Savremene arapske zabranjene priče. Zekerija Tamir – Idris el Sagir – Abdusetar Nasir – Selva Bakir – Fahri Kaavar – Adil Kamil – Hedija Husein – Abdulah Hakam – Mahmud el Adžemi Mala antologija 12 kratkih priča devetorice renomiranih savremenih pisaca iz 7 arapskih zemalja, prevedenih na srpski sa savremenog standardnog arapskog jezika, poseban je kuriozitet jer je svaka priča bila povod ili za hapšenje autora ili za zabranu časopisa gde je nepodobna priča objavljena ili za nasilno provaljivanje u prostorije časopisa. U drugom delu knjige čitalac ima priliku da, uz kratku biobibliografsku belešku o svakom piscu, stekne uvid u istorijat slučaja posle objavljivanja svake „proskribovane“ priče, sa političkim konsekvencama i po priču i po pisca. Posebno je zanimljivo bilo traganje za identitetom saudijskog pisca prve priče u antologiji, koji se potpisao pseudonimom jer je strahovao od odmazde tajne policije u svojoj zemlji. U svojevrsnom post skriptumu na kraju knjige priređivač i prevodilac Srpko Leštarić daje svoj pogled na značaj ovakvih antologija, angažovanost savremenih pisaca i univerzalnu vrednost ovakvih priča, ma s kog kraja sveta dolazile, priča koje život prikazuju bez ulepšavanja i pisaca koji zastupaju slobodu književnog izraza bez tabu-tema.

Šerlokova majka je umrla, otac je nestao u Indiji, a njegova sestra se čudno ponaša. Porodica Holms se lagano raspada, i čak ni brat Majkroft ne može da je sačuva na okupu. Šerlok je zabrinut oko svega što se dešava i zajedno sa Majkroftom ispituje namere sumnjivog sestrinog verenika, koji iznenada nestaje bez traga u svojoj kući. Gde je nestao i kakve to veze ima sa izgradnjom Sueckog kanala u Egiptu? Odgovori će potresti svet i pretiti da razore porodicu Holms.

Prvi roman epske fantastike autorke Milene Stojanović inspirisan slovenkom mitologijom. Priča je smeštena u srednjovekovnu Srbiju sa fokusom na Petrušku oblast, kojom je u to vreme vladao župan Vukoslav. Dečak Crep, sin slavnog župana Vukoslava, saznaje da ima još dva brata razdvojenih po rođenju. On za rođendan dobija vilinski mač, ali i moć preobražaja u obličje zmaja. Uči tajne magijskih veština od Vujina, starca kome niko ne zna broj godina, a koji je ceo život proveo uz Crepa, čekajući dan kada će krenuti u potragu za braćom i ka ostvarenju drevnog proročanstva, izrečenog od samih bogova. Slovenska boginja smrti i zime Morana, na sve načine pokušava da osujeti Crepa u planovima, sklapajući saveze sa mračnim silama, a sve s razlogom da se Trojstvo braće ne okupi, i ona zauvek ne bude uništena. U svojoj nameri da pronađe braću upoznaje veliki broj ljudi, koji su svojim sudbinama vezani za staru pagansku veru, ali i on sam preispituje svoja učenja, a sve se to događa na pragu hrišćanstva, i neposredno pre kosovskog boja. U potrazi mu pomažu starac Vujin, druid stare vere, otac Vukoslav, tadašnji župan, Lazar Hrebeljanović, i mnoga magijska bića Žar ptica, vile, patuljci, mađionik, krilati pegazi i divni jednorozi, koje će čitaoci imati prilike da upoznaju, na Crepovom putu da nađe braću.

