Izdavač: Geopoetika Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Broj strana: 279 Tišina je najveći neprijatelj žive književne reči i zato je potpuno razumljiva činjenica da su kineski pisci krajem sedamdesetih godina prošlog veka, spremno dočekavši kraj Kulturne revolucije, oslobodili sopstveni stvaralački duh i tako započeli sasvim novu epohu u kineskoj književnoj istoriji. U ovoj antologiji obuhvaćeno je šesnaest pisaca koji su osamdesetih i devedesetih godina u svojoj prozi, na sebi svojstven način, nastojali da nadoknade „izgubljene“ godine, da progovore o svojim iskustvima tokom revolucije, opišu postrevolucionarnu stvarnost u Kini, ili da se smelo upuste u inovativne stvaralačke eksperimente koji su prkosili dotadašnjoj književnoj praksi. Birajući pripovetke različitih tematskih i stilskih opredeljenja („književnost ožiljaka“, „književnost traženja korena“, avangardna književnost) pokušali smo da na što reprezentativniji način predstavimo eklektičnost kineske književne scene u uzbudljivom vremenu obeleženom novim kineskim doživljajima modernosti. Zoran Skrobanović i Mirjana Pavlović p.is.st.d.3

Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 472 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 11. septembar 2015 „Brutalan triler o serijskom ubici napisan u vrtoglavom tempu.“ Daily Mail Kad se dva stranca pojave u zabačenoj kući Rouine Kuper u Koloradu, njoj je odmah jasno da je to kraj svega. Za dva progonjena i opsednuta čoveka to je pak samo još jedna stanica na dugom i krvavom putovanju. A imaju još mnogo kilometara da pređu i još mnogo žrtava pre nego što završe ono što su započeli. Valeri Hart, detektivka iz Odeljenja za ubistva Policije San Franciska, opsednuta je time da ih uhvati. Krvavi trag koji ostaje za njima – otete žene, mučene i ubijene, u kojima su ostavljeni naizgled nepovezani predmeti – doveo ju je do ivice i fizičkog i psihičkog uništenja. A gasi joj poslednja nada da će ih uhvatiti pre nego što se to desi. Međutim, ubistva na farmi Kuperovih nisu protekla po planu. Jedna osoba je preživela, Rouinina desetogodišnja ćerka Nel, koja je sad ključ za rešenje slučaja. Povređena, promrzla i prestravljena, Nel može da se skloni samo na jedno mesto. A to mesto može biti još opasnije od onoga od čega beži. U ovom izuzetno napetom trileru Sol Blek nas odvodi duboko u um psihopata i u izmučeno srce žene odlučne da ih zaustavi. „Knjiga je zastrašujuća i uzbudljiva. Izuzetno dobro napisana i sa odličnim zapletom.“ Times „Inteligentno, potresno i apsolutno zastrašujuće.“ Sunday Express „Prava navala adrenalina.“ The Crime Warp p.is.st.d.3

Geopoetika Beograd Preveo s norveškog Radoš Kosović Godina izdanja: 2017 Format (cm): 20 Broj Strana: 220 Povez: Meki Izuzetno snažna i lična ispovest autorke koja čitaocima nudi tegobnu životnu priču. Ovo je nežno, ali ni patetično ni previše sentimentalno pisanje o ljubavi koja sve preživljava. Očaravajuću prodornost ove proze omogućava smenjivanje dugih rečenica i onih od samo nekoliko reči u ritmu kojim autorka suvereno vlada. Njen tako osoben jezik lišen je klišea, precizan, bogat metaforama. Iz zimskih arhiva je mračna, deprimirajuća priča u čijoj tami dominira uzvišena lepota. Naracija između svetlosti i tame, hladnoće i topline, maglovitosti i jasnoće, otvorenog i zatvorenog, sadašnjice i sećanja, osnova je za dublje razumevanje situacije u kojoj se ličnosti nalaze. Senzibilni opisi prirode, utisci iz krajolika i slike koje dočaravaju atmosferu potpora su tihoj turobnosti. Mrak je u ovoj knjizi uvek prvi... ali onda dođe svetlost. Kada čitaocu postane gotovo neizdrživo, svetlost sine u vidu ljubavi koja godinama spaja dvoje ljudi. `Merete Linstrem piše divno, ogoljeno i sirovo u svom najličnijem romanu dosad.` - Maja Truberg Djuve, Dagbladet `Malo je pisaca koji poput Merete Linstrem mogu dočarati životnu krhkost i bol tako sirovom i brižljivo osmišljenom prozom.` - Turid Lašen, Dagsavisen `Spisateljica uspeva da dočara tragediju usamljenosti u ljubavi, ali i lepotu u strepnji i depresiji.` - Aleksander Vesterlund, Politiken `Snažna ljubavna priča i lepa odbrana snage pisane reči.` - Jens Ajhler Lorencen, Fyens Stiftstidend p.is.st.d.3

