Novi Sad prošlost u pričama - Zoran Knežev, knjiga je u vrlo dobrom stanju, postojala je posveta. Povez:mek Broj strana:550 Težina:840g K-26P

KNJIGA SRPSKE FANTASTIKE I-II Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd, knjige 541 - 542 Godina izdanja: 1989. Povez: tvrd Broj strana: 306 + 360 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Dušan Radović-ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU Dušan Radović - Antologija srpske poezije za decu, Srpska književna zadruga,1984. god, Tvrd povez sa omotom,363. strane Knjiga je N O V A ---------------------------- 29

Tvrd povez, 440 strana. Manja ostecenja na spoljnjem omotu, vidi fotografije. Napred, pod odredjenim uglom, vidljiva manja tackasto-linijska ostecenja (foto).Ostalo u odlicnom stanju. by Tony Bramwell (Autor), Rosemary Kingsland (Autor) Tony Bramwell`s life began in a postwar Liverpool suburb, where he was childhood friends with three of the Beatles long before they were famous, and stayed by them for every step of their meteoric rise. If anything needed taking care of, Bramwell was the man the Beatles called, the man they knew they could trust. His story has been sought after for years, and now, here it is, full of untold stories and detailing with an insider`s shrewd eye the Apple empire`s incomparable rise, Brian Epstein`s frolics, Ken Kesey`s Merry Pranksters, Phil Spector`s eccentric behavior, and new stories about Yoko Ono, the Stones, and his own life--working and partying with everyone from the Beatles to Hendrix, Ray Charles, and The Who, this book encompasses a who`s who of rock.

`Фочанска Александрида` је роман о славном Александру Македонском. Ово издање штампано је старом ортографијом: са леве стране је изворни облик, а на десној је нови препис старом ћирилицом. Штампана је на квалитетном, масном папиру, а делови који су изворно у боји, и у препису су колоризовани. Изворна књига је по предању из манастира Пива. Штампана је 1754. године и везана је за јеромонаха Викентија Соколовића. После њега књига је чувана код потомака његове породице и тако до данас сачувана у добром стању код породице Кулиџан у Требињу. Културни прегаоци из Задужбине Кнеза Мирослава из Требиња су случајно сазнали за ову књигу. Ступили су у контакт и власницима изнели намеру да Фочанску Александриду по први пут реиздају и да тако ово драгоцено дело сачувају за будућа српска покољења. (тврд повез, 25 х 18 цм, 470 стр)

Simon de Bovoar STAROST I-II BIGZ,II izdanje,tvrd povez sa omotom 1987.god., Biblioteka MERIDIJANI, Knjiga I ,330.strana Knjiga II ,380.strana Stanje knjige```10``` ________________________ 44

406str;ilustr 25cm.O pobuni homoljskih rezervista za vreme gradjanskog rata.Dobro ocuvana k82

UNA Momo Kapor⚠️ Momo Kapor Autor: Momo Kapor Izdavač: `Znanje`, Zagreb,1981. god. , Broj strana: 262 Pismo: Latinica Povez: Tvrd sa omotom Format: 19.5 cm Književni fenomen Mome Kapora prisutan je u našoj književnosti jako dugo. Jedan od najčitanijih naših pisaca, neobičnom neposrednošću i lakoćom osvaja pažnju čitalačke publike, pišući na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti naših vremena i njihovih protagonista. Kaporovo umeće fascinacije zasniva se na različitim znanjima i istančanim darovima opažanja i raščlanjavanja stvarnosti i oblika života, njegovih pojavnih formi i dubina. Knjiga je GLANZ stanje Knjiga u PERFEKTNOM stanju L3

Alef KOMPLET (18 brojeva) Alef Science Fiction Magazin Brojevi: 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 18, 19, 20, 21, (za ceo komplet fali 8 brojeva 2, 16, 17, 22, 23, 24, 25, 26) Očuvanost kompleta za `3` na skali od 1 do 5.

