Beograd 2023. Mek povez, 271 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Sezona počinje. Svaki trenutak je važan, nema vremena za gubljenje. Kiti Tolbot je mlada, pametna i lepa, ali i siromašna kao crkveni miš. Potrebno joj je pravo malo bogatstvo kako bi sebe i četiri mlađe sestre izvukla iz očevih kockarskih dugova i sačuvala porodično imanje. Na svu sreću, Kiti nije devojka koja će sedeti skrštenih ruku ili plakati nad svojom teškom sudbinom. Vremena je malo: ima samo dvanaest nedelja i zato mora da iskoristi svu svoju lukavost i domišljatost kako bi ostvarila svoj cilj i pokorila nemilosrdno londonsko visoko društvo. Ipak, nije računala na oholog lorda Redklifa, jedinog koji je prozreo njenu igru. U Kiti vidi proračunatog lovca na bogatstvo i rešen je da osujeti njene podmukle planove, po svaku cenu. Ali Kiti neće dozvoliti da joj iko stane na put – pa ni jedan neodoljivo privlačni i inteligentni lord.

O knjizi: Savremeni pisac Laslo Krasnohorkai srpskim čitaocima do sada malo poznat autor, spada u red najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih prozaista. Za njegovo stvaralaštvo je karakteristična apokaliptična ironijsko-parodijska slika savremene Mađarske i savremenog sveta. Melanholija otpora, njegov drugi po redu roman, donosi neobičnu priču smeštenu u gradić u mađarskom Alfeldu (deo Panonske nizije) gde dolazi cirkus sa ogromnim prepariranim kitom. Uskoro će se, međutim, ispostaviti da su i cirkus i kit zapravo samo fasada i izgovor Knezu, jezivom „biću iz senke” da podbuni rulju, koja će u ime nekakvog „ponovnog uspostavljanja Celine” početi da ruši sve pred sobom. Situaciju opšte panike i pometnje koristi robustna i ambiciozna gospođa Ester da prigrabi poluge gradske vlasti. Ovaj roman Lasla Krasnahorkaija uvodi čitaoca u mračne dubine jednog u svakom smislu opustošenog sveta u kojem više ne važi svakodnevna logika i u kojem se sve uobičajene zamisli o životu nemilice ruše.

Zaštitnici - Džon Grišam odlično očuvana U floridskom gradiću Sibruku, mladi advokat po imenu Kit Ruso ubijen je jedne noći u svojoj kancelariji. Ubica nije ostavio tragove. Nije bilo svedoka, niko nije imao poseban motiv. Ali policija je uskoro uhapsila Kvinsija Milera, mladog crnca koji je nekad bio Rusoov klijent. Kvinsi je osuđen na doživotnu robiju. Dvadeset dve godine je trunuo u zatvoru, sve vreme tvrdeći da je nevin. Ali niko ga nije slušao. Nije imao advokata, nikoga na slobodi ko bi se založio za njega. U očajanju je napisao pismo maloj neprofitnoj organizaciji Zaštitinici, u kojoj radi Kalen Post, advokat koji je istovremeno i episkopalni sveštenik. Zaštitinici prihvate njegov slučaj i Post uskoro otkrije da moćni i surovi ljudi koji su ubili Kita Rusoa ne žele da Kvinsi Miler bude oslobođen. Ubili su jednog advokata pre dvadeset tri godine, i ubiće još jednog bez mnogo razmišljanja.

O knjizi: Savremeni pisac Laslo Krasnohorkai srpskim čitaocima do sada malo poznat autor, spada u red najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih prozaista. Za njegovo stvaralaštvo je karakteristična apokaliptična ironijsko-parodijska slika savremene Mađarske i savremenog sveta. Melanholija otpora, njegov drugi po redu roman, donosi neobičnu priču smeštenu u gradić u mađarskom Alfeldu (deo Panonske nizije) gde dolazi cirkus sa ogromnim prepariranim kitom. Uskoro će se, međutim, ispostaviti da su i cirkus i kit zapravo samo fasada i izgovor Knezu, jezivom „biću iz senke” da podbuni rulju, koja će u ime nekakvog „ponovnog uspostavljanja Celine” početi da ruši sve pred sobom. Situaciju opšte panike i pometnje koristi robustna i ambiciozna gospođa Ester da prigrabi poluge gradske vlasti. Ovaj roman Lasla Krasnahorkaija uvodi čitaoca u mračne dubine jednog u svakom smislu opustošenog sveta u kojem više ne važi svakodnevna logika i u kojem se sve uobičajene zamisli o životu nemilice ruše.