jezik: Srpski Autor: Strani S persijskog preveo Miloš Delić Godina izdanja: 2017 Format (cm): 20 Broj Strana: 134 Povez: Meki Roman Priče sa Sabalana sastoji se od dve celine-priče (Planina me dozivaše i Na ivici provalije), obe nastale 1990/91. godine u tzv. postrevolucionarnom Iranu. Glavni junak je dečak koji je zbog iznenadne smrti oca prisiljen da prerano odraste i preuzme ulogu glave porodice, u ruralnom planinskom masivu Sabalana (rodnom kraju autora), udaljenom od svake urbane civilizacije. Ovo je priča o divljoj i divnoj prirodi i vladanju njenih zakonitosti, o ljubavi prema ljudima i životinjama, o oštroj i prekrasnoj zimi, kao i o opasnostima koje od njih prete. Dakle, borba protiv seoskog i surovog i za njih, za konje, pse i vukove i protiv njih. Borba za život. Knjiga je prevedena na nemački i engleski jezik i dobitnik je dve evropske nagrade. Oba dela ovog romana pojedinačno su proglašena za Knjigu godine u Iranu. V. Bajac p.is.st.d.3

Br.strana: 105 Povez: Tvrd povez God.izdanja: 2017. Izdavač: Jugart p.is.st.d.3

Mek povez. Novo!

Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija Alnari 2001 god 239 str 20 cm Privatni detektiv Dirk Džentil u Adamsovom maniru, dokazuje fundamentalnu povezanost svih stvari, rešava misteriozno ubistvo, pojede gomilu pica i spase ljudsku rasu od istrebljenja - besplatno. Umesto razbibrižnog teksta koji ne traži bilo kakva nestandardna predznanja, Adams sada svoje čitaoce stavlja na muke probijanja kroz neke od fundamentalnih postavki kvantne fizike, na čelu sa legendarnom Šredingerovom (ima je - nema je) mačkom, dodatno komplikujući stvari tako što se sa narečenim postavkama lako sprda, karikira ih i vitoperi. Dirk Džent lijeva vizija sveta, prostorvremena i traganje za odgovorima na probleme, od ubistva, nestanka mačke (kako Šredingerove tako i bilo koje druge) do pronalaženja duhova koji zaposedaju ljude ili rešavanja problema pojave konja u kupatilu univerzitetskog profesora koji to i nije, odnosno odglavljivanja, na skretanju hodnika, bespovratno zaglavljenog kauča, podrazumeva vrlo širok i temeljan uvid u razne nivoe stvarnosti (u sve četiri dimenzije pa i više ako treba - a treba!) b6

PETRUŠKI ZMAJ - Milena Stojanović OTVORENA KNJIGA Beograd 2016. mek povez, 259 strana knjiga je vrlo dobro očuvana

ZOV KRVI - Milena Stojanović OTVORENA KNJIGA Beograd 2017. mek povez, 204 strane knjiga je vrlo dobro očuvana

tvrd povez stara knjiga, po stanju bih rekao da je štampana početkom 20 - tog veka 415 str c7

B. D. Benedikt PRIČA O KARMI PETI ŽIVOT Doca, 1997. 218 strana. Veoma lepo očuvana. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“.

