Gojko Banović : NEVIĐENE SNAGE , Prosveta 1948, str. 164. Pripovetke. Očuvanost 3-; ima posvetu na predlistu; pohabana uglavnom spolja. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

11538) VJETAR IDE NA JUG I OBRĆE SE NA SJEVER , Rada Iveković / Biljana Jovanović / Maruša Krese /Radmila Lazić ,Radio B92 Beograd 1994, biblioteka Apartidi: knj. 7; knjiga je nastala od pisama faksiranih između Ljubljane , Berlina ,Beograda i Pariza od juna 1991. do novembra 1992. uprkos svim blokadama, iskrene ispovesti 4 spisateljice o ratu i nacionalizmu , mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica,318 strana

Neo – F - Roman Sa posvetom autora Izdavač: Solaris, Novi Sad, 2023 Broširano, 262 strane Milivoj Anđelković (Beograd, 1940) srpski je književnik, dramaturg, esejista, novinar i urednik.[1] Jedan deo opusa mu je posvećen romanima i fantastici, neoavangardi (signalistički pokret) i elektronskoj interaktivnoj književnosti. Drugi deo opusa je esejističke i kulturološke prirode, a objavljuje ga u knjigama, na Internetu, u feljtonima i na radio-programu.

Deset knjiga drame iz edicije Srpska književnost: 7. Istorijska drama XIX veka, 1 9. Đura Jakšić 12. Komedije i narodni komadi 13. Drama na početku XX veka 15. Vojislav M. Jovanović 16. Milutin Bojić 19. Drama između dva rata 20. Savremena drama, 1 23. Aleksandar Popović 25. Radio i TV drama Izdavač Nolit, Beograd, 1987, tvrdi povez, ćirilica. Izuzetno očuvane knjige, mislim da nikad nisu ni otvarane.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1943. godina Lep dizajn omota! Raffaele Calzini (Milano, 29. prosinca 1885. - Cortina d`Ampezzo, 1953.) bio je talijanski književnik i likovni kritičar, dobitnik nagrade Viareggio 1934. [1]. Bio je likovni kritičar Emporiuma i Centurija, dijelio je strast sa svojim prijateljem Ugom Ojettijem [2]. 1940-ih radio je i kao filmski kritičar za časopis Film.

Puškinova brda - Sergej Dovlatov odlično očuvana `Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije.Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.`

Petar Đuranović : KOMADI SMRTI ČISTE - Izabrane pjesme , Univerzitetska riječ Nikšić 1990, tvrdi povez, str. 296. Očuvanost 4. U Podgorici je 2002. umro crnogorski pjesnik, novinar i publicista Petar Đuranović. Rođen je 1930. godine. Bio je novinar «Omladinskog pokreta», «Mladosti», «Pobjede» i urednik Dokumentarnog programa Radio Titograda – Radija Crne Gore. Napisao je blizu petnaest knjiga poezije, a najpoznatije su «Raskršća», «Zajedno smo ubili boga», «Ljubav u Pelagoniji».

