Petar Pješivac Kad se završi ratŽanr knjige: romanIzdavač: AgoraGodina izdanja: 2018ISBN broj: 9788660532444Broj strana: 157Pismo: latinicaJezik: srpskiPovez: tvrd povezFormat: 20×14Ljubavna priča između Melburna i Moskve u tematskom preplitaju sa motivom izbeglišta čitaocima se otvara u poetičkom postupku „pronađenog rukopisa“, gde nas narator, u ulozi priređivača upućuje u kompleksnu pripovest o rastrojstvu identiteta, ontologiji ljubavi i traganju za utočištem u drugom biću.Osnovne narativne niti romana kreira sveprisutni Glas, oličen u bolesti junaka – raku frontalnog režnja koji, zajedno sa traumom izbegličkog identiteta u njegovoj svesti dovodi do multiplikacije i produkcije novih svetova i novih realnosti. Smešten van stvarnih okvira i turobnosti svakodnevnog života, ovaj paralelni svet psihosimulakruma postaje i mesto suštinskih spoznaja.U zamršenoj igri glasova svesti i podsvesti i nizu do samog kraja nerazrešivih, misterioznih događaja, ova knjiga se može čitati kao višežanrovska „smesa“: ona je i psihološki i ljubavni roman, uzbudljivi triler sa nagoveštajima krimi priče, ali i filozofska rasprava o položaju umetnika, nagriženosti identiteta i njegovim preobražajima pod presijom zdravog razuma.Ova jezički sasvim oneobičena priča, u preobražajima koji vode od poetizacije teksta, preko zgusnutih metaforičnosti i nejasnih, često semantički zamagljenih naracija, zaziva proleće, voljenu ženu, „mrtve pesnike“ i životni Usud – a metafora „paukovih mreža“ u ovom romanu možda implicitno ukazuje na to da se istinska sreća ili suština svakog Bića možda i ne mogu doživeti i spoznati u granicama zadate realnosti.3/25

Jedan od najvećih američkih pisaca, Geopoetikin autor Pol Oster, preminuo je 1.5.2024. godine zbog posledica raka pluća, bolesti sa kojom se već neko vreme borio. Pol Oster bio je jedan od najznačajnijih američkih romansijera današnjice, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac. Svojim društvenim angažmanom svrstavao se među uticajne kritičare stanja savremenog sveta, i posebno savremenog američkog društva. Postao je poznat po svojoj neobičnoj i zagonetnoj postmodernističkoj fikciji i pričama koje se poigravaju sa temama slučajnosti i sudbine. Geopoetika je do sada objavila njegovih 13 knjiga koje je maestralno prevela Ivana Đurić Paunović. U kompletu koji prodajem, ukupno 10 knjiga, sve su prva izdanja, očuvane su, sve su u mekom povezu sa klapnama, osim Sanset parka koji je u tvrdom povezu sa tračicom za obeležavanje, štampan na žutom papiru. Na većem broju knjiga je upisan datum kupovine. Drugih beležaka na knjigama nema. Knjige su čuvane u zastakljenom ormanu. Stanje je kao na slikama. Za dodatna pitanja ili slike, molim da se obratite preko Limundo poruka. Izdavač Geopoetika Godina izdanja 1. Njujorška trilogija / Grad od stakla*Duhovi*Zaključana soba 1990 2. Mesečeva palata 1999 3. Levijatan 2003 4. Knjiga opsena 2003 5. Proročka noć 2004 6. Bruklinska revija ludosti 2005 7. Putovanja u skriptorijum 2006 8. Čovek u mraku 2008 9. Sanset park 2011 10. Otkrivanje samoće 2017

Opis „Njegov najbolji roman do sada... Priča koja ugrize i ne pušta.“ Kirkus Reviews Drevno zlo se ponovo budi. Ovaj klasični roman o vampirima, sa uvodom Dena Simonsa posebno napisanim za ovo izdanje, povešće vas na mesto koje niko ne poznaje – ali kojeg se svi bojimo. U oronulom sirotištu u postkomunističkoj Rumuniji teško bolesna beba greškom dobija transfuziju krvi – iako svi očekuju da će umreti, ona počinje da se oporavlja i razvija. Doktorka Kejt Nojman pomišlja da detetov imuni sistem možda krije tajnu leka za rak i sidu. Kejt usvaja bebu i vodi je sa sobom u Ameriku. Međutim, mali Džošua je povezan sa jednim drevnim plemenom i njegovim legendarnim vođom – Vladom Cepešom, prvobitnim Drakulom – čiji će ga ljudi kidnapovati. Uprkos nemogućim izgledima i surovim neprijateljima – i ljudskim i vampirskim – Kejt i njen saveznik, otac Majk O'Rurk, krišom se vraćaju u Rumuniju ne bi li spasili dete. „Prema Denu Simonsu osećam strahopoštovanje.“ Stiven King „Hipnotičko putovanje kroz avetinjske i sive ruševine Rumunije devedesetih.“ Publishers Weekly „Simons nam pruža jeziv opis Rumunije neposredno posle pada Čaušeskua i vešto upliće legende o vampirima u političku istoriju da bi stvorio novo i domišljato objašnjenje vampirske želje za krvlju.“ Library Journal „Sjajne ideje... Najutemeljenije i najzanimljivije naučno objašnjenje vampirizma koje smo do sada sreli... Stranice se prosto same okreću.“ Locus Format: 13x20 cm Broj strana: 498 Pismo: Latinica Povez: Mek