Zivotna ispovest gospodje Olge Jancevcke Godina : 2003 Stranica : 112 mek povez Stručna knjiga Beograd b5

Sunce i sjena - Luiđi Pirandelo NOVELE Sazvežđa Beograd 2022 210 str izdanje prema ratnom izdanju 1941 Zagreb SUNCE I SJENA PRVA NOĆ DAR DJEVICE MARIJE I DVA ŽARA TA DOBRADUŠA DOBRO JE PROMISLI, GIACOMINO PLANULO JE GRANELLINA KUĆA ISTINA TRAGEDIJA JEDNOG LICA SOBA ČEKA RUŽA KIŠOBRAN K.D.S.3.2.

laguna Kategorije: Istorijski / Drama / Ljubavni Format: 13x20 cm Broj strana: 357 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2004 Ovaj očaravajući roman, strasna avanturistička epska priča iz sedamnaestog veka, govori o najpoznatijoj i najkontroverznijoj carici – o ženi čiji su um i odlučnost pregazili brojne prepreke i čija je ljubav utrla put Mogulskog carstva. Došla je na svet godine 1577, praćena zavijanjem divlje zimske oluje, kao kći izgladnelog izbeglice, begunca od silovitih progona u Persiji. Njeno rođenje podstaklo je sudbonosni obrt porodične sreće, čiji je vrhunac bio prijem njenog oca na dvor cara Akbara. Ime joj je Mehrunisa, Sunce žena. Ovo je njena priča. Rastući na obodima dvorišta raskošnog dvora cara Akbara, Mehrunisa sazreva u dete safirnih očiju blagosloveno samouverenom inteligencijom, blistavom lepotom i moćnim ambicijama koje daleko prevazilaze položaj njene porodice. Mehrunisa upoznaje mladog princa Selima na dan njegovog venčanja. Istog trenutka, dok se dvorski sjaj još okreće oko nje slaveći prvi brak budućeg cara, Mehrunisa opaža stazu sopstvenog usuda. S neumoljivim samopouzdanjem odlučuje da će i sama jednog dana postati Selimova žena. Njoj je svega osam godina i ne naslućuje ogromnu cenu kojom će ona i njena porodica platiti njen san. Vešto kombinujući tkanje istorijske stvarnosti s bogatim i senzualnim maštarijama vanvremenske bajke, Dvadeseta supruga uznosi čitaoca u emotivne vrtloge burne ljubavi Selima i Mehrunise. U svom prvom romanu, Indu Sundaresan opisuje uzbudljivo putovanje svoje junakinje kroz vreme, od zlosrećnog prvog braka, kroz materinstvo, u opasni lavirint borbi za vlast i političkih mahinacija. Kroz sve to Mehrunisa i Selim vatreno žude za istinskom, iskupljujućom ljubavlju koju nisu upoznali – a njihova zajednička potraga na kraju odvodi i njih i ogromno carstvo kojem preti propast na mesta o kojima niko nije ni sanjao. Protkan čudima i napetošću, Dvadeseta supruga je u isto vreme portret žene koja iza vela gazi konvencije i opčinjujuće pripovedanje o zapanjujućoj moći ljubavi. a1

Oblast Drama Pismo Latinica Povez Mek Godina 2017 Format 145x205 Broj strana 272 „Ti si usvojena.“Eto. Tri kratke reči i moj svet se prelomio. Nisam odmah shvatila, ali pojavila se debela crna linija u mom životu: zauvek će postojati vreme pre tih reči i vreme posle njih. U trideset osmoj godini, Sabina željno iščekuje dolazak svog prvog deteta na svet. Više nego ikada, ona se pita kako ijedna majka može da se odrekne svoje bebe, ali i zašto su njeni roditelji, ljudi koji su je usvojili, svih ovih godina krili istinu od nje.Nakon što odluči da po svaku cenu pronađe ženu koja ju je napustila odmah po rođenju, ono što bude otkrila promeniće sve – ne samo u Sabininom životu, već i u životu žene koja ju je privrženo volela još od njenog prvog udaha. l3