HIMALAJA IN ČLOVEK ALPINISTIČKA ZGODOVINA Z 32 FOTOGRAFIJAMI IN 12 ZEMLJEVIDI AUTOR: Igor Levstek, Janko Blažej IZDAVAČ: Planinska zveza Slovenije, LJUBLJANA GODINA IZDANJA: 1957. ZAŠTITNI OMOT TVRDEE KORICE SLOVENAČKI JEZIK BROJ STRANA: 358 STR. ILUSTROVANO STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K169G

Mark Vajngardner POVRATAK KUMA nastavak priče o porodici 2007. Format: 13x20 cm Broj strana: 585 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2007. ISBN: 978-86-7436-740-7 Prevodilac: Milica Cvetković Roman zasnovan na likovima porodice Korleone koje je stvorio Mario Puzo GODINE KOJE NEDOSTAJU U NAJVEĆOJ SAGI O ZLOČINU SVIH VREMENA Pre trideset pet godina objavljen je Kum, velika američka priča Maria Puza, čime je nepovratno izmenjena popularna kultura. Mark Vajngardner, priznati romanopisac, s romanom Povratak Kuma, nastavlja priču – pokrivši godine koje Puzo nije obradio u svom bestseleru, niti Frensis Ford Kopola u svojim antologijskim filmovima. Od Njujorka i Vašingtona do Las Vegasa i Kube, Povratak kuma predstavlja opčinjavajuću priču o američkom kriminalnom podzemlju sredinom dvadesetog veka i njenom ukrštanju s političkim, pravničkim i zabavljačkim imperijama. Mark Vajngardner daje originalan glas i izgled legendarnim ličnostima Marija Puza a istovremeno stvara nekoliko jednako nezaboravnih sopstvenih likova. Povratak kuma se sam po sebi izdvaja kao trijumf – u pripovesti o onome što volimo, za čim žudimo i čega se ponekad plašimo... porodici. Knjiga u PERFEKTNOM stanju 06

Priredio:Goran Skrobonja.10 najvecih pisaca modernog svetskog horora.Edicija:Kosmar.Malo ostecenje na koricama,na sredini knjige ,stranice blago talasaste. K82

K003

Opis Moćni spin sistem za lako čišćenje 360 stepeni rotirajuća glava mopa Sa točkićima Dozerom/pumpicom za deterdžent Ultra upijajući perivi microfiber mop Rotirajuća glava mopa Idealan za čišćenje drvenih, laminatnih, keramičkih, staklenih površina-podloga

Opis 5 utičnica 2xUSB utičnica 5V DC 2100mA Prekidač za uključivanje/isključivanje Mogućnost kačenja kabela H05VV-F 3G1.5 kvmm dužine 3m.

Knjiga je dobro očuvana.Ima napisano ime na stranigde je naslovi saunutrašnje strane korice delom ostaci korektora.Ostatak knjige u dobrom stanju.