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

TOPOVI I SLAVUJI - Vlado Dijak Izdavač: Džepna knjiga Br.121 Sarajevo. 1958 156 str 14.03.2017. - 18:10Email Pošalji prijateljuPrint Verzija za štampuKomentara (0)Moji saputnici: Vlado Dijak od bačve Rokolo 21 B Proslavio se pesmom `Selma` koju je napisao Vlado Dijak: Goran Bregović Photo: Zoran Trbović/XXZ Ambasador boema Piše: Savo Petrović Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana og dana u službenoj pošti u Redakciju regionalnog lista ``Glas komuna`` u Doboju stigla je jedna neobična dopisnica. Na mjestu gdje je trebalo da stoji adresa bila je nalijepljena moja slika ispod koje je napisan broj pošte i ime grada – 74.000 Doboj. Okrenuo sam dopisnicu i pročitao: Zdravo druže Savo / Glasa komuna glavo / Pozdravlja te čika Vlado / što rakiju pije rado. Čuvao sam tu dopisnicu mnogo godina. Napisao ju je Vlado Dijak, novinar Radio Sarajeva, pjesnik, pisac, humorista, čovjek vedrine i dobrote poslije jedne posjete Doboju i Redakciji ``Glasa komuna``. Ovaj najpoznatiji jugoslovenski humorista i satiričar, boem i ljubitelj dobre kapljice, slao je dopisnice prethodnih godina i dvojici nekadašnjih urednika lista – Rajku Skvarici i Feridu Čehiću. Vladu sam prvi put susreo kao novinar početnik i od tada sam se radovao svakom susretu sa pjesnikom čije ste pjesme ``Selma`` (``Bijelo dugme``) ili `` Stanica Podlugovi`` (Zdravko Čolić) ili ``Čisti bijeli snijeg`` (Arsen Dedić) ili ``Betonska brana`` (``Indeksi``) sigurno i vi pjevušili. Pjesma ``Selma`` bila je jugoslovenski hit sedamdesetih godina dvadesetog vijeka, a posvećena je Selmi Borić u koju je 1949. godine pjesnik bio zaljubljen. Nas trojica urednika objavljivali smo njegove kratke, ali izuzetno lijepo napisane lirske priloge – crtice i humoreske. Vlado Dijak rođen je Brezovom Polju, kod Brčkog, 1925. godine, sa sedamnaest godina je otišao u partizane, poslije rata zavšio je Gimnaziju u Banjaluci i počeo da studira književnost u Zagrebu, ali se vratio u Banjaluku i postao novinar u listu ``Glas``. Tu je radio nekoliko godina i zbog nemirnog, ali bogatog duha i slobodnog ponašanja bio praktično protjeran iz Banjaluke. Srećom, Radio Sarajevo je prihvatilo ovog vrsnog novinara, pjesnika i književnika koji je objavio knjige pjesama ``Ambasador boema``, ``Partizanske pjesme`` i ``Ljubičasti kišobran`` i tri romana ``Kafana San``, ``Topovi i slavuji i ``Crni konj``. Čovjek pun vrlina, često stavljan na iskušenja i muke, ubacivan u vihore i oluje, nalazio je spas u pisanju i pijuckanju, bio je najveći bosanskohercegovački boem i najmiroljubiviji pijanac na svijetu. Imao je snage da preboli stradanja i radi ono što je radio Isus Hrist: da herojski podnosi patnje i bol i dođe do radosti u životu i vedrine u svom pisanju. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije, a poslije Informbiroa bio je lažno oklevetan i proveo neko vrijeme na Golom otoku. Nakon rada u Banjaluci i protjerivanja iz Redakcije, smogao je snage da svoj talenat iskaže i obogati stvaralaštvo pisanjem pjesama, romana i radom u novinarstvu. I ostao je čvrst, i čist kao kristal i u mladosti i u zrelom dobu. U novoj sredini, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, brzo je napredovao i postao jedan od stubova Radio Sarajeva. Vedrinu svog duha pokazivao je ne samo u svojim humoreskama i satirama, nego i u ophođenju sa ljudima. Bezbroj je anegdota i šala koje je i sam stvarao i koje su ga pratile u životu. Kad se ustalio u Sarajevu i dobio stan iznad kafane ``San``, poslao je dopisnicu na adresu Redakcije ``Glasa`` u Banjaluci. I tu je zakačio svoju bivšu direktoricu, drugaricu Savku Bastu, a bogami i kolege: Savka Basta lijepa kao krasta / Svi se Savke Baste plaše/ jebaće vam majke vaše! Ne znam kako su reagovali direktorica i tadašnji novinari u Banjaluci, ali mu više nisu mogli nauditi. Vlado je nastavio da gradi svoju sjajnu karijeru novinara i pisca. Jednu od brojnih zgoda zabilježio je književni kritičar, nekada novinar sarajevskog lista ``Zadrugar``, Branko Stojanović opisujući kako je Vlado Dijak trebalo da napravi intervju sa predsjednicom Opštinskog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda u Goraždu. Redakcija Radio Sarajeva uputila je Dijaka na ovaj važan zadatak sa vozačem čije je ime Salko i to u specijalnim kolima – tada skupocjenom ``volgom``. Zadatak je bio da se uradi portret uspješne žene u politici. Neuobičajeno za političarke, predsjednica je bila vrlo zgodna i atraktivna žena i Vlado Dijak, pomalo već ``pod gasom``, nije mogao da odoli i zatražio je od nje da mu malčice dadne one ženske stvari! Bio je to neviđen skandal! Predsjednica je odmah obavijestila direktora Radio Sarajeva, i sve republičke rukovodioce. I urlala na sva zvona: koga su tu oni poslali njoj, važnom političkom faktoru, ženi koja je mnogo doprinijela razvoju opštine… Molim vas lijepo, pijani novinar traži od nje ono što ona skriva među nogama? Odmah se sastao Kolegijum direktora i urednika, Dijak je ``izriban`` i natjeran da istog trenutka svojeručno napiše duboko izvinjenje drugarici predsjednici u Goraždu. Prije toga, upitali su ga ko ga je ovlastio da od drugarice predsjednice traži – pičke. - Izvinite, drugovi –smireno je odgovorio Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Vlado je napisao izvinjenje, a drugovi nisu stigli da to pogledaju i vozač Salko odjurio je u Goražde da pismo uruči predsjednici i izvine se u ime Radio Sarajeva. Pismo je bilo kratko, samo jedna rečenica: ``Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko``! Epilog ovog ponovljenog skandala završio je tako da je Vlado Dijak prebačen iz Redakcije Društveno-političkog života u Redakciju zabavnog programa. Izgleda da je Vlado imao zaštitu jednog od vodećih republičkih funkcionera – Đure Pucara koji ga je pozvao na kratki razgovor. Kao što i priliči, Vlado Dijak se svečano obukao, čak je stavio i kravatu. U prijemnoj kancelariji, sekretarica mu je rekla da je planirano da razgovor traje dva minuta i da se to mora poštovati. U tom trenutku, drug Pucar je otvorio vrata i pozvao svog ratnog druga da uđe prethodno rekavši da skine kravatu jer se vidi da mu smeta. Taj razgovor nije trajao dva minuta nego dva sata, a sekretarica je donijela kafu i čak rakiju za tako važnog gosta što se ranije nikada nije desilo u ovom kabinetu. Na kraju je Đuro Pucar reče Dijaku: - Pa, dobri moj Vlado, rijetko se viđamo, volio bih da se malo češće sretamo i razgovaramo… - E, moj druže Đuro, ne vjerujem da ćemo se češće viđati nego do sada: ja ne dolazim u Centralni komitet, a ti ne zalaziš u kafane, pa nismo u mogućnosti da se sretamo. Vlado Dijak je često nagrađivan za svoj rad i nekom prilikom dodjele nagrada sreo je poznatog srpskog slikara i boema Milića Stankovića koji je pri upoznavanju, pomalo s visine, rekao: ``Ja sam Milić od Mačve, a ti si…``. ``Ja sam Dijak od bačve``! – odgovorio je u svom stilu Vlado. Na jednom jugoslovenskom konkursu za najbolju humoresku, Vlado Dijak je dobio prvu nagradu, a svečanst je trebalo da se održi u Skopju. Stigla je avionska karta i Dijak je krenuo avionom iz Sarajeva. Zauzeo je svoje mjesto, ali se nije vezao. Došla je stjuardesa i upozorila ga da se sveže. Vlado ne reaguje. Stjuardesa opet dolazi i upozorova: ``Druže, morate se vezati, to je obaveza svih putnika i morate poštovati pravila avionskog saobraćaja``. - Drugarice, mene su vezali 1941, pa zatim 1948, godine, e, da znate, nikada me više niko neće vezati! Da se upoznamo: Ja sam čika Vlado, što rakiju pije rado! Vlado Dijak najviše vremena je provodio u kafani ``San``. Ustajao je rano, napiše tekstove, odnese u Redakciju Radio Sarajeva i vrati se u svoj ``San``. Dešavalo se ponekad da mu u toku noći nestane pića; Vlado zaveže praznu flašu, spusti niz prozor na vrata kafane, lupne dva-tri puta nogom od pod, konobari razumiju znak, napune flašu, zavežu, Vlado je preuzme i nastavi da pijucka. Neke godine proslavljala se važna godišnjica postojanja i uspješnog rada Radio Sarajeva. Sve je bilo u svečanom tonu. Vlado je zakasnio na početak, tražio mjesto da sjedne i ugledao praznu stolicu, tik pred govornicom i mikrofonom gdje je direktor čitao referat. Vlado se malo meškoljio, pa onda upao u riječ svom direktoru: - Lijepo nam to zboriš direktore i svi znamo za naše velike radne uspjehe, ali ljude interesuje nešto drugo, pa nam reci kratko: Hoće li biti povećanja plata ili neće? Uslijedio apaluz iz prepune sale, a direktor se samo kiselo nasmiješio. Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana. Književnost: VLADO DIJAK Na pitanje `Ko je Vlado Dijak` jedan od mogućih odgovora jeste: On je najnepoznatiji klasik domaće književnosti, sarajevski bohemski pjesnik koji si je mjesto u povijesti kupio još 1974-te, u trenutku kad je Goran Bregović uglazbio njegove stihove što su govorili o djevojci koja putuje na studij, a tužni je mladić, pjesnik sam, ispraća. Mladić, preplavljen emocijom, ne zna što bi rekao, najradije nešto visoko i osjećajno, ali onda na kraju ipak izgovara jednu `banalnu` rečenicu. Pjesma se, naravno, zvala Selma, a rečenica-stih koja je iz poezije ušla direktno u govor, u jezik, bila je koja druga nego `...i molim te, ne naginji se kroz prozor.` Oni koji su imali tu sreću da bar jednom prisustvuju koncertu Bijelog dugmeta znaju moment: kad bi nakon Vladinog (ili Lazinog) intra na orguljama, na onaj ravni h-mol, Bebek (i druga dva poslije) naglo intonirao `Selma...