O knjizi: Ljubav prema samom sebi je najznačajniji poklon koji možemo da damo sebi, jer kada volimo ono što smo, nećemo sebe povrediti i nećemo povrediti druge. Sa unutrašnjim mirom neće biti ratova, bandi, terorista i beskućnika. Neće biti nezdravosti, side, raka, siromaštva i gladi. Prema tome, recept za mir u svetu je sledeći: postići mir u sebi. Mir, razumevanje, saosećanje, oproštaj i, pre svega, ljubav. Mi u sebi imamo moć da dovedemo do ovih promena. Ljubav je nešto što možemo da izaberemo, kao što izaberemo da se naljutimo ili da mrzimo ili da se rastužimo. Mi možemo da izaberemo ljubav. To je uvek naš izbor. Hajde da upravo sada, u ovom trenutku, izaberemo da volimo. To je najsnažnija postojeća isceliteljska moć. Informacija u ovoj knjizi, koja je u prošlih pet godina bila deo mojih predavanja, još je jedna usputna stanica na našem putu ka samootkrivanju – prilika da saznate malo više o sebi i da shvatite potencijal koji ste dobili rođenjem. Imate priliku da sebe više zavolite da biste postali deo neverovatnog sveta ljubavi. Ljubav počinje u našim srcima i počinje sa nama. Dopustite da vaša ljubav doprinese isceljenju naše planete.

Verujte u svoje snove i snovi će se ostvariti. Knjiga prodata u milionima primeraka u više od dvadeset pet zemalja. Albert Espinosa je španski scenarista i pisac. Sa četrnaest godina oboleo je od raka. Njegova borba s bolešću trajala je čitavu deceniju – za to vreme je ostao „bez jedne noge, jednog plućnog krila i dobrog komada jetre“. Uprkos svemu tome, Espinosina knjiga Žuti svet nije pripovest o bolesti i gubitku već priča o onom što je, zahvaljujući bolesti, dobio. Podstaknuta temama koje su tabu, ova knjiga puna je svetlosti i života. U njoj je predstavljen „žuti svet“ – svet sunčeve svetlosti, radosti i lepote, svet koji je svakom nadohvat ruke, a on ne samo da se nalazi oko nas već čini i deo nas. Autor u dvadeset tri poglavlja pripoveda o svojim iskustvima i stečenim poukama, dajući nadu i onima kojima je najteže. Neverovatno je s kakvim humorom i vedrinom govori o najmučnijim temama – upravo zato što smatra da ne treba da budu mučne. Žuti svet je čudesna knjiga puna optimizma, a njen moto glasi da nije tužno kad umiremo nego kad ne umemo da živimo.

Verujte u svoje snove i snovi će se ostvariti. Knjiga prodata u milionima primeraka u više od dvadeset pet zemalja. Albert Espinosa je španski scenarista i pisac. Sa četrnaest godina oboleo je od raka. Njegova borba s bolešću trajala je čitavu deceniju – za to vreme je ostao „bez jedne noge, jednog plućnog krila i dobrog komada jetre“. Uprkos svemu tome, Espinosina knjiga Žuti svet nije pripovest o bolesti i gubitku već priča o onom što je, zahvaljujući bolesti, dobio. Podstaknuta temama koje su tabu, ova knjiga puna je svetlosti i života. U njoj je predstavljen „žuti svet“ – svet sunčeve svetlosti, radosti i lepote, svet koji je svakom nadohvat ruke, a on ne samo da se nalazi oko nas već čini i deo nas. Autor u dvadeset tri poglavlja pripoveda o svojim iskustvima i stečenim poukama, dajući nadu i onima kojima je najteže. Neverovatno je s kakvim humorom i vedrinom govori o najmučnijim temama – upravo zato što smatra da ne treba da budu mučne. Žuti svet je čudesna knjiga puna optimizma, a njen moto glasi da nije tužno kad umiremo nego kad ne umemo da živimo.