Odlično stanje 3 knjige zajedno Poezija Konak Raška zemlja Rascija Ćamil Sijarić (Šipovice, 18. decembar 1913 — Sarajevo, 6. decembar 1989) bio je crnogorski i bosanskohercegovački književnik i romanopisac. Biografija[uredi | uredi izvor] Osnovnu školu je završio u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom od 1927. do 1935. godine pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je istjeran zbog političkih aktivnosti. Školovanje je nastavio u Vranju i u tamošnjoj gimnaziji maturirao 1936. godine, nakon čega je prešao na studije prava u Beogradu. Diplomirao je 1940. godine, a za vrijeme Drugog svjetskog rata službovao je u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradišci i Banjoj Luci. Za sekretara Suda narodne časti u Banjaluci izabran je 1945. godine, potom je bio novinar lista „Glas“ i dramaturg Narodnog pozorišta u Banjaluci. U Sarajevo je prešao 1947. godine, radio u redakciji lista „Pregled“. Nakon toga je bio u glavnom odboru Narodnog fronta i redakciji „Zadrugar“. U literarnu sekciju Radio Sarajeva je prešao 1951. godine i tu je ostao sve do odlaska u penziju 1983. godine. Umro je 6. decembra 1989. godine. Ćamil Sijarić je rođen 13. septembra 1913. godine u selu Šipovice. Osnovnu školu je završio u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom od 1927. do 1935. godine pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je istjeran zbog političkih aktivnosti. Školovanje je nastavio u Vranju i u tamošnjoj gimnaziji maturirao 1936. godine, nakon čega je prešao na studije prava u Beogradu. Diplomirao je 1940. godine, a za vrijeme Drugog svjetskog rata službovao je u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradišci i Banja Luci. Za sekretara Suda narodne časti u Banjaluci izabran je 1945. godine, potom je bio novinar lista «Glas» i dramaturg Narodnog pozorišta u Banjaluci. U Sarajevo je prešao 1947. godine, radio u redakciji lista «Pregled». Nakon toga je bio u glavnom odboru Narodnog fronta i redakciji «Zadrugara». U literarnu sekciju Radio Sarajeva je prešao 1951. godine i tu je ostao sve do odlaska u penziju 1983. godine. Umro je 6. decembra 1989. godine. Djela[uredi | uredi kod] «Ram bulja», 1953. pripovijetke, «Naša snaha i mi momci», pripovijetke, «Bihorci», roman, Sarajevo, 1956, «Kuću kućom čine lastavice», 1962, pripovijetke, «Sablja», 1969. pripovijetke, «Putnici na putu», 1969, pripovijetke, «Kad djevojka spava», 1972, pripovijetke, «Francuski pamuk», 1980, (dobitnik Andrićeve nagrade) «Priče kod vode», 1982, «Rimski prsten», 1985, Raška zemlja Rascija, roman, «Miris lišća orahova», 1991, «Konak», roman, «Mojkovačka bitka», roman, «Carska vojska», roman, «Zelen prsten na vodi», pripovijetke, «Zapis o gradovima»… Lirika, poezija, Beograd, BIGZ, 1988,

42334) RAT SVETOVA , Herbert Džordž Vels , Prosveta Beograd 1981 , H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. biblioteka Plava ptica knjiga 1. , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, ćirilica,245 strana

Aleksandar Vitorović: PRAŠINA, Borba Beograd 2002, str. 213. Roman. Očuvanost 4 i ima potpis. Aleksandar Vitorović (Šepšin, 4. oktobar 1926 — Beograd, 8. februar 2016) je srpski književnik i novinar. Bio je dugogodišnji glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Televizije Beograd i član Udruženja novinara Srbije (UNS).[1] Biografija Aleksandar Vitorović rođen je u oktobru 1926. godine u Šepšinu kod Mladenovca. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1958. godine. Novinarstvom je počeo da se bavi iste godine kao rukovodilac istočnih redakcija emisija za inostranstvo Radio Beograda.[2] Bio je dopisnik Radio Beograda iz Varšave 1959. godine. Bio je glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Televizije Beograd od 1960. do 1971. godine, zamenik generalnog direktora za programe radija i televizije, kao i direktor Centra za istraživanje programa. Godine 1978. daje ostavku na sve funkcije, osim na dužnosti člana Saveta Republike, koja je bila počasna.[3] Od juna 1971. do 1. juna 1973. bio je član predsedništva Glavnog odbora UNS-a. Na 14. Skupštini Saveza novinara Jugoslavije održanoj 1975. u Kranjskoj Gori, izabran je za člana Saveznog odbora Saveza novinara Jugoslavije. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. a nadimak još iz ratnih dana mu je Ciga