384 str Plato MAT Savremeni pisac Laslo Krasnahorkai srpskim čitaocima do sada malo poznat autor, spada u red najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih prozaista. Za njegovo stvaralaštvo je karakteristična apokaliptična ironijsko-parodijska slika savremene Mađarske i savremenog sveta. Melanholija otpora, njegov drugi po redu roman, donosi neobičnu priču smeštenu u gradić u mađarskom Alfeldu (deo Panonske nizije) gde dolazi cirkus sa ogromnim prepariranim kitom. Uskoro će se, međutim, ispostaviti da su i cirkus i kit zapravo samo fasada i izgovor Knezu, jezivom „biću iz senke” da podbuni rulju, koja će u ime nekakvog „ponovnog uspostavljanja Celine” početi da ruši sve pred sobom. Situaciju opšte panike i pometnje koristi robustna i ambiciozna gospođa Ester da prigrabi poluge gradske vlasti. Ovaj roman Lasla Krasnahorkaija uvodi čitaoca u mračne dubine jednog u svakom smislu opustošenog sveta u kojem više ne važi svakodnevna logika i u kojem se sve uobičajene zamisli o životu nemilice ruše.

IZDAVAC YELLOW KITE,2020,221 STR,ENGLESKI JEZIK KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,POSVETA

dobro očuvana kita boli more kod kuće je najgore nije fer davide nema nafte mojsije im3

Orka - Artur Hercog.Svirepa osveta kita - ubice.Izdavac Decije novine, Gornji Milanovac 1979.Mek povez, 246 strana.12/25

Orka - Artur Hercog. Svirepa osveta kita - ubice. Izdavac Decije novine, Gornji Milanovac 1979. Mek povez, 246 strana.

James Hadley Chase - I Would Rather Stay Poor Panther, 1966 140 str. meki povez stanje: dobro Like most bank managers, Dave Calvin had acquired an irresistible charm that he could switch on whenever he felt the necessity. Underneath it, he was cold, calculating, brutal - a perfect murderer. He cooks up a plan to rob his own bank at Pittsville and make it look as if his secretary, Alice Craig and her boyfriend, had made off with the looted money. Alice, who is a spinster, with no parents, no relatives and nobody to care whether she lived or died.... Dave Calvin knew just how he could make her disappear. And to achieve his plan, he enlisted the support of his own landlady, Kit Loring, who was sensuously beautiful and also an ex-alcoholic. However, Dave Calvin was soon to realise that a woman who is an ex-alcoholic, isn`t the most reliable partner for murder... Fiction, Mystery, Thriller, Noir

Knjiga nova G7 Stara prodavnica retkosti prati život male Nele, devojčice od nepunih četrnaest godina koja je rano ostala siroče. Ona živi sa svojim dedom u starinarnici u Londonu. Njen jedini prijatelj je Kit, pošteni dečak zaposlen u prodavnici, koga Nela podučava pisanju. Opsednut time da Nela ne umre u siromaštvu kao njeni roditelji, deda pokušava da joj obezbedi nasledstvo misterioznim poslom kojim se bavi u kasnim noćnim satima. Neočekivani splet okolnosti šalje ih u dramatično putovanje po celoj državi. U pozadini glavne radnje romana opisani su likovi najraznovrsnijih osobina iz različitih društvenih slojeva, a pisac nas svojim opisima panorame vraća u London XIX veka. Dikensovi opisi su takvi da i kod nemaštovitih čitalaca stvaraju upečatljive slike i utisak da se stoji sa strane i posmatra situacija u priči. U svojim delima on nudi čitaocu: borbu za pravdu, uzbuđenje i duboke emocije, a njegov humor je groteskan i poseban. Ove osobine njegovog pisanja karakterišu ga kao pisca koji nikada neće zastareti.

Mek povez sa klapnom, bez pisanja, nesto veci format, delimično ilustrovana, odlično očuvana, moguće nečitana Oprah Winfrey Opra Vinfri - Kiti Kelej

Sve laži o meni su istinite i sve istine o meni su lažne … Moja karijera je od početka bila ozbiljna stihija u kojoj još uvek dobro plivam i pritom uživam… … Imao sam lisice na rukama kad sam se u zatvorskom hodniku sreo s Cecom Ražnatović… … U zatvoru sam shvatio da čovek može da živi bez seksa, ali ne može da živi bez pesme… … Za jednu saobraćajku sa falš vozačkom dozvolom dobio sam četiri tužbe… … U hotelu u Negotinu pokušao sam da provedem jednu noć kao Kit Ričards… … Moja prva supruga Ceca bila mi je drugarica iz detinjstva, Nataša je htela da živim po njenim principima, a Sonja je pokušala da od mene napravi pudlicu… … Posle dvonedeljnih bahanalija u Parizu otišao sam u Švajcarsku, u specijalnu ustanovu za odvikavanje od droge… … Uoči koncerta u Međugorju vođa zelenih beretki iz Mostara poručio je da će me ubiti, a posle koncerta smo postali prijatelji… … Zašto na takmičenjima početnika majke padaju u nesvest, a očevi članovima žirija preporučuju svoje ćerke?… Povez knjige : Mek Strana : 224 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