Izdavač: Knjiga-komerc, Beograd Edicija: Deset knjiga Mome Kapora, knjiga 1 Povez: broširan Broj strana: 243 Potpisana, odlično očuvana. Šta sve može da se dogodi jednoj mladoj ženi odrasloj u gradu, kada u ratnom vihoru izgubi rodni grad, krov nad glavom, porodicu i udoban život uspešnog arhitekte i bude prinuđena da utočište pronađe u zabitom srbijanskom selu Šljivovu u trošnoj zapuštenoj kući na imanju svojih predaka, tema je romana IVANA. U ovoj uzbudljivoj pripovesti o ženi-borcu i njenoj borbi da se održi u surovoj sredini, prepliću se zavere, sujete i strasti sa predanjima, proročanstvima i ljubavlju. Da bi preživela, Ivana obnavlja pečenje šljivovice - prepečenice po kojoj je nekada bio čuven njen deda, tako da je sem glavne akterke, drugi glavni junak ovo srpsko tradicionalno nacionalno piće i svi načini na koje se peče. U IVANI srećemo jednog potpuno novog neočekivanog Momu Kapora koji otkriva zaboravljeni svet srpskog sela, manastire, pijace i raskaljane drumove, preko noći obogaćene varoške malinare, proroke i seljake koji noći provode pokraj kazana u kojima se peče rakija, a pre svega jedan sasvim novi ženski lik u savremenoj srpskoj književnosti - Ivanu. (K-78)

Autor: Džordž Orvel Broj strana: 227 Povez: tvrd Format: 21 Izdavač: Otvorena knjiga KATALONIJI U ČAST nam donosi svedočanstvo iz prve rake o mukama i strahotama Španskog građanskog rata, preludijuma za najveći ratni sukob svih vremena. Orvel je svoja uverenja izložio najvećoj mogućoj probi - neposređno se uključio u borbu za ono do čega mu je stalo i možda joS važnije, protiV onoga za šta je biosiguran da je apsolutno zlo. Pored izvanrednog prikaza mutnih političkih radnji kojima je Stradanje običnih ijudi tek kulisa i paravan, knjiga pruža uvid u život španskog naroda, u mentalitet i samu dušu tih izuzetnih i jedinstvenih ljudi. Posle svih užasa političkih progona koje je orkestrirala Komunistička intemacionala u svojoj apsurdnoj i protivrečnoj težnji da zapravo `zaustavi revoluciju`, posle teške rane koju je zadobio, posle oskudice i očaja turobnih dana na frontu i u zaleđu fronta, pisac se ipak ne vraća u Englesku kao ogorčen i razočaran čovek, nego kao neko ko je svestan da je učestvovao u nečemu veličanstvenom i da jeučestvovao na praVOj strani. Ako se uopšte može zamisliti najbolji prikaz rata i podeljene Evrope tog vremena, onda je to knjiga nastala iz Orvelovog iskustva.

KATALONIJI U ČAST - DŽORDŽ ORVEL I sećanje na španski građanski rat 197 str KATALONIJI U ČAST nam donosi svedočanstvo iz prve rake o mukama i strahotama Španskog građanskog rata, preludijuma za najveći ratni sukob svih vremena. Orvel je svoja uverenja izložio najvećoj mogućoj probi - neposređno se uključio u borbu za ono do čega mu je stalo i možda joS važnije, protiV onoga za šta je biosiguran da je apsolutno zlo. Pored izvanrednog prikaza mutnih političkih radnji kojima je Stradanje običnih ijudi tek kulisa i paravan, knjiga pruža uvid u život španskog naroda, u mentalitet i samu dušu tih izuzetnih i jedinstvenih ljudi. Posle svih užasa političkih progona koje je orkestrirala Komunistička intemacionala u svojoj apsurdnoj i protivrečnoj težnji da zapravo „zaustavi revoluciju”, posle teške rane koju je zadobio, posle oskudice i očaja turobnih dana na frontu i u zaleđu fronta, pisac se ipak ne vraća u Englesku kao ogorčen i razočaran čovek, nego kao neko ko je svestan da je učestvovao u nečemu veličanstvenom i da jeučestvovao na praVOj strani. Ako se uopšte može zamisliti najbolji prikaz rata i podeljene Evrope tog vremena, onda je to knjiga nastala iz Orvelovog iskustva. K.S.N.