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden

Zapisi o ljudima, Radomir Putnik Zapisi o ljudima, Radomir Putnik. Izdanje Radio televizije Srbije, 2012. Mek povez, 244. Obogaćeno fotografijama. Zapisi o ljudima Radomir Putnik (autor) Izdavač: Radio Televizija Srbije Poslovi koje je obavljao Radomir Putnik, književnik i dramaturg, teatrolog i pozorišni kritičar, dugogodišnji urednik Dramskog, Igranog i Umetničkog programa TV Beograd, a i same životne okolnosti u kojima se nalazio, dovodili su ga često u poziciju svedoka i saučesnika, a pokatkad i neizbežnog učesnika, u raznim događajima vezanim za kreativne procese u književnosti, na televiziji i u pozorištu. Tokom minulih decenija upoznao je značajne ličnosti, među njima stvaraoce, pisce, reditelje, glumce, slikare i druge koji su ostavili trajan trag u našem kulturnom životu i umetnosti. Zapisi su posvećeni nekim od izuzetnih osoba koje je poznavao, ali, uz njih, i nekolicini živih ličnosti koje su svojim delom već ušle u zajedničku povest. Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10022022K

TOMI VIRINGA LEPA MLADA ŽENA Prevod - Ivana Šćepanović Izdavač - Booka, Beograd Godina - 2018 126 strana 20 cm Edicija - Zapadno od sunca ISBN - 978-86-80830-07-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Uspešni naučnik, četrdesetdvogodišnji virolog Edvard Landauer, koji, reklo bi se, ima sve osim partnerke, pogođen je kao gromom iz vedra neba lepotom studentkinje koja je prošla pored njega na biciklu. Uslediće brz i pomalo neočekivan zaplet i rasplet: strasna ljubav, brak, njeno zaposedanje njegovog celokupnog života, stana i mišljenja, plačljivo dete koje ima sudbonosnu ulogu u njegovom životu, i njegovo gorko i potpuno razočaranje u sve što je znao, radio, u šta je verovao. Fascinantna, srećom duhovita i ironična, vivisekcija brzog uspona i još bržeg (ras)pada jedne veze i braka u maestralnom Viringinom romanu poprima razmere kratke ali ozbiljne studije današnjih porodičnih odnosa u kojima sva pravila polako prestaju da važe. „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Tommy Wieringa Een mooie jonge vrouw A beautiful Young Wife

Otmica Balše Popovića - Zoran Božović Ima originalnu posvetu od autora! Zoran Božović je autor tri romana, četiri zdirke kratkih priča, četiri zbirke pozorišnih drama i dvanaest radio drama. Dobitnik je mnogih književnih priznanja, između ostalog Velike nagrade Radoje Domanović za satiričnu priču i Nagrade Branislav Nušić za dramu. Roman za decu, tinejdžere i odrasle Otmica Balše Popovića predstavlja uzbudljivo detektivsko štivo koje se, protkano finim humorom i kratkim lirskim pasažima, čita u jednom dahu. Dramsko delo, pod istim naslovom nagrađeno je na konkursu Radio Beograda i izvedeno i novembru 2006. godine. Izdavač: Narodna knjiga/Alfa, Beograd Godina: 2007 Broj strana: 151 Meki povez Biblioteka: Petar Pan Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4720 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Vladimir Jagličić : NEMOJ DA ME ZOVEŠ , Prosveta 2002, str. 120. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Vladimir Jagličić (1961-2021) Jagličić je rođen 1961. godine u Kragujevcu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Bio je pesnik, prozaista, kritičar, esejista, antologičar, prevodilac. Važnije zbirke pesama „Izvan uma”, „Tamni vrt”, „Usamljeni putnik”, „Posle rata”, „U gorama”, „Srbija zemlja”, „Knjiga o zločinu”, „Nemoj da me zoveš” i druge. Poezija mu je prevođena na engleski, poljski, ukrajinski, bugarski i jermenski jezik. Sastavio antologiju savremene srpske poezije „Kad budemo trava” 1998. godine, kao i ruske poezije i anglofonog pesništva. Preveo duži niz knjiga sa ruskog jezika, različitih žanrova. Dobitnik je mnogih značajanih književnih prizanja u našoj zemlji, ali i u Rusiji. U svojoj profesionalnoj karijeri radio je kao sekretar Osnovne škole „Đura Jakšić“, zamenik glavnog urednika časopisa „Pogledi“, novinar - reporter lista „Nezavisna svetlost“. U periodu od 2004. do 2011.godine bio je direktor Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ gde je dao značajan doprinos uspešnom radu Ustanove i očuvanju svih tradicionalnih manfestacija. Takođe je pokrenuo i kulturno-umetničku manifestaciju „Bdenje“, koja se od 2006. godine održava noć uoči svakog 21. oktobra. Od 2011. godine radio je u Narodnom muzeju u Kragujevcu kao bibliotekar i urednik pojedinih muzejskih izdanja