`, dvorana bi eruptirala u prepoznavanju. Selma je bila klasik valjda već u trenutku kad je nastala. Tekst se zapravo odnosio na drugo, ranije vrijeme, ono teško poslijeratno, ranih pedesetih. Više od dvadeset godina kasnije, poslije koncerta Dugmeta u Lisinskom, Bregoviću je prišla dobrodržeća gospođa i rekla:’Ja sam Selma Vlade Dijka.’ (ovu angedotu ispričao je sam Brega u jednom od intervjua u Dugmetovoj biografiji “Ništa mudro”; kao tinejdžer čitao sam je, anegdotu, po sto puta i nikada mi je nije bilo dosta) Televizija Sarajevo je napravila davnih dana i jedan mali dokumentarac o Vladi Dijku. Slabo pamtim šta je točno bilo tu, ali sjećam se pjesnika: nasmiješen, u sivom hubertusu i sa šeširom, govorio je u kameru, okolo je padao beskrajno poetični sarajevski snijeg (uvijek sam mislio da romantika njihove škole pjesme ima nekog vraga s tamošnjom klimom), a Dijak je izgledao kao čovjek koji poznaje kafanu, barem koliko i pisanje. Izgledao je opušteno. Mnogi njegov sugrađanin-pisac poznatiji i uspjesniji, ali bilo je nešto u čemu ih je on `šio` - bio je ona vrsta umjetnika koja možda i nije napravila velik opus, ili ‘kapitalno djelo’ (bože me sačuvaj takve karakterizacije kod nas najčešće!), ali zato jest jednim potezom, jednim naglim udarcem inspiracije i dobrih zvijezda, napravila sebi mali važan kut, mali međaš, stvorila sebi mjesto u plejadi i sad živi kupajući se u toj svjetlosti. Izgledao je kao oni koji su u jednom trenutku dosegli, uhvatili komadić vječnosti i onda se nakon toga opustili i tako relaksirani, ever since, žive dalje svoj život, umjetnički i privatni. Možda mi se tu dopadala i činjenica da je netko iz svijeta književnosti `prešao` u onaj (tada) daleko važniji - svijet rock`n`rolla, a ta je mala, intimna i savršena simbioza činila da oba umjetnička svijeta i obje realnosti postanu jedna od druge bogatije, da nisu jedna incestuozna kombinacija nego da se međusobno oplemenjuju. Pametni znaju da imati sreću da čovjek bude dio ovakve kombinacije kao što je bila Bregović-Dijak je izuzetno rijetka pojava - uspješna,... ne uspjesna - DOBRA pop-pjesma, kombinacija muzike i teksta, traje sto puta duže nego ijedna zbirka `suvremene` poezije. Osjećaj da ljude ponese dobra pjesma i da je nepoznati zapjevaju, već mora da je neopisiv, ali osjećaj, naznaka da bi pjesma mogla potrajati u vremenu, veličanstven je za autore. Ovo saznanje je vjerovatno bilo razlog zašto je, za razliku od svojih uspješnih i samovažnih kolega, Vlado Dijak, da upotrijebim omiljeni pridjev samog Bregovića, izgledao tako `komotno`. (Đorđe Matić 2002-08-02) Pozdravlja vas Dijak Vlado, što rakiju pije rado! by ;-) @ 2003-04-25 Za sve znalce, Vlado Dijak je takođe i autor Čoline pesme `Stanica Podlugovi`. by Brezanin @ 2004-06-20 Da ga (Goran) Bregović nije otkrio... (by zasluzni gradanin @ 2005-05-03) Ambasador boema. Odlična stvar, kao i Selma. by belzebub @ 2005-07-15 Da ga Bregović nije otkriom, i dalje bi se znalo o Vladi Dijaku. Ambasador Boema je samo jedna od mnogih Vladinih knjiga. Mislim da je Vlado jedan od rijetkih kojima slava nije udarila u glavu. Vlado je bio pravi boem. (Sarajevo @ 2006-04-11) Jedna anegdota o Vladi Dijaku: ’OVO JE SALKO, DAJ MU PIČKE MALKO’ Još nešto o Vladi Dijaku, koji je, osim toga što je bio sjajan pijanac, bio i vrlo talentovan pesnik. Vidi njegovu ranu zbirku „Topovi i glagoli”. Za Dijaka, kao boema, zna se da je najveći deo svoga radnog vremena, pijackajući, provodio u proslavljenoj (danas bi se reklo – kultnoj) kafani „San”. Kafana je, inače, bila nikakva, a nalazila se negde oko Malog parka između Radio Sarajeva i zgrade SSRNBiH (Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine). Njeni, koliko se sećam, pink zidovi kao da su bili naručeni za sanjare i depresivne novinare. Kafana „San” bejaše, dakle, radno mesto Dijakovo. A sada o jednoj od mnogih anegdota o Dijaku, koju sam čuo od novinara i književnika Nenada Radanovića. Pa, štono reč, ako laže on, lažem i ja. Pošto kupio – po to i prodao. Elem, priča ide ovako. Poslali Dijaka na službeni put u Goražde. Vozač čuvene „volge” bio je neki Salko, čije je ime – radi jedne rime, koja će se, kao poenta, pojaviti na kraju ovoga nepretencioznog zapisa – Dijaku u čast – vrlo važno. Trebalo je da Dijak napravi nešto kratko i duhovito, nešto kao portret predsednice goraždanskog, Opštinskog SSRN-a. A žena je, kažu bila lepotica, koja je ubrzo očarala već pomalo „naćefleisanog” (pripitog) Dijaka. Opčinjen njenom lepotom, a zaboravivši se, Dijak je bio direktan. Zatražio je od nje da njemu, boemu, novinaru i bivšem, zaboravljenom piscu, malčice da one ženske stvari. Anegdota, dalje, kazuje da je žena digla frku neviđenu, da je isterala Dijaka i odmah telefonom pozvala direktora RTV Bosne i Hercegovine. Tako i tako, zar oni ne znaju koga šalju na put i kako može jedan pijani novinar da, u ime RTV-a, od nje, predsednice SSRN-a, koja je takoreći lokalni politički faktor, traži ono što ona tako dražesno skriva među nogama? U Sarajevu – uzbuna. Pozovu Dijaka u Glavnu Kancelariju, izgrde ga, udare u one komunjarske žice – je li on svestan šta je napravio, kako bruka i profesiju i jednu državnu ustanovu i slične budalaštine. Pitali su ga ko ga je ovlastio da u ime ustanove od drugarice te i te traži – pičke. – Izvinite, druže direktore – odgovorio je Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Nego, neka on tu, ne časeći časa, odmah, na licu mesta, napiše izvinjenje i neka vozač Salko, iz istih stopa, ’pali’ kola i nosi to izvinjenje drugarici Toj i Toj. Rečeno, učinjeno. Puni sebe, mislivši da su Dijaka saterali u tesnac, nisu ni pročitali ono što je ovaj napisao. A na toj ceduljici-pisamcetu napisao je kratko: Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko! Skandal je bio potpun. Za predsednicu najveći krivac za ovu (ponovljenu) blamažu i uvredu (sad ne samo usmenu, nego i overenu, zvaničnu, takoreći sa memorandumom RTV) bili rukovodioci ustanove. A Dijak je, posle svega, otišao u „San” – na još-po-jednu-pa-da-zapevamo rakiju. (Branko Stojanović, 28.decembar 2006) Vlado Dijak je također napisao tekstove balada `Čisti Bijeli Snijeg` koju pjeva Arsen Dedić i `Betonska Brana` koju izvode Indexi. by Za Ambasadora Boema @ 2008-10-25 Odličan tekst o čovjeku koji to zaslužuje! Ponosna sam što nosim ime SELMA!.. (malena @ 2009-11-26) REČE mi JEDAN čoek da je Vlado napisao i predivni roman `Topovi i slavuji`. N.S,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pročitajte pre nego što pogledate! U produkciji studija Dizni krajem ove godine održaće se svetska premijera multimilionske filmske verzije druge knjige iz ovog serijala, koja obećava da će dostojno preneti maštu K. S. Luisa na veliki ekran i pružiti gledaocima pustolovinu kakvu do sada nisu mogli ni da zamisle. U svetu Narnije postoji hiljadu priča... Prva je upravo pred vama. K. S. Luis je u Letopisima Narnije stvorio čaroban svet prepun čuda. Više od 85 miliona čitalaca širom sveta za sva vremena ostalo je opčinjeno jednim od najpopularnijih ikad napisanih serijala. Polina ruka poseže da dodirne prsten. I smesta, bez bleska ili nekog šuma, ona nestaje. Grozni ujka Endru otpočinje oglede sa magijom, Digori i Poli zatiču se u drugom svetu, na početku neverovatnih pustolovina, dok se vrata prema čarobnoj zemlji Narniji otvaraju... Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. od oca Alberta Džejmsa Luisa i Flore Avguste Hamilton Luis. Njegov brat Voren Hamilton Luis rođen je 16. juna 1895. godine. Njegova majka je umrla od raka 23. avgusta na sam rođendan njegovog oca. Iste godine otac je njega i brata poslao u školu za dečake Vinjard u Engleskoj. Zbog problema sa disanjem Klaj je morao 1910 .godine da napusti Kembel koledž u Belfastu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je tutora koji ga je u kućnim uslovima podučavao latinski, grčki, italijanski i nemački jezik. Godine 1916. je dobio stipendiju za Oksford. Godinu dana kasnije se priključio savezničkim trupama u borbi protiv nemačke za vreme I svetskog rata. Devetnaesti rođendan je sačekao na frontu u Francuskoj. Ranjen je 1918. i posle nekoliko meseci otpušten iz vojske. Iako je 1929. godine izjavio da je ateista posle razgovora sa Tolkinom 1931. zaključio je da je, ipak, vernik. Godine 1957. se oženio na tajnom opštinskom venčanju sa Džoj Dejvidmen Grešam kako bi ona dobila, kao strana državljanka dozvolu za ostanak u Velikoj Britaniji. Budući da je ubrzo nakon toga Džoj dijagnosticiran rak kostiju obavili su i crkveno venčanje u bolnici u kojoj je ležala na samrtnoj postelji. Međutim, dolazi do iznenadnog zdravstvenog poboljšanja i Džoj izlazi iz bolnice. Pod uticajem Luisa i njegovih knjiga Džoj je 1948. godine iz judeizma prešla u hrišćanstvo izatražila zvaničan razvod od prvog muža koji su je napustio. Luis je preminuo u 5.30 popodne, u petak, 22. novembra nedelju dana pre svog 65. rođendana od komplikacija na srcu i otkazivanja rada bubrega. Istog dana je preminuo i američki predsednik Džon F. Kenedi. Sahranjen je u dvorištu crkve Holy Trinity u Hedingtonu, Oksford. K.S. Luisa su još kao dete opčinjavale bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je Lav, veštica i orman, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, Poslednja bitka, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu.