KRVAVA SVADBA U BRZAVI - Dragomir Brajković Slovo ljubve/Narodna knjiga Beograd, 1980.god., 70 str, 20 cm, Драгомир Брајковић – КРВАВА СВАДБА У БРЗАВИ dragomir brajkovic krvava svadba u brzaviЉубави, пробуди ме у поноћ љубави! Угушиће ме море, сјећања из дјетињства и муке Извади ми сјекиру из плећки, одвежи ми руке, Скини ми крв са очију, крв виђену на свадби у Брзави… Лудо је коло играло око манита свирача, Лудо се тијела ломила: нога земљу не додира! Коло момака и удавача; коло црногорки и повезача, Коло ријетких перлонки и још ређих шешира. Поред задружног дома ракија на полић и кило Поред њих бјелокапи продају бисквите и шећерлеме, Прикани, кумови, комшије лако налазе теме, Већ накресани почињу пјесму: помињу драго и мило… Предвече (не зна се како ни откуд) повадише ноже; Бранећи отету одиву, грабећи туђе злато, До тада питоми, просто јагњад, скочише у вучје коже И просуше крв и мозак у изгажено блато. Љубави, пробуди ме љубави! Угушиће ме море, сјећања из дјетињства и муке! Страх ме је! У ножеве ће олистати ми руке И одвешће ме поново на крваву свадбу у Брзави. l.1.pol.1

Izdavač: Knjiga-komerc, Beograd Edicija: Deset knjiga Mome Kapora, knjiga 1 Povez: broširan Broj strana: 243 Odlično očuvana. Šta sve može da se dogodi jednoj mladoj ženi odrasloj u gradu, kada u ratnom vihoru izgubi rodni grad, krov nad glavom, porodicu i udoban život uspešnog arhitekte i bude prinuđena da utočište pronađe u zabitom srbijanskom selu Šljivovu u trošnoj zapuštenoj kući na imanju svojih predaka, tema je romana IVANA. U ovoj uzbudljivoj pripovesti o ženi-borcu i njenoj borbi da se održi u surovoj sredini, prepliću se zavere, sujete i strasti sa predanjima, proročanstvima i ljubavlju. Da bi preživela, Ivana obnavlja pečenje šljivovice - prepečenice po kojoj je nekada bio čuven njen deda, tako da je sem glavne akterke, drugi glavni junak ovo srpsko tradicionalno nacionalno piće i svi načini na koje se peče. U IVANI srećemo jednog potpuno novog neočekivanog Momu Kapora koji otkriva zaboravljeni svet srpskog sela, manastire, pijace i raskaljane drumove, preko noći obogaćene varoške malinare, proroke i seljake koji noći provode pokraj kazana u kojima se peče rakija, a pre svega jedan sasvim novi ženski lik u savremenoj srpskoj književnosti - Ivanu. (K-103)

Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti.

O knjizi: Četiri novele kao četiri različite vizije svetski priznatog i jednog od najznačajnijih posleratnih japanskih pisaca. Njegove strastvene i originalne vizije ne govore samo u njegovo ime, već i u ime njegove celokupne generacije. Prva novela, "Dan kada će mi on obrisati suze", inače najduža u ovoj knjizi, ima najveću težinu i deluje najviše uznemirujuće. Pripovedač leži u bolničkom krevetu i željno isčekuje da umre od raka jetre, koji je umislio. Poslednje impulse života i svoju svest usretsređuje na to da oživi trenutak iz svoje mladosti, kad se pridružio svom ludom ocu u samoubilačkoj misiji s namerom da Japan spase poraza... Uz romane Lično iskustvo i Tihi krik, “Lovina” je najznačajnije i najprevođenije delo Kenzabura Oea, za koje je dobio nagradu “Akutagava”, najprestižniju književnu nagradu u Japanu. Ova novela slikovito prikazuje vezu između japanskog dečaka i zarobljenog pilota, američkog crnca, u malom japanskom selu za vreme Drugog svetskog rata... Treća novela "Naučite nas da prevaziđemo sopstveno ludilo" u mnogo čemu je autobiografska, i u njoj otac pokušava na sve načine da se uhvati u koštac sa problemima koji ga prate u brizi za bolesno dete... U četvrtoj noveli "Agui, čudovište s neba" Oe ukršta život osamnaestogodišnjaka i ludog kompozitora, bankarevog sina, kojeg proganja njegova beba-utvara veličine kengura.

Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti.