O knjizi Dobitnik Evropske nagrade za književnost 2014. Duhovita i istovremeno dirljiva priča o protivrečnostima savremenog grčkog društva, viđena očima antijunaka ovog romana Hrisovaladisa, pedesetogodišnjaka razapetog između provincije i prestonice, Grčke i Evrope, sebe i okruženja, profanog i sakralnog. Suočen sa nezaposlenošću i nemaštinom, bolešću i izdajom, kako žena i poslodavaca, tako i svojih najbližih, on ipak korača podignute glave u nameri da savlada talase nadolazeće krize: ekonomske, zdravstvene i moralne. Njegov neprekinuti monolog priziva u sećanje ceo život, od detinjstva do zrelih godina, naizmenično jezikom provincijalca i građanina. Pred naznakama talasa izbeglica i emigranata u Grčkoj, Hrisovaladis se humorom i snovima brani od stvarnosti u kojoj mu je sve tešnje, on je Don Kihot koji traga za svojom Dulčinejom, Prometej naših dana koji žudi da postane Svetogorac… „Pisac u ovoj knjizi uspostavlja zadivljujuću ravnotežu između tragičnog i komičnog.“ literature.gr „Izuzetno pogođen psihološki portret savremene Grčke.“ Efimerida ton Syntakton „Nezaboravna, književno savršena priča sa besprekornim zapletom.“ Frear Magazine

O knjizi Raskošna i opojna pripovest o ljubavi, prevari i zlatnom dobu holandskog slikarstva. Početkom sedamnaestog veka stanovnike Amsterdama obuzela je lalomanija. Taj egzotični cvet zaveo je mnoge. Ali dušu bogatog trgovca Kornelisa Sandvorta zanosi njegova prelepa supruga Sofija. Ona je njegovo najveće blago i nada se da će mu doneti sreću koju ni njegovo veliko bogatstvo ne može da kupi. Kornelis čezne za naslednikom, ali zasad Sofija i on nemaju sreće. U želji da ovekoveči sebe i nju, naručuje zajednički portret od darovitog mladog slikara Jana van Losa. Ali, dok Van Los počinje da prenosi Sofijin lik na platno, između prelepe mlade žene i darovitog umetnika polako se budi strast. Istovremeno, započinje i igra između žitelja kuće. Iz ambicija, želja i snova rađa se velika obmana, i dok se laži množe, događaji se kreću ka uzbudljivom i tragičnom vrhuncu. U ovom maštovitom i zanosnom bestseleru, Debora Mogah je stvorila pravu književnu retkost – čarobno i lirsko delo koje je istovremeno i izuzetno čitljivo. Još od Devojke sa bisernom monđušom nije se pojavio roman koji tako živopisno oživljava jedno vreme, jedno mesto i jednu strast. „Ako vam je potreban predah i izlet u daleki predivni svet, svakako treba da pročitate Doba lala.“ New York Post „Pažljivo osmišljena, precizno vođena priča sa neočekivanim obrtima.“ Entertainment Weekly