O knjizi Od autorke romana Brik Lejn. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ Sunday Times U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ Guardian

O knjizi Od autorke romana Brik Lejn. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ Sunday Times U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ Guardian

Kate Ross - Whom the Gods Love: A Julian Kestrel Mystery Viking Adult, 1995 382 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Julian Kestrel Mysteries #3 Alexander Falkland hasn`t an enemy in the world. Young, talented, charming, he shines in every field he enters: law, architecture, the investment market. But one night his luck runs out with a vengeance. In the midst of one of his famous parties, he is found in his study with his head smashed, a blood-stained poker beside him. No wonder the inscription on his gravestone reads: whom the gods love die young. When the Bow Street runners fail to solve the crime, Alexander`s distraught father turns to Julian Kestrel, elegant dandy and intrepid amateur sleuth. Soon Kestrel is up to his ears in suspects. But the greatest enigma is Alexander himself. Who was he really? Social reformer or butterfly, devoted husband or rake? In this, his third murder case, Julian must peel off one mask after another, till at last he discovers an Alexander no one knew - except, perhaps, the killer. Fans of Regency-era romances will love this series, featuring the dashing Julian Kestrel. But it will also be catnip for devotees of classic gentlemen-sleuth mysteries, like those by Dorothy Sayers: with his quips, his impeccable tailoring and his knack for solving `problems` that baffle the police, Kestrel is the spiritual godfather to Lord Peter Wimsey. Fiction, Mystery, Thriller, 067086207X