Format: 20x14 cm. Izdavač : Prosveta,Matica Srpska ,Mladinska knjiga,Narodna knjiga Tvrd povez Stanje spoljasnjosti vidljivo na slikama,unutrasnjost knjiga vrlo dobro ocuvana. Slanje vrednosnim paketom. Postarina se placa prilikom preuzimanja knjiga. NAPOMENA- Pakete saljem do 15 kg tezine. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Knjiga je dobro očuvana. Prelepo izdanje na prelepom žutom papiru.RETKO. Golicave priče/po manastirima turenskimnapabirčio i obelodanio plemeniti gospodin Balzak crteži Gistav Dorea Prizma Kragujevac Beograd:Centar film 1998. 485 strna,24cm Biblioteka 9 ,,Honoré de Balzac (sh. Onore de Balzak) (Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) je bio francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma. Otac mu je bio Bernard-François Balssa (1746-1829) a majka Anne-Charlotte-Laure Sallambier (1778-1854). Honoré je bio najstariji od četvero djece: Honoré Balzac, Laure Balzac (1800-1871), Laurence Balzac (1802-1825), Henri François Balzac (1807-1858). Starija sestra Laure Balzac će se udati inženjeru mostova Eugène Surville, a muž mlađe sestre Laurence će bit Arnaud Demonzaigle. Sva djeca u porodici su rođena u Toursu. Očeva porodica potječe iz okolice Albija i njihovo izvorno prezime je bilo Balssa. U januaru 1797. je Bernard-François oženio u Parizu 19-godišnju Annu Sallambier, iz pariške trgovačke porodice. Bio je direktor ureda za namjernice za 22. diviziju Francuske armije u službi u Toursu. Njegov prvi sin Honoré je se rodio 20. maja 1799. u Rue Nationale, tada zvana Rue Royale, to jeste u glavnoj ulici dalekoj nekih 300 metara od rijeke Loire za vrijeme kada je u Toursu bio samo stari dvorac (Château de Tours iz 11. stoljeća) i desetak ulica. Honoré će za vrijeme svog djetinjstva imati loš odnos sa majkom. Anne je bila žena koja je u nekom smislu imala malo interesa prema sinu Honoreu tako da iz piščevih pisama imamo utisak da je to bilo djetinjstvo vrlo plitke ljubavi. Balzakova porodica prelazi da živi u Pariz 1814. godine. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu poklapa se sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskoj sloma dugovi će ga pratiti čitav život. Svom prezimenu je dodao plemićko « de » 1830. godine tako da je se od tada se potpisivao Honoré de Balzac. Poljska plemkinja, Evelina Hanska[1], sa svog imanja u Verhovnji[2], započinje prepisku sa Balzacom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom «strankinjom» koja se divi Balzacovim delima, razvija se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom sastaje se najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska odbija ruku Balzaca. Sa njom će putovati po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčaće se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu[3] u Ukrajini. Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku Akademiju. Prvi put (1839.) je povukao kandidaturu u korist Victora Hugoa, a drugom prilikom (1849.) dobija samo dva glasa. « Ljudska komedija » (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima nastoji da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzac je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru Ljudske komedije (objavljen 1842. godine) naglašava da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da Ljudska komedija sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze «Golicave priče» ni Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine.``

Izdavač: PLAMENICA, Ljubljana - Zagreb 228 str. : ilustr. ; 21 x 27,5 cm / Tvrd povez

Domentijan Život Svetoga Save i život Svetoga Simeona Prosveta i SKZ, Beograd, 1988. Tvrd povez, 424 strane, 21 cm, registar, literatura Na predlistu pečat starog vlasnika Stanje vrlo dobro očuvano