LJUBAVNI PSIHOLOŠKI TRILER Ljubavna priča između Melburna i Moskve u tematskom preplitaju sa motivom izbeglišta čitaocima se otvara u poetičkom postupku „pronađenog rukopisa“, gde nas narator, u ulozi priređivača upućuje u kompleksnu pripovest o rastrojstvu identiteta, ontologiji ljubavi i traganju za utočištem u drugom biću. Osnovne narativne niti romana kreira sveprisutni Glas, oličen u bolesti junaka – raku frontalnog režnja koji, zajedno sa traumom izbegličkog identiteta u njegovoj svesti dovodi do multiplikacije i produkcije novih svetova i novih realnosti. Smešten van stvarnih okvira i turobnosti svakodnevnog života, ovaj paralelni svet psihosimulakruma postaje i mesto suštinskih spoznaja. U zamršenoj igri glasova svesti i podsvesti i nizu do samog kraja nerazrešivih, misterioznih događaja, ova knjiga se može čitati kao višežanrovska „smesa“: ona je i psihološki i ljubavni roman, uzbudljivi triler sa nagoveštajima krimi priče, ali i filozofska rasprava o položaju umetnika, nagriženosti identiteta i njegovim preobražajima pod presijom zdravog razuma. Ova jezički sasvim oneobičena priča, u preobražajima koji vode od poetizacije teksta, preko zgusnutih metaforičnosti i nejasnih, često semantički zamagljenih naracija, zaziva proleće, voljenu ženu, „mrtve pesnike“ i životni Usud – a metafora „paukovih mreža“ u ovom romanu možda implicitno ukazuje na to da se istinska sreća ili suština svakog Bića možda i ne mogu doživeti i spoznati u granicama zadate realnosti.

O knjizi: Četiri novele kao četiri različite vizije svetski priznatog i jednog od najznačajnijih posleratnih japanskih pisaca. Njegove strastvene i originalne vizije ne govore samo u njegovo ime, već i u ime njegove celokupne generacije. Prva novela, "Dan kada će mi on obrisati suze", inače najduža u ovoj knjizi, ima najveću težinu i deluje najviše uznemirujuće. Pripovedač leži u bolničkom krevetu i željno isčekuje da umre od raka jetre, koji je umislio. Poslednje impulse života i svoju svest usretsređuje na to da oživi trenutak iz svoje mladosti, kad se pridružio svom ludom ocu u samoubilačkoj misiji s namerom da Japan spase poraza... Uz romane Lično iskustvo i Tihi krik, “Lovina” je najznačajnije i najprevođenije delo Kenzabura Oea, za koje je dobio nagradu “Akutagava”, najprestižniju književnu nagradu u Japanu. Ova novela slikovito prikazuje vezu između japanskog dečaka i zarobljenog pilota, američkog crnca, u malom japanskom selu za vreme Drugog svetskog rata... Treća novela "Naučite nas da prevaziđemo sopstveno ludilo" u mnogo čemu je autobiografska, i u njoj otac pokušava na sve načine da se uhvati u koštac sa problemima koji ga prate u brizi za bolesno dete... U četvrtoj noveli "Agui, čudovište s neba" Oe ukršta život osamnaestogodišnjaka i ludog kompozitora, bankarevog sina, kojeg proganja njegova beba-utvara veličine kengura.

ROMAN O PIJANSTVIMA – Igor Marojević Izdavač: Laguna Žanr: Drama Broj strana: 224 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2019. ISBN: 978-86-521-3493-9 O knjizi: „Evo jednog novog, drugačijeg, iznenađujućeg Marojevića. Roman pisan impresivnom jednostavnošću, ispovedno i bez tabua, autoironično.“ - Filip David „Maja 2009. u džez klubu na Vračaru dva prijatelja razrađuju uređivačku strategiju za književni časopis. Situacija je nakon dve-tri rakije izmakla kontroli, na svu sreću brzo su stigla kola Hitne pomoći i policija. Tako započinje roman čiji glavni junak, pisac zavisan od alkohola, promiskuitetan i sklon tuči, pokušava da izroni iz problema. On menja devojke, prijatelje, lekare, poslove i kafane, putuje u Barselonu, Gvadalaharu, Ljubljanu, na Brač, u Dimitrovgrad i Nikšić, ali u tim mestima i usled pogrešnih izbora tone sve dublje. Stiče se utisak da se ne može spasti, kako zbog karaktera tako i zbog opšte društvene klime, ali čitalac gaji nadu do poslednje piščeve reči. Ovom knjigom Marojević je prešao opasnu granicu do koje je svojim dosadašnjim pisanjem stizao, i nije stradao.“ - Vladan Matijević „Novi Marojević je i dalje onaj dobri, stari Marojević! Ovoga puta meštar pripovedanja o bolesti i identitetima ispisuje priču o junaku sa unutrašnjim sagorevanjem.“ - Vule Žurić „Roman o pijanstvima ponosno stoji kao delo koje mogu da preporučim potpuno trezan.“ - Dimitrije Vojnov