POSVETA NA PREDLISTU U SASVIM SOLIDNOM STANJU Godina izdanja: 1989 Izdavač: Beletra Tvrd povez, str. 532, sa zaštitnim omotom. Opis: Svojevrsna nostalgija za beskonačnim je jedna od odlika ove knjige u kojoj se junaci trude da dosegnu apsolutno, a do koga se pak (eventualno) dolazi samo prevazilaženjem sebe samog. Uz čitavo bogatstvo podataka, Fukoovo klatno je istovremeno detektivska priča, uvod u fiziku i filozofiju i uzbudljiva analiza ludila i mudrosti koja obuhvata celokupnu ljudsku istoriju. Svojevrsni junaci ove knjige su i alhemija, kabala, mistika, tajna društva… Naime, nekoliko prijatelja iz zabave počinju da sakupljaju mistična i ezoterična znanja, prave mapu koju postavljaju ispod Fukoovog klatna u muzeju tehnike u Parizu. No, igra će početi da ih guta i smrt da ih vreba u njihovim potragama. U nekim osvrtima ističe se Ekovo podsmevanje teorijama zavere od srednjeg veka do danas. Citat: “Kada mi je pričao o Klatnu pripisivao sam njegove emocije estetičkom buncanju, tom raku koji se bezobličan, polako nazirao u njegovoj duši, preobražavajući korak po korak, i da on to nije primećivao, njegovu igru u stvarnosti. Ali ako je bio u pravu što se tiče Klatna, možda je i sve ostalo bilo istina, plan, Univerzalna zavera i možda je bilo dobro što sam došao tamo , pred sam letnji solsticijum. Jakopo Belbo nije bio lud, jednostavno je u igri, pomoću Igre otkrio istinu. A, međutim, doživljaj Čudesnog ne može da potraje a da se razum ne pomuti“.

Autor: John Grisham Povez: tvrd Br. strana: 470 Format: 15,5x24 Jezik: hrvatski Izdavač: Algoritam, Zagreb Još samo treba izabrati porotnike i suđenje stoljeća može početi. S jedne strane, u pratnji osmorice najboljih odvjetnika Amerike je Celeste Wood, krhka udovica Jacoba Wooda, čovjeka čiji je život ugasnuo od raka pluća nakon gotovo trideset godina pušenja, s druge je strane tvrtka Pynex, jedna od četiri najveća svjetska proizvođača cigareta i devet najskupljih pravnika obrane. Još nikada dosad duhanska industrija nije izgubila parnicu protiv obitelji preminulih pušača, ali i nikada dosad nije bila suočena s tako opasnim protivnikom. Kako o ishodu ovog suđenja ovisi ishod drugih parnica koje su u pripremi, duhanska industrija neće štedjeti dolare kako bi izvojevala još jednu pobjedu. Multimilijunska odšteta je ulog u ovoj igri u kojoj su dopuštena sva sredstva. Između dvije sukobljene strane stoji porota od dvanaest građana o kojoj ovisi sve, a Nicholas Easter, mladi prodavač u kompjuter-shopu, nekadašnji student prava, samo je jedan od njih. Međutim, kako proces bude napredovao, postat će jasno i sucu i pravnicima obiju strana kako ova porota izmiče kontroli, kako ona sigurno nije kao sve ostale, jer se nešto potpuno neobično i neočekivano zbiva u sobi za porotnike! Odmetnuta porota sedmi je uzastopni bestseller broj jedan najprodavanijeg pisca devedesetih - Johna Grishama. Pisan laganim, naoko ležernim stilom, uvest će vas u svijet sudnice gdje se vodi bespoštedna borba za profit, gdje visoki ideali i niski udarci idu ruku pod ruku, gdje je pravda bez poveza na očima.

Description Čišćenje organizma – Entoni Vilijam Čišćenje organizma: Otkrijte uz pomoć Entonija Vilijama, autora bestselera Njujork tajmsa, prave uzroke više od 200 simptoma i oboljenja, i kako čišćenje 3:6:9, druga spasonosna čišćenja Medicinskog medijuma i određene doze suplemenata mogu da vam pomognu da se napokon iscelite: AKNE; ALCHAJMEROVA BOLEST I DEMENCIJA; ANKSIOZNOST; ANOREKSIJA I BULIMIJA; AUTOIMUNI POREMEĆAJI; BOL U ZGLOBOVIMA; DEPRESIJA; DIJAREJA; DIVERTIKULITIS; EKCEM I PSORIJAZA; ENDOMETRIOZA; FIBROMIALGIJA; GLAUKOM; GLAVOBOLJE I MIGRENE; GOJENJE; GRIŽA SAVESTI I TUGA; HERPES SIMPLEKS; HERPES ZOSTER; HORMONSKI PROBLEMI; HPV; IBS; INFEKCIJE UHA; KONJUNKTIVITIS; KOŽNA OBOLJENJA; LAJMSKA BOLEST; MIOMI; MISTERIOZNA GLAD; MONONUKLEOZA; MS; MUŠICE U OKU; NADIMANJE; NEPLODNOST; NESANICA; NEUROLOŠKI SIMPTOMI; OBOLJENJA ŠTITASTE ŽLEZDE; OKP; ZAVISNOST; PARKINSONOVA BOLEST; POREMEĆAJI ISHRANE; POVIŠEN HOLESTEROL; POVIŠEN KRVNI PRITISAK; PREHLADA I GRIP; PRETERANO AKTIVNA BEŠIKA; PROBLEMI S NADBUBREŽNOM ŽLEZDOM; PROREĐIVANJE I OPADANJE KOSE; RAK; SIBO; SIMPTOMI MENOPAUZE; SINDROM IZGARANJA; SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA; SMUŠENOST; SRČANE PALPITACIJE; STARENJE; STREPTOKOKNO GRLO; TUMORI I CISTE; UMOR; UPALE; UPALE SINUSA; URINARNE INFEKCIJE; VRTOGLAVICA;ZATVOR… REŠITE SE TEGOBA U SVOM TELU „Entoni ne nudi prolazne trendove ili trikove koji će vam pomoći da dođete do izvrsnog zdravlja. Hrana i programi čišćenja koje on preporučuje jednostavni su i veoma ukusni i DAJU REZULTATE! Ako vam je dosta bola, umora, smušenosti, stomačnih tegoba i mnoštva drugih neprijatnih smetnji, ostavite sve i pročitajte ovu knjigu (i ostale koje je on napisao). Brzo će vam u život vratiti zdravlje i nadu.” — Hilari Svenk, glumica, dobitnica Oskara