Laguna Format: 13x20 cm Broj strana: 367 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2010. Neverovatan roman jednog od vodećih glasova savremene latinoameričke proze. Dobitnik španske nagrade Alfonso García-Ramos. Autobiografski roman briljantnog kubanskog pisca evocira sirovu vitalnost očajnika poput onog u romanu Henrija Milera „Rakova obratnica“. Zatvoren u svom oronulom stančiću u Havani, Pedro Huan slika ophrvan sve većom melanholijom dok posmatra živote prevaranata, kicoša i prostitutki sa ulice. Ponosna i sofisticirana prostitutka Glorija pokušava da ga zavede, ali poziv u hladnu, negostoljubivu Švedsku – antitezu njegove Kube – pruža mu siguran izlaz. Međutim, kada se nađe tamo, progone ga sećanja na strastvenu Gloriju a manjak inspiracije u novom okruženju sve ga više pritiska. Da li će Pedro Huan, legendarni zavodnik i nezasiti istraživač senzualnosti, na kraju morati da prizna kako je njegova igra završena i zamenjena usklađenijim, sigurnijim i hladnijim postojanjem, ili su njegovi hedonistički instinkti dovoljno snažni da ga vrate u život? Ovim romanom Gutijeres potvrđuje svoj status jednog od najbitnijih novih pisaca ne samo savremene latinoameričke literature već savremene književnosti uopšte. „Lascivan, razvratan i briljantan roman o savremenoj Kubi.“ New York Times „Siromaštvo, seks i turisti u zemlji Trećeg sveta naglašavaju atmosferu romana koji prikazuje srce Kube sa potpunom iskrenošću… Ovo je intelektualno i izuzetno introspektivno delo, puno strasti i iskrenosti.“ Time Out London „Gutijeres ovim romanom, koji podseća na radove Bukovskog, zasluženo postaje kultni pisac.“ Times Literary Supplement l3

2015 Broj strana: 448 Format: 13 x 20 Povez: Broš Pismo: Latinica Francuska 1939. U tihom seocu Karivou, Vjan Morijak oprašta se od Antoana, muža koji odlazi na front. Vjan ne veruje da će nacisti zauzeti Francusku, sve dok se iznad nepreglednih kolona njihovih vojnika, kamiona i tenkova ne podigne preteći oblak prašine, dok se nebo nad Karivoom ne zacrni od aviona i bombi što seju smrt. Kad se nemački kapetan useli u dom Morijakovih, jedini način da Vjan sačuva porodičnu kuću jeste da ćutke živi uz neprijatelja. Pritisnuta teškom oskudicom i beznađem, prinuđena na nezamislive ustupke, Vjan donosi teške odluke. Za to vreme njena buntovna mlađa sestra Izabel pridružuje se Pokretu otpira i strastveno se zaljubljuje u mladog partizana, idealistu Gaetona. Snažna priča o dvema sestrama u Drugom svetskom ratu, o ženskoj prilagodljivosti i istrajnosti, o onome što bismo zaista učinili kad bi nas život stavio pred iskušenje. Da li bismo ga preobrazili u priliku ili bismo poklekli? Jesmo li kukavice ili junaci? Da li smo odani onima koje volimo ili bismo ih izdali? l3

Autor:: Ejmi Makalok Žanrovi:: Trileri Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2022. Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Opasan uspon. Jeziva istina. Ubica na planini. Klaustrofobično okruženje i neizvesnost koja kida živce. Nakon što je umalo izgubila život u Snoudonu, novinarka Sesili Vong zarekla se da se više nikad neće popeti na planinu. Ali onda joj je ponuđeno da intervjuiše svetski poznatog alpinistu Čarlsa Makveja dok se penje na vrh planine Manaslu u Nepalu i postavlja svetski rekord. Postoji samo jedna začkoljica: ona mora da stigne prva. Zadatak je težak, a ne olakšava ga ni činjenica da se čudne stvari dešavaju i pre nego što napuste kamp. Neko je zakačio poruku na njen šator, upozorenje da u vrtoglavim visinama vreba ubica. Izolovana u planinama, sa samo povremenim kontaktom sa spoljnim svetom, Sesili ne samo da mora da preživi zjapeće pukotine glečera, nedostatak kiseonika i zastrašujuće lavine već i niz nesreća koje nagoveštavaju da zaista postoji ubica koji želi da im, jednom po jednom, oduzme živote. Opasnost se povećava sa svakim metrom visine, a vazduh je sada previše redak čak i za vrisak. b7

