O knjizi: „U romanu Poranio Milorad Dule Nedeljković sa sebi svojstvenom reskošću, humorom i brzinom ispričao je priču koja se proteže u rasponu od čitavih stotinu godina i u vezu dovodi arhaični milje šumadijskog sela Moravci podno Rudnika s početka dvadesetog veka, bezvremenost svih tih voćnjaka i vinograda, buna i ustanaka, brda i dolina, rakije i jagnjetine, i Beograd s početka dvadeset prvog veka, jedan grad raspadnut i lud, provincijalan i kosmopolitski ujedno, ubrzan do izbezumljenja bez smisla. Protagonisti ovog sumanutog – moglo bi se reći porodičnog – romana su izvesni Milorad i njegov daleki potomak Aleksandar. Ako je prvi gotovo mitski srpski seljak s početka prošlog veka, drugi je savremeni sofisticirani profesor sociologije na Filološkom fakultetu, a ujedno i mangup do jaja, mitska aždaja današnjih dana. Dok Milorad svoju komunikaciju sa svetom obavlja dovikujući se s brda na brdo, Aleksandar to obavlja mejlovima i sms-porukama. Pa opet, uprkos čitavom burnom veku koji se poslagao između njih kao debeo, nepremostiv zid, i askurđel Milorad i njegov potomak Aleksandar muče istovetnu muku: Milorad, nakon jednog krajnje neprijatnog razgovora s popom, premire od straha da je ne daj bože – muželožnik, a Aleksandar s jednakim užasom pomišlja da je ne daj bože – peder, nakon što ga bezuspešno startuje student homoseksualac, a on, odbivši ga, s užasom shvati da mu se „digao na muškarca“. Otkad, prirodno, datira i njegov problem sa erekcijom. Upravo to preplitanje istovetnih dilema i strahova dvojice junaka u drastično različitim vremenima i okruženjima, obezbeđuje onu uskomešalu srž, sam zamajac urnebesno komičnog romana Poranio Milorad.“ Iz pogovora Vladimira Arsenijevića

Kao Nova , tvrd povez 357 strana 550 grama feler - nedostaje naslovna strana i pečat biblioteke Veoma inovativan i kompleksan, istorijski roman u kome je ispripo vedana saga niške familije Aksentijević, isprepletena sa dramatičnom životnom pričom Rusa Nikite, izbeglice. Glavni lik romana je, međutim, vredan umetnički antikvitet ‒ kovš. Radnja počinje u Carskoj Rusiji, u sam suton carske dinastije, kada uvaženi draguljar Faberže pravi ovu monumentalnu činiju za elitni carski puk. Tokom XX veka, premeštan po evropskom kontinentu, kovš menja vrednost i namenu. Krajem veka pronalazi ga Momir, Beograđanin koji se odselio u Beč u potrazi za boljim životom. Ova saga je i putopis koji traje sto godina, koliko je ova glamurozna činija učestvovala u različitim fenomenima i kontradiktornostima. Predstavlja i hroniku čiji je tok isprepletan i ispresecan, ilustrujući paradokse veka iza nas, u kome su se na neprirodne i grube načine mešali aristokratija i puk, visoka umetnost i kič i prizemno ponašanje. Na kraju, putopis i put kovša se završavaju, krug se zatvara. Restauriran, kovš je vraćen na mesto odakle je i potekao ‒ u Rusiju. Razdori i svađe, otvorena i nerešena pitanja i dalje ostaju takva, što je najbolje iskazano transponovanim govorom pripovedača: „ne umemo mirno da se ne slažemo“ ‒ što su nauk, pouka i poruka ovog istorijskog romana. Pitanje je samo koliko želimo i koliko smo spremni da ih usvojimo i primenimo? (Izvod iz recenzije Marine Đenadić) Ova priča je inspirisana stvarnim ljudima, predmetima i dešavanjima... Proteže se između istoka i zapada ‒ od emociје, preko praznoverja do razboritosti, od votke, preko rakije do viskija ‒ tipično balkanski ‒ tamo-amo po XX veku. (Autor) H3