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez labaviji, i fali rikna, sve ostalo uredno! Žil Vern Čenseler, Zlatna knjiga Beograd, Štamparija Privrednik, 1938. Dnevnik putnika kazalona Ilustrovao: Đorđe Lobačev. Knjiga broj 76, februar 1938. Tvrd povez, strana 156. G. Kazallon je mislio da bi rezervacija prolaza na teretnom brodu od Charlestona do Liverpoola bio šarmantan način da se vrati u svoju englesku domovinu. Kad bi samo znao! Pomahnitali pomorski kapetan, katastrofa u skladištu, oluje, ugnjetavajuća vrućina, morski psi i glad samo su neki od mnogih nevolja koje muče i putnike i posadu. Hoće li netko od njih preživjeti olupinu Chancellora? Žil Vern pisac, vizionar, rodonačelnik moderne naučne fantastike. Njegovi romani su potsticali maštu čitalaca širom sveta, bilo da se radnja odvijala u nekom zabitom kutku Afrike ili na putu ka Mesecu. Pred vama su ilustracije prvog izdanja `Put na Mesec` koje se pojavilo pre više od sto godina u okviru izdavačke kuće J.Hetzel & Cio iz Pariza. Barbiken i clanovi Gan kluba su došli na ideju da ispale projektil iz džinovskog topa Kolumbija u pravcu Meseca. Uz tipičnu američku poslovnost ide i praktična strana ovog poduhvata: ubuduće bi za projektil bili okačeni `vagoni` prepuni turista željnih da provedu vikend na Mesecu! Vizija Žila Verna bi mogla da bude ostvarena u drugoj polovini ovog veka. O romanu Putovanje na Mesec Laka, šaljiva fantazija o tri imućna čoveka koji nakon američkog građanskog rata grade ogroman topovski projektil kojim se lansiraju na Mesec. Deo priče koji govori o projektilu i letu do Meseca zasnovan je na dobrim proračunima i, za ono vreme, pouzdanim podacima. Kasnije će se pokazati da su neke činjenice iz ovog romana neobično slične sa programom Apolo. - Vernov projektil u romanu se zove Columbiad, a komandni modul Aplola 11 Columbia. - Posada u obe letelice je tročlana. - Dimenzije projektila su veoma bliske dimenzijama Apolovog modula. - Vernovo putovanje počinje na Floridi, baš kao i misije Apola. Uz ovo treba napomenuti da je izgleda i Vernu bilo poznato da je mnogo lakše i jeftinije lansirati letelicu sa Zemljinog ekvatora (ili bar što bliže njemu) nego sa većih geografskih širina – a za to je Florida idealno mesto u SAD. Ono što je međutim sasvim nerealno u poduhvatu izbacivanja posade u topovskom projektilu je ogromna početna brzina potrebna za takav let da bi se letelica oslobodila Zemljine gravitacije. Tu brzinu ljudska posada ne bi mogla da preživi. Ovaj roman je ostavio vidnog traga u kasnijoj literaturi i filmu. Vernova priča je inspirisala prvi SF film, Putovanje do Meseca (A Trip to the Moon), koji je snimljen 1902. u režiji slavnog Žorža Melijesa. Pola veka kasnije, 1958. snimljen je drugi film: Od Zemlje do Meseca (From the Earth to the Moon). Zatim su sledile i neke TV adaptacije itd. Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5] Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6] Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture. Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom. Obrazovanje Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka. Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11] Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12] Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14] Porodični život U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18] Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21] Poslednje godine Vern u samrtnoj postelji Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23] Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24] Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25] Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26] Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine. Bibliografija Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel. Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje. Neobična putovanja 1863 — Pet nedelja u balonu (Cinq Semaines en ballon) 1864 — Put u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre) 1865 — Sa Zemlje na Mesec (De la terre à la lune) 1866 — Doživljaji kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras) 1867 — Deca kapetana Granta (Les Enfants du capitaine Grant) 1869 — Dvadeset hiljada milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers) 1870 — Oko Meseca (Autour de la lune, nastavak romana Sa Zemlje na Mesec) 1871 — Grad koji plovi (Une ville flottante) 1872 — Doživljaji tri Rusa i tri Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais) 1873 — Zemlja krzna (Le Pays des fourrures) 1873 — Put oko sveta za osamdeset dana (Le Tour du Monde en quatre-vingts jours) 1874 — Doktor Oks (Le Docteur Ox) 1874 — Tajanstveno ostrvo (L’île mysterieuse) 1875 — Čenseler (Le Chancellor) 1876 — Mihail Strogov, ili Carev glasnik (Michel Strogoff) 1877 — Hektor Servadak (Hector Servadac) 1877 — Crna Indija (Les Indes noires) 1878 — Petnaestogodišnji kapetan (Un Capitaine de quinze ans) 1879 — Pet stotina miliona Begeninih ili Grad čelika (Les Cinq cents millions de la Bégum) 1879 — Kin Fo (Les tribulations d`un chinois en Chine) 1880 — Parna kuća (La Maison à vapeur) 1881 — Prav, a osuđen (La Jangada,) 1882 — Zeleni zrak (Le Rayon vert) 1882 — Škola za Robinzone (L`École des Robinsons) 1883 — Tvrdoglavi Keraban (Kéraban-le-têtu) 1884 — Južna zvezda (L’Étoile du sud) 1884 — Arhipelag u plamenu (L’Archipel en feu) 1885 — Matijas Sandorf (Mathias Sandorf) 1886 — Lutrijski listić (Un Billet de loterie) 1886 — Robur Osvajač (Robur-le-Conquérant) 1887 — Sever protiv juga (Nord contre Sud) 1887 — Put za Francusku (Le Chemin de France) 1888 — Dve godine raspusta (Deux Ans de vacances) 1889 — Porodica Bezimenić (Famille-sans-nom) 1889 — Naglavačke (Sans dessus dessous) 1890 — Cezar Kaskabel (César Cascabel) 1891 — Gospođa Branikan (Mistress Branican) 1892 — Klaudijus Bombarnak (Claudius Bombarnac) 1892 — Dvorac u Karpatima (Le Château des Carpathes) 1893 — Mali gospodin (P’tit-Bonhomme) 1894 — Doživljaji kapetana Antifera (Mirifiques Aventures de Maître Antifer) 1895 — Ploveće ostrvo (L’Île à hélice) 1896 — Klovis Dardentor (Clovis Dardentor) 1896 — Pozdrav zastavi (Face au drapeau) 1897 — Zagonetka ledenog mora (Le Sphinx des glaces) 1898 — Veličanstveni Orinoko (Le Superbe Orénoque) 1899 — Testament jednog ekscentrika (Le Testament d’un excentrique) 1900 — Druga otadžbina (Seconde patrie) 1901 — Selo u vazduhu (Le Village aérien) 1901 — Morska zmija (Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin) 1902 — Braća kip (Les Frères Kip) 1903 — Gusari sa „Halifaksa” (Bourses de voyage) 1904 — Drama u Livoniji (Un Drame en Livonie) 1904 — Gospodar sveta (Maître du monde) 1905 — Provala mora (L’Invasion de la mer) 1905 — Kula svetilja na kraju sveta (Le Phare du bout du monde) 1906 — Zlatan vulkan (Le Volcan d’or) 1907 — Agencija Tompson & So (L’Agence Thompson and C°) 1908 — Lovci na meteore (La Chasse au météore) 1908 — Dunavski razbojnici (Le Pilote du Danube) 1909 — Preživeli s broda `Džonatan` (Le Naufrages du Jonathan) 1910 — Tajna Vilhelma Štorica (Le Secret de Wilhelm Storitz) 1910 — Juče i sutra (Hier et demain) 1919 — Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak (L’Étonnante Aventure de la mission Barsac) Drugi romani 1863 — Pariz u 20. veku (Paris au XXe Siecle, objavljeno tek 1994) Pripovetke 1851 — Drama u vazduhu (Un drame dans les airs) 1855 — Zimovanje na ledu (Un hivernage dans les glaces) 1872 — Fantaziranja doktora Oksa (Une fantaisie du Docteur Ox)