Autor: Oja Bajdar Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 403 Povez: Mek Format: 21 cm Uspešni pisac Omer Eren i njegova supruga Elif, ambiciozna naučnica, predstavljaju lice moderne Turske – njihovu mladost obeležile su revolucije, borbe protiv predrasuda i težnja za pravdom. Sada oni to isto očekuju od svog sina, fotografa, ali on ne želi da bude novi heroj surove ratne svakodnevice i povlači se na daleko ostrvo na severu Evrope. S druge strane, mladi par koji iznenada upada u Omerov život želi da napusti planine na istoku zemlje i pakao kurdsko-turskih sukoba. Susret s tim prkosnim mladim ljudima nateraće ga da krene u samo žarište tih dešavanja kako bi pronašao sebe. Svi junaci ovog romana žrtve su istorije, ali i svojih unutrašnjih konflikta. Paradoksi su neminovni u savremenom svetu, te odlazak na „bezbedni” Zapad može doneti smrt, a putovanje na Istok u plamenu – ljubav i izgubljenu reč (književnu inspiraciju). Iz paradoksa se opet rađaju mnoga pitanja. Da li treba nametati svoje vrednosti deci, ili ih treba pustiti da sami stvore svoje? Da li je humano zarađivati fotografisanjem ljudskog stradanja? Može li običaj da bude vredniji od ljudskog života? Postoji li sigurno mesto u svetu ili je ono unutar nas samih? Autorka hrabro postavlja pitanja na koja nije lako odgovoriti i vešto ukršta sve kontraste sveta njenih junaka: spaljene planine na istoku Turske, ružna pogranična mesta u kojima strah parališe život i istovremeno velelepne gradove i prelepe pejzaže severa Evrope. Iako knjigom dominiraju potresne slike kurdsko-turskog sukoba, ovo nije politički roman, već slojevita priča u kojoj se smenjuju unutrašnja previranja junaka, odnos Istoka i Zapada i savremeni društveni problemi. Zbog svega toga Izgubljena reč je od strane književne kritike označena kao „možda najznačajniji i najlepši roman koji nam stiže iz savremene Turske”. c3

Laguna LJUDI IZ SUSEDSTVA , Toni Parsons , Beograd 2022 , triler Oni znaju vašu tajnu Koliko dobro poznajete svoje susede? Lana i Roman su mladi par. Nakon strašnog događaja odlučuju da napuste London i mali londonski stan veoma povoljno zamene divnom kućom boje meda u unutrašnjosti. Čini se da su dobili šansu za novi početak u samom raju. Ali, njihovi novi susedi imaju svoje tajne. Strašne. Nezamislive. Kad Lana sazna za srećnu porodicu koja je pre njih živela – i umrla – u njihovom novom domu, zapitaće se koliko je zaista bezbedna. I da li će njen dom iz snova uskoro postati košmar... „Elegantno i neodoljivo kao i uvek.“ – Daily Mail „Napetost raste kao u Hičkokovim klasicima.“ – Peterborough Telegraph „Triler koji može da se čita iznova i iznova.“ – Belfast Telegraph „Parsons odlično vodi likove kojima se život pretvara u košmar.“ – Choice „Neizvesno do samog kraja.“ – Heat mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 326 strana b5

Odlično očuvana knjiga,posveta… K170

Autor:: Alvin Hamilton Žanrovi:: Fantastika, Tinejdž, StarWay, StarWay Izdavač:: Urban Reads Godina izdanja:: 2017. Broj strana: 344 Pismo: Latinica Format: 13x20 cm Pre nego što je otkrila moć upravljanja peskom, Amani je pobegla iz rodne zabiti na leđima mitskog konja, zajedno s tajanstvenim strancem Džinom, u želji da pronađe slobodu. Sada su joj želje porasle: osloboditi pustinjsku zemlju Mirađi od krvoločnog sultana koji se nije libio da usmrti sopstvenog oca ne bi li došao na presto. Kada se nađe u samom srcu njegove strahovlade – sultanovoj raskošnoj palati usred carske prestonice Izmana – Amani odlučuje da ga po svaku cenu podrije iznutra i zbaci s vlasti. Očajnički se trudeći da razotkrije sultanove vojne tajne, Amani istovremeno pokušava da zaboravi da je Džin opet nestao, taman kada su se zbližili, i da je sada i sama zatočenica najvećeg neprijatelja lišena moći i podrške. Ipak, što duže vremena provodi u sultanovom saraju, to se sve više pita da li je on zaista onakav zlikovac kakvim su ga predstavljali, i da li su oni na čijoj se strani i sama borila spremni da zauzmu presto njene suncem žarene zemlje! Egzotični haremi, mirisni hamami, raskošne palate u mramoru i zlatu, pustinjske bitke i hrabri razbojnici, uz čarobne duhove i ostala magična bića, samo su deo priče Izdajnice prestola, u kojoj je sve što se do sada znali o Plavookom Banditu, Džinu i Mirađiju, možda bila laž… Trp biv fri

