Ivo Andrić SveskeTvrdi povezO autoruИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.[10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.[11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić GospođicaMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić Prokleta avlijaMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Kao novo. Bez posvete. Aeroput - Bojan Dimitrijević Godina izdanja: 2023 Broj strana: 396 Povez: Tvrd Knjiga dvojice istoričara Bojana Dimitrijevića i Ilije Kukobata Aeroput predstavlja nepoznatu i zanimljivu istoriju društva za vazdušni saobraćaj koje je postojalo od 1927. do 1948. godine. Nastao u Kraljevini Jugoslaviji, Aeroput deluje i u prvim godinama socijalističke Jugoslavije. Jugoslovensko Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput tipičan je izdanak opšteg razvoja vazduhoplovstva između dva svetska rata, kako u domenu ideje, ljudi i aviona koji su ga činili, tako i u domenu unutrašnje i spoljne politike Kraljevine Jugoslavije. Aeroput je formalno postojao dve decenije, ali je letački bio aktivan u ukupno 14 letačkih sezona. Za to vreme Aeroput je uspostavio vazdušni saobraćaj u Kraljevini Jugoslaviji, povezujući njene regionalne centre s prestonicom, ali i povezujući Beograd s važnim centrima susednih država. Aeroput je nastao je kao izraz visoke aktuelnosti avijacije, ali i potrebe za ubrzavanjem komunikacija i sticanjem novih vrednosti, odnosno profita. Aeroput je nastao u krugu oduševljenih pristalica avijacije, od kojih su mnogi bili veterani Prvog svetskog rata i borili se u vazduhu s ratnim protivnicima. Aeroput je bio podržan i od predstavnika države, vojske, krupnog kapitala, bankara, ali i masonerije, uglavnom iz jugoslovenske prestonice i nekoliko regionalnih centara. Tadašnja javnost je pratila razvoj vazduhoplovstva i u svetu, i u Jugoslaviji, ali su tek daljinski let pilota Sondermajera i Bajdaka od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda, kao i otvaranje beogradskog aerodroma 1927. godine, dali potreban impuls upisivanju akcija i podršci države za početak rada Društva. Od prve linije koja je spojila Beograd i Zagreb 1928. godine linije Aeroputa su povezivale jugoslovenske regionalne centre: Skoplje, Sušak, Sinj–Split, nešto kasnije i Ljubljanu, Sarajevo, Dubrovnik, Podgoricu... Osim prevladavanja loše drumske i spore železničke mreže, vazdušne linije su imale ulogu spajanja delova nove države, nastale iz nekoliko predratnih država. To je bitna uloga Aeroputa, posebno u kontekstu političkih odnosa Beograda, Zagreba i Ljubljane kao prestonica tri konstitutivna naroda Kraljevine. Vazdušni saobraćaj tretiran je kao sredstvo za učvršćivanje jugoslovenske države i nacije. Knjiga opisuje velike trenutke u razvoju Aeroputa, otvaranje novih linija i nabavku modernih aviona, najpoznatije pilote, kao i avionske katastofe u istoriji Aeroputa. Istorija društva za vazdušni saobraćaj postaje tako neobična istorija jedne zemlje s njenim težnjama i jedne epohe s njenim tehničkim iskušenjima i mogućnostima. Knjiga sadrži i veliki broj fotografija, uključujući i fotografije čuvenih jugoslovenkih pilota između dva svetska rata.