O knjizi: Najpoznatiji i najprevođeniji izraelski autor Efraim Kišon preminuo je u svom domu u Švajcarskoj, u 80. godini života. Ova vest pre nekoliko nedelja obišla je čitavu planetu i rastužila mnoge koji su čitali radove ovog satiričara, jedinstvenog po svome stilu, pričama u kojima se mogu prepoznati svi iako je on "na tapet" svog "suvog i urbanog humora" često stavljao običan život u Izraelu, uključujući svoje najbliže okruženje pa i sebe. Kišon je zapravo čitaocu nudio ogledalo u kojem on može da pronađe mnogo toga sa čime može da se poistoveti. Rođen je 23. avgusta 1924. u mađarskoj prestonici Budimpešti, pod imenom Ferenc Hofman. Preživeo je strahote nemačkih logora u Drugom svetskom ratu, između ostalog i trenutak kada je jedan nemački oficir poređao Jevreje u red i ubijao svakog desetog. Kišon je uspeo da na kraju pobegne iz logora Sobibor. Kasnije će o tom iskustvu napisati: "Napravili su grešku - ostavili su jednog satiričara živog". Posle Drugog svetskog rata imigrirao je u Izrael (1949), i počeo da piše političku i socijalnu satiru, prvo u novinama (dnevne članke za list Maariv pisao je neprekidno 30 godina), a potom u knjigama koje su se bavile životom u novoj jevrejskoj državi. Efraim Kišon postaje 1949, zapravo, on je još 1945. promenio prezime u Kišont, ali je "konačno" ime dobio od izraelskog imigracionog službenika koji ga je "krstio" Efraim Kišon. Publiku osvaja već prvom knjigom "Osvrnite se gospođo Lot", a uspesi slede preko "Nojeve barke, turističke klase", ili "Tako nam je žao što smo pobedili!", u kojoj se pozabavio "šestodnevnim ratom iz 1967. godine" koji je tada već bio kritikovan u nekim delovima Evrope. Nagrade Efraim Kišon dobio je pregršt nagrada. Sve je počelo 1953, kada mu je pripala izraelska "Noradu" nagrada za književnost, a zatim su, između ostalih, usledile: izraelska "Sokolov" nagrada za izuzetan žurnalistički rad (1958), Specijalni Medaljon bugarske spisateljske asocijacije (1966), izraelska "Herzl" nagrada za literaturu i izraelska "Jabotinski" nagrada za knjige "Tako nam je žao što smo pobedili" i "Žal za pobednicima!" (1970), Nagrada predsednika Univerziteta Tel Aviv (1979), "Till Eugenspiegle" nagrada u Hamburgu (1980), "Noble" nagrada Asocijacije za promovisanje humora "Aphia" u Parizu (1981), "Zlatna kamera" u Berlinu za izuzetne TV filmove (1984), "Karl Valentin" nagrada u Minehnu (1985), Orden "Cordon belu de Saint Esprit" za literarni rad (1988), Velika literarna nagrada Mađarske u Budimpešti (1998). Mnogi ga najbolje znaju kao pisca, čijih je više od 50 knjiga prevedeno na 37 jezika i štampano u tiražu od oko 43 miliona primeraka, a stekao je naročito odane obožavaoce u zemljama nemačkog govornog područja. Njegove porodične priče najprodavanije su na svetu, ne računajući Bibliju, od svih dela pisanih na hebrejskom jeziku. Osim toga, on je oformio pozorištnu kompaniju, njegov komad "Ugovorni brak" jedan je od najdugovečnijih u Izraelskom pozrištu, a 60-ih godina počinje da se bavi pisanjem scenarija, kao i režijom filmova. Tako je, recimo, "Salah Shabati", satirična priča o novim imigrantima iz severne Afrike koji se bore protiv birokratije i predrasuda u Izraelu, bio nominovan za Oskara 1964. godine. Ista ideja viđena je u prošlogodišnjem izraelskom filmu "Turn Left at the End of the World", što je najbolji primer kako je Kišonova oštra vizija uticala na generacije umetnika u Izraelu, koje mnogi sigurno nisu ni bili svesni. Kišon je napravio sedam ostvarenja koja se smatraju klasicima u Izraelu, a još jednu nominaciju za Oskara dobio je sa filmom "Policajac" iz 1971. Od filmskih nagrada, dobio je Zlatni globus za najbolji strani film za oba pomenuta ostvarenja. "Ovo je zemlja gde niko ne očekuje čuda, već ih svi uzimaju kao dar", rekao je jednom Kišon. On je imao pomešana osećanja prema Izraelu, naročito u poznijim godinama svog života. Često je bolje bio prihvaćeniji u inostranstvu nego u Izraelu, zemlji koja je bila meta njegovih najoštrijih bodlji. Upravo zahvaljujući njemu i skretanjem pažnje na socijalne probleme sa kojima se narod suočavao kroz smeh, pomogao je u postavljanju nacionalnog diskursa. Genije komike internacionalnog kalibra - Efraim je bio genije komike internacionalnog kalibra. Izrael je izgubio velikog humoristu, a ja sam izgubio najboljeg prijatelja - Josef Lapid, opozicioni lider u izraelskom parlamentu. - On je dizao moral ovoj zemlji i imao veliki uticaj na (bivšeg premijera Levija) Eshkla - rekao je Kišonov dugogodišnji prijatelj Haim Topol, glumac, dodavši da su njegove novinske kolumne stizale do srca i uma "običnih čitalaca i onih koji su donosili odluke". Po njemu, Kišon je bio naročito značajan faktor tokom teškog perioda 60-ih kada je mlada država bila okružena neprijateljima i bila pod pritiskom da se dokaže svojim građanima. - On je oduvek imao osećanje da nije dobrodošao u Izraelu. Često je govorio da oseća kako su rođeni Izraelci protiv njega, kao mađarskog imigranta - rekao je njegov prijatelj Topol. - Nikakve teškoće nisu mogle da spreče cvetanje njegovog talenta i neverovatne spisateljske sposobnosti - rekao je izraelski premijer Arijel Šaron o Kišonovoj transformaciji iz osobe koja je izbegla holokaust do čoveka koji je postao kulturna ikona. Izraelski premijer je, na razgovoru u kabinetu kada se saznalo za smrt Kišona, dodao kako je on uvek pisao na hebrejskom, jeziku koji je naučio kao imigrant. "Bolna je činjenica da se Kišon tokom dugog niza godina osećao odbačenim od izraelskog kulturnog establišmenta. Ali njegov monumentalni rad ostaje sa nama i biće tu za buduće generacije", dodao je Šaron. - Moj otac je rekao: Divno je osećanje kada su deca mog krvnika moji obožavaoci", rekao je Kišonov najstariji sin Rafi o uspehu svoga oca u Evropi, naročito u Nemačkoj. Kišon je dobio mnoge nagrade, među ostalima i Izraelsko priznanje za životno delo 2003. godine, ali već tada je bio prilično odvojen od svoje zemlje, provodeći većinu vremena u Švajcarskoj. Njegov prvi brak tamo, 1946. sa Evom Klamer, okončan je razvodom. Potom se 1959. oženio Sarom Lipovic koja je preminula 2002, pa se 2003. oženio Lizom Vitasek. Imao je troje dece - Rafaela (1957), Amira (1964) i Renanu (1968), kao i petoro unučića. Vladimir Todorović