Dašiel Hamet STAKLENI KLJUČ Dešiel Hemet Dešijel Hemet Zaslon, 1990. 234 strane, tvrd povez Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena. Sestra korumpiranog političara, koji vlada malim gradom, u ljubavnoj je vezi sa sinom drugog političkog uglednika. Brat je protiv te veze i kad je uglednikov sin ubijen, jedan gangster, vlasnik kockarnice, počinje širiti glasine da je ubojica političar. Optuženi političar ima vjernog prijatelja i saradnika koji je zaljubljen u sestru ubijenog i koji nastoji svog prijatelja `oprati` od optužbi za ubistvo te pronaći pravog ubicu. Dešijel Hemet (1894–1961), američki scenarista i pisac detektivskih romana i priča, jedan je od najuticajnijih stvaralaca u domenu ovog žanra. Neko vreme radio je za Pinkertonovu detektivsku agenciju i iz tog iskustva crpeoje inspiraciju za mnoga dela. Većinu svog opusa napisao je dok je živeo u San Francisku, čiju je atmosferu rado i često prenosio na stranice romana. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu u kojem je teško oboleo od tuberkuloze. Iako zbog bolesti nije bio mobilisan za vreme Drugog svetskog rata, uspeo je da izdejstvije da ga prime u jedinicu. Nakon rata, 1950. godine, bio je pod istragoma Kongresa Sjedinjenih Američkih Država zbog antiameričkih i prokomunističkih aktivnosti. Pošto je odbio da sarađuje sa Komitetom (da denuncira kolege) stavljen je na crnu listu. Odavno već narušenog zdravlja zbog decenija provedenih u alkoholizmu i pušenju, preminuo je u Njujorku samo dva meseca nakon što mu je dijagnostikovan rak pluća.Magazin Tajm je 2005. godine Hemetov roman Red Harvest uvrstio među sto najboljih romana napisanih na engleskom jeziku između 1923. i 2005. godine. Malteški soko

Knjiga nova G6 „U romanu Poranio Milorad Dule Nedeljković sa sebi svojstvenom reskošću, humorom i brzinom ispričao je priču koja se proteže u rasponu od čitavih stotinu godina i u vezu dovodi arhaični milje šumadijskog sela Moravci podno Rudnika s početka dvadesetog veka, bezvremenost svih tih voćnjaka i vinograda, buna i ustanaka, brda i dolina, rakije i jagnjetine, i Beograd s početka dvadeset prvog veka, jedan grad raspadnut i lud, provincijalan i kosmopolitski ujedno, ubrzan do izbezumljenja bez smisla. Protagonisti ovog sumanutog – moglo bi se reći porodičnog – romana su izvesni Milorad i njegov daleki potomak Aleksandar. Ako je prvi gotovo mitski srpski seljak s početka prošlog veka, drugi je savremeni sofisticirani profesor sociologije na Filološkom fakultetu, a ujedno i mangup do jaja, mitska aždaja današnjih dana. Dok Milorad svoju komunikaciju sa svetom obavlja dovikujući se s brda na brdo, Aleksandar to obavlja mejlovima i sms-porukama. Pa opet, uprkos čitavom burnom veku koji se poslagao između njih kao debeo, nepremostiv zid, i askurđel Milorad i njegov potomak Aleksandar muče istovetnu muku: Milorad, nakon jednog krajnje neprijatnog razgovora s popom, premire od straha da je ne daj bože – muželožnik, a Aleksandar s jednakim užasom pomišlja da je ne daj bože – peder, nakon što ga bezuspešno startuje student homoseksualac, a on, odbivši ga, s užasom shvati da mu se „digao na muškarca“. Otkad, prirodno, datira i njegov problem sa erekcijom. Upravo to preplitanje istovetnih dilema i strahova dvojice junaka u drastično različitim vremenima i okruženjima, obezbeđuje onu uskomešalu srž, sam zamajac urnebesno komičnog romana Poranio Milorad.“ Iz pogovora Vladimira Arsenijevića

Autor: Mordekaj Rišler Broj strana: 535 Povez: broširan Format: 20 Srpski čitalac treba da se lati Barnijeve verzije, to je originalan, na određen način zabavan i enigmatičan roman, s mnogo likova i nijansi, oporog i crnog, ali ljudskog i ubedljivog pristupa. Čitalac je dobio prevod u kome može da nađe sebe u dalekoj Kanadi. Danko Stojić, Yellow cab Roman Barnijeva verzija je Rišleru doneo kanadsku nagradu za „pisca godine“. Podnaslov romana — Sa napomenama i pogovorom Majkla Panovskog objašnjava piščev postupak. Naime, `Barnijeva verzija` je zbir dnevničkih zapisa glavnog junaka Barnija Panovskog koji, pred kraj života, ophrvan bolestima („kandidat za infarkt i rak“) a najviše zastrašen sve bržim gubitkom pamćenja, grozničavo zapisuje svoja sećanja. U svoje zapise on interpolira i dnevničke i druge beleške svojih prijatelja, sa kojima je — budući da je u ranoj mladosti ostavio voljeni Montreal, drugovao u Parizu. Tu su i tri životna „odlomka“ koji se odnose na Barnijeve žene sa kojima je bio (ne)venčan, i koje su ostavile duboki trag u njegovom životu. S njima ima i decu, od kojih, najstariji, Majkl Panovski, upravo