Kao novo. Bez posvete. Aeroput : društvo za vazdušni saobraćaj : 1927–1948. - Bojan B. Dimitrijević Godina izdanja: 2023 Broj strana: 395 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Nepoznata i zanimljiva istorija društva za vazdušni saobraćaj koje je postojalo od 1927. do 1948. godine. Nastao u Kraljevini Jugoslaviji, Aeroput deluje i u prvim godinama socijalističke Jugoslavije. Jugoslovensko Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput tipičan je izdanak opšteg razvoja vazduhoplovstva između dva svetska rata, kako u domenu ideje, ljudi i aviona koji su ga činili, tako i u domenu unutrašnje i spoljne politike Kraljevine Jugoslavije. Aeroput je formalno postojao dve decenije, ali je letački bio aktivan u ukupno 14 letačkih sezona. Za to vreme Aeroput je uspostavio vazdušni saobraćaj u Kraljevini Jugoslaviji, povezujući njene regionalne centre s prestonicom, ali i povezujući Beograd s važnim centrima susednih država. Aeroput je nastao je kao izraz visoke aktuelnosti avijacije, ali i potrebe za ubrzavanjem komunikacija i sticanjem novih vrednosti, odnosno profita. Aeroput je nastao u krugu oduševljenih pristalica avijacije, od kojih su mnogi bili veterani Prvog svetskog rata i borili se u vazduhu s ratnim protivnicima. Aeroput je bio podržan i od predstavnika države, vojske, krupnog kapitala, bankara, ali i masonerije, uglavnom iz jugoslovenske prestonice i nekoliko regionalnih centara. Tadašnja javnost je pratila razvoj vazduhoplovstva i u svetu, i u Jugoslaviji, ali su tek daljinski let pilota Sondermajera i Bajdaka od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda, kao i otvaranje beogradskog aerodroma 1927. godine, dali potreban impuls upisivanju akcija i podršci države za početak rada Društva. Od prve linije koja je spojila Beograd i Zagreb 1928. godine linije Aeroputa su povezivale jugoslovenske regionalne centre: Skoplje, Sušak, Sinj–Split, nešto kasnije i Ljubljanu, Sarajevo, Dubrovnik, Podgoricu… Osim prevladavanja loše drumske i spore železničke mreže, vazdušne linije su imale ulogu spajanja delova nove države, nastale iz nekoliko predratnih država. To je bitna uloga Aeroputa, posebno u kontekstu političkih odnosa Beograda, Zagreba i Ljubljane kao prestonica tri konstitutivna naroda Kraljevine. Vazdušni saobraćaj tretiran je kao sredstvo za učvršćivanje jugoslovenske države i nacije. Knjiga opisuje velike trenutke u razvoju Aeroputa, otvaranje novih linija i nabavku modernih aviona, najpoznatije pilote, kao i avionske katastofe u istoriji Aeroputa. Istorija društva za vazdušni saobraćaj postaje tako neobična istorija jedne zemlje s njenim težnjama i jedne epohe s njenim tehničkim iskušenjima i mogućnostima. Knjiga sadrži i veliki broj fotografija, uključujući i fotografije čuvenih jugoslovenkih pilota između dva svetska rata.

Slobodan Jovanović GledstonBiografije znamenitih ljudiTvrdi povezIzdavač Jugo istok BeogradIz obimnog i značajnog opusa Slobodana Jovanovića, jednog od najznamenitijih Srba, pravnika, istoričara, političara i pisca, rektora Beogradskog univerziteta i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu u Londonu, izdvojili smo njegovo značajno delo o Gledstonu (William Ewart Gladstone, 1809–1898), engleskom državniku, vođi liberala, koji je u četiri mandata bio predsednik Vlade Velike Britanije. Prateći politički život ove zanimljive i za Britaniju značajne ličnosti, Jovanović paralelno prikazuje i obnavljanje Britanske imperije.3/23

Kao novo. Bez posvete. Jurišni bataljoni 1940/41. - Dušan Babac Godina izdanja: 2022 Broj strana: 248 Povez: Mek U osvit novog rata i u Kraljevini Jugoslaviji se, kao i u drugim zemljama, osetila potreba za jedinicama koje bi na frontu i u njegovoj pozadini realizovale „specijalne zadatke“. Uzore za njihovo formiranje vojska je našla u jurišnim jedinicima iz Prvog svetskog rata i iz vremena „četničke akcije“ u Staroj Srbiji. Uočavajući značaj ovih jedinica, Kraljevina Jugoslavija reagovala je brže nego druge armije. U proleće 1940. godine pristupilo se njihovom formiranju. Već sama organizacija (u svakom Armiji po jedan bataljon) pokazivala je da one neće biti upotrebljene kao celina, već po manjim grupama, za „specijalne“ akcije od kojih se očekivalo da reše taktičke zadatke koje klasične vojne formacije nisu u stanju. Aprila 1940. u sastavu Jugoslovenske vojske organizovana je Četnička komanda, koja je u junu 1940. godine nazvana Jurišna komanda, da bi aprila 1941. ponovo dobila svoj raniji naziv. Imala je štab i šest bataljona. Ovi bataljoni bili su namenjeni za diverzantske akcije u pozadini neprijateljskog fronta, ali zahvaćena opštim rasulom Jugoslovenske vojske, i pored pojedinačnih primera junaštva, nije imala značajnijeg uticaja na ishod rata. Bez obzira što ove jedinice nisu dale odlučujuće rezultate u kratkotrajnom Aprilskom ratu, biografski podaci starešina ukazuju da se duh jurišnih (četničkih) jedinica preneo na jedinice JVuO i bio inspiracija i podstrek u njihovoj borbi, čime su ove jedinice opravdale svrhu svog formiranja.