O knjizi: Mihail Bulgakov (1891-1940), po obrazovanju lekar, za života je bio poznat samo u užim umetničkim krugovima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza po svojim dramskim okušavanjima. Posmrtnu slavu velikog pisca doneo mu je raskošni, složeni i simbolično autobiografski roman "Majstor i Margarita".Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima između čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima izmedju čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.

O knjizi: Ispovedno-dnevnička proza Knuta Hamsuna "Po zaraslim stazama" piščev je pokušaj da se sebi i drugima razjasni situacija u kojoj se našao nakon sloma nacizma, kada se – kao jedan od najznamenitijih nacističkih kvislinga u celoj Evropi – obreo u nekoj vrsti zarobljeništva otvorenog tipa, čekajući nekoliko godina na suđenje u kojem će na kraju biti lišen gotovo celokupne imovine. "Po zaraslim stazama" poslednje je Hamsunovo delo, svojevrsni (ne)prilikama iznuđeni appendix, valjda nastao zato što je i njegovom autoru bilo jasno da je za njega bolje da o svom "slučaju" ponešto i sam kaže, nego da prepusti samo drugima da o njemu govore... Iako već vrlo star, gotovo gluv i sve slabijeg vida, iako zatočen u prilikama daleko od normalnih, Hamsun će i kroz ovu knjigu gusto posejati ne baš slabašne odsjaje svoje spisateljske veličine iz najplodnijih dana: drugim rečima, iole kritičnog čitaoca Hamsun nikako neće uspeti da uveri u svoju Svetu Nedužnost, ali će sam taj pokušaj biti... pa, gotovo maestralan. (Teofil Pančić)

O knjizi: Kao u jezivoj i apsurdnoj bajci, glavnog junaka ovog dela, Hjua Persona, sudbina će tri puta odvesti u švajcarsko planinsko odmaralište, gde će se dogoditi neki od prelomnih trenutaka u njegovom životu. Poslednje, četvrto putovanje, sada već nervno rastrojenog junaka – hodočašće kojim i započinje ova knjiga – zapravo je retrospektiva malih pobeda i velikih poraza, intrigantnih i skandaloznih odnosa, socijalnih posrtanja, i svih onih dovoljno mračnih detalja koji čine život i koji lako mogu, mnogo godina kasnije, da vaskrsnu pred očima.

Neki ljudi najviše vole svoju decu, neki svoga muža ili ženu, neki prijatelje, neki oca ili majku, braću ili sestre, neki samo sebe, neki ne prave razliku, a Fante je najviše voleo svoju ženu Džojs. Knjiga Puna života posvećena je njoj, mada je centralna ličnost romana burleskni Fanteov otac. . .