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biografija Rođen je u Sarajevu 1937. godine od majke Bojane Kapor (devojačko Velimirović) i oca Gojka Kapora, njegov stric je bio Čedo Kapor. Otac Gojko Kapor je radio kao finansijski stručnjak u Sarajevu, gde je sreo svoju buduću suprugu. Zarobljen na početku rata kao rezervni oficir kraljeve vojske, odveden je u Nirnberg, gde je proveo pune četiri godine. 13. aprila 1941. za vreme bombardovanja Sarajeva pala je bomba na staru tursku kuću u kojoj su se sklonili Momova majka Bojana, Kaporova baka i mali Momo. Svi su poginili osim Moma, koga je majka zaštitila legavši preko njega. O majci je Kapor znao vrlo malo, zato što se o njoj retko govorilo u porodici, verovatno zbog želje najbližih da dete zaštite, ne obnavljajući mu sećanje na preživljeni užas i ne produbljujući dodatnu traumu koju je nosio u sebi. Ratne godine Momo provodi u Sarajevu kod bakine sestre Janje Baroš, a otac ga godinu dana po završetku rata dovodi u Beograd. Po maturiranju Kapor se odlučuje za studije slikarstva. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića sa prosečnom ocenom 9,9.[1] U vreme diplomiranja na Akademiji upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Momo i Ana su se venčali 1964. i iz ovog braka rodile su se kćerke Ana Kapor (1964) i Jelena Kapor (1968). O tom vremenu Ana Pjerotić kaže: „Pisao je lako, sa radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri“. Veliku popularnost kod publike Momo Kapor stiče kroz tekstove Beleške jedne Ane, koje izlaze u časopisu „Bazar“. Godine 1972. Beleške jedne Ane izlaze i kao knjiga, u izdanju „Oekonomika Beograd, Beogradsko izdavačko-grafički zavod“. Kapora kao pisca otkrio je Zlatko Crnković, urednik poznate zagrebačke biblioteke „Hit“. Tako su u izdanju „Znanje Zagreb“ (biblioteka Hit) izašli bestseleri: I druge priče (1973), Foliranti (1974), Beleške jedne Ane (1975), Provincijalac (1976), Ada (1977), Zoe (1978), Od sedam do tri (1980), Una (1981). Kapor postaje jedan od zaštitnih znakova ove edicije. Pored velikog broja naslova, romana i zbirki priča, autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani Una i Knjiga žalbi doživeli su ekranizaciju. Godine 1982. izlazi knjiga Onda, a zatim slede Sentimentalno vaspitanje (1983), Knjiga žalbi (1984), 011 (1988). Godine 1988. Momo Kapor se razvodi od Ane Pjerotić i iste godine se venčava sa Ljiljanom Todorović. Godine 1989. izlazi Istok-Zapad, a 1991. Halo Beograd. Godine 1992. izlazi Zelena čoja Montenegra, a 1995. Lero kralj leptira. Stvaralaštvo Moma Kapora može da se prati kroz nove naslove, među kojima se izdvajaju A Guide to the Serbian Mentality (2006), Dragi naši (2007), Ispovesti (2008), The Magic of Belgrade (2008). Poslednja knjiga Kako postati pisac objavljena je 2010. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Prevođen je na francuski, ruski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Prijatelji, na stranicama 276 i 277 ovako opisuje detinjstvo i mladost Moma Kapora, na osnovu razgovora koji je sa njim vodio novembra 2002. godine: „Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka sa četvorogodišnjim sinčićem. U srušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac. Posle godinu dana života kod dobrog čoveka, Momčilo Hercegovac se razboleo od šarlaha, pa ga je spasitelj odneo u sarajevsku bolnicu. Tu ga je pronašla majčina tetka koga ga je godinu dana tražila po Sarajevu, obaveštena od nekog da je „jedno dete izašlo iz srušene kuće, odakle ga je neki čovek poveo sa sobom“. Kada je prezdravio od šarlaha, baba ga je odvela u svoju kuću i brinula se o njemu. Za Momčila Hercegovca brinuo je i Rus, koji se pridružio vlasovcima — saradnicima Nemaca, često ga posećujući s poklonima. Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva, kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti tek godinu dana posle rata došao je u Sarajevo da vidi sina. Prema sinu se odnosio patrijarhalno strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i književnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti“. Ipak, na osnovu izvora Valerije Janićijević, koja je priredila do sada najpotpuniju biografiju Moma Kapora, objavljenu u okviru zbornika Pripovedač urbane melanholije, ovo sećanje Dobrice Ćosića nije sasvim tačno. Moma su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasilačke ekipe odvele u bolnicu i razdvojile od ujaka koji je bio sa njim. U tom trenutku Moma je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki - Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i sa nekoliko Kaporovih intervjua, kao i sa njegovom knjigom Ispovesti.[2] Momo Kapor je bio član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske od 1996. godine. Poslednjih godina života bio je redovni kolumnista frankfurtskih Vesti.[3] U Beogradu je živeo u Nebojšinoj 18 gde je 7. septembra 2013. postavljena spomen-ploča.[1] Umro je u Beogradu, 3. marta 2010. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, od posledica raka grla.[4] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[5] Dela Spisak dela Mome Kapora prema elektronskom katalogu NBS: Beleške jedne Ane, 1972. Foliranti, 1975. Provincijalac, 1976. Ada, 1977. Lanjski snegovi, 1977. Hej, nisam ti to pričala, 1978. Zoe, 1978. Skitam i pričam: putopisni dnevnik, 1979. 101 priča, 1980. Una: ljubavni roman, 1981. Onda, 1982. Sentimentalno vaspitanje, 1983. Knjiga žalbi, 1984. 011-Istok-Zapad, 1990. Halo, Beograd, 1990. Dama skitnica i off priče, 1992. Zelena čoja Montenegra, 1992. Blokada 011, 1992. 100 nedelja blokade, 1994. Lero – kralj leptira, 1995. Poslednji let za Sarajevo, 1995. Hronika izgubljenog grada, 1996. Od sedam do tri, 1996. Smrt ne boli: priče iz poslednjeg rata, 1997. Najbolje godine i druge priče, 1997. Uspomene jednog crtača, 1998. Ivana, 2001. Legenda o Taboru, 2002. Sanja, 2003. Čuvar adrese, 2003. Konte, 2003. Lep dan za umiranje, 2004. Dosije Šlomović, 2004. Ljubavne priče, 2004. Samac, 2004. Eldorado, 2005. Putopis kroz biografiju, 2006. A Guide to the Serbian Mentality, 2006. Dragi naši, 2007. Ispovesti, 2008. The Magic of Belgrade, 2008. Kako postati pisac, 2010. Nagrade „Oktobarska nagrada grada Beograda“, 1992. godine Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1993. godine Nagrada „Biblios“ Biblioteka „Vlada Aksentijević“ Obrenovac, 1994. godine „Nagrada Svetozar Ćorović“ za najbolju knjigu proze, Bileća, 1999. godine „Nagrada Laza Kostić“ za roman godine 2001 godine, Novi Sad „Nagrada Todor Manojlović“ za roman godine 2002. godine , Zrenjanin „Nagrada Bora Stanković“ za roman godine 2004. godine, Vranje Nagrada za životno delo, Udruženje književnika Srbije, 2006. godine Nagrada za životno delo, Srpska književna zadruga, 2008. godine „Nagrada Dejan Medaković“, Prometej, Novi Sad, 2009. godine „Nagrada Radoje Domanović“ za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, 2009. godine „Zlatni bestseler“ i „Hit libris“ , nagrade koje dodeljuje RTS na kraju svake godine za najčitaniju knjigu (ukupno devet povelja)....