Monika Ali - U kuhinji Izdavac : Laguna 2010, 385 strana Od autorke romana Brik Lejn. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ Sunday Times U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ Guardian

Protagonisti Karverovih priča su obični ljudi - siromašni radnici, putujući prodavači, konobarice, tinejdžeri, učitelji i sredovečni parovi američkog severozapada (Oregon, Washington, delovi Idaha). Pripovedanje je minimalističko, na tragu američke tradicije kratke priče kojoj je pripadao i Hemingway. Radnja pripovetki je jednostavna. Često je u središtu dijalog dvoje ljudi kroz koji autor naznačava atmosferu i dublju dinamiku među likovima u naizgled banalnoj interakciji. Iza toga čitalac nazire teskobu, iščašenje, nemogućnost razumevanja i sklada. Iako se proslavio kratkim pričama, ostvario je i kvalitetan pesnički opus, stvarajući u realističkoj tradiciji američkog pesnika Roberta Frosta. Premino je od raka pluća u pedesetoj godini. U nekrolozima su ga nazivali `američki Čehov`. Raymond Clevie Carver, Jr. (Clatskanie, Oregon, 25. svibnja 1938. - Port Angeles, Washington, 2. kolovoza 1988.), jedan od najvećih američkih pripovedača. Završivši tečaj kreativnog pisanja u kalifornijskom gradu Chicu 1958, ozbiljnije se zanima za karijeru pisca. Prve priče objavljuje tokom studija na tadašnjem Humboldt State Collegeu u Arcati, gde je diplomirao 1963. Prvi književni uspeh doživljava 1967. pričom “Hoćeš li molim te ušutjeti, molim te?”, a potvrđuje ga istoimenom zbirkom koja je izašla 1976. Potpuno se posvetio pisanju nakon gubitka uredničkog posla 1970. Od 1967. se bori s alkoholizmom, koji pobeđuje krajem 1970-ih. Godine 1977. upoznaje književnicu Tess Gallagher s kojom će se kasnije venčati. Nekoliko je godina predavao na Teksaškom univerzitetu u El Pasu i na univerzitetu Syracuse. Broširani povez sa zaštitnim omotom sa klapanama, strana 206. Prvo izdanje, Narodna knjiga 1991.

Opis "Davidova lista - David Menaš" Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima. Format: 13x20 cm Broj strana: 232 Pismo: latinica Povez: Mek

Opis "Galveston - Nik Picolato" Istog dana kada Roj Kejdi, poznatiji kao Kauboj, sazna da boluje od terminalnog raka pluća, njegov gazda Sten Ptitko, vlasnik bara, zelenaš i gangster, šalje ga s kolegom Anđelom na naizgled rutinski zadatak, ali uz naređenje da ne nose pištolje. Sluteći da je zbog ovog neuobičajenog zahteva u pitanju nameštaljka, Roj ipak kreće naoružan, što će se pokazati kao dobra odluka. Zaseda se završava sa šest leševa, ali Roj nije među njima. On beži iz Nju Orleansa, a sa sobom vodi i prestravljenu devojku koja je, osim njega, jedina preživela krvoproliće. Tinejdžerka Roki magnet je za probleme, prostitutka i narkomanka s mračnom tajnom, kojoj su, kao i Roju, u životu dodeljene loše karte. Zajedno sa njenom malom sestrom Tifani zaputiće se ka Rojevom rodnom gradu, Galvestonu u Teksasu, krijući se usput po sumnjivim barovima i neuglednim motelima. Beg od neprijatelja i briga o Roki i Tifani, koje mu sve više prirastaju za srce, navešće glavnog junaka da duboko preispita svoj život – u kom trenutku je prestao da traži istinsku bliskost sa ljudima i da li je sada, kada mu je ostalo još samo par meseci života, isuviše kasno za to? Zbog svoje mračne atmosfere, ciničnih replika i egzistencijalne teskobe, Galveston Nika Picolata smatra se vrhunskim primerom neonoara. Ovaj fascinantni roman dobio je brojne književne nagrade i preveden je na više od dvadeset jezika širom sveta, a 2018. godine snimljen je i istoimeni film. Prevod sa engleskog: Igor Cvijanović