O knjizi: Da nije bilo tako strašnog greha, ne bi bilo ni tako dubokog pokajanja. Od autorke hit romana Evgenija Hajden! Jednog Božića, u nastupu potpunog rastrojstva, Ognjen je ubio Krstanu. Ona je živela i umrla kao mučenica, on kao pokajnik. Kroz njihovu potresnu životnu dramu, hrabra i odvažna Danja se suočava sa strašnom tajnom svojih predaka, teškim uspomenama iz detinjstva, proročkim snovima, ispunjenjem zaveta i zlom kobi svoje porodice. U grozničavoj želji da pronikne u tajnu smrti, Danja pokušava da, uspokojavajući tuđu, uspokoji i svoju savest. Ali da li je to odista moguće za nekoga ko u sebi ima nečiste krvi? Pisan kao poezija u prozi, raskošnom deskripcijom, snažnim lirskim nabojem i nesvakidašnjim plamsajem nadstvarnog roman Krv u ledu otkriva nam izgrađenog autora koji virtuozno ponire u psihološke bezdane ljudskih sudbina i daruje nam zrelo i snažno literarno ostvarenje koje će dotaći svačije srce.

O knjizi: Nesvakidašnje uzbudljive priče o ljubavi, o odrastanju i porodičnom životu, o gradskoj svakodnevici i o iznenadnim događajima koji junacima ovih priča menjaju sliku njihovog života. Priče o ljubavi bez koje nije moguće, a sa kojom nije lako. U isto vreme, ove priče, ispunjene i slikama ljubavne žudnje i scenama patnje zbog ljubavi i neispunjenosti, pripovedaju i o tome kako ljubav počinje i kada se završava. Priče upečatljivog stila sa jakom psihološkom osnovom. U ovim pričama ljubavi i tajanstva, žudnje i traganja za mogućim mirom uvek se otkriva napetost koja im daje posebnu snagu i dramaturgiju. Srpsko izdanje knjige koja je objavljena u Nemačkoj, Španiji i Sloveniji. Za knjigu U što se zaljubljujemo Roman Simić je dobio nagradu Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj.

O knjizi: Nemoguće je prepustiti zaboravu ili ignorisati delo Leni Rifenštal, pošto je ono promenilo filmski izraz isto onako kako je drugo veliko civilizacijsko dostignuće nacističke Nemačke, autoput, promenilo svakodnevni život. Da Hitler nije imao potrebu da brojno ljudstvo i tehniku preveze na Istočni front, možda bi se od Beograda do Niša danas najbrže putovalo srpskom železnicom. Da ideologija o rasnoj nadmoći nije nadahnula Leni Rifenštal da u slow-motionu prikaže tela atletičara, mi danas ne bismo znali da je Milorad Čavić u onoj trci zapravo pobedio Majkla Felpsa. Leni Rifenštal nije izumela ta tehnička rešenja, ali ih je prva primenila u filmovima tako velikih razmera. Takođe je i definisala medijsko predstavljanje sportskih događaja kakvo danas poznajemo. Činjenica da je opus Leni Rifenštal danas uvršten u kanonska dela filmske umetnosti, jedini je moguć sled događaja. „Olimpija“ i „Trijumf volje“ neizbežan su deo svakog kurikuluma istorije filma, iako se ideje koje su ih inspirisale odavno smeštene u „ropotarnicu istorije“. Rifenštalova kao ličnost – kao propagandista nacista – u kontekstu istorije filma posmatra se odvojeno od Rifenštalove kao umetničkog genija i pionira kinematografije. Njena ideološka pripadnost ne relativizuje značaj njenog dela. Marko Milosavljević

O knjizi: Mega-magnat Bil Gejts jednostavno je najbogatiji i najuspešniji privrednik svih vremena.Njegova izuzetna vizija i opsesivna želja za pobedom stvorili su stil rukovođenja radikalno drugačiji od svega što je poslovni svet dotad video. Neautorizovani vodič za to kako da poslujete i obogatite se kao Bil Gejts donosi univerzalne lekcije izvedene iz fenomenalnog uspeha Bila Gejtsa i definiše 10 tajnih strategija rukovođenja koje se mogu primeniti na svaku vrstu posla ili karijeru. ŽELITE LI DA BUDETE NAJBOLJI? Tajna fenomenalnog uspeha je u vašim rukama.