Autor: Čarls Dikens Broj strana: 637 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 14x21 Stara prodavnica retkosti prati život male Nele, devojčice od nepunih četrnaest godina koja je rano ostala siroče. Ona živi sa svojim dedom u starinarnici u Londonu. Njen jedini prijatelj je Kit, pošteni dečak zaposlen u prodavnici, koga Nela podučava pisanju. Opsednut time da Nela ne umre u siromaštvu kao njeni roditelji, deda pokušava da joj obezbedi nasledstvo misterioznim poslom kojim se bavi u kasnim noćnim satima. Neočekivani splet okolnosti šalje ih u dramatično putovanje po celoj državi. U pozadini glavne radnje romana opisani su likovi najraznovrsnijih osobina iz različitih društvenih slojeva, a pisac nas svojim opisima panorame vraća u London XIX veka. Dikensovi opisi su takvi da i kod nemaštovitih čitalaca stvaraju upečatljive slike i utisak da se stoji sa strane i posmatra situacija u priči. U svojim delima on nudi čitaocu: borbu za pravdu, uzbuđenje i duboke emocije, a njegov humor je groteskan i poseban. Ove osobine njegovog pisanja karakterišu ga kao pisca koji nikada neće zastareti.

"Kuća orhideja" - Lusinda Rajli "Kuća orhideja" nas uvodi u svet ratom zahvaćene Evrope 1939. godine. Džulija Forester, čuvena pijanistkinja, pronalazi utehu u staklenoj bašti vlastelinskog imanja Vorton park nakon porodične tragedije. Vorton park nedavno je nasledio Kit Kroford, čovek ispunjen tugom, čiji će se život ukrstiti s Džulijinim dok istražuju tajne ovog mesta. U procesu renoviranja kuće, pronalaze decenijama star dnevnik koji ih vodi u prošlost Olivije i Harija Kroforda. Njihov krhki brak razdvojen je tokom Drugog svetskog rata, a tajne koje su ostavili za sobom dotiču i Džuliju na neočekivane načine. Ova emotivna priča nas vodi kroz ratom rastrzanu Evropu i egzotični raj Tajlanda, istražujući zamršene puteve ljubavi i sudbine. Likovi su izuzetno dobro osmišljeni, a čitaoca odvode na putovanje koje će ih očarati. Knjiga "Kuća orhideja" je izrađena u mekom povezu, ima 567 strana, autor knjige je Lusinda Rajli. Težina je 0.65 kg. Kuća orhideja cena Cena knjige "Kuća orhideja" je 1299.00 dinara. Cena sa popustom je 1169.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

1001 rock biser – lude, smešne i bizarne priče - JOSIP DUJMOVIĆ Zbirka najzanimljivijih i najvažnijih kratkih anegdota, rekorda, bizarnosti i kontroverzi iz sveta muzike. Izuzetno zanimljiva i zabavna, pažljivo skupljena kolekcija istinitih priča, relevatnih podataka i legendi iz istorije popularne muzike. Sadrži mnogo toga što ste želeli da znate, a niste znali koga da pitate u vezi sa svetskom i ex-Yu muzičkom scenom. Pored svih fascinatnih priča, knjiga sadrži oko 30 originalnih karikatura u boji svetskih i domaćih zvezda (Erik Klepton, Mik Džeger, Kit Ričards, Igi Pop, Bob Marli, Azra...) radove renomiranih jugoslovenskih umetnika. `Fascinantno je kako se Josip Dujmović potrudio da sakupi u jednu zabavnu knjigu skoro sve priče, anegdote i legende o rokenrolu koje smo saznalvali tokom života. Ova knjiga je obavezno obrazovno i pre svega veselo štivo za sve stare ili mlade rokere.` – Momčilo Bajagić Bajaga `Nisam siguran jeste li sve ovo željeli znati, ali sam siguran da ćete čitajući ove retke puno toga saznati i usput se dobro zabaviti, često sa osmijehom od uha do uha.` - Siniša Škarica Broš povez, 320 strana, format 19 cm.

Opis "Ovo sam ja - Aca Lukas" Sve laži o meni su istinite i sve istine o meni su lažne … Moja karijera je od početka bila ozbiljna stihija u kojoj još uvek dobro plivam i pritom uživam… … Imao sam lisice na rukama kad sam se u zatvorskom hodniku sreo s Cecom Ražnatović… … U zatvoru sam shvatio da čovek može da živi bez seksa, ali ne može da živi bez pesme… … Za jednu saobraćajku sa falš vozačkom dozvolom dobio sam četiri tužbe… … U hotelu u Negotinu pokušao sam da provedem jednu noć kao Kit Ričards… … Moja prva supruga Ceca bila mi je drugarica iz detinjstva, Nataša je htela da živim po njenim principima, a Sonja je pokušala da od mene napravi pudlicu… … Posle dvonedeljnih bahanalija u Parizu otišao sam u Švajcarsku, u specijalnu ustanovu za odvikavanje od droge… … Uoči koncerta u Međugorju vođa zelenih beretki iz Mostara poručio je da će me ubiti, a posle koncerta smo postali prijatelji… … Zašto na takmičenjima početnika majke padaju u nesvest, a očevi članovima žirija preporučuju svoje ćerke?… Povez knjige : Mek Strana : 224 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Latinica