Ivo Andrić Istorija i legendaTvrdi povezO autoruИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.[10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.[11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić Omer Paša LatasMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Глад и тамница, Дангић је био личност изузетног формата, велики патриота, успешан стратег, дипломата, војник и изузетно надарен писац чија дела и њихове поруке заслужују да се изучавају, јер по свом квалитету не заостају за најбољим књижевним делима. Као гимназијалац у Тузли Дангић бива ухапшен и као најмлађи члан „Младе Босне“ провео је три године у злогласним аустроугарским затворима током Првог свјетског рата што је и описао у својим делима. Дангић је био свестран и успешан. Након изласка из затвора завршава Правни факултет, ради као службеник Краљевине Југославије и постаје жандармеријски мајор. Уз то, Дангић пише песме, приче, приповетке, а репортаже објављује у листу „Политика“. Написао је два романа за које је добио награде Академије краљевине Југославије. Као шеф краљевског обезбеђења прати краља Петра Другог до Никшића, али не иде са њим него се враћа у Београд, ступа у везу са Дражом Михаиловићем који га поставља за команданта у Источној Босни гдје организује четничке јединице и отпор, те ослобађа велику територију од усташа. Најбољи људи српског народа били су често одвајкада занемаривани, потискивани и заборављени. Чак и народно сјећање и епска традиција знали су, по неком волшебном и уврнутом психолошком механизму и кључу, прехвалити, посветити и овјековјечити људе скромнијих, па и сумњивих, моралних и стваралачких способности, а заметнути траг и сасвим избрисати из сјећања бројне најбоље и најплеменетије људе…. Меки повез, Б5 формат, 233 страна

Ivo Andrić Na Drini ćuprijaMeki povezIzdavač BigzИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.12/1

Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 1028 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 14.5x22 cm Godina izdanja: 2015. Raznovrsna i bogata knjiga, raznotona u žanrovskom smislu: čine je dnevničke beleške, sećanja iz Prvog svetskog rata i sećanja iz nemačkih logora u Drugom svetskom ratu; važno otkriće predstavljaju potpuno nepoznati radio-dramski tekstovi o nacionalnim temama emitovani na Radio Beogradu uoči Drugog svetskog rata. Pored toga, u ovu knjigu su uključeni i tekstovi koji pripadaju različitim žanrovima a nisu mogli biti uklopljeni u navedene celine (politička publicistika vezana za dešavanja u Kraljevini SHS, to jest u Kraljevini Jugoslaviji, koja je takođe ostala van domašaja istoričara političke misli, potom jedan broj novootkrivenih tekstova koji su se morali naći u nekim drugim celinama itd.).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prežihov Voranc - pravo ime Lovro Kuhar (1893 – 1950) , slovenački književnik, politički radnik komunističke – marksističke provinijencije. Borac za socijalnu pravdu i jednakost.[1][2] Biografija - rad i politička djelatnost Rodio se u selu Kotlje, 10. avgusta 1893. U ranoj mladosti bio je poljoprivrednik – farmer, a bavio se i tesarskim poslovima. Kasnije je radio kao fizički radnik u fabrikama u Trstu i Gorici. Po izbijanju Prvog svjetskog rata 1914. godine mobilisan je u austrougarsku vojsku. 1916. godine dezertira u Italiju. U razdoblju između dva svjetska rata bavi se političkim radom. Član je KPJ i politički instruktor u više evropskih zemalja. Širi markstističku ideologiju među radnicima, ukazujući na buržoaziju - bogate, kao osnovni uzrok obespravljenosti i siromaštva radnika, učeći da kapitalisti ne kupuju radnikov rad, već radnu snagu amotrizujući je oskudnim nadnicama samo onoliko koliki je donji prag egzistencijalnog minimuma. Godine 1934. izabran je u CK KPJ (Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije). Sudjelovao je kao delegat KPJ na Sedmom kongresu Kominterne. U jesen 1939. godine se ilegalno vraća u Sloveniju - Kraljevina Jugoslavija. NOB – i, tačnije Osvobodilnoj fronti pristupa 1941. g. Njemačke okupacione snage su ga uhapsile kao ilegalaca 1943. godine i deportovale u koncentracione logore u Zahsenhauzenu i Mauthauzenu. Poslije oslobođenja, u slobodnoj FNRJ – i bio je savezni narodni poslanik. Umro je u Mariboru, 18. februara 1950. [1] Književni rad Realista, slikar koruških prilika. Pisao je romane, novele, eseje, priče, memoare, putopise. U svome književnom radu kao i u životu uopšte bavio se socijalnim temama dosljedan svojoj pravdoljubivosti i realističkom prilazu.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Srbija 1941. - Bojan Dimitrijević Godina izdanja: 2021 Broj strana: 382 Srbija 1941. je nova knjiga dr Bojana Dimitrijevića, jednog od vodećih srpskih stručnjaka za period Drugog svetskog rata. Autor je napisao istorijsku sintezu o jednoj od najtragičnijih godina u istoriji srpskog naroda. Šta je dovelo do sloma 6. aprila 1941.? Da li je raspad Kraljevine Jugoslavije bio neminovan? Šta je dovelo do građanskog rata pod okupacijom?Na ova, i mnoga druga pitanja autor je odgovorio detaljno i sintetički. Knjiga je napisana na osnovu najnovijih arhivskih istraživanja i predstavlja pomak u svojoj oblasti.

Petar Grujičić Gospodari vremenaMeki povez„Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan StojiljkovićU osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje.I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga... 2/30

O knjizi: „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga…

O knjizi: „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga…

Gospodari vremena - Petar Grujičić Odlično očuvana „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga...

Ovo je priča o Pavlu Andrejeviću, vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo velikane književnosti ili filma, nego i specifičan duh toga doba. Jedan naizgled običan avijatičarski let zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave familije Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Ova uzbudljiva pripovest o ljubavi ujedno je i jedinstveni let u prošlost, knjiga koja će vas povesti na putovanje koje ćete pamtiti. Povez knjige : broširani Strana : 352 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Kao novo. Bez posvete. Jugoslavija: april 1941- septembar 1943. - Mila Mihajlović Godina izdanja: 2021 Broj strana: 488 Povez: Mek Autor u ovoj knjizi jasno govori kako su se odvijali događaji prilikom nemačkog napada i okupacije Kraljevine Jugoslavije na početku II svetskog rata, objašnjava zašto su se tako odvijali razni događaji i govori i zašto je sve to moralo da bude baš tako.Po prvi put je u ovoj knjizi dat prikaz dokumenata italijanskih državnih i vojnih arhiva koji do sada nikada ranije nisu bili objavljeni. Reč je o izveštajima očevidaca, a ne nešto što je pisano posle, po sećanju ili po priči drugih. Dokumenta koja je pronašla, prevela i za štampu priredila gospođa Mihajlović prvorazredne su izvorne vrednosti. Oni su do ovog trenutka nepoznati i niko ih u naučne svrhe nije koristio.Svojim sadržajem oni su potresni, jer opisuju stravične masovne zločine hrvatskih ustaša na čitavoj teritoriji kojom su privremeno zavladali. Dokumenti obiluju podacima o masovnim likvidacijama Srba, o lovu na njih kao na divlje zveri, o deportaciji u logor u Pagu, o tome kako Italijani nisu mogli mirno da posmatraju zločine, kako su osuđivali ustaše, ali nisu imali naređenje da im se suprotstave, zbog čega su se osećali krivima i saučesnicima u zlodelima.Ova knjiga predstavlja izuzetno značajan istorijski dokument koji treba pažljivo čitati, ukoliko želite da saznate pravu istinu o nesretnim događajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Bosanske Krajine u toku II svetskog rata, koje su svojim očima videli predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima. Autoru dr Mili Mihajlović dugujemo veliku zahvalnost na trudu i želji da nam otkrije i približi istinu.

Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća.Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu.Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kra...

Tvrdokoričene knjige u originalnom omotu. STIRLIC. Set od dve knjige. (imamo i ostatak seta pojedinačno, mogu se čitati zasebno ili kao istorijski niz). I i II: Obaranje vlade Cvetković-Maček koja je potpisala pristup Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i masovne demonstracije što ih je Komunistička partija Jugoslavije organizovala u Beogradu i mnogim drugim mestima u zemlji, doveli su Hitlera u jarosan gnev i on odlučuje da vojnički uništi Jugoslaviju. Istovremeno, Ribentrop i Rosenberg šalju svoje emisare u Zagreb da pregovaraju sa Mačekom kao i sa frankovcima o formiranju separatističke vlade u Hrvatskoj, u pratnji Ribentropova izaslanika dr. Edmonda Vesenmajera nalazi se i SS Standartenfirer Stirlih iskusni sovjetski obaveštajac. Situacija u Jugoslaviji krajem ožujka 1941 vrlo je složena a vlada generala Simovića vrlo brzo daje izjavu kako smatra da obaranjem Maček vlade nije poništen pristup Jugoslavije Trojnom paktu. Raspoloženje u narodu, medjutim, bilo je izrazito antifašističko.

Opis "Let - Vladimir Arsenijević" Ovo je priča o Pavlu Andrejeviću, vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo velikane književnosti ili filma, nego i specifičan duh toga doba. Jedan naizgled običan avijatičarski let zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave familije Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Ova uzbudljiva pripovest o ljubavi ujedno je i jedinstveni let u prošlost, knjiga koja će vas povesti na putovanje koje ćete pamtiti. Povez knjige : broširani Strana : 352 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Ivo Andrić Na drini ćurpijaMeki povezIzdavač BigzNajpoznatiji roman Iva Andrića, Na Drini ćuprija, hronološki opisuje svakodnevni život višegradske kasabe, koja se nalazi na obali rijeke Drine, gdje su živjeli zajedno Turci i hrišćani. Glavni lik ovog romana je most koji kod Višegrada spaja dvije obale Drine, odnosno Bosnu sa Srbijom, Zapad sa Istokom. Radnja romana prati četiri vijeka zbivanja oko mosta, koji je izgradio veliki vezir Mehmed paša Sokolović. Mehmed je srpski dječak koji je na silu odveden u tursku vojsku i poturčen da bi se kasnije uzdigao ljestvicama vlasti i postao prvi do sultana. Kao čovjek od uticaja, odlučio je da u rodnom kraju podigne zadužbinu, kameni most na jedanaest lukova. Most predstavlja centralni simbol romana. Sve se mijenja i prolazi, samo most ostaje da ukaže na prolaznost ljudskih sudbina.Иво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.12/1

LET Vladimir Arsenijević Izdavač: Laguna 2013. 352 str Odlično očuvana knjiga Dirljiva priča o Pavlu Andrejeviću, mladom vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo specifičan duh doba nego i mnoge velikane književnosti ili filma, kao i začetnike stripa i fotografije tog vremena. Jedan naizgled sasvim običan avijatičarski let, neposredno pred Drugi svetski rat, zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave porodice Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Vladimir Arsenijević, najmlađi dobitnik u istoriji Ninove nagrade, u novom romanu napisao je retko iskrenu i elegantnu priču o braku mladih ljudi, prožetu idealima epohe sa mnoštvom zanimljivih likova i istorijskih ličnosti.