Tepisi i staze

PERL BAK - SABRANA DELA KOMPLET OD 20 KNJIGA Izdavači - Rad , Beograd , Matica Srpska , Novi Sad , 1983. Tvrd povez, preko 5000 strana ukupno Vrlo elegantan i reprezentativan komplet. Vrlo dobro očuvane knjige, na nekima je malo na rikni izbledeo zlatotisak na crnoj podlozi, videti fotografije 1. PERL BAK - Duga LJubav 2. PERL BAK - Jedan Brak 3. PERL BAK - Tri kćeri gospodje Lijang 4. PERL BAK - Duh i telo 5. PERL BAK - Glasovi u kući 6. PERL BAK - Sinovi 7. PERL BAK - Skriveni cvet 8. PERL BAK - Rastureni dom 9. PERL BAK - Dobra zemlja 10.PERL BAK - Drugi bogovi - ima manje oštećenje na korici 11.PERL BAK - Ponosito srce 12.PERL BAK - Živa trska 13.PERL BAK - Božji ljudi - ima fleku na korici 14.PERL BAK - Istočni vetar Zapadni vetar 15.PERL BAK - Zmajevo seme 16.PERL BAK - Mati 17.PERL BAK - Mandala 18.PERL BAK - Tvorac grada 19.PERL BAK - Paviljon žena 20.PERL BAK - Obećanje

Пред нама је прва у низу књига из колекције Посебна издања – Рововац (1916), фототипско-транскрибовано издање рукописног листа Станислава Кракова. Овај јединствени хумористичко-сатирични рововски лист покренут је децембра 1916. године на обронцима Кајмакчалана, на само 150 м од бугарских ровова, а престао је да излази у Петелину јануара 1917. године. Од укупно седам бројева, сачувана су четири непотпуна које је Краков поклонио Народној библиотеци Србије 1942. године поводом обнављања њеног фонда након бомбардовања 6. априла 1941. године. За Рововац се може рећи да је много више од рововског листа. Рововац је хронологија збивања, ток живота, стање свести, сублимирано болно искуство, сурова реалност обојена сатиром, антиратним цинизмом, црним хумором. Због свог садржаја у којем очитавамо типизиране појаве својствене свим ратовима у свим временима, Рововац поседује универзално значење, док због времена настанка и раритетности примерка представља културно добро од изузетног значаја. 26 cm, 160 str, ilustrovano