Aleksandar Vitorović: UKUS ZVERI, Srpski privredni i kulturni klub/Beogradska knjiga 2004, tvrdi povez, str. 177. Roman. Očuvanost 4. Александар Виторовић (Шепшин, 4. октобар 1926 — Београд, 8. фебруар 2016) је био српски књижевник и новинар. Био је дугогодишњи главни и одговорни уредник Информативног програма Телевизије Београд и члан Удружења новинара Србије (УНС).[1] Биографија Рођен је у октобру 1926. године у Шепшину код Младеновца. Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду 1958. године. Новинарством је почео да се бави исте године као руководилац источних редакција емисија за иностранство Радио Београда.[2] Био је дописник Радио Београда из Варшаве 1959. године. Био је главни и одговорни уредник Информативног програма Телевизије Београд од 1960. до 1971. године, заменик генералног директора за програме радија и телевизије, као и директор Центра за истраживање програма. Године 1978. даје оставку на све функције, осим на дужности члана Савета Републике, која је била почасна.[3] Од јуна 1971. до 1. јуна 1973. био је члан председништва Главног одбора УНС-а. На четрнаестој скупштини Савеза новинара Југославије одржаној 1975. у Крањској Гори, изабран је за члана Савезног одбора Савеза новинара Југославије. Носилац је Партизанске споменице 1941. а надимак још из ратних дана му је Цига.

m4 Omot: Nikola Masnikovic Giuseppe Ungaretti (Aleksandrija, 8. veljače 1888. - Milano, 1. lipnja 1970. godine, bio je talijanski pjesnik i pisac. Rodio se u Egiptu u Aleksandriji, u obitelji Talijana rodom iz Lucce. Na njegovo je odrastanje utjecala dojilja iz Sudana, sluškinja iz Argentine te dadilja koja je bila Hrvatica iz Boke Kotorske.[1] Otac mu je radio na radovima na Sueskom kanalu, gdje je poginuo u radnoj nesreći 1890. godine.

Nulta tačka : prema TV seriji Dosijei X : po likovima koje je stvorio Kris Karter / Kevin Džej Anderson ; prevela sa engleskog Milica Krstanović. - Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Zuhra). - 346 str. ; 19 cm. - (Biblioteka X) Prevod dela: The X Files: Ground Zero / Kevin J. Anderson. ISBN 86-7963-085-3 COBISS.SR-ID 62212620 Potpuno nov, nekorišćen primerak (IZ KNJIŽARE) Godina izdanja: 1998 Autor: Anderson, Kevin Džej Jezik: Srpski (latinica) Povez: Meki

Novo, nečitano, nema posvete. U Habzburškoj monarhiji - Miroslav Timotijević Godina izdanja: 2012 Broj strana: 32 Povez: Mek Saznaj kako se živelo u Habzburškoj monarhiji! I još nešto: šta je to Vojna granica, kako su izgledale porodične zadruge, šta je u gradskoj kući bio simbol udobnosti, kakvi su saveti mogli da se dobiju iz prosvetiteljske literature, ko je sve radio kao privatni učitelj, zašto je pola kalendarske godine bilo neradno.