SLOVENSKE RIME STEVAN RAIČKOVIĆ Izdavač: RAD Stanje: Odlično. Kao nova knjiga. BORIS PASTERNAK - MAKSIM RAILJSKI - ANKA KUPALA - JULIJAN TUVIM - VICESLAV NEZVAL - LACO NOVOMESKI - KITO LORENC - ELISAVETA BAGRANA - ALOJZ GRADNIK - BLAŽE KONESKI /

Autor - osoba Melvil, Herman Naslov Moby Dick ili Bijeli kit / Herman Melville ; preveli Zlatko Gorjan i Josip Tabak Ostali naslovi Mobi Dik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Liber, 1981 Fizički opis 538 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Gorjan, Zlatko Tabak, Josip Vidan, Ivo Zbirka Američki roman : u 10 knjiga Napomene Prevod dela : Moby Dick Pogovor / Ivo Vidan : str. 533-538. Predmetne odrednice Melvil, Herman, 1819-1891 Remek-delo američke književnosti Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina – svejedno baš koliko – imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok. Mobi Dik Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti. Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove. Brodom upravlja kapetan Ahab, koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog kog je ostao bez noge. Uzbudljiva priča o kitolovcima, tragična ispovest i složena alegorija, ovo je knjiga koja obuhvata sve aspekte ljudskog postojanja – od telesnog do metafizičkog. Duboko promišljen i s velikim brojem burnih epizoda, Mobi Dik predstavlja vrhunsko ostvarenje američke književnosti XIX veka. „Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens „Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner Prikaz klasika Hermana Melvila „Mobi Dik“ Dana 5. avgusta 1850. grupa pisaca i izdavača popela se na planinu Monjument u Masačusetsu. Među piscima na ovoj ekskurziji su se našli Natanijel Hotorn, autor „Grimiznog slova“, tada tek objavljenog bestselera (iako taj izraz još nije bio u upotrebi), i mladi pisac Herman Melvil, koji se, nakon veoma uspešnog debija romanom „Tajpi“, mučio da završi obimnu priču o odrastanju na brodu kitolovcu u Južnim morima. Melvil, koji je imao samo 31. godinu, nikada nije sreo Hotorna. Ali posle dana provedenog na svežem vazduhu, ispijenog šampanjca i iznenadne provale oblaka, mlađi čovek je bio opčinjen svojim novim drugom, koji je „posadio proklijalo seme u njegovu dušu“. Retko su se u angloameričkoj književnosti dešavali ovako sudbonosni susreti. To je bilo privlačenje suprotnosti. Hotorn, rodom iz stare novoengleske porodice, bio je pažljiv, prefinjen i povučen; „mračni anđeo“, kako ga je neko opisao. Melvil je bio otrcani, pričljivi, romantični Njujorčanin trgovačkog porekla. Oba pisca su bila na ivici bankrota i svaki je, na svoj način, bio autsajder. Usledila je žarka prepiska između njih dvojice. Melvil je zapravo bio toliko zaluđen, da se sa ženom i decom preselio u Hotornov komšiluk. Tako oslobođen, ispunjen i inspirisan, dovršio je „Mobi Dika` odnosno „Kita`, u proleće 1851. godine. U ranom čitanju rukopisa, Hotorn ga je nahvalio u pismu, koje je, nažalost, izgubljeno. Imamo samo Melvilov ushićeni odgovor („Tvoje srce kuca u mojim grudima, a moje u tvojim, a oba u Božijm...“) i, zatim, Melvilovo divljenje Hotornovom geniju u obliku posvete na početku romana „Mobi Dik“. Koliko je zapravo homoerotično bilo ovo prijateljstvo? Niko nikada neće saznati; to ostaje jedna od misterija. Sa sigurnošću možemo da kažemo jedino da je, posle uspona na Monjument, Melvil usvojio Hotornovu ideju romanse kao simbolične vrste fikcije mešanog žanra i na neki način je oslobodio svoj kreativni genije u stvaranju nove knjige. I to je sve, jer za mene je „Mobi Dik“ najveći američki roman, izvor i inspiracija svemu što prati američki književni kanon. Prvi put sam ga pročitao, nadahnut preporukom nastavnika engleskog, kada sam imao otprilike 15 godina i od tada je uz mene. „Mobi Dik“ je knjiga kojoj se iznova vraćate da biste pronašli nova blaga i zadovoljstva, skladište jezika, događaja i čudne mudrosti. Genijalnost ovog romana prepoznata tek dugo nakon piščeve smrti. Od čuvene uvodne rečenice („Zovite me Ismail“), on ubacuje čitaoca u pripovedačevu potragu za smislom. Ismail je autsajder. Ono što sledi jeste veoma moderan, ali u osnovi viktorijanski roman, koji se proteže na 135 poglavlja. To je uzbudljiv, neverovatan, povremeno frustrirajući književni performans koji se, od svog apokaliptičnog vrhunca više ne ispušta iz ruku. Kada se Ismail ukrca na brod, njegova obična potraga postaje deo jedne mračnije potrage, kada se kapetan kitolovca osuđenog na propast, monomanijakalni Ahab otisne na more da bi se osvetio velikom belom kitu koji mu je odgrizao nogu. Ovaj „grandiozni, bezbožni, božanski čovek“, jedan od najboljih književnih junaka, „ludi Ahab, čovek koji stalno pravi planove, taj neumorni i odlučni gonilac Beloga Kita“ – ne juri samo svog neprijatelja, „ogrnutog fantoma“, preko okeanskih prostranstava, već se bori i sa Bogom koji vreba iza „nerazumne maske“ simbolizovane u kitu. Naposletku, lov na kita – nešto što je mladi Melvil iskusio lično – postaje priča o opsesiji, o istraživanju smisla života. Pored Ahaba i Ismaila, u obimnom romanu postoje brojni sporedni likovi, tetovirani harpuner Kvikveg, glavni mornar Starbak, Dagu i Fedala Parsi – tipično američka posada. I tako „romansa“ (Hotornov izraz) inspirisana istinitom pričom o Eseksu, kitolovcu koji je potonuo novembra 1820. posle napada ulješure u Pacifičkom okeanu, postaje nešto nalik na zastrašujuće (i povremeno nesnosno) morsko putovanje, koje kulminira uzbudljivom trodnevnom poterom tokom koje Mobi Dik uništi Pikvod. Ismail preživi da ispriča priču držeći se za Kvikvegov izrezbareni sanduk. „Mobi Dik“ se obično opisuje kao roman o prirodi, gde se došljak Ismail suočava sa nepojmljivim beskrajem mora, boreći se sa velikim egzistencijalnim pitanjima. To nije netačno, ali postoji još jedan „Mobi Dik“, pun grubog humora, mudrih, komičnih trenutaka i duhovitih doskočica. „Bolje spavaj sa treznim kanibalom“, kaže Ismail, kada silom prilika mora da deli krevet sa tetoviranim Kikegom, „nego sa pijanim hrišćaninom“. Za one čitaoce koje plaši tmurno veličanstvo romana, humor je dobar način da probiju led. Zanimljivost o nastanku romana Priča o objavljivanju „Mobi Dika“ tema je brojnih radova i predstavlja studiju slučaja u angloameričkom suizdavaštvu iz sredine XIX veka. Melvil, kome je falilo novca, zapravo je potpisao prvi ugovor za ovaj roman, tada poznatiji kao „Kit“, sa britanskim izdavačem Ričardom Bentlijem. Ali je štampanje knjige zadržao u Njujorku, kako bi mogao da nadgleda korekturu i pisao je Hotornu iz Njujorka da mora da radi i crnči na „Kitu“ dok prolazi kroz štamparsku presu. Zapravo, istovremeno je radio na ispravkama rukopisa i lekturi završenih delova. U međuvremenu, Melvil još nije obezbedio ugovor sa američkim izdavačem. Kao rezultat, britanska verzija se razlikovala od američke u stotinama detalja. Najvažnija je bila promena naslova. Poprilično kasno, pisao je Bentliju: „`Mobi Dik` je pravi naslov za knjigu, jer je to ime određenog kita koji je, ako smem da kažem, junak romana.“ Bentli, izgleda, nije brzo odgovorio. 18. oktobra, englesko izdanje, „Kit“, je objavljeno u tiražu od samo 500 primeraka. Zatim se, 14. novembra, američko izdanje, „Mobi Dik“, konačno pojavilo kod izdavačke kuće Harpers. Veoma značajno je i to što je američka verzija imala epilog, koji objašnjava Ismailovo čudesno preživljavanje i, prema tome, kako je priča o velikom belom kitu mogla da bude ispričana. Iz nepoznatog razloga, epilog ne postoji u britanskoj verziji. Britanski kritičari su bili zbunjeni što čitaju knjigu ispripovedanu iz prvog lica, kada pripovedač očigledno nije preživeo da ispriča priču. Zato je list Spektejtor prigovorio: „U romanu ne treba da postoji ništa što je pisac fizički ne bi modao da zna: prema tome, on ne može da opisuje razgovore ako su svi izginuli“. Dva druga lista su se pitala kako je moguće da je pisac preživeo da ispriča priču. Ishod svega su bili zbunjenost i loše engleske recenzije. One bacaju senku na američki prijem romana. Melvilova karijera se nikada nije stvarno oporavila. Hortonu je pisao 1856: „Manje-više sam se odlučio da budem uništen.“ Kada je umro, Melvil je bio bukvalno zaboravljen, jer rukopis romana „Bili Bad“ još nije bio objavljen. Danas je „Mobi Dik“, prema Oksfordskom priručniku za englesku književnost, „najbliži američki pristup epskoj nacionalnoj prozi“. Herman Melvil Rođen u Njujorku (1819–1891), imao je život prepun pustolovina. Prijavio se na kitolovac i plovio je južnim Pacifikom. Živeo je na Tahitiju i Havajima i bio u Američkoj mornarici. Godine 1844. prestao je da plovi i počeo da piše o svojim pomorskim iskustvima u raznim romanima: Tajpi (1846), Omu (1847), koji je pobrao velike uspehe, i svoje remek-delo Mobi Dik (1851). U ovom romanu Melvil se osvrće na zlo, otelovljeno u dva glavna lika: s jedne strane je kit, koji predstavlja zlo bez osećanja pošto uništava sve na šta naiđe, a s druge je kapetan Ahab, koji predstavlja uporno zlo, pošto ga njegova lična mržnja i glad za osvetom teraju da goni kita iako time izlaže opasnosti živote svojih ljudi. MG116 (N)

Kiti Plam je duhovita, domišljata i drugačija. Ali ona se ne uklapa. Ona uvek štrči. Za nju, život će početi kad se konačno podvrgne operaciji i reši svih tih kilograma. Biće srećna i mršava, kao sve devojke sa naslovnih strana časopisa. Ipak, iz njene zablude trgnuće je misteriozna devojka i odvući je pravo kroz zečju rupu, u underground komunu žena rešenih da se usprotive društvu koje diktira surove standarde ženske lepote. Kiti će morati da se suoči sa svojim nesigurnostima i da nauči da živi na svoj način. Odvažan i zabavan roman koji izaziva na crtu modnu industriju, neravnopravnost polova i našu opsesiju brojanjem kalorija – i izvrće ih na njihovo naličje, dok na sve strane leti perje.

Kiti Plam je duhovita, domišljata i drugačija. Ali ona se ne uklapa. Ona uvek štrči. Za nju, život će početi kad se konačno podvrgne operaciji i reši svih tih kilograma. Biće srećna i mršava, kao sve devojke sa naslovnih strana časopisa. Ipak, iz njene zablude trgnuće je misteriozna devojka i odvući je pravo kroz zečju rupu, u underground komunu žena rešenih da se usprotive društvu koje diktira surove standarde ženske lepote. Kiti će morati da se suoči sa svojim nesigurnostima i da nauči da živi na svoj način. Odvažan i zabavan roman koji izaziva na crtu modnu industriju, neravnopravnost polova i našu opsesiju brojanjem kalorija – i izvrće ih na njihovo naličje, dok na sve strane leti perje.

Kiti Plam je duhovita, domišljata i drugačija. Ali ona se ne uklapa. Ona uvek štrči. Za nju, život će početi kad se konačno podvrgne operaciji i reši svih tih kilograma. Biće srećna i mršava, kao sve devojke sa naslovnih strana časopisa. Ipak, iz njene zablude trgnuće je misteriozna devojka i odvući je pravo kroz zečju rupu, u underground komunu žena rešenih da se usprotive društvu koje diktira surove standarde ženske lepote. Kiti će morati da se suoči sa svojim nesigurnostima i da nauči da živi na svoj način. Odvažan i zabavan roman koji izaziva na crtu modnu industriju, neravnopravnost polova i našu opsesiju brojanjem kalorija – i izvrće ih na njihovo naličje, dok na sve strane leti perje. Povez knjige : broširani Strana : 296 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

Opis "(Ne)zgodna žena - Sarej Voker" Kiti Plam je duhovita, domišljata i drugačija. Ali ona se ne uklapa. Ona uvek štrči. Za nju, život će početi kad se konačno podvrgne operaciji i reši svih tih kilograma. Biće srećna i mršava, kao sve devojke sa naslovnih strana časopisa. Ipak, iz njene zablude trgnuće je misteriozna devojka i odvući je pravo kroz zečju rupu, u underground komunu žena rešenih da se usprotive društvu koje diktira surove standarde ženske lepote. Kiti će morati da se suoči sa svojim nesigurnostima i da nauči da živi na svoj način. Odvažan i zabavan roman koji izaziva na crtu modnu industriju, neravnopravnost polova i našu opsesiju brojanjem kalorija – i izvrće ih na njihovo naličje, dok na sve strane leti perje. Povez knjige : broširani Strana : 296 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