Konstantin Kosta Petrović bio je nastavnik istorije i geografije u Pljevljima. Objavljeni radovi: Srednjevekovna kultura u Evropi, Geografija - osnovni oblici reljefa. Dao je niz priloga u listu Pljevaljske novine. Poznat po nekrolozima, solidarnosti oko sahrana i ublažavanju bola bližnjima. Broš povez, 24 cm, 101 str, ćirilica Za dragog namjernog čitaoca NEKROLOGA Koste Perovića ja ću, smatrajući to važnim, ovdje iznijeti samo dvije činjenice o mom bratu Kosti – Kolu i nekoliko svojih saznanja i zapažanja o mojim dragim tadašnjim Zekavičanima. Konstantin – Kosta Perović – naš Kole je bio istoričar i geograf, pa je stoga izvanredno poznavao istoriju i običaje našeg naroda. Što se tiče ličnosti, dovoljno je reći da je Kole kao učenik prvog razreda gimnazije bez razmišljanja skočio u vir Kolovrat rijeke Ćehotine kod Zemunca da spasava komšiju Selma Kordića. Spasio ga je ali je to bila žestoka bitka sa vodom i utopljenikom za opstanak jer je Selmo bio grčevito uhvatio Kostu za kosu a Kolovrat ih je obojicu dva puta vukao na dno. Uzgred da kažem kakve su nam bile škole kada smo svi u osmogodišnjoj školi naučili kako se spasava utopljenik. I Kole je to tada naučio. Kako je to bilo strašno nedavno mi je rekao da bi sada to uradio samo za mene i ni za koga više. Drugo, iz određenih razloga četvrti razred gimnazije i maturu nije završio u Pljevljima već je otišao u Prijepolje da to uradi. Na zimskom raspustu vraćao se kući u Zekavice preko Mihajlovice na minus 15° C pri žestokom vjetru, kada i vukovi bježe odatle, bez zimske odjeće i obuće pa su mu se prsti na nogama počeli smrzavati. Promijenio je put i otišao do Save Ćirovića u Ćiroviće koji ga je spasio slanom vodom tako da nikada u životu nije imao problema sa tim. Ko su i kakvi su bili tadašnji Zekavičani? U selu smo se svi, stari i mladi, družili i dobro poznavali. Svi mi mladi smo učeni da radimo, štedimo, poštujemo – starije, komšije i ostale ljude, a naročito da poštujemo ljude druge vjere i nacije i da budemo solidarni. Svi stariji u selu su sve ove osobine prenosili na nas svojim primjerom. Solidarnost je kod svih bila zastupljena; išli smo na mobe kosidbe (ručnom kosom), oranja, vršidbe, trpanja sijena i slično, a obavezno i prvo kod udovica. Mladi su poštovali i slušali starije a stariji uvažavali mlade. Neću govoriti o mojim bakama i đedovima, o strinama i stričevima niti o tetkama. Reći ću samo o komšijama. Komšinica baba Persa Tabaš, koju sam volio isto kao svoje bake, imala je kuću u Pljevljima. Kada sam pošao u Srednju tehničku školu u Titograd trebalo je noćijevati u Pljevljima pred put. Baka Persa je tokom jeseni, zime i proljeća boravila u svojoj kući u Pljevljima pa me je zvala da noćijevam kod nje: nemoj da noćijevaš po prenoćištima ili u hotelu i da plaćaš, obavezno da dođeš kod mene. Tako je i bilo, a kada ponekad odem na prenoćište, jer me je bilo sramota da stalno noćijevam kod nje, i kad ona za to sazna, obavezno me zove da dođem da prespavam kod nje i savjetuje da ne idem na prenoćište. Baka Persa je uvijek navila uveče sat za buđenje, ujutru mi pripremila doručak sa kajmakom i čajem i na vrijeme me probudila da stignem na autobus. Komšija, đedo Danilo Tabaš (zvao sam ga đedo i volio isto kao moje đedove) kada sam dolazio kući u Zekavice na zimski raspust, a imao sam tek 15, ili 16, ili 17 godina – dakle još dijete, svaki put me je zvao da dođem da sjedimo. Oko 8 sati uveče ja dođem, baka Petra je već pripremila meze – suvo meso, kajmak, sir masni, kisjeli kupus i domaću rakiju. Đedo Danilo i ja sjedimo, naravno mezetimo i pijemo, do pred zoru. Ja sam bio dobar slušalac a on je pričao o svom životnom putu. Ni on ni ja nismo primijetili da sam ja još dijete a ne odrastao čovjek. Ili, istog tog zimskog raspusta, ispekao on rakiju i stavlja pozajmljeni kazan na saoni da vrati, pa se nešto spetljao i vidi da je kazan nestabilan. Pošto sam ja već (u prvom razredu Tehničke škole) naučio da je stativ sa tri nogara za geodetske instrumente stabilna figura, htjeo sam taj princip da primijenim na vezivanje kazana i kažem mu, razmišljajući pri tome kako da mu to saopštim a da ga ne uvrijedim: „Bolan, đedo, bi li dao meni da to zavežem, nešto si se spetljao”. On mi ljubazno dozvoli i kad je probom uvidjeo da kazan stoji čvrsto, čestita mi: Ala dijete, svaka ti čast. Nevjerovatan primjer uvažavanja mladih. Završena školska godina i moj brat od tetke poslije odslušanog prvog razreda gimnazije u Pljevljima svratio do naših kuća, ja sam tu kod moje strine Nede a njegove ujne, vadi đačku knjižicu i kaže: „Evo, ujna, završio sam prvi razred” i čita ocjene – trojke, četvorke i petice – koje je svojom rukom upisao. Škola je tada upisivala ocjene u đačke knjižice i, naravno, ovjeravala pečatom. Za tu ovjeru strina Neda je znala, bila je nepismena ali je znala kako izgleda pečat jer je kao mlada morala imati posla sa sudom. Vidjela je strina da on laže, imala je pravo da mu svašta kaže, ali ona je, gledajući u neku beskonačnost, zapitala samu sebe: Vala Bogu od kad ovo ne udaraju pečate? Na ovome joj i svaki filozof može pozavidjeti i svakako odati priznanje. Kao dijete bio sam gost u svakoj kući u selu, a noćijevao, tj. prespavao, u skoro svakoj. Djeca obično ne vole da tako ostanu u drugim – komšijskim kućama, a ja sam se svuda osjećao kao u svojoj kući – tako su me prihvatali.Nama djeci niko u selu nije branio da u njihovom voćnjaku uberemo voća i da jedemo, naprotiv nuđeni smo. A kada bi tjerajući stoku na pašu ili pojilo prolazili pored komšijskih kuća, domaćice su nas nudile voćem ili nekom hranom, ili bar pitale da nismo žedni. Savjeti roditelja svojoj djeci su bili kratki i jasni, a najviše su činjeni ličnim primjerom. Recimo, kada sam bio u šestom razredu osmogodišnje škole, moj otac mi je rekao: uči sine ako hoćeš i ako ti treba, za mene ne učiš, ja sam moje naučio i više nikada me nije pitao u vezi sa školom; naravno, išao je na roditeljske sastanke i interesovao se. Vrlo rijetki su bili slučajevi da je neki roditelj udario svoje dijete ili vikao na njega. Moji roditelji nas djecu nisu nikada udarili niti viknuli na nas. Eto, tako sam ja vidio i zapamtio moje tadašnje Zekavičane. A čini mi se da su svi bili takvi, pa se danas ponekad zapitam „Da nisam ja to san sanjao?”.O`, dragi moj Bože, da li danas na našoj planeti postoje takvi ljudi?Eto, dragi namjerni čitaoče Kostinih NEKROLOGA, na osnovu ovoga ćeš uvidjeti da je Kosta samo vjerno, analitički i nepristrasno opisao ljude u svojim nekrolozima. Gligorije Gliša Perović NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

KRIVE SU ZVEZDE - Džon Grin Naslov originala: THE FAULT IN OUR STARS - John Green Izdavac: Urban Reads, Beograd Godina izdanja: 2013 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 296 Da li biste citali roman o ljubavi dvoje tinejdžera obolelih od raka? Ova postavka ce, nesumnjivo, mnogim potencijalnim citaocima na prvi pogled delovati odbojno, pa ce napraviti grešku i zaobici najnovije delo Džona Grina… Bez obzira na škakljivu temu, „Krive su zvezde“ je iskren, hrabar i patetike lišen roman koji višestruko nagraduje one koji ga uzmu u ruke. Književnost za mlade (tzv. young adult) je rado citana u svetu, pa se dela koja pripadaju njenom korpusu cesto mogu pronaci na listama najpopularnijih i najprodavanijih. Što se naših, domacih omladinaca tice, uvrežilo se mišljenje da svaka nova generacija cita manje u odnosu na onu prethodnu. Ima tu istine, ali, ipak, nije baš sve tako crno kako se na prvi pogled cini. Desi se ponekad da neko književno delo zagolica ili, cak, raspali maštu naših tinejdžera… Roman Krive su zvezde poseduje potencijal da se izbori za mesto u ovoj prestižnoj skupini. Glavna junakinja romana je Hejzel Grejs Lankester, šesnaestogodišnjakinja obolela od raka. Njena bolest je, makar privremeno, pod kontrolom, ali život ove devojke, gotovo devojcice, ne nalikuje na živote vecine njenih vršnjaka i vršnjakinja. Bez obzira na fizicku slabost i strah da ce se bolest ponovo razbuktati, Hejzel ne želi da se preda. Ona želi da živi, želi da voli. Tada u njen život ulazi Ogastus Voters, momak koji ce postati njena prva (i možda jedina) ljubav. Za razliku od, na primer, Divergentnih ili Igara gladi, Krive su zvezde su roman koji je u potpunosti ukorenjen u stvarnost. Ovoga puta nema frakcija, okruga, distopije, nema cak ni zgodnih vampira i malih carobnjaka… Opet, bilo bi potpuno pogrešno napisati da je Grinov roman lišen magicnosti… Ona postoji, još kako, samo što ovoga puta nije plod mašte, vec isijava iz likova koji nastanjuju stranice Grinove knjige. Roman Krive su zvezde jeste prevashodno namenjen tinejdžerskoj publici, ali u njemu mogu da uživaju i stariji. Za razliku od nekih drugih pisaca koji stvaraju u okviru young adult žanra, Džon Grin poseduje istinski pripovedacki dar i zaista dobro piše. Bez nepotrebnog rasplinjavanja, ovaj tridesetšestogodišnjak uspeva da iznenadujuce uverljivo prikaže život i razmišljanja jedne tinejdžerke (roman je, naime, ispripovedan u prvom licu, iz Hejzeline perspektive). Uz to, u romanu nema ni trunke patetike i eksploatacije što je, imajuci u vidu tematiku, podvig koji zaslužuje aplauz. Roman je sjajno iznijansiram, a dubinu poseduju cak i sporedni likovi – sve to bez pripovedackog grca, zbrzanosti, neuverljivih dijaloga, gomilanja reci… Elegantno i dostojanstveno Grin razvija svoju pricu i stvara delo koje ostavlja utisak proživljenosti i nepatvorenosti. Beogradska izdavacka kuca Urban Reads se specijalizovala za omladinsku književnost, a Krive su zvezde je, bez mnogo premišljanja, najbolji roman u njihovom katalogu. Vec kako to obicno biva, po uspešnom romanu je snimljen film. „Gotovo genijalno… Ma potresno… Neustrašivo suocavanje s mocnom, nezamršenom, nimalo ironicnom emocijom.“ Time „Zabavno… Gorko… Prosvetljujuce.“ Entertainment Weekly „Grin nam pokazuje pravu ljubav, dvoje tinejdžera koji prihvataju jedno drugo u ponižavajucim fizickim i emotivnim iskušenjima – i to je romanticnije od ma kakvog zalaska sunca na plaži.“ New York Times Komentari čitalaca: `Mnogo mi se svidela knjiga ali da li ima nastavak da li ona umire stase desava dalje moram da znam molim vas ako neko ima naziv nastavka knjige neka mi kaze uzgred najbolja knjiga ikada toliko je lepa da cete se prosto uziveti u nju....` ***Cena bitno smanjena, Nedostaje od 3 - 26 strane***