Dragoslav Simić - Autobiografije uživo (knjiga + CD)- u celofanu AUTOBIOGRAFIJE UŽIVO Od Slobodana Jovanovića do danas - Dragoslav Simic Izbor iz Dokumentarnog programaa Govori da bih te video Radio Beograd 2 Izdavac: Draslar Partner Sadrzaj: Dragoslav Simic: Put ideje autobiografija uzivo Slobodan Jovanovic - Danilo Basta Matija Beckovic Aleksandar Jerkov Dusan Janjic Dejan Kosanovic Isak Asiel Rasko Jovanovic Jovan Cirilov Radomir Putnik Dragoljub Pokrajac Ivan Aleksic Rajko Djuric Djordje Malavrazic Biografski podaci polikav

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Pouzdanost nauke Autor: Miloš Jevtić Izdavač: Službeni glasnik mek povez, ćirilica, 23 cm, 1017 str. _____ ,,Pouzdanost nauke` je knjiga koja predstavlja verno svedočanstvo o jednom vremenu i izuzetnim ljudima koji su bili naši savremenici. Radivoj Kašanin, Pavle Savić, Nikola Pantić, Vasa Čubrilović, Zvonko Marić - samo su neka od poznatih imena srpske nauke sa kojima je autor ove knjige vodi duge razgovore na Drugom programu Radio Beograda.

Л.Л. Вольнов У врат Востока. Очерки о Ливане. Stranica : 112 Godina : 1982 Stanje : Korice 4+, unutrasnjost lepo ocuvana, cista, sasvim dobra za citanje, ruski jezik. Gugl prevod sadrzaja knjige : Autor, novinar koji je dugi niz godina radio u Libanskoj Republici, govori o savremenom licu Libana – o njegovoj prirodi, običajima i načinu života stanovništva, o vekovnoj istoriji zemlje, o hrabroj borbi Libana. Libanski narod za slobodu i nezavisnost. D-ter

Gojko Banović : PO NAŠOJ ZEMLJI - Reportaže , Beograd : Rad, 1949 (Beograd : Rad) Fizički opis 96 str. ; 20 cm Očuvanost 3- ; malo pohabano. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Miodrag Čeperković : STALAG 12 D , Смедерево : Радојковић, 2003, Fizički opis 119 стр. : илустр. ; 21 cm Белешка о аутору: стр. 118-119. Чеперковић, Миодраг, 1927-2006 -- Мемоари Očuvanost 4. Miodrag Čeperković (Ruđinci, 23. novembar 1927 — Beograd, 6. decembar 2006) bio je rudarski inženjer, jedan od osnivača i profesor na Fakultetu organizacionih nauka, od 1982. član Njujorške akademije nauka. Smatra se zaslužnim za građenje metalske industrije Srbije. Rođen je 23. novembra 1927. godine u Ruđincima, kod Vrnjačke Banje. Gimnaziju je završio u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu. U Drugi svetski rat je otišao sa nepunih 17 godina. Učesnik je NOB-a. Godine 1944. bio je vodni delegat 1. čete 4. bataljona u Drugoj ličkoj proleterskoj brigadi. Oslobođenje je dočekao ranjen, u Šestoj proleterskoj brigadi. Nakon što je gimnaziju završio u Kruševcu, upisao se na Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1950. godine. Doktorirao je na istom fakultetu na temi iz oblasti zaštite na radu u rudarstvu i metalurgiji „Doprinos borbi protiv prašine u rudarstvu i metalurgiji” 1965. godine. Jedanaest godina je radio na Kosovu i Metohiji. Počeo je kao pogonski inženjer u RMK Trepča, u rudniku „Stari Trg”. Nakon toga je obavljao funkciju direktora rudnika olova i cinka „Ajvalija” i „Kišnica”, kod Gračanice. U okviru rada u rudarstvu, imao je veliki uspeh u eksploataciji olovno-cinkane rude i rekonstrukciji nekoliko više starih rudnika. U oblasti metalurgije, na Kosovu i Metohiji se istakao brojnim projektima. Izgradio je Fabriku šavnih cevi u Uroševcu, „Pocinkovaonicu” u Vučitrnu, Fabriku akumulatora i sumporne kiseline u Kosovskoj Mitrovici. Sa Kosova i Metohije je otišao u Beograd, s namerom da se zaposli Rudarsko-geološkom institutu u Zemunu i da se bavi proučavanjem uzročnika silikoze. Uporedo je kao već afirmisan stručnjak istraživao rudna bogatstva, ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Srbije, kao i na projektovanju i izgradnji rudnika gvožđa „Rudište” i „Suva Ruda”. Postavljen je za prvog direktora novoformiranog preduzeća za istraživanje ruda gvožđa u Srbiji „Mokra Gora”. Bio je generalni direktor nove Železare u Smederevu, u periodu od 1960. do 1974. Prvo je rekonstruisao pogone Stare železare, a zatim je radio na projektovanju, rukovođenju kompletnom izgradnjom i pustio je u rad većinu osnovnih proizvodnih pogona integralnog metalurškog ciklusa za proizvodnju gvožđa i čelika: visoka peć (1971), konvertorska čeličana (1974), valjaonica hladnih limova (1974). Za valjaonicu toplih limova je potpisao ugovor o kupoprodaji opreme marke Tisen. Železara je izgrađena zahvaljujući njegovom zalaganju, i pored protivljenja brojnih političkih krugova. Tokom izgradnje železare, nastale su i Fabrika za proizvodnju belog lima u Šapcu i Fabriku za proizvodnju profila i profilisanih cevi u Aleksincu (počela sa radom 1976), čiji proizvodni program predstavlja dalju preradu proizvodne trake u Smederevu, s obzirom da je topla valjaonica u Smederevu još uvek bila u izgradnji. Formirao je i rukovodio združenim preduzećem „Jugometalkombinat” u Beogradu, koji je uključivao Železaru Smederevo“, „Jugometal – obojenu metalurgiju“ (osnovan 8. oktobra 1946) i koji se isključivo izvozom i uvozom metala, ruda, koksa, ali i procesne opreme za veliki broj preduzeća u tadašnjoj Jugoslaviji i „Metalservis“, za unutrašnju trgovinu. Dobitnik je Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1975) za posebne zasluge i postignute uspehe u poslovima od značaja za napredak zemlje. Iako nije imao vremena da se bavi politikom, godine 1974. je smenjen sa svih funkcija, pod optužbom da je „tehnomenadžer”. Nakon toga je radio kao predstavnik Privredne komore Jugoslavije u Kairu. Pošto je bez naročitog objašnjenja odatle otpušten, radio je kao direktor predstavništva „Progresa” u Njujorku, kao predstavnik „Metalservisa”, zatim kao predstavnik „Beogradske banke” u Njujorku, gde je do 1983. radio na poslovima strateškog razvoja elektroprivrede i sirovinske baze u Srbiji na projektu u Avramovićevom timu. Takođe je u banci „Meri Linč” iz Njujorka bio savetnik za investiranje u Srbiju i Crnu Goru. Bio je savetnik za pitanja rudarstva i metalurgije u „Goši” i predsednik Naučnog veća Instituta „Kirilo Savić” u Beogradu. Jedan je od osnivača, a radio je kao vanredni profesor, organizovao i održavao nastavu na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Govorio je engleski, ruski, nemački, a služio se italijanskim i arapskim jezikom. Autor je pet knjiga i više od 40 naučnih i stručnih radova, posvećenih rudnicima i rudarima. Bio je član odbora za ugalj i čelik OUN-a i član Akademije nauka u Njujorku (SAD) Preminuo je 6. decembra 2006. godine u Beogradu, a sahranjen je tri dana kasnije na Novom groblju u Beogradu. Očuvanost 4.