja italijanska studentkinja, upoznaje mladog Indijca Radživa Gandija. Ona potiče iz skromne porodice iz okoline Torina; on pripada namoćnijoj porodici u Indiji. To je početak jedne ljubavne priče koju čak ni smrt neće moći da prekine. Italijanka zbog ljubavi napušta svoj svet i svoju prošlost i stapa se sa novom zemljom, čudesnom Indijom, u kojoj postoji kult dvadeset miliona božanstava, u kojoj se govori osamsto jezika i koja ima petsto političkih partija. Zbog svoje odvažnosti, iskrenosti i posvećenosti postaće prava boginja u očima šestine čovečanstva. Sa pravom narativnom magijom, Havijer Moro pripoveda veliku sagu o porodici Nehru-Gandi, ljudima uhvaćenim u kandže vlasti, zarobljenicima sudbine koju nisu izabrali, iste one sudbine zbog koje će Sonja postati simbol nade u zemlji Mahatme Gandija.

Nova knjiga u prevodu na srpski jezik pisca romana Vidi pod: Ljubav. Sačinjena od dve novele koje se mogu čitati i samostalno, ali koje uzete zajedno daju poseban književni efekat, pretvarajući ovaj tekst u uzbudljiv roman o intimnom i privatnom životu, knjiga Davida Grosmana Njeno telo zna predstavlja pripovedanje o ljubavi i ljubomori, o intimi i mržnji, o strasti i patnji. Pripovedajući o osnovnim čovekovim emocijama, Grosman na majstorski način i izuzetno sugestivno pokazuje kako i te emocije i naizgled obični događaji iz naše svakodnevice mogu da budu izvor velikih patnji. Grosmanovo pripovedanje zasniva se na istančanoj psihologiji i na uzbudljivoj priči u dva glasa koji se međusobno dopunjuju u neprekinutoj raspravi. David Grosman u knjizi Njeno telo zna pripoveda o tome kako emocije upravljaju našim životima. Još jedno kapitalno važno delo jednog od ključnih pisaca moderne svetske literature.