Knjiga u odlicnom stanju, slikan pocetak romana... U kuhinji Monika Ali Kategorije: Tinejdz roman / Trileri ISBN: 9788660354725 Broj strana: 264 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Publik Praktikum Od autorke romana Brik Lejn. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ Sunday Times U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ Guardian

O knjizi: „U romanu Poranio Milorad Dule Nedeljković sa sebi svojstvenom reskošću, humorom i brzinom ispričao je priču koja se proteže u rasponu od čitavih stotinu godina i u vezu dovodi arhaični milje šumadijskog sela Moravci podno Rudnika s početka dvadesetog veka, bezvremenost svih tih voćnjaka i vinograda, buna i ustanaka, brda i dolina, rakije i jagnjetine, i Beograd s početka dvadeset prvog veka, jedan grad raspadnut i lud, provincijalan i kosmopolitski ujedno, ubrzan do izbezumljenja bez smisla. Protagonisti ovog sumanutog – moglo bi se reći porodičnog – romana su izvesni Milorad i njegov daleki potomak Aleksandar. Ako je prvi gotovo mitski srpski seljak s početka prošlog veka, drugi je savremeni sofisticirani profesor sociologije na Filološkom fakultetu, a ujedno i mangup do jaja, mitska aždaja današnjih dana. Dok Milorad svoju komunikaciju sa svetom obavlja dovikujući se s brda na brdo, Aleksandar to obavlja mejlovima i sms-porukama. Pa opet, uprkos čitavom burnom veku koji se poslagao između njih kao debeo, nepremostiv zid, i askurđel Milorad i njegov potomak Aleksandar muče istovetnu muku: Milorad, nakon jednog krajnje neprijatnog razgovora s popom, premire od straha da je ne daj bože – muželožnik, a Aleksandar s jednakim užasom pomišlja da je ne daj bože – peder, nakon što ga bezuspešno startuje student homoseksualac, a on, odbivši ga, s užasom shvati da mu se „digao na muškarca“. Otkad, prirodno, datira i njegov problem sa erekcijom. Upravo to preplitanje istovetnih dilema i strahova dvojice junaka u drastično različitim vremenima i okruženjima, obezbeđuje onu uskomešalu srž, sam zamajac urnebesno komičnog romana Poranio Milorad.“ Iz pogovora Vladimira Arsenijevića

SEDAM DOBRIH GODINA - Etgar Keret Autor: Etgar Keret Žanr: Priče Pismo: Latinica Broj strana: 192 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 21. novembar 2019. vrlo dobro ocuvano ,ima podvlacenja teksta heijskom olovkom,potpis na najavnoj stranici ,zabelezavanja na marginama knjige „Etgar Keret je genije.“ New York Times „Izvanredan pisac! Potpuno drugačiji od svih pisaca koje znam. Glas nove generacije.“ Salman Ruždi Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama... Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer (u sobi ,mali beli ormaric ,car)

62322) U KUHINJI, Monika Ali , Laguna Beograd 2010 , triler Od autorke romana Brik Lejn. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ Sunday Times U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ Guardian mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 392 strane

Šumadijski čaj u pola pet - Dragovan Laza Lazarević Ugledni novinar i pisac Dragovan Lazarević Laza nastavlja, ugađajući svojim penzionerskim navikama, da pije šumadijski čaj sa svojim prijateljima i vernim čitaocima, poštujući dogovorenih pola pet. Potvrđujući lepotu i bogatstvo srpskog jezika, autor je između korica smestio 20 priča i monodramu „Pogan jezik“. Prikazujući galeriju likova i nesvakidašnjih događaja, Dragovan Lazarević Laza zapravo pripoveda o šumadijskim seljacima i varošanima, dosledno nastavljajući pripovedačku nit besmrtnih pisaca Laze Lazarevića i Milovana Glišića. Književni kritičari nisu bez razloga nazvali ovu knjigu riznicom narodnog jezika, mudrosti, šale, a pre svega ditirambom u slavu života. Posebnu patinu ovim pričama daju stare fotografije Aranđelovca, iz privatne kolekcije Milana Ilića Kine. Sadržaj (priče): Šumadijski čaj Lukrecija i Ilija Zornjak Ženska na biciklu Kraljičino kolo Kiselo vino Laku noć prugo Kraljev skojevac Lov na dvoglavog orla Bagremar Badnjak profesora Rake petokrake Krompir sa kaputom Ćorava kutija Božji prst Šumadija iz Najrobija Košava tronedeljnica Bioskop u trouličnoj varoši Izložba na peronu Đavolji račun Pošteni doušnici Pogan jezik - monodrama Izdavač: Zaštita DM, Beograd Godina: 2009 Povez: meki Stranica: 219 Biblioteka: Darovi Ima posvetu unutra! Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 6180 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Od autorke romana Brik Lejn. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ Sunday Times U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ Guardian Autor (i): Monika ALic Format: 20x12 cm Broj strana: 392 Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2010 Pismo: Latinica Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta