O knjizi: Istinita ljubavna priča, priča o ubistvu i triler pun humora, seksa i neretko blistavog jezika.“ Indipendent „Uzbudljiv pisac koji svoje ljubitelje voli da sablažnjava i da deli svoje krajnje savremene brige... Ejmis je majstor koji će vas dovesti do ludila i koga morate pročitati – najbolji svoje generacije.“Dejvid Hjuz, Mail On Sunday „Londonska polja, sa svojim pastoralnim naslovom koji nimalo ne odgovara gradskom okviru gde se radnja odvija, trepere, kao i sva ostala Ejmisova dela, zlokobnim i rušilačkim energetskim poljima. U srži ove nadrealne priče nalaze se četiri lika zaključana u smrtonosnom položaju.“ Piter Kemp, Sunday Times „Najambiciozniji, najoštroumniji i najpromišljeniji roman Martina Ejmisa dosad... Kit Talent izvanredna je šaljiva tvorevina... kao sitni prevarant iz sveta beletristike, on je među najboljima, gde laže i vara rame uz rame s Grinovim Pinkijem Braunom i Rinaldom Kantabileom Sola Beloua (izHumboltovog dara).“ Džej Mekineri, Observer „Roman koji mi se svideo zbog stilizovanog okruženja u kom se radnja odvija, zajedljivih skica Londona u krajnjem moralnom, društvenom i ekološkom propadanju, i mračne dikensovske radosti s kojom je stvoren lik Kita Talenta.“ Dejvid Lodž, Gardian „Intelektualno najzanimljiviji roman godine, i delo izvan domašaja bilo kog britanskog savremenog pisca. Ejmisovi likovi, poput Dikensovih, karikature su koje poseduju sopstvenu divovsku stvarnost.“ Džulijan Sajmons, London Review Of Books

Nezgodna žena, Sarej Voker Izdavač: Vulkan izdavaštvo Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2017. veoma dobro očuvana knjiga Opis Kiti Plam je duhovita, domišljata i drugačija. Ali ona se ne uklapa. Ona uvek štrči. Za nju, život će početi kad se konačno podvrgne operaciji i reši svih tih kilograma. Biće srećna i mršava, kao sve devojke sa naslovnih strana časopisa. Ipak, iz njene zablude trgnuće je misteriozna devojka i odvući je pravo kroz zečju rupu, u underground komunu žena rešenih da se usprotive društvu koje diktira surove standarde ženske lepote. Kiti će morati da se suoči sa svojim nesigurnostima i da nauči da živi na svoj način. Odvažan i zabavan roman koji izaziva na crtu modnu industriju, neravnopravnost polova i našu opsesiju brojanjem kalorija – i izvrće ih na njihovo naličje, dok na sve strane leti perje.

Кити Кели: НА ЊЕГОВ НАЧИН неауторизована биографија Френка Синатре (Kitty Kelley: HIS WAY unauthorized biography of Frank Sinatra) Издавач: BANTAM BOOKS, Њујорк, 1987.год. Меки повез, 633 стране, илустровано, енглески језик, латиница. Очувано као на фотографијама. Ово је књига чије објављивање Френк Синатра није успео да спречи...

O knjizi: Godina je 1939. U svetu besni rat. Dve porodice su zauvek povezane tajnama. Čuvena pijanistkinja Džulija Forester u detinjstvu je često provodila vreme u staklenoj bašti vlastelinskog imanja Vorton park, gde su egzotični cvetovi koje je uzgajao njen deda cvetali i venuli sa smenom godišnjih doba. Sada, dok se oporavlja od porodične tragedije, Džulija ponovo traži utehu u Vorton parku, koji je nedavno nasledio Kit Kroford, harizmatični muškarac čiji je život takođe ispunjen tugom. Kada prilikom renoviranja kuće pronađu decenijama star dnevnik, njih dvoje se obraćaju Džulijinoj baki ne bi li otkrili tajnu koja je promenila sudbinu Vorton parka. Džulija tako uranja u prošlost, u svet Olivije i Harija Kroforda, mladog para čiji je krhki brak razdvojio Drugi svetski rat, stvarajući ožiljke koji će, iznenada, dotaći i samu Džuliju. „Izuzetna, emotivna priča, smeštena u ratom rastrzanu Evropu i egzotični raj Tajlanda, koja istražuje zamršene puteve ljubavi.“ Eastern Daily Express „Odmah ćete zavoleti izuzetne likove ovog romana i iskreno saosećati sa njima. Kuća orhideja će vas očarati!“ Richard & Judy Book Club „Kao što su engleski vrtovi predivni ali strogo uređeni, a mirisi tajlandskih orhideja zanosno opojni i slatki, tako su i likovi ove knjige posebni. Roman u kojem emocije nadrastaju sudbinu što pokušava da ovlada junacima.“ www.penguin.co.uk

O knjizi: Godina je 1939. U svetu besni rat. Dve porodice su zauvek povezane tajnama. Čuvena pijanistkinja Džulija Forester u detinjstvu je često provodila vreme u staklenoj bašti vlastelinskog imanja Vorton park, gde su egzotični cvetovi koje je uzgajao njen deda cvetali i venuli sa smenom godišnjih doba. Sada, dok se oporavlja od porodične tragedije, Džulija ponovo traži utehu u Vorton parku, koji je nedavno nasledio Kit Kroford, harizmatični muškarac čiji je život takođe ispunjen tugom. Kada prilikom renoviranja kuće pronađu decenijama star dnevnik, njih dvoje se obraćaju Džulijinoj baki ne bi li otkrili tajnu koja je promenila sudbinu Vorton parka. Džulija tako uranja u prošlost, u svet Olivije i Harija Kroforda, mladog para čiji je krhki brak razdvojio Drugi svetski rat, stvarajući ožiljke koji će, iznenada, dotaći i samu Džuliju. „Izuzetna, emotivna priča, smeštena u ratom rastrzanu Evropu i egzotični raj Tajlanda, koja istražuje zamršene puteve ljubavi.“ Eastern Daily Express „Odmah ćete zavoleti izuzetne likove ovog romana i iskreno saosećati sa njima. Kuća orhideja će vas očarati!“ Richard & Judy Book Club „Kao što su engleski vrtovi predivni ali strogo uređeni, a mirisi tajlandskih orhideja zanosno opojni i slatki, tako su i likovi ove knjige posebni. Roman u kojem emocije nadrastaju sudbinu što pokušava da ovlada junacima.“ www.penguin.co.uk

Godina je 1939. U svetu besni rat. Dve porodice su zauvek povezane tajnama. Čuvena pijanistkinja Džulija Forester u detinjstvu je često provodila vreme u staklenoj bašti vlastelinskog imanja Vorton park, gde su egzotični cvetovi koje je uzgajao njen deda cvetali i venuli sa smenom godišnjih doba. Sada, dok se oporavlja od porodične tragedije, Džulija ponovo traži utehu u Vorton parku, koji je nedavno nasledio Kit Kroford, harizmatični muškarac čiji je život takođe ispunjen tugom. Kada prilikom renoviranja kuće pronađu decenijama star dnevnik, njih dvoje se obraćaju Džulijinoj baki ne bi li otkrili tajnu koja je promenila sudbinu Vorton parka. Džulija tako uranja u prošlost, u svet Olivije i Harija Kroforda, mladog para čiji je krhki brak razdvojio Drugi svetski rat, stvarajući ožiljke koji će, iznenada, dotaći i samu Džuliju. „Izuzetna, emotivna priča, smeštena u ratom rastrzanu Evropu i egzotični raj Tajlanda, koja istražuje zamršene puteve ljubavi.“ Eastern Daily Express „Odmah ćete zavoleti izuzetne likove ovog romana i iskreno saosećati sa njima. Kuća orhideja će vas očarati!“ Richard & Judy Book Club „Kao što su engleski vrtovi predivni ali strogo uređeni, a mirisi tajlandskih orhideja zanosno opojni i slatki, tako su i likovi ove knjige posebni. Roman u kojem emocije nadrastaju sudbinu što pokušava da ovlada junacima.“ www.penguin.co.uk

priredio Zoran Gluščević PROSVETA odlično očuvane kao nove 1051 str. * Artur Konan Dojl - Đavolje stopalo / Nove katakombe * Enist Brama Smit - Dionisijev novčić * Gilbert Kit Česterton - Pogrešan oblik * Somerset Mom - Pre prijema * Žak Futrel - Sablasni automobil * Henri kristofer Bejli - Slučaj spaljenog leša * LordDanseli - Ukrštene reči * Tomas Berk - Rukegosodina Otermola * Reks Staut - Pas na pločniku * Agata Kristi - Slavujev dom * Doroti Li Sejers - Važno je umreti * Milvord Kenedi - Uzaludno ubistvo * Oldos Haksli Đokondin osmeh * Vilijem Fokner - Dim * Lusi Beatriče - Melson * Horhe Luis Borhes - Dvanaest figura sveta / Tai Anovo produžeo traganje * Siril her -Sestra Besi / Za ubistvo je potrebno dvoje * Žorž Simeon - Čovek na ulici / Svedočenje dečaka iz crkve * Grejem Grin - Soba u suterenu * Eleri Kvin - Slučaj brdate žene * Džon Dikson Kar - Gospodin iz Pariza * Heri Kemelman - Šetnja od devet milja * Petrik Kventin - Sedmo nebo * Majkl Gilbert - Milo za drago * Jirži Marek - Otisak prsta * Ruald Dal - Žrtveno jagnje / Gazdarica * Barbara Gordon Haron iz Brezovic * Filis Doroti - Žrtva * Hansjerg Martin - Dobri noževi dugo ostaju oštri * Fridrih Direnmat - Nezgoda * Edmund Krispin i Džefri Buš - Ko je ubio Bejkera ? * Klareta Čerio - Prokletstvo rđavog dela * Andre-Pol Dišato - Bulevar mačaka * Renato Olivieri - Pansion dobre nade / Na dan Svih Svetih * Marek Hlasko - Begunac * Vladimir Hajak - Brigita * Žan Mazaren - Posrednik * Vitorio Kurtoni - Osveta u provinciji SKAJ.2

Izdavač: Plato Godina izdavanja: 2007 Broj strana: 377 Povez: Mek Format: 20 x 14 cm Da li još uvek važi stara istina da se suprotnosti privlače i da li je čokolada, pored toga što je afrodizijak, i čarobna supstanca koja će spojiti nespojivo, saznajte u ovoj romantičnoj komediji mladog englerskog pisca Kita Loua.

Martin Ejmis Londonska poljaMeki povez„Istinita ljubavna priča, priča o ubistvu i triler pun humora, seksa i neretko blistavog jezika.“- Indipendent„Uzbudljiv pisac koji svoje ljubitelje voli da sablažnjava i da deli svoje krajnje savremene brige... Ejmis je majstor koji će vas dovesti do ludila i koga morate pročitati – najbolji svoje generacije.“- Dejvid Hjuz, Mejl on sandej„Londonska polja, sa svojim pastoralnim naslovom koji nimalo ne odgovara gradskom okviru gde se radnja odvija, trepere, kao i sva ostala Ejmisova dela, zlokobnim i rušilačkim energetskim poljima. U srži ove nadrealne priče nalaze se četiri lika zaključana u smrtonosnom položaju.“- Piter Kemp, Sandej tajms„Najambiciozniji, najoštroumniji i najpromišljeniji roman Martina Ejmisa dosad... Kit Talent izvanredna je šaljiva tvorevina... kao sitni prevarant iz sveta beletristike, on je među najboljima, gde laže i vara rame uz rame s Grinovim Pinkijem Braunom i Rinaldom Kantabileom Sola Beloua (iz Humboltovog dara).“- Džej Mekineri, Obzerver„Roman koji mi se svideo zbog stilizovanog okruženja u kom se radnja odvija, zajedljivih skica Londona u krajnjem moralnom, društvenom i ekološkom propadanju, i mračne dikensovske radosti s kojom je stvoren lik Kita Talenta.“- Dejvid Lodž, Gardijan„Intelektualno najzanimljiviji roman godine, i delo izvan domašaja bilo kog britanskog savremenog pisca. Ejmisovi likovi, poput Dikensovih, karikature su koje poseduju sopstvenu divovsku stvarnost.“- Džulijan Sajmons, London rivju ov buks2/17

Slovenske rime, Stevan Raičković Rad 1976, tvrdi povez, omot, strana 204 odlično očuvana knjiga, na jednom mestu malčice zacepljen omot Izbor, prepev, predgovor, napomene i beleške o pesnicima Stevan Raičković. Antologija poezije. Pesme su u originalu i prepevi , paralelno, vrlo interesantno urađenaknjiga Boris Pasternak Maksim Riljski Anka Kupala Julian Tuvim Viteslav Nezvil Blaže Koneski Elisaveta Bagrina Laco Nomeski Kito Lorenc Alojz Gradnik

Opis "Kuća orhideja - Lusinda Rajli" Godina je 1939. U svetu besni rat. Dve porodice su zauvek povezane tajnama. Čuvena pijanistkinja Džulija Forester u detinjstvu je često provodila vreme u staklenoj bašti vlastelinskog imanja Vorton park, gde su egzotični cvetovi koje je uzgajao njen deda cvetali i venuli sa smenom godišnjih doba. Sada, dok se oporavlja od porodične tragedije, Džulija ponovo traži utehu u Vorton parku, koji je nedavno nasledio Kit Kroford, harizmatični muškarac čiji je život takođe ispunjen tugom. Kada prilikom renoviranja kuće pronađu decenijama star dnevnik, njih dvoje se obraćaju Džulijinoj baki ne bi li otkrili tajnu koja je promenila sudbinu Vorton parka. Džulija tako uranja u prošlost, u svet Olivije i Harija Kroforda, mladog para čiji je krhki brak razdvojio Drugi svetski rat, stvarajući ožiljke koji će, iznenada, dotaći i samu Džuliju. „Izuzetna, emotivna priča, smeštena u ratom rastrzanu Evropu i egzotični raj Tajlanda, koja istražuje zamršene puteve ljubavi.“ Eastern Daily Express „Odmah ćete zavoleti izuzetne likove ovog romana i iskreno saosećati sa njima. Kuća orhideja će vas očarati!“ Richard & Judy Book Club „Kao što su engleski vrtovi predivni ali strogo uređeni, a mirisi tajlandskih orhideja zanosno opojni i slatki, tako su i likovi ove knjige posebni. Roman u kojem emocije nadrastaju sudbinu što pokušava da ovlada junacima.“ www.penguin.co.uk Format: 13x20 cm Broj strana: 567 Pismo: Latinica Povez: Mek

Izdavač:LAGUNA Beograd Broj strana:144 Pismo:Latinica Povez: MEK BROŠIRAN Format: 20 x 13 cm Godina izdanja:2008 Odlično očuvana knjiga, nova! Dobitnik Karnegijeve medalje i gardijanove nagrade za dečju književnost. Kiti Kilin, junakinja ovog romana, nije samo dobar pripovedač, već i stručnjak svetskog glasa na polju `nerazumnog ponašanja odraslih`, majčinih novih i nepoželjnih momaka, a posebno kada se ukaže opasnost da neki od njih postane nov i nepoželjan očuh.

Čuvena ANTOLOGIJA SAVREMENE SRPSKE SATIRE - Miroslav Egerić, Srpska književna zadruga Beograd 1970, tvrd povez, ćirilica, XXXIX + 311 strana; Sadržaj: Branko Ćopić:Jeretička priča, Faraon, Odumiranje srca, Odumiranje nogu, Erih Koš: Čudnovata povest o kitu velikom, Dobrica Ćosić: Iz Bajke, Mile Stanković: Saveti dobroj kuci, Presuda, Vasa Popović: Ograđeno more, Ljubiša Manojlović: Novi ljudi u foteljama, Brana Crnčević, Vlada BUlatović - Vib, Dušan Radović, Matija Bećković, Milovan Vitezović, Živko Stojšić, Pavle Kovačević.

Autor: Ilja Bojašov Povez: broširan Br. strana: 178 Format: 13x20 Muri je Bosanac koji više od svega voli udobnost i zato je njegova jedina reakcija na rat koji počinje 1992. – beg. S jednom bitnom napomenom: Muri je – mačak. Samim tim, Bosanac bez nacionalnosti. Njegov put od države do države koji se prostire od Hrvatske, Austrije i Nemačke do pribaltičkih zemalja je u stvari put od gazde do gazde. Najnetipičniji od njih je svakako Srbin Borislav, koji je u ratu u Bosni izgubio porodicu i trenutno taljiga po Evropi u kamionu koji je služio za prevoz leševa. Šta mi znamo o našim kućnim ljubimcima koje toliko volimo? Sudeći po tome o čemu razmišlja Muri – premalo. No, on nije jedina neobična životinja na stranicama ovog romana. Osim Murija, putuju i kit Dik, koji pliva svetskim okeanima sve dok ne naiđe na gigantsku hobotnicu i kitolovce, gusan Timoša, koji satima deli trocifrene brojeve sve dok ne završi svoj život kao još jedan od onih koji su dali život za Otadžbinu... Naravno, putuju i ljudi: šeik Abdula, vlasnik trideset žena i petnaest mesta rođenja, avionom želi da obleti Zemlju. Kinez hoda po žici iznad provalije. Poznati pravnik, osuđen na invalidska kolica, uporno pokušava da se uspenje na nepristupačnu liticu. Ilja Bojašov je definitivno napisao maštovit i duhovit roman u kojem svoj Eldorado ne traže samo ljudi nego i životinje: sva radoznala bića koja se osećaju dovoljno mlado da krenu na put.

Autorka bestselera Vidimo se u Kapkejk kafeu i Mala knjižara srećnih krajeva Ko još beži u škotsko gorje, u majušnu knjižaru smeštenu na samu obalu Loh Nesa? Samohrana majka Zoi pokušava da se snađe u Londonu, ali je na ivici nervnog sloma. Njen prelepi sinčić Hari savršen je u svemu – izuzev što uopšte ne govori. Kada joj stanarina poskupi, Zoi ne zna šta da radi. Harijeva tetka joj predlaže da se preseli u Škotsku, da pomaže u maloj knjižari i čuva decu u plemićkoj kući na brdu. Možda će baš odlazak iz otuđenog grada u seoce na škotskoj visoravni doneti promenu koja je očajnički potrebna Zoi i Hariju. Kada se suoči s neljubaznim poslodavcem, mrzovoljnim i rasejanim antikvarom Remzijem Erkartom i bandom njegove raspuštene dece, Zoi će se zapitati da li je postupila ispravno. Ipak, Hari prvi put u životu nalazi druga, a i ko bi ostao ravnodušan pred lepotom planinskog jezera koje se svetluca na letnjem suncu? Kad bi samo Remzi bio malo srdačniji… „Zabavna, topla priča o sjajnim likovima… A tu su i knjige!“ – Sofi Kinsela „Radnja smeštena među divne kulise, vrcav dijalog i likovi u koje ćete se zaljubiti. Neodoljivo!“ – Džil Mansel „Tako slatka, tako ljupka knjiga. Divna, prosto sjajna. Sigurno će vas oraspoložiti.“ – Marijana Kiz „Dženi Kolgan je sjajna pripovedačica. Ovo je šarmantna knjiga, ali ako zavirite ispod površine, uvidećete koliko iskreno govori o siromaštvu, anksioznosti i gubitku voljenih osoba. Pročitaćete je brzo, ali je nećete zaboraviti.“ – Kit Stjuart

Ilja Bojašov - Murijev put Izdavač : Laguna 2009, 180 strana, odlicno ocuvana Muri je Bosanac koji više od svega voli udobnost i zato je njegova jedina reakcija na rat koji počinje 1992. – beg. S jednom bitnom napomenom: Muri je – mačak. Samim tim, Bosanac bez nacionalnosti. Njegov put od države do države koji se prostire od Hrvatske, Austrije i Nemačke do pribaltičkih zemalja je u stvari put od gazde do gazde. Najnetipičniji od njih je svakako Srbin Borislav, koji je u ratu u Bosni izgubio porodicu i trenutno taljiga po Evropi u kamionu koji je služio za prevoz leševa. Šta mi znamo o našim kućnim ljubimcima koje toliko volimo? Sudeći po tome o čemu razmišlja Muri – premalo. No, on nije jedina neobična životinja na stranicama ovog romana. Osim Murija, putuju i kit Dik, koji pliva svetskim okeanima sve dok ne naiđe na gigantsku hobotnicu i kitolovce, gusan Timoša, koji satima deli trocifrene brojeve sve dok ne završi svoj život kao još jedan od onih koji su dali život za Otadžbinu... Naravno, putuju i ljudi: šeik Abdula, vlasnik trideset žena i petnaest mesta rođenja, avionom želi da obleti Zemlju. Kinez hoda po žici iznad provalije. Poznati pravnik, osuđen na invalidska kolica, uporno pokušava da se uspenje na nepristupačnu liticu. Ilja Bojašov je definitivno napisao maštovit i duhovit roman u kojem svoj Eldorado ne traže samo ljudi nego i životinje: sva radoznala bića koja se osećaju dovoljno mlado da krenu na put.

Knjiga je polovna. Autorka bestselera Vidimo se u Kapkejk kafeu i Mala knjižara srećnih krajeva Ko još beži u škotsko gorje, u majušnu knjižaru smeštenu na samu obalu Loh Nesa? Samohrana majka Zoi pokušava da se snađe u Londonu, ali je na ivici nervnog sloma. Njen prelepi sinčić Hari savršen je u svemu – izuzev što uopšte ne govori. Kada joj stanarina poskupi, Zoi ne zna šta da radi. Harijeva tetka joj predlaže da se preseli u Škotsku, da pomaže u maloj knjižari i čuva decu u plemićkoj kući na brdu. Možda će baš odlazak iz otuđenog grada u seoce na škotskoj visoravni doneti promenu koja je očajnički potrebna Zoi i Hariju. Kada se suoči s neljubaznim poslodavcem, mrzovoljnim i rasejanim antikvarom Remzijem Erkartom i bandom njegove raspuštene dece, Zoi će se zapitati da li je postupila ispravno. Ipak, Hari prvi put u životu nalazi druga, a i ko bi ostao ravnodušan pred lepotom planinskog jezera koje se svetluca na letnjem suncu? Kad bi samo Remzi bio malo srdačniji… „Zabavna, topla priča o sjajnim likovima… A tu su i knjige!“ – Sofi Kinsela „Radnja smeštena među divne kulise, vrcav dijalog i likovi u koje ćete se zaljubiti. Neodoljivo!“ – Džil Mansel „Tako slatka, tako ljupka knjiga. Divna, prosto sjajna. Sigurno će vas oraspoložiti.“ – Marijana Kiz „Dženi Kolgan je sjajna pripovedačica. Ovo je šarmantna knjiga, ali ako zavirite ispod površine, uvidećete koliko iskreno govori o siromaštvu, anksioznosti i gubitku voljenih osoba. Pročitaćete je brzo, ali je nećete zaboraviti.“ – Kit Stjuart

Pečat biblioteke. Stanje solidno. Autorka bestselera Vidimo se u Kapkejk kafeu i Mala knjižara srećnih krajeva Ko još beži u škotsko gorje, u majušnu knjižaru smeštenu na samu obalu Loh Nesa? Samohrana majka Zoi pokušava da se snađe u Londonu, ali je na ivici nervnog sloma. Njen prelepi sinčić Hari savršen je u svemu – izuzev što uopšte ne govori. Kada joj stanarina poskupi, Zoi ne zna šta da radi. Harijeva tetka joj predlaže da se preseli u Škotsku, da pomaže u maloj knjižari i čuva decu u plemićkoj kući na brdu. Možda će baš odlazak iz otuđenog grada u seoce na škotskoj visoravni doneti promenu koja je očajnički potrebna Zoi i Hariju. Kada se suoči s neljubaznim poslodavcem, mrzovoljnim i rasejanim antikvarom Remzijem Erkartom i bandom njegove raspuštene dece, Zoi će se zapitati da li je postupila ispravno. Ipak, Hari prvi put u životu nalazi druga, a i ko bi ostao ravnodušan pred lepotom planinskog jezera koje se svetluca na letnjem suncu? Kad bi samo Remzi bio malo srdačniji… „Zabavna, topla priča o sjajnim likovima… A tu su i knjige!“ – Sofi Kinsela „Radnja smeštena među divne kulise, vrcav dijalog i likovi u koje ćete se zaljubiti. Neodoljivo!“ – Džil Mansel „Tako slatka, tako ljupka knjiga. Divna, prosto sjajna. Sigurno će vas oraspoložiti.“ – Marijana Kiz „Dženi Kolgan je sjajna pripovedačica. Ovo je šarmantna knjiga, ali ako zavirite ispod površine, uvidećete koliko iskreno govori o siromaštvu, anksioznosti i gubitku voljenih osoba. Pročitaćete je brzo, ali je nećete zaboraviti.“ – Kit Stjuart

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mobi Dik je roman američkog pisca Hermana Melvila, izdat 1851. godine Priča prati avanture mornara Išmaela i njegovu plovidbu na brodu kitolovcu „Pikvod“, koji isplovljava sa ostrva Nentaket u Masačusetsu. Brodom komanduje kapetan Ahab. Išmael ubrzo saznaje da kapetan Ahab traži jednog specifičnog kita, zvanog Mobi Dik. To je beli kit ulješura, neobične veličine i snage. Na prethodnoj plovidbi, Mobi Dik je uništio Ahabov brod i odgrizao mu nogu, zbog čega kapetan žudi za osvetom. Pozadina Dva događaja su uticala na nastanak ovog romana. Jedan je potonuće broda kitolovca „Eseks“ sa Nentaketa 1820. godine, uništenog od strane kita ulješure. Jedan od 8 preživelih članova posade je sledeće godine napisao knjigu o tome. Drugi događaj je ulov ogromne bele (albino) ulješure krajem 1830-ih u vodama čileanskog ostrva Moča. Taj kit, nazvan Moča Dik, preživeo je mnogo pokušaja lova i velikom silinom je napadao brodove. Preko 100 puta se borio sa kitolovcima. O njemu je pisano u njujorškim novinama. Herman Melville (New York, 1.8. 1819. – New York, 28.9. 1891.), američki romanopisac, pripovjedač i pjesnik. Zbog rane očeve smrti napušta redovno školovanje i nakon nekoliko neuspjelih uposlenja zapošljava se 1839. kao brodski mali na trgovačkome brodu. Melvilleova rana literatura, koju je apsorbirao kao autodidakt, uključuje Shakespearea, Bibliju autorizirane verzije (Biblija kralja Jakova), te sedamnaestostoljetne misaone autore kao što su sir Thomas Browne i Robert Burton. Godine 1841. postao je članom posade kitolovca, ali ga je napustio prije ugovornog roka te je zajedno s još jednim članom posade doživio niz avanturističkih zgoda na jednome od Marquiških otoka. To mu je poslužilo kao predložak za književni prvijenac s putopisno-antropološkom tematikom, `Taipi`, 1846, u kojem daje spoj prikaza egzotičnih običaja polinežanske zajednice i poluautobiografskih pustolovina. `Omoo` (1847.), je tematski nastavak Taipija, s naglaskom na uništavanju domorodačke polinežanske zajednice zapadnjačkim tehnološkim i ideološkim osvajanjem. Ostala djela uključuju `Mardi` (1849.), pustolovnu romansu i `Bijela jakna` (1850.), realistički prikaz života na američkoj fregati. No, sva ta djela su danas rijetko čitana i ne pobuđuju interes osim kod specijalista posvećenih Melvilleu ili američkoj književnosti. Moby-Dick Pravi Melville, auktor djela mitske snage, izranja u `romanci`, ili vizionarnom spoju romana i anatomije (ekscentričnoga proznoga žanra njegovanoga u engleskoj književnosti 17. stoljeća, napose kod Melvilleovih omiljenih pisaca Roberta Burtona, sir Thomasa Brownea i Isaaca Waltona), `Moby-Dick ili Bijeli kit` (1851.). To djelo, posvećeno Nathanielu Hawthorneu, obuhvaća više razina: realističko-pripovijednu i tehničko-opisnu, simboličku i mitsku. Pojednostavljeno, moglo bi se reći da je radnja romana lov na bijeloga kita Moby Dicka, a glavni ljudski protagonist kapetan Ahab, te da je scena zbivanja postavljena tako da lov, sukob i propast uključuju cijeli univerzum- ispričano kroz usta jedinoga preživjeloga člana posade, Ishmaela. Kasnija je kritika ustanovila da je, uza svu različitost u duhovnom miljeu, Melville jedini devetnaestostoljetni romanopisac, uz Dostojevskog, kojemu je spiritualna dimenzija djela dominantna i kojega je središnji opus utjelovljenje pjesničke metafizike s centralnim temama opstojnosti Zla i smislenosti univerzuma promatranoga u kategorijama teodiceje. No, dok je ruski autor tvorac uzbudljivih likova koji utjelovljuju veličajnost života, i to u vizuri kršćanskoga mita, Melville ostvaruje snažne dramsko-pjesničke slike izuzetno bogatoga arhaiziranoga jezika, no, bez psihološke obradbe (za što i nije bio zainteresiran) ili nijansi u razvijanju međuljudskih odnosa. Tema `Moby Dicka` je sukob Dobra i Zla, ili dvaju nepomirljivih Zala (Ahab i Moby Dick), no intenzitet te `romance` i njen utjecaj potječu najviše iz poetskoga zamaha i filozofema visoke retorike integrirane u djelo koje je više nalik drevnim spjevovima nego romanu bilo kojega razdoblja. Također, piščev svjetonazor u tom je djelu, kao i kasnijima, rastrgan između [[Kalvinizam|kalvinističkoga] protestantizma, manihejsko-gnostičkih i ateističkih vidozora. Roman `Moby-Dick` smatra se najboljim u kanonu američke književnosti XIX. stoljeća. Kasnija djela Zbog neodgovarajuće recepcije čitateljstva koje je očekivalo avanturistički roman, a u `Moby-Dicku` dobilo neobičnu mitsku dramu pomiješanih žanrova piščeva je karijera krenula silaznom putanjom. Sljedeći roman `Pierre ili dvoznačnosti` (1852.) neuspio je pokušaj problematiziranja provokativne teme incesta. Melville je u idućem razdoblju objavio još nekoliko pripovjednih proza, među kojima se ističu povijesni roman `Israel Potter` (1855.) s temom iz američke revolucije; priče `The Piazza Tales` (1856.), nazvane po trijemu piščeve farme, s ponajboljim pripovijestima `Pisar Bartleby`, protoegzistencijalističkom pričom o otuđenju i putu u ludilo njujorškoga činovnika, koja očito puno duguje Dickensu, no suvremenoga čitatelja asocira više na Gogolja i Dostojevskog; te `Benito Cereno`, prozom koja problematizira rasne odnose. Godine 1857. objavljuje alegorijski roman `Sljepar`, o prijevarama i ljudskoj naivnosti. Melvilleov neuspjeh kod čitateljstva pojačava i autorovu osobnu krizu (sukob vjerovanja i nevjere, što je rezultiralo nekim oblikom živčanoga sloma), te pisac traži duhovnu okrjepu u putu u Svetu zemlju i Evropu, što rezultira filozofskom poemom `Clarel`, objavljenom u privatnoj nakladi 1876. Nedovršena je ostala dulja pripovijest (ili kraći roman) `Billy Budd` (objavljena tek 1924.) - posljednja manifestacija Melvilleova mitotvoračkoga genija, u kojoj je evocirana pobuna na britanskom brodu u doba Napoleonskih ratova; sotonski lik Claggarta, bogootački kapetana Verea, i kristoliki Billya Budda, osim što iniciraju mnoštvo alegorijskih interpretacija, testamentarni su ostvaraj američkoga pisca za koga do konca nije jasno je li našao utjehu u prihvaćanju kršćanstva ili se pomirio sa sudbinom bez ikakve religijske vjere. Nakon I. svjetskoga rata naglo se javilo zanimanje za `Moby Dicka `, ubrzo i za ostala djela, pa Melville od zaboravljena pisca postao središnjim američkim prozaikom 19. stoljeća. Na hrvatskosrpski je do sada (2005.) prevedena većina najpoznatijih Melvilleovih djela (Moby Dick, Taipi, Sljepar, Bartleby), osim Billy Budda.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mobi Dik je roman američkog pisca Hermana Melvila, izdat 1851. godine Priča prati avanture mornara Išmaela i njegovu plovidbu na brodu kitolovcu „Pikvod“, koji isplovljava sa ostrva Nentaket u Masačusetsu. Brodom komanduje kapetan Ahab. Išmael ubrzo saznaje da kapetan Ahab traži jednog specifičnog kita, zvanog Mobi Dik. To je beli kit ulješura, neobične veličine i snage. Na prethodnoj plovidbi, Mobi Dik je uništio Ahabov brod i odgrizao mu nogu, zbog čega kapetan žudi za osvetom. Pozadina Dva događaja su uticala na nastanak ovog romana. Jedan je potonuće broda kitolovca „Eseks“ sa Nentaketa 1820. godine, uništenog od strane kita ulješure. Jedan od 8 preživelih članova posade je sledeće godine napisao knjigu o tome. Drugi događaj je ulov ogromne bele (albino) ulješure krajem 1830-ih u vodama čileanskog ostrva Moča. Taj kit, nazvan Moča Dik, preživeo je mnogo pokušaja lova i velikom silinom je napadao brodove. Preko 100 puta se borio sa kitolovcima. O njemu je pisano u njujorškim novinama. Herman Melville (New York, 1.8. 1819. – New York, 28.9. 1891.), američki romanopisac, pripovjedač i pjesnik. Zbog rane očeve smrti napušta redovno školovanje i nakon nekoliko neuspjelih uposlenja zapošljava se 1839. kao brodski mali na trgovačkome brodu. Melvilleova rana literatura, koju je apsorbirao kao autodidakt, uključuje Shakespearea, Bibliju autorizirane verzije (Biblija kralja Jakova), te sedamnaestostoljetne misaone autore kao što su sir Thomas Browne i Robert Burton. Godine 1841. postao je članom posade kitolovca, ali ga je napustio prije ugovornog roka te je zajedno s još jednim članom posade doživio niz avanturističkih zgoda na jednome od Marquiških otoka. To mu je poslužilo kao predložak za književni prvijenac s putopisno-antropološkom tematikom, `Taipi`, 1846, u kojem daje spoj prikaza egzotičnih običaja polinežanske zajednice i poluautobiografskih pustolovina. `Omoo` (1847.), je tematski nastavak Taipija, s naglaskom na uništavanju domorodačke polinežanske zajednice zapadnjačkim tehnološkim i ideološkim osvajanjem. Ostala djela uključuju `Mardi` (1849.), pustolovnu romansu i `Bijela jakna` (1850.), realistički prikaz života na američkoj fregati. No, sva ta djela su danas rijetko čitana i ne pobuđuju interes osim kod specijalista posvećenih Melvilleu ili američkoj književnosti. Moby-Dick Pravi Melville, auktor djela mitske snage, izranja u `romanci`, ili vizionarnom spoju romana i anatomije (ekscentričnoga proznoga žanra njegovanoga u engleskoj književnosti 17. stoljeća, napose kod Melvilleovih omiljenih pisaca Roberta Burtona, sir Thomasa Brownea i Isaaca Waltona), `Moby-Dick ili Bijeli kit` (1851.). To djelo, posvećeno Nathanielu Hawthorneu, obuhvaća više razina: realističko-pripovijednu i tehničko-opisnu, simboličku i mitsku. Pojednostavljeno, moglo bi se reći da je radnja romana lov na bijeloga kita Moby Dicka, a glavni ljudski protagonist kapetan Ahab, te da je scena zbivanja postavljena tako da lov, sukob i propast uključuju cijeli univerzum- ispričano kroz usta jedinoga preživjeloga člana posade, Ishmaela. Kasnija je kritika ustanovila da je, uza svu različitost u duhovnom miljeu, Melville jedini devetnaestostoljetni romanopisac, uz Dostojevskog, kojemu je spiritualna dimenzija djela dominantna i kojega je središnji opus utjelovljenje pjesničke metafizike s centralnim temama opstojnosti Zla i smislenosti univerzuma promatranoga u kategorijama teodiceje. No, dok je ruski autor tvorac uzbudljivih likova koji utjelovljuju veličajnost života, i to u vizuri kršćanskoga mita, Melville ostvaruje snažne dramsko-pjesničke slike izuzetno bogatoga arhaiziranoga jezika, no, bez psihološke obradbe (za što i nije bio zainteresiran) ili nijansi u razvijanju međuljudskih odnosa. Tema `Moby Dicka` je sukob Dobra i Zla, ili dvaju nepomirljivih Zala (Ahab i Moby Dick), no intenzitet te `romance` i njen utjecaj potječu najviše iz poetskoga zamaha i filozofema visoke retorike integrirane u djelo koje je više nalik drevnim spjevovima nego romanu bilo kojega razdoblja. Također, piščev svjetonazor u tom je djelu, kao i kasnijima, rastrgan između [[Kalvinizam|kalvinističkoga] protestantizma, manihejsko-gnostičkih i ateističkih vidozora. Roman `Moby-Dick` smatra se najboljim u kanonu američke književnosti XIX. stoljeća. Kasnija djela Zbog neodgovarajuće recepcije čitateljstva koje je očekivalo avanturistički roman, a u `Moby-Dicku` dobilo neobičnu mitsku dramu pomiješanih žanrova piščeva je karijera krenula silaznom putanjom. Sljedeći roman `Pierre ili dvoznačnosti` (1852.) neuspio je pokušaj problematiziranja provokativne teme incesta. Melville je u idućem razdoblju objavio još nekoliko pripovjednih proza, među kojima se ističu povijesni roman `Israel Potter` (1855.) s temom iz američke revolucije; priče `The Piazza Tales` (1856.), nazvane po trijemu piščeve farme, s ponajboljim pripovijestima `Pisar Bartleby`, protoegzistencijalističkom pričom o otuđenju i putu u ludilo njujorškoga činovnika, koja očito puno duguje Dickensu, no suvremenoga čitatelja asocira više na Gogolja i Dostojevskog; te `Benito Cereno`, prozom koja problematizira rasne odnose. Godine 1857. objavljuje alegorijski roman `Sljepar`, o prijevarama i ljudskoj naivnosti. Melvilleov neuspjeh kod čitateljstva pojačava i autorovu osobnu krizu (sukob vjerovanja i nevjere, što je rezultiralo nekim oblikom živčanoga sloma), te pisac traži duhovnu okrjepu u putu u Svetu zemlju i Evropu, što rezultira filozofskom poemom `Clarel`, objavljenom u privatnoj nakladi 1876. Nedovršena je ostala dulja pripovijest (ili kraći roman) `Billy Budd` (objavljena tek 1924.) - posljednja manifestacija Melvilleova mitotvoračkoga genija, u kojoj je evocirana pobuna na britanskom brodu u doba Napoleonskih ratova; sotonski lik Claggarta, bogootački kapetana Verea, i kristoliki Billya Budda, osim što iniciraju mnoštvo alegorijskih interpretacija, testamentarni su ostvaraj američkoga pisca za koga do konca nije jasno je li našao utjehu u prihvaćanju kršćanstva ili se pomirio sa sudbinom bez ikakve religijske vjere. Nakon I. svjetskoga rata naglo se javilo zanimanje za `Moby Dicka `, ubrzo i za ostala djela, pa Melville od zaboravljena pisca postao središnjim američkim prozaikom 19. stoljeća. Na hrvatskosrpski je do sada (2005.) prevedena većina najpoznatijih Melvilleovih djela (Moby Dick, Taipi, Sljepar, Bartleby), osim Billy Budda.

Opis "Šta se desilo? - Hanif Kurejši" Nijedna tema nije previše konvecionalna niti previše uobičajena za ovog nezasitog i toliko voljenog autora. Od društvenih medija do drevnih klasika,od ocena Dejvida Bouvija, Žorža Simeona do Kita Džereta,ovo je najnoviji književni događaj u jestvenom delu koji prikazuje Kurejšijeve karakteristike – bezgraničnu radoznalost i duhovitost. Šta se desilo? se odnosi na Kurejšijev apetit za kulturu kao i za njegova zapažanja i uvide, a svaka nova knjiga u njegovom opusu je opravdanje za slavlje.

Komplet od 4 knjige Džejmsa Patersona, iz biblioteke „Bestseler“, u izdanju lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, iz 2004./2005. godine: - „DOK VETAR DUVA“, 259 strana, ISBN 86-331-1853-X Jedanaestogodišnja devojčica očajnički pokušava da pobegne iz tajne laboratorije za genetska istraživanja u Koloradu. Freni i Kit, agenti FBI-ja, sprijateljiće se sa uplašenom devojčicom. Ovaj trio se nalazi u opasnosti da izgubi živote pokušavajući da otkrije zastrašujuću istinu. - „KUĆA NA JEZERU“, 253 strane, ISBN 86-331-1927-7 Kuća na jezeru je puna neočekivanih iznenađenja, koja dočekujete bez daha, a koja su Patersona učinila najčitanijim američkim piscem trilera današnjice. - „KUĆA NA PLAŽI“, 312 strana, ISBN 86-331-1518-2 Kada Piterovo telo bude pronađeno na privatnoj plaži u elitnom delu Njujorka, njegov brat će otpočeti ličnu istragu. Džek spoznaje najveće tajne stanovnika elitne četvrti, ali ono što je još gore, njegov život je u opasnosti: neko želi da ga ućutka. - „TREĆI STEPEN“, 216 strana, ISBN 86-331-1971-4 Nekoga u Ženskom klubu za ubistva čeka smrt... Roman se pretvara u šokantan i uzbudljiv triler. Detektivka Lindsi otkriva tri leša i tajanstvenu poruku ostavljenu na mestu zločina. Ona će zamoliti tri svoje prijateljice da joj pomognu da nađe ubicu koji preti da će svakog trećeg dana počiniti novo ubistvo. Što je još strašnije, njegova sledeća žrtva trebalo bi da bude jedna od četiri prijateljice. Ali koja? Nekorišćene. U mekom povezu. Dimenzije 12 x 16,5 cm. Idealan poklon za Vama dragu osobu. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

IZDAVAČ :LAGUNA POVEZ: MEK PISMO:LATINICA BROJ STRANICA:184 DIMENZIJE: 20 x 13 cm Unutra bez oštećenja,za spoljašnju očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Muri je Bosanac koji više od svega voli udobnost i zato je njegova jedina reakcija na rat koji počinje 1992. – beg. S jednom bitnom napomenom: Muri je – mačak. Samim tim, Bosanac bez nacionalnosti. Njegov put od države do države koji se prostire od Hrvatske, Austrije i Nemačke do pribaltičkih zemalja je u stvari put od gazde do gazde. Najnetipičniji od njih je svakako Srbin Borislav, koji je u ratu u Bosni izgubio porodicu i trenutno taljiga po Evropi u kamionu koji je služio za prevoz leševa. Šta mi znamo o našim kućnim ljubimcima koje toliko volimo? Sudeći po tome o čemu razmišlja Muri – premalo. No, on nije jedina neobična životinja na stranicama ovog romana. Osim Murija, putuju i kit Dik, koji pliva svetskim okeanima sve dok ne naiđe na gigantsku hobotnicu i kitolovce, gusan Timoša, koji satima deli trocifrene brojeve sve dok ne završi svoj život kao još jedan od onih koji su dali život za Otadžbinu... Naravno, putuju i ljudi: šeik Abdula, vlasnik trideset žena i petnaest mesta rođenja, avionom želi da obleti Zemlju. Kinez hoda po žici iznad provalije. Poznati pravnik, osuđen na invalidska kolica, uporno pokušava da se uspenje na nepristupačnu liticu. Ilja Bojašov je definitivno napisao maštovit i duhovit roman u kojem svoj Eldorado ne traže samo ljudi nego i životinje: sva radoznala bića koja se osećaju dovoljno mlado da krenu na put.

O knjizi: "Stel, predugo si unutra. Izađi. Nema tog komada kamena koji je vredan da umreš za njega."Samo što ovde nije reč o običnom kamenu, već o plavom kristalu koji je drevni izumrli narod Maja izradio kako bi svet spasao od propasti; o safiru tako savršenom i toliko moćnom da su ljudi vekovima ubijali kako bi ga se domogli ili ga uništili.Drevno proročanstvo kaže: ako se trinaest lobanja ponovo ne okupi, svetu će 21. decembra 2012. doći kraj. Naučnik iz XVI veka Sedrik Oven, poslednji čuvar jedne od lobanja, umro je kako bi njena tajna ostala sačuvana. Gotovo pet vekova kasnije, upravo venčan par Stela Kodi i Kit O’Konor razotkriće Ovenovu šifru, suočiti se s proročanstvom i krenuti u potragu za skrivenom lobanjom. Na tom putu uplešće se u borbu između čuvara lobanja i onih odlučnih da ih unište i tako učine kraj svetu. Stelini i Kitovi napori da spreče nadolazeću apokalipsu pretvoriće se u zastrašujuću, smrtonosnu i sudbonosnu borbu između dobra i zla, ali i borbu protiv vremena koje neumitno (i brzo) ističe 21. decembra.U romanu Kristalna lobanja, jedne od najistaknutijih britanskih spisateljica kriminalističkih romana, prepliću se avantura, priča o natprirodnom fenomenu, drevna civilizacija i kriptografija u napetoj mešavini istorije, mita i nauke. Tajne Maja, intrige britanskog dvora XVI veka i zastrašujuće proročanstvo o kraju sveta, u ovom trileru Mande Skot ostaviće vas bez daha i naterati da iščekujete datum koji je zagonetna i napredna civilizacija Maja označila kao okončanje jednog ciklusa vremena, a s njime i kraj sveta kakav poznajemo.Ilustraciju na koricama izradio je Tomislav Tikulin.

O knjizi: "Stel, predugo si unutra. Izađi. Nema tog komada kamena koji je vredan da umreš za njega."Samo što ovde nije reč o običnom kamenu, već o plavom kristalu koji je drevni izumrli narod Maja izradio kako bi svet spasao od propasti; o safiru tako savršenom i toliko moćnom da su ljudi vekovima ubijali kako bi ga se domogli ili ga uništili.Drevno proročanstvo kaže: ako se trinaest lobanja ponovo ne okupi, svetu će 21. decembra 2012. doći kraj. Naučnik iz XVI veka Sedrik Oven, poslednji čuvar jedne od lobanja, umro je kako bi njena tajna ostala sačuvana. Gotovo pet vekova kasnije, upravo venčan par Stela Kodi i Kit O’Konor razotkriće Ovenovu šifru, suočiti se s proročanstvom i krenuti u potragu za skrivenom lobanjom. Na tom putu uplešće se u borbu između čuvara lobanja i onih odlučnih da ih unište i tako učine kraj svetu. Stelini i Kitovi napori da spreče nadolazeću apokalipsu pretvoriće se u zastrašujuću, smrtonosnu i sudbonosnu borbu između dobra i zla, ali i borbu protiv vremena koje neumitno (i brzo) ističe 21. decembra.U romanu Kristalna lobanja, jedne od najistaknutijih britanskih spisateljica kriminalističkih romana, prepliću se avantura, priča o natprirodnom fenomenu, drevna civilizacija i kriptografija u napetoj mešavini istorije, mita i nauke. Tajne Maja, intrige britanskog dvora XVI veka i zastrašujuće proročanstvo o kraju sveta, u ovom trileru Mande Skot ostaviće vas bez daha i naterati da iščekujete datum koji je zagonetna i napredna civilizacija Maja označila kao okončanje jednog ciklusa vremena, a s njime i kraj sveta kakav poznajemo.Ilustraciju na koricama izradio je Tomislav Tikulin.