O knjizi: Prvi roman velikog norveškog pisca na srpskom jeziku. Drame i romani Juna Fosea prevedeni su na više od četrdeset svetskih jezika. Jun Fose je jedan od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca. Drame Juna Fosea igrane su u preko 700 pozorišta širom sveta. Roman To je Ales govori o čoveku koji je nestao u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva i priča o njemu koju u formi intenzivne ispovesti kazuje žena s kojom je živeo. Majstorsko pripovedanje o uspomenama koje se neprestano vraćaju, o misterioznosti nestanka i o živom duhu nesmirene priče. Psihološki iznijansirano kazivanje ispunjeno dramskom tenzijom i stilskom i jezičkom perfekcijom.

Čuvajte se tajnih ljubavi, jer dok venu u tami, ledom će vam okovati srce. „Duboko verujem da volimo samo jednom. No katkad, onaj kojeg mislimo da volimo, nije naša srodna duša. Onda očajavamo misleći da više nikoga nećemo voleti, i ne pomišljajući da nas susret sa srodnom dušom tek čeka.“ Ejli Loson je stigla do tačke s koje nema povratka. Godine bezuspešnih pokušaja da se ostvari kao majka, muževljeva preljuba i nerazumevanje bezosećajne majke s kojom nikada nije pronašla zajednički jezik, naterali su je da se suoči s bolnim izborom: nastaviti košmarni život s onima koji su je izdali i uskratili joj podršku, ili otići. A ima li boljeg mesta za novi početak od idilične i tajnovite varoši u škotskim visovima, u kojoj je Ejli provela najlepše dane detinjstva? U predivnim škotskim predelima odvija se provokativna i uzbudljiva priča o ljubavi i porodici, koja će vas naučiti da drugačije posmatrate gubitke, da život, čak i kada zadaje jedan udarac za drugim, čuva za vas još jednu priliku, neuporedivo bolju od one koju ste propustili. „Izuzetna priča! Uverljiva, topla i majstorski ispričana. S Danijelom Sačerdoti u dobrim ste rukama.“ Pafin rivju

O knjizi: "Zdravo,Zovem se Roza i preko ušiju sam zaljubljena u najsmešnijeg momka koji se najbolje ljubi na svetu. Nażalost, mamu to ni najmanje ne interesuje. Ona je odlučila da se preselimo u Amsterdam, milion kilometara daleko od Nozea. Zašto me odmah ne kidnapuje i odvede na Jużni pol? Pod hitno mi je potreban novi plan, kako mamu da odvratim od te lude ideje!" Mnogobrojne savete čućete od Roze, stručnjaka za ljubavne probleme u knjizi "Kako da preżivim svoj život bez tebe" autorke Fransin Omen.

O knjizi: „Ova knjiga je nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent-Egziperi... Verujem da, kada jednom posetimo svetove Džonatana Galeba, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.” Ernest K. Gan, autor knjige The High and The Might Ričard Bah je pisac i pilot, autor tri knjige o čaroliji letenja. Preko deset godina radio je kao urednik letačkog časopisa, i napisao više od stotinu tekstova i priča. Kao nekadašnji pilot američke ratne avijacije, i sada se retko udaljava od aviona.

O knjizi: Kakvu tajnu kriju kabine luksuznog broda Selesta koji s turistima krstari Nilom? Na letovanju, iz pare turskog kupatila pomalja se uspomena na lice voljenog Raula od koga njegova žena uporno beži. Susret junakinje sa sestrom u Parizu možda će izgladiti strašnu izdaju koja ih dugo razdvaja. Takve igre sa likovima čine od zbirke priča All Inclusive svojevrstan roman-mozaik. Prirodno je da jedan od bitnih junaka ove knjige bude hotel – prava riznica tajni – gde god se nalazio. Iako žive u različitim delovima sveta, svi junaci-putnici imaju zajedničku crtu – ličnu, suštinsku priču od koje ne mogu da pobegnu i koja ih, dobro pohranjena u njihov duševni prtljag, prati po usputnim hotelima. Uzbudljiva i bez premca, knjiga All Inclusive poziva na mentalno putovanje, od transkontinentalnog do transseksualnog. Kao neprikosnoveni poznavalac ženske prirode, Ljubica Arsić je spisateljica s nepogrešivim talentom da u običnom pronalazi neobično i upečatljivo, držeći čvrsto čitaoca u strastvenoj mreži svog pripovedanja.

O knjizi: Od autorke knjige Kad je svet imao brkove. Potresna savremena drama o likovima lišenim sudbine. Žena bez horoskopa je roman o dve porodice koje vezuje okolnost da su im deca, dva mladića sa beogradskog asfalta, u istoj zatvorskoj ćeliji. Glavna junakinja Marina, koja nekoliko puta propušta da poseti svog sina u zatvoru, pokušava, kao i svi junaci ovog romana, da pobegne iz mreže bezizlaza koja se plete kao usud oko svih junaka, da se oslobodi krivice za sinovljev prestup i da se istovremeno izbavi iz okova svog uzdrmanog braka. Opori humor, empatija prema likovima sa periferije života i lapidaran stil potvrđuju Anu Radmilović kao nesporno darovitog romanopisca. „Ana Radmilović vešto plete priču o ljudima čije je živote sudbina nemilosrdno propustila kroz prste. To su ljudi koji se trude da sanjaju drugačiji život, ljudi koji teškom dramatikom ovog romana pokušavaju da ne zaborave sebe i ono što im najviše nedostaje – ljubav.“ Jelica Greganović „Duboko verujem u prvu i poslednju rečenicu, kao i u filmu, prvi i poslednji kadar su najbitniji. Osim toga, ovaj roman uvukao me je u sebe pre svega na emotivnom planu, ljudi iz miljea za koji nisam imao nimalo saosećanja postali su mi bliski toliko da sam tugovao sa njima, bojao se za njih, osećao prazninu koja zauzima veći deo njihovih duša. Uživao sam čitajući ovo štivo, a šta još tražiti od književnosti?“ Milorad Milinković

O knjizi: Najnoviji roman Tarika Alija bogata je i raskošna hronika čija se radnja odvija u dvanaestom veku, u Kairu, Damasku i Jerusalim. Knjiga o Saladinu predstavlja izmišljene memoare Saladina, Kurda koji je oslobodio Jerusalim od krstaša, koji svoja sećanja u pero kazuje Jevrejinu Ibn Jakubu, ličnom pisaru. Saladin dopušta Ibn Jakubu da razgovara sa njegovom ženom i slugama kako bi u memoarima mogao da prikaže celovit sultanov portret. Sledi čitav niz međusobno povezanih priča, pripovesti prepunih topline, sočnog humora i strasti, u kojima se ideali sudaraju sa stvarnošću, a želje brkaju sa snovima. U središtu radnje nalazi se dirljiva ljubavna priča između sultanove najdraže žene Džamile i prelepe Halime, koja je kasnije dospela u harem. Roman opisuje uspon Saladina do sultana Egipta i Sirije i prati njegove pripreme da, u savezu sa podanicima hrišćanima i Jevrejima, povrati Jerusalim od krstaša.

O knjizi: Nekada nisam bio ovakav, ali nekada ništa nije bilo ovakvo. Pristalica sam gledišta da kroz život prođemo nekoliko mutacija, na svakih sedam godina po jednu, i u svakom krugu dobijamo priliku da se, na osnovu pređašnjih iskustava, preoblikujemo u novu, bolju, celovitiju ličnost. Neko tu priliku ne koristi, nego se reciklira iznova i iznova, bude kopija sebe nezapočetog ili nedovršenog, s istim nedostacima, predrasudama, rupama u sećanju i znanju. Neko je koristi donekle, pa posustane. Ja sam nameran da zaokružim predviđen ciklus, nađem svoju meru i ne budem od onih kojima kažu, kad ih sretnu na ulici: „Ništa se nisi promenio.“ Kako je to moguće, da se misleći čovek ne promeni? Pa da je život igranka, a nije, posle sat vremena bili bismo znojavi i izgužvani, a kamoli posle sedam godina u žrvnju. U času kad stara godina napušta scenu, a nova na nju stupa, junaci ove knjige prebiraju po sopstvenim životima u potrazi za osloncem, odskočnom daskom ili silom koja će ih voditi dalje. Jedan osnovac, jedna tinejdžerka, jedna penzionerka i sedmoro životnih udarnika u najboljim godinama, uhvaćeni u hodu, kazuju bez dlake na jeziku šta im je na umu, uvek vezani dubokom ljudskošću, katkad razdvojeni nemarnom igrom slučaja. U ovoj duhovitoj pripovesti koja se, kao klupko, odmotava pred budnim okom čitaoca, pisac nam srce hvata za gušu i ne pušta ga do kraja, kada ste slobodni da se poslužite vinom i predahnete u tišini, s likovima koje od ranije znate, kraj jezera na kom ste i ranije bili. Ko okleva, neka ostane na suvom; ko želi, neka uđe u vodu. Preporučljivo je, u oba slučaja, ponuđenu čašu iskapiti do dna – vino je oporo, ali pitko, bistri misao i ne izaziva mamurluk...

O knjizi Pedeset dve greške u mišljenju koje je bolje prepustiti drugima. „Ova knjiga će promeniti vaš način razmišljanja.“ Prof. Den Goldstin, London Business School Naš mozak prilagođen je životu lovaca i sakupljača. Međutim, svet u kakvom danas živimo radikalno je drugačiji. Zato nastaju sistematske greške u mišljenju – greške koje mogu naneti veliku štetu vašem novcu, karijeri, sreći. Rolf Dobeli objašnjava najpodmuklije „greške u mišljenju“ u čije zamke stalno upadamo i odgovara na pitanja: – Zašto sistematski precenjujemo sopstveno znanje (a druge smatramo glupljim nego što stvarno jesu)? – Zašto nešto ne postaje ispravnije samo zato što milioni ljudi veruju u ispravnost toga? – Zašto verujemo u neke teorije čak i kada se dokaže da su pogrešne? Izuzetno domišljata knjiga koja nas uvodi u suštinu ljudskog mišljenja. „Rolf Dobeli je vrstan poznavalac činjenica, a uz to je obdaren i pronalazačkim duhom – što je kombinacija koja se posle renesanse retko sreće.“ Nasim Nikolas Taleb, filozof „Izuzetno zabavna knjiga koja nas uvodi u suštinu ljudskog mišljenja.“ Prof. dr Roland Berger, osnivač i počasni predsednik firme Roland Berger Strategy Consultants „Svaki direktor morao bi ovu knjigu da nosi u svojoj aktentašni.“ Ton Bihner, generalni direktor AkzoNobela

O knjizi Prvi roman o Herkulu Poarou. Ovo je knjiga Agate Kristi od koje je sve počelo – majstorski način da se upoznamo s njenim vrhunskim detektivom Herkulom Poaroom i njegovim legendarnim sposobnostima razrešavanja zločina. U ovom izdanju predstavljamo vam Tajanstveni događaj u Stajlsu s prethodno izostavljanim poglavljem i uz komentar Džona Karena, izuzetnog poznavaoca dela Agate Kristi. Ko je otrovao bogatu Emili Ingltorp i kako je ubica uspeo da uđe u njenu sobu zaključanu iznutra i da otuda neopažen umakne? Osumnjičenih ne manjka u otmenoj staroj kući Stajls kort – od muža s kojim se otrovana dama nedavno venčala i koji joj je u svemu ugađao, preko njene dvojice pastoraka, njene odlučne družbenice i poverenice, pa do lepuškaste štićenice koja radi u bolničkom dispanzeru. Na pozornicu prvi put stupa nezaboravni belgijski detektiv da na svoj neprevaziđeni način povede istragu o tajanstvenom slučaju. „Kad čitate savršene zaplete Agate Kristi, osećate se kao da grizete sočnu jabuku: zadovoljstvo je čisto, sveže i potpuno.“ Tana Frenč, autorka bestselera U šumi, Sličnost i Kobno mesto

O knjizi: Ank-Morporkom šeta vukodlak s predlunarnim sindromom, a tu negde su i patuljak koji drži do sebe i golem koji je počeo da misli svojom glavom. Ali za komandanta Vajmsa, zapovednika ankmorporške Gradske straže, to je tek početak... Sve smrdi na izdaju. Odigrao se zločin. Ne samo da sad treba otkriti aliko, nego i alikako, a on čak nije siguran ni ališta. Ali čim sazna koja su prava pitanja, poželeće da čuje i odgovore. „Kao da čitate Tolkina, ali s fazonima, i to dobrim.“ Met Siton, Guardian