Herman Melvil MOBI DIK SNL, Zagreb, 1985. 538 strana. Veoma očuvana. Remek-delo američke književnosti Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina – svejedno baš koliko – imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok. Mobi Dik Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti. Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove. Brodom upravlja kapetan Ahab, koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog kog je ostao bez noge. Uzbudljiva priča o kitolovcima, tragična ispovest i složena alegorija, ovo je knjiga koja obuhvata sve aspekte ljudskog postojanja – od telesnog do metafizičkog. Duboko promišljen i s velikim brojem burnih epizoda, Mobi Dik predstavlja vrhunsko ostvarenje američke književnosti XIX veka. „Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens „Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner Prikaz klasika Hermana Melvila „Mobi Dik“ Dana 5. avgusta 1850. grupa pisaca i izdavača popela se na planinu Monjument u Masačusetsu. Među piscima na ovoj ekskurziji su se našli Natanijel Hotorn, autor „Grimiznog slova“, tada tek objavljenog bestselera (iako taj izraz još nije bio u upotrebi), i mladi pisac Herman Melvil, koji se, nakon veoma uspešnog debija romanom „Tajpi“, mučio da završi obimnu priču o odrastanju na brodu kitolovcu u Južnim morima. Melvil, koji je imao samo 31. godinu, nikada nije sreo Hotorna. Ali posle dana provedenog na svežem vazduhu, ispijenog šampanjca i iznenadne provale oblaka, mlađi čovek je bio opčinjen svojim novim drugom, koji je „posadio proklijalo seme u njegovu dušu“. Retko su se u angloameričkoj književnosti dešavali ovako sudbonosni susreti. To je bilo privlačenje suprotnosti. Hotorn, rodom iz stare novoengleske porodice, bio je pažljiv, prefinjen i povučen; „mračni anđeo“, kako ga je neko opisao. Melvil je bio otrcani, pričljivi, romantični Njujorčanin trgovačkog porekla. Oba pisca su bila na ivici bankrota i svaki je, na svoj način, bio autsajder. Usledila je žarka prepiska između njih dvojice. Melvil je zapravo bio toliko zaluđen, da se sa ženom i decom preselio u Hotornov komšiluk. Tako oslobođen, ispunjen i inspirisan, dovršio je „Mobi Dika` odnosno „Kita`, u proleće 1851. godine. U ranom čitanju rukopisa, Hotorn ga je nahvalio u pismu, koje je, nažalost, izgubljeno. Imamo samo Melvilov ushićeni odgovor („Tvoje srce kuca u mojim grudima, a moje u tvojim, a oba u Božijm...“) i, zatim, Melvilovo divljenje Hotornovom geniju u obliku posvete na početku romana „Mobi Dik“. Koliko je zapravo homoerotično bilo ovo prijateljstvo? Niko nikada neće saznati; to ostaje jedna od misterija. Sa sigurnošću možemo da kažemo jedino da je, posle uspona na Monjument, Melvil usvojio Hotornovu ideju romanse kao simbolične vrste fikcije mešanog žanra i na neki način je oslobodio svoj kreativni genije u stvaranju nove knjige. I to je sve, jer za mene je „Mobi Dik“ najveći američki roman, izvor i inspiracija svemu što prati američki književni kanon. Prvi put sam ga pročitao, nadahnut preporukom nastavnika engleskog, kada sam imao otprilike 15 godina i od tada je uz mene. „Mobi Dik“ je knjiga kojoj se iznova vraćate da biste pronašli nova blaga i zadovoljstva, skladište jezika, događaja i čudne mudrosti. Genijalnost ovog romana prepoznata tek dugo nakon piščeve smrti. Od čuvene uvodne rečenice („Zovite me Ismail“), on ubacuje čitaoca u pripovedačevu potragu za smislom. Ismail je autsajder. Ono što sledi jeste veoma moderan, ali u osnovi viktorijanski roman, koji se proteže na 135 poglavlja. To je uzbudljiv, neverovatan, povremeno frustrirajući književni performans koji se, od svog apokaliptičnog vrhunca više ne ispušta iz ruku. Kada se Ismail ukrca na brod, njegova obična potraga postaje deo jedne mračnije potrage, kada se kapetan kitolovca osuđenog na propast, monomanijakalni Ahab otisne na more da bi se osvetio velikom belom kitu koji mu je odgrizao nogu. Ovaj „grandiozni, bezbožni, božanski čovek“, jedan od najboljih književnih junaka, „ludi Ahab, čovek koji stalno pravi planove, taj neumorni i odlučni gonilac Beloga Kita“ – ne juri samo svog neprijatelja, „ogrnutog fantoma“, preko okeanskih prostranstava, već se bori i sa Bogom koji vreba iza „nerazumne maske“ simbolizovane u kitu. Naposletku, lov na kita – nešto što je mladi Melvil iskusio lično – postaje priča o opsesiji, o istraživanju smisla života. Pored Ahaba i Ismaila, u obimnom romanu postoje brojni sporedni likovi, tetovirani harpuner Kvikveg, glavni mornar Starbak, Dagu i Fedala Parsi – tipično američka posada. I tako „romansa“ (Hotornov izraz) inspirisana istinitom pričom o Eseksu, kitolovcu koji je potonuo novembra 1820. posle napada ulješure u Pacifičkom okeanu, postaje nešto nalik na zastrašujuće (i povremeno nesnosno) morsko putovanje, koje kulminira uzbudljivom trodnevnom poterom tokom koje Mobi Dik uništi Pikvod. Ismail preživi da ispriča priču držeći se za Kvikvegov izrezbareni sanduk. „Mobi Dik“ se obično opisuje kao roman o prirodi, gde se došljak Ismail suočava sa nepojmljivim beskrajem mora, boreći se sa velikim egzistencijalnim pitanjima. To nije netačno, ali postoji još jedan „Mobi Dik“, pun grubog humora, mudrih, komičnih trenutaka i duhovitih doskočica. „Bolje spavaj sa treznim kanibalom“, kaže Ismail, kada silom prilika mora da deli krevet sa tetoviranim Kikegom, „nego sa pijanim hrišćaninom“. Za one čitaoce koje plaši tmurno veličanstvo romana, humor je dobar način da probiju led. Zanimljivost o nastanku romana Priča o objavljivanju „Mobi Dika“ tema je brojnih radova i predstavlja studiju slučaja u angloameričkom suizdavaštvu iz sredine XIX veka. Melvil, kome je falilo novca, zapravo je potpisao prvi ugovor za ovaj roman, tada poznatiji kao „Kit“, sa britanskim izdavačem Ričardom Bentlijem. Ali je štampanje knjige zadržao u Njujorku, kako bi mogao da nadgleda korekturu i pisao je Hotornu iz Njujorka da mora da radi i crnči na „Kitu“ dok prolazi kroz štamparsku presu. Zapravo, istovremeno je radio na ispravkama rukopisa i lekturi završenih delova. U međuvremenu, Melvil još nije obezbedio ugovor sa američkim izdavačem. Kao rezultat, britanska verzija se razlikovala od američke u stotinama detalja. Najvažnija je bila promena naslova. Poprilično kasno, pisao je Bentliju: „`Mobi Dik` je pravi naslov za knjigu, jer je to ime određenog kita koji je, ako smem da kažem, junak romana.“ Bentli, izgleda, nije brzo odgovorio. 18. oktobra, englesko izdanje, „Kit“, je objavljeno u tiražu od samo 500 primeraka. Zatim se, 14. novembra, američko izdanje, „Mobi Dik“, konačno pojavilo kod izdavačke kuće Harpers. Veoma značajno je i to što je američka verzija imala epilog, koji objašnjava Ismailovo čudesno preživljavanje i, prema tome, kako je priča o velikom belom kitu mogla da bude ispričana. Iz nepoznatog razloga, epilog ne postoji u britanskoj verziji. Britanski kritičari su bili zbunjeni što čitaju knjigu ispripovedanu iz prvog lica, kada pripovedač očigledno nije preživeo da ispriča priču. Zato je list Spektejtor prigovorio: „U romanu ne treba da postoji ništa što je pisac fizički ne bi modao da zna: prema tome, on ne može da opisuje razgovore ako su svi izginuli“. Dva druga lista su se pitala kako je moguće da je pisac preživeo da ispriča priču. Ishod svega su bili zbunjenost i loše engleske recenzije. One bacaju senku na američki prijem romana. Melvilova karijera se nikada nije stvarno oporavila. Hortonu je pisao 1856: „Manje-više sam se odlučio da budem uništen.“ Kada je umro, Melvil je bio bukvalno zaboravljen, jer rukopis romana „Bili Bad“ još nije bio objavljen. Danas je „Mobi Dik“, prema Oksfordskom priručniku za englesku književnost, „najbliži američki pristup epskoj nacionalnoj prozi“. Herman Melvil Rođen u Njujorku (1819–1891), imao je život prepun pustolovina. Prijavio se na kitolovac i plovio je južnim Pacifikom. Živeo je na Tahitiju i Havajima i bio u Američkoj mornarici. Godine 1844. prestao je da plovi i počeo da piše o svojim pomorskim iskustvima u raznim romanima: Tajpi (1846), Omu (1847), koji je pobrao velike uspehe, i svoje remek-delo Mobi Dik (1851). U ovom romanu Melvil se osvrće na zlo, otelovljeno u dva glavna lika: s jedne strane je kit, koji predstavlja zlo bez osećanja pošto uništava sve na šta naiđe, a s druge je kapetan Ahab, koji predstavlja uporno zlo, pošto ga njegova lična mržnja i glad za osvetom teraju da goni kita iako time izlaže opasnosti živote svojih ljudi.

O knjizi: Istinita ljubavna priča, priča o ubistvu i triler pun humora, seksa i neretko blistavog jezika.“ Indipendent „Uzbudljiv pisac koji svoje ljubitelje voli da sablažnjava i da deli svoje krajnje savremene brige... Ejmis je majstor koji će vas dovesti do ludila i koga morate pročitati – najbolji svoje generacije.“Dejvid Hjuz, Mail On Sunday „Londonska polja, sa svojim pastoralnim naslovom koji nimalo ne odgovara gradskom okviru gde se radnja odvija, trepere, kao i sva ostala Ejmisova dela, zlokobnim i rušilačkim energetskim poljima. U srži ove nadrealne priče nalaze se četiri lika zaključana u smrtonosnom položaju.“ Piter Kemp, Sunday Times „Najambiciozniji, najoštroumniji i najpromišljeniji roman Martina Ejmisa dosad... Kit Talent izvanredna je šaljiva tvorevina... kao sitni prevarant iz sveta beletristike, on je među najboljima, gde laže i vara rame uz rame s Grinovim Pinkijem Braunom i Rinaldom Kantabileom Sola Beloua (izHumboltovog dara).“ Džej Mekineri, Observer „Roman koji mi se svideo zbog stilizovanog okruženja u kom se radnja odvija, zajedljivih skica Londona u krajnjem moralnom, društvenom i ekološkom propadanju, i mračne dikensovske radosti s kojom je stvoren lik Kita Talenta.“ Dejvid Lodž, Gardian „Intelektualno najzanimljiviji roman godine, i delo izvan domašaja bilo kog britanskog savremenog pisca. Ejmisovi likovi, poput Dikensovih, karikature su koje poseduju sopstvenu divovsku stvarnost.“ Džulijan Sajmons, London Review Of Books