Kao nova Geopoetika `Život je predivna greška, koju neke budale uporno pokušavaju da isprave.` Ruska Alisa zove se Marusja Mendeljejeva. Ona je pametna, zabavna, originalna i snalažljiva. Njena Zemlja čuda je podvodna imperija Car-Dna, gde su posle oluje potonuli njeni roditelji. Tu žive Kralj i Zli Gusan, Rak-Egzekutor, dva Princa, Klovnovi, Dvoglava Svinja. A ljudi tonu u večnosti. I ne skrivaju se iza potrebe da budu bolji ili lepši nego što zaista jesu. Ponašaju se onako kako žele, kako su navikli, ili onako kako im narede – kome je šta dozvoljeno. I nije sve baš tako zabavno kako deluje na prvi pogled, jer i vlast Dna je na visini – naročito kada je u pitanju dubokoumna demagogija. Raspad porodice pretvara se pred očima čitaoca u ogromnu maštovitu metaforu podvodnog carstva, gde Marusja doživljava svoju sopstvenu prvu ljubav, rastaje se s detinjstvom, spoznaje zakone i bezakonja ljudskog života. I dok u svetu u kome žive Marusjini roditelji patriote mrze liberale i revolucionare, revolucionari mrze vlast i liberale, liberali mudro ćute, a novac pobeđuje i dobro i zlo, u čudesnom svetu Marusje Mendeljejeve pobeđuju dobrota i ljubav. Iako skeptici tvrde da nikakva ljubav zapravo ne postoji, i da su je izmislili Rusi da ne bi plaćali za sexual harassment.

K. S. Luis Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 184 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2006. Prevodilac: Zoran Jakšić „Pazite dobro!“, povika Edmund. „Uhvatite se za ruke i držite se zajedno. Ovo je čarolija – prepoznajem taj osećaj!“ Piter, Suzan, Edmund i Lusi sede na železničkoj stanici kada osete da čarolija opet počinje. Najednom bivaju ponovo povučeni prema zemlji Narniji. Ali mnogo toga se izmenilo otkako su poslednji put bili tu i sada je novom prestolonasledniku, princu Kaspijanu, očajnički potrebna njihova pomoć. Narnija je u opasnosti i same čarolije neće biti dovoljne da poraze Kaspijanovog strica, zlog kralja Miraza. Ovo je četvrta pustolovina uzbudljivih Letopisa Narnije. K. S. Luis Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. od oca Alberta Džejmsa Luisa i Flore Avguste Hamilton Luis. Njegov brat Voren Hamilton Luis rođen je 16. juna 1895. godine. Njegova majka je umrla od raka 23. avgusta na sam rođendan njegovog oca. Iste godine otac je njega i brata poslao u školu za dečake Vinjard u Engleskoj. Zbog problema sa disanjem Klaj je morao 1910. godine da napusti Kembel koledž u Belfastu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je tutora koji ga je u kućnim uslovima podučavao latinski, grčki, italijanski i nemački jezik. Godine 1916. je dobio stipendiju za Oksford. Godinu dana kasnije se priključio savezničkim trupama u borbi protiv nemačke za vreme I svetskog rata. Devetnaesti rođendan je sačekao na frontu u Francuskoj. Ranjen je 1918. i posle nekoliko meseci otpušten iz vojske. Iako je 1929. godine izjavio da je ateista posle razgovora sa Tolkinom 1931. zaključio je da je, ipak, vernik. Godine 1957. se oženio na tajnom opštinskom venčanju sa Džoj Dejvidmen Grešam kako bi ona dobila, kao strana državljanka dozvolu za ostanak u Velikoj Britaniji. Budući da je ubrzo nakon toga Džoj dijagnosticiran rak kostiju obavili su i crkveno venčanje u bolnici u kojoj je ležala na samrtnoj postelji. Međutim, dolazi do iznenadnog zdravstvenog poboljšanja i Džoj izlazi iz bolnice. Pod uticajem Luisa i njegovih knjiga Džoj je 1948. godine iz judaizma prešla u hrišćanstvo i zatražila zvaničan razvod od prvog muža koji su je napustio. Luis je preminuo u 5.30 popodne, u petak, 22. novembra nedelju dana pre svog 65. rođendana od komplikacija na srcu i otkazivanja rada bubrega. Istog dana je preminuo i američki predsednik Džon F. Kenedi. Sahranjen je u dvorištu crkve Holy Trinity u Hedingtonu, Oksford. K.S. Luisa su još kao dete opčinjavale bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je Lav, veštica i orman, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, Poslednja bitka, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu. MG52 (N)

Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima. Format: 13x20 cm Broj strana: 232 Pismo: latinica Povez: Mek

Ova kniga je jedini recept za zdravlje koji će vam ikada trebati. Dr Kristijana Nortrup Čitanje ove knjige je poput pretplate na najbolje moguće zdravstveno osiguranje. Sonja Čoket Dr Džo Dispenca smatra da smo placebo mi sami – naše misli, stavovi, uverenja i percepcija koje oblikuju našu stvarnost pa tako i zdravlje. Donosi potvrđene slučajeve ljudi koji su oboleli pa čak i umrli jer su poverovali, kako se pokazalo, u pogrešno postavljenu fatalnu dijagnozu. Ali ako je moguće da naše misli budu tako moćne, zašto ih ne iskoristiti za ozdravljenje i kvalitetniji život? Dr Dispenca navodi brojne primere polaznika svojih radionica koji su se snagom uma izlečili od raka, bolesti srca, artritisa, depresije, Parkinsonove bolesti, bolesti štitne žlezde, multiple skleroze i drugih bolesti. Na temelju najnovijih istraživanja na području kvantne fizike, neurologije, psihologije, biologije i hipnoze dr Dispenca je oblikovao model transformacije koji nas poučava kako da postignemo placebo efekat, u šta su se uverili njegovi pacijenti, a čudesna poboljšanja njihovih stanja su i naučno potvrđena. Knjiga sadrži uputstva za vođenu meditaciju i doprinosi promeni duboko ukorenjenih verovanja i opažaja, što je prvi korak ka ozdravljenju umom koje nije samo moguće, već i vrlo učestalo. Dr Džo Dispenca se obrazovao na području kiropraktike, neurologije, hemije mozga, i biologije ćelija. Autor je nekoliko bestselera, voditelj radionica i predavač priznat širom sveta. Vodi uspešnu kliniku u Olimpiji u Vašingtonu.

O knjizi: „Njegov najbolji roman do sada... Priča koja ugrize i ne pušta.“ Kirkus Reviews Drevno zlo se ponovo budi. Ovaj klasični roman o vampirima, sa uvodom Dena Simonsa posebno napisanim za ovo izdanje, povešće vas na mesto koje niko ne poznaje – ali kojeg se svi bojimo. U oronulom sirotištu u postkomunističkoj Rumuniji teško bolesna beba greškom dobija transfuziju krvi – iako svi očekuju da će umreti, ona počinje da se oporavlja i razvija. Doktorka Kejt Nojman pomišlja da detetov imuni sistem možda krije tajnu leka za rak i sidu. Kejt usvaja bebu i vodi je sa sobom u Ameriku. Međutim, mali Džošua je povezan sa jednim drevnim plemenom i njegovim legendarnim vođom – Vladom Cepešom, prvobitnim Drakulom – čiji će ga ljudi kidnapovati. Uprkos nemogućim izgledima i surovim neprijateljima – i ljudskim i vampirskim – Kejt i njen saveznik, otac Majk O'Rurk, krišom se vraćaju u Rumuniju ne bi li spasili dete. „Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King „Hipnotičko putovanje kroz avetinjske i sive ruševine Rumunije devedesetih.“ Publishers Weekly „Simons nam pruža jeziv opis Rumunije neposredno posle pada Čaušeskua i vešto upliće legende o vampirima u političku istoriju da bi stvorio novo i domišljato objašnjenje vampirske želje za krvlju.“ Library Journal „Sjajne ideje... Najutemeljenije i najzanimljivije naučno objašnjenje vampirizma koje smo do sada sreli... Stranice se prosto same okreću.“ Locus