Knjiga je dobro očuvana,na francuskom .Spoljni omot malo okrzan i lepljen saunutrašnje strane. < Née au début de la Seconde Guerre mondiale, elle est la fille d`un comptable dans l`administration de l`Église et d`une mère qui avait suivi des études de biologie. Elle a une petite sœur, Ivanka. Elle étudie dans une école maternelle française religieuse, bientôt interdite par les autorités communistes, puis à l`école communale, tout en continuant de fréquenter l`Alliance française. Venant d`une famille non communiste, elle n`a pas le droit de porter le drapeau à l`école et doit renoncer aux études d`astronomie qu`elle envisageait à Moscou mais, puisqu`elle parlait français, elle sert comme interprète lors de la visite de dignitaires du PCF en Bulgarie, comme Waldeck Rochet. Comme tous les élèves, elle appartient aux Jeunesses communistes ; elle écrit par ailleurs dans le quotidien universitaire Jeunesse populaire1. Grâce à ses connaissances en littérature française, elle déménage à Paris en 1965 sur une bourse du gouvernement français2,1. En 1969, elle soutient une thèse sous la direction de Lucien Goldmann, publiée l`année suivante sous le titre Le Texte du roman. Approche sémiologique d`une structure discursive transformationnelle. En 1973, elle soutient un doctorat d`état, publlié l`année suivante sous le titre de La Révolution du langage poétique. Elle fait une carrière universitaire, devenant professeure à l`université Paris-Diderot et fondatrice du centre Roland Barthes. Elle est membre honoraire de l`Institut universitaire de France. Elle a donné des enseignements en sémiologie à l`université d`État de New York. Elle est psychanalyste, membre de la Société psychanalytique de Paris depuis 1987, puis membre titulaire depuis 1997. De 1971 à 1977, elle partage l`engagement maoïste de Philippe Sollers et de la revue Tel Quel. En février 1978, elle fait partie des membres fondateurs du Comité des intellectuels pour l`Europe des libertés3. En 2003, elle fonde avec le professeur Charles Gardou, le Conseil national du handicap (CNH) qui a pour but de sensibiliser, former et informer la population sur les différents handicaps et leurs prises en charge4. Le 20 mai 2005, seront organisés par le CNH les premiers États généraux du handicap à l`UNESCO5. Le but de cette journée qui a réuni plus de 1 800 personnes, était d`engager la société civile à trouver des solutions pour améliorer la vie et l`insertion des personnes en situation de handicap autour de 8 thématiques : vie autonome et citoyenne. Vie, santé, éthique et déontologie. Vie affective, familiale et sexuelle. Vie professionnelle. Vie scolaire. Vie artistique et culturelle. Vie sportive et loisirs. Vie et dignité et grande dépendance. Les résultats de cette journée seront publiés dans un livre blanc6. En 2008, elle a créé à l’occasion du 100e anniversaire de la naissance de Simone de Beauvoir, le prix Simone de Beauvoir pour la liberté des femmes, récompensant l’œuvre et l’action de personnes contribuent à promouvoir la liberté des femmes dans le monde. En 2011, Julia Kristeva est invitée par le pape Benoît XVI à la Journée de réflexion, de dialogue et de prière pour la paix et la justice dans le monde, à Assise, le 27 octobre 20117.<< `Julia Kristeva`s psychoanalytic investigation of love leads her to the extraordinary case of Teresa of Avila, and to the `inoperable` rapport of desire and the need to believe. Kristeva remains faithful to psychoanalysis and to non-belief while offering this thoroughly engaging `imagined life` of Saint Teresa. It is of the greatest pertinence in a world that seems to have revived the need to believe in aggressive forms.`