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U svetu koji nestaje, nema istorije i nema znanja, zima je pakleno vrela, a leto polarno hladno. Samoća je jedina izvesnost za junaka romana Quattro stagioni, najnovijeg ostvarenja Slobodana Tišme, autora hvaljene i nagrađivane knjige priča Urvidek. Nekoliko ukradenih umetničkih slika policija povezuje sa ubistvom dva pozornika i anarhističkim delovanjem umetničkih komuna po Evropi; u nekima od njih je živeo i bezimeni glavni junak ovog romana. Dok goniči stežu obruč oko njegove kuće, nekoliko njemu bliskih ljudi nestaje, uključujući i devojku Šmic. Polako ali sigurno tonemo u priču o nestajanju, gde se prikazani svet na obali Dunava neočekivano pretvara u ambijent koji dobija grafitne obrise noćnog grada. Kroz uzbudljivu fabulu ispresecanu iznenađujućim obrtima i novim elementima priče, Slobodan Tišma nas uvodi u paranoični vrli novi svet u kome i glavni junak nestaje, dok skriven u podrumu svoje kuće izmiče poteri i sluša radijske vesti o početku rata između Imperije i Ujedinjenog Kraljevstva, izmaštane države u kojoj se odvija radnja romana Quattro stagioni. O tome koliko svako od nas drugačije doživljava epohalna iskustva čiji smo bili deo, Tišma svedoči nižući asocijacije na našu trenutnu i nedavnu stvarnost na sasvim poseban način: upečatljivo i diskretno. Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) je pisac i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koju su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje 7 sekretara SKOJ-a. Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Njihov jedini album „La strada“ snimljena za jedan dan, a objavio ga je 1987. godine M produkcija Radija Novi Sad. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao se iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac[1]. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman `Quattro stagioni`[2] za koju 2010. dobija nagradu `Biljana Jovanović`[3]. Godine 2011, objavljuje roman `Bernardijeva soba` (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija NIN-ovu nagradu.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Geopoetika - Beograd, 2019. god. Broširan povez, 20 cm. 205 str. Kada je 1984. godine, pod književnim imenom A Čeng, objavio prvo Kralja šaha, a naredne godine i Kralja drveća i Kralja dece, pisac i slikar Džung Ačeng uzdrmao je kinesku literarnu scenu koja je nekoliko godina ranije, posle književnog zatišja za vreme Kulturne revolucije, već počela da se budi. Iskustva koja je stekao živeći u zabačenim krajevima Kine kao učesnik Maovog društvenog eksperimenta slanja omladine iz gradskih sredina u ruralne krajeve, poslužila su A Čengu kao tematska okosnica književne trilogije o tri `kralja`. On zadire u tri važna aspekta kineske tradicionalne kulture (potreba za duhovnim razvojem, značaj obrazovanja i harmonija između prirode i čoveka), a ove tri novele povezuje gotovo potpuno odsustvo opisa zlostavljanja za vreme Kulturne revolucije, svojstvenih mnogim proznim delima postmaoističke književnosti. Bilo da je reč o gladi, sveopštoj nemaštini, nedostatku duhovne hrane, tuzi zbog rastanka s porodicom, ili teškom i napornom radu, ti aspekti revolucionarne svakodnevice samo su skicirani u pozadini ovih priča, a u prvi plan stavljeni su prizori koji opisuju ličnu borbu mladih ljudi koji, u vrtlogu burnih istorijskih dešavanja, na različite načine pokušavaju da savladaju životne nedaće. A Čeng, dakle, ne piše ogorčeno, već naglašava međusobnu privrženost, odanost i uzajamnu brigu svojih likova. Njegovi junaci hvataju se ukoštac s teškim životom tako što zadovoljstvo traže u malim stvarima. U svojoj prozi, autor slavi život i radosti života čije je ishodište u druženju, jednostavnim, iskrenim ljudskim odnosima i zajedničkom smehu. - Dr Mirjana Pavlović, Iz Pogovora