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

Ova kniga je jedini recept za zdravlje koji će vam ikada trebati. Dr Kristijana Nortrup Čitanje ove knjige je poput pretplate na najbolje moguće zdravstveno osiguranje. Sonja Čoket Dr Džo Dispenca smatra da smo placebo mi sami – naše misli, stavovi, uverenja i percepcija koje oblikuju našu stvarnost pa tako i zdravlje. Donosi potvrđene slučajeve ljudi koji su oboleli pa čak i umrli jer su poverovali, kako se pokazalo, u pogrešno postavljenu fatalnu dijagnozu. Ali ako je moguće da naše misli budu tako moćne, zašto ih ne iskoristiti za ozdravljenje i kvalitetniji život? Dr Dispenca navodi brojne primere polaznika svojih radionica koji su se snagom uma izlečili od raka, bolesti srca, artritisa, depresije, Parkinsonove bolesti, bolesti štitne žlezde, multiple skleroze i drugih bolesti. Na temelju najnovijih istraživanja na području kvantne fizike, neurologije, psihologije, biologije i hipnoze dr Dispenca je oblikovao model transformacije koji nas poučava kako da postignemo placebo efekat, u šta su se uverili njegovi pacijenti, a čudesna poboljšanja njihovih stanja su i naučno potvrđena. Knjiga sadrži uputstva za vođenu meditaciju i doprinosi promeni duboko ukorenjenih verovanja i opažaja, što je prvi korak ka ozdravljenju umom koje nije samo moguće, već i vrlo učestalo. Dr Džo Dispenca se obrazovao na području kiropraktike, neurologije, hemije mozga, i biologije ćelija. Autor je nekoliko bestselera, voditelj radionica i predavač priznat širom sveta. Vodi uspešnu kliniku u Olimpiji u Vašingtonu.

Autor: Viktor Jerofejev Povez: broširan Br. strana: 374 Format: 13,5 x 20 `Život je predivna greška, koju neke budale uporno pokušavaju da isprave.` Ruska Alisa zove se Marusja Mendeljejeva. Ona je pametna, zabavna, originalna i snalažljiva. Njena Zemlja čuda je podvodna imperija Car-Dna, gde su posle oluje potonuli njeni roditelji. Tu žive Kralj i Zli Gusan, Rak-Egzekutor, dva Princa, Klovnovi, Dvoglava Svinja. A ljudi tonu u večnosti. I ne skrivaju se iza potrebe da budu bolji ili lepši nego što zaista jesu. Ponašaju se onako kako žele, kako su navikli, ili onako kako im narede – kome je šta dozvoljeno. I nije sve baš tako zabavno kako deluje na prvi pogled, jer i vlast Dna je na visini – naročito kada je u pitanju dubokoumna demagogija. Raspad porodice pretvara se pred očima čitaoca u ogromnu maštovitu metaforu podvodnog carstva, gde Marusja doživljava svoju sopstvenu prvu ljubav, rastaje se s detinjstvom, spoznaje zakone i bezakonja ljudskog života. I dok u svetu u kome žive Marusjini roditelji patriote mrze liberale i revolucionare, revolucionari mrze vlast i liberale, liberali mudro ćute, a novac pobeđuje i dobro i zlo, u čudesnom svetu Marusje Mendeljejeve pobeđuju dobrota i ljubav. Iako skeptici tvrde da nikakva ljubav zapravo ne postoji, i da su je izmislili Rusi da ne bi plaćali za sexual harassment.

O knjizi: „Njegov najbolji roman do sada... Priča koja ugrize i ne pušta.“ Kirkus Reviews Drevno zlo se ponovo budi. Ovaj klasični roman o vampirima, sa uvodom Dena Simonsa posebno napisanim za ovo izdanje, povešće vas na mesto koje niko ne poznaje – ali kojeg se svi bojimo. U oronulom sirotištu u postkomunističkoj Rumuniji teško bolesna beba greškom dobija transfuziju krvi – iako svi očekuju da će umreti, ona počinje da se oporavlja i razvija. Doktorka Kejt Nojman pomišlja da detetov imuni sistem možda krije tajnu leka za rak i sidu. Kejt usvaja bebu i vodi je sa sobom u Ameriku. Međutim, mali Džošua je povezan sa jednim drevnim plemenom i njegovim legendarnim vođom – Vladom Cepešom, prvobitnim Drakulom – čiji će ga ljudi kidnapovati. Uprkos nemogućim izgledima i surovim neprijateljima – i ljudskim i vampirskim – Kejt i njen saveznik, otac Majk O'Rurk, krišom se vraćaju u Rumuniju ne bi li spasili dete. „Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King „Hipnotičko putovanje kroz avetinjske i sive ruševine Rumunije devedesetih.“ Publishers Weekly „Simons nam pruža jeziv opis Rumunije neposredno posle pada Čaušeskua i vešto upliće legende o vampirima u političku istoriju da bi stvorio novo i domišljato objašnjenje vampirske želje za krvlju.“ Library Journal „Sjajne ideje... Najutemeljenije i najzanimljivije naučno objašnjenje vampirizma koje smo do sada sreli... Stranice se prosto same okreću.“ Locus

Da li je moguće jesti normalno – pet dana u nedelji – i postati vitkiji i zdraviji na taj način? Odgovor je jednostavan: jeste. Mi danas stalno jedemo. Dobrovoljno uzdržavanje od jela smatra se prilično ekscentričnim, pa čak i nezdravim postupkom. Većina očekuje najmanje tri obroka dnevno sa užinama između toga da deluje gotovo šokantno kada se kaže da je korisno raditi upravo suprotno. IF dijeta je novi radikalni pristup gubitku kilograma koji je pokrenuo zdravstvenu revoluciju na globalnom planu. Život bez hrane, makar i sasvim kratko, aktivira više takozvanih gena za popravku, koji donose organizmu dugoročnu korist. Uz čitav ovaj dijetetski program, poznat kao program 5:2, treba samo da ograničete unos kalorija neprekidno tokom dva dana, a mršavljenje će biti samo jedna od koristi. Pravi dobitak jesu potencijalne dugoročne koristi po zdravlje – smanjenje rizika od širokog raspona bolesti, uključujući dijabetes, srčana oboljenja i rak. Mnogi ljudi koji se pridržavaju periodičnog gladovanja nagonski se klone hleba (a i maslaca), a sva ona tradicionalna kabasta hrana deluje sve manje privlačno, dok rafinisani šećeri nisu uopšte toliko veliko iskušenje kao nekada. Kesica bombona u pretincu auta? Izbacićete je. To je glavna moć periodičnog gladovanja: podstiče vas da promenite svoju ishranu. Brzo ćete shvatiti da ovo nije samo dijeta. Ovo je mnogo više od toga: održiva strategija za zdrav i dug život.

Da li je moguće jesti normalno – pet dana u nedelji – i postati vitkiji i zdraviji na taj način? Odgovor je jednostavan: jeste. Mi danas stalno jedemo. Dobrovoljno uzdržavanje od jela smatra se prilično ekscentričnim, pa čak i nezdravim postupkom. Većina očekuje najmanje tri obroka dnevno sa užinama između toga da deluje gotovo šokantno kada se kaže da je korisno raditi upravo suprotno. IF dijeta je novi radikalni pristup gubitku kilograma koji je pokrenuo zdravstvenu revoluciju na globalnom planu. Život bez hrane, makar i sasvim kratko, aktivira više takozvanih gena za popravku, koji donose organizmu dugoročnu korist. Uz čitav ovaj dijetetski program, poznat kao program 5:2, treba samo da ograničete unos kalorija neprekidno tokom dva dana, a mršavljenje će biti samo jedna od koristi. Pravi dobitak jesu potencijalne dugoročne koristi po zdravlje – smanjenje rizika od širokog raspona bolesti, uključujući dijabetes, srčana oboljenja i rak. Mnogi ljudi koji se pridržavaju periodičnog gladovanja nagonski se klone hleba (a i maslaca), a sva ona tradicionalna kabasta hrana deluje sve manje privlačno, dok rafinisani šećeri nisu uopšte toliko veliko iskušenje kao nekada. Kesica bombona u pretincu auta? Izbacićete je. To je glavna moć periodičnog gladovanja: podstiče vas da promenite svoju ishranu. Brzo ćete shvatiti da ovo nije samo dijeta. Ovo je mnogo više od toga: održiva strategija za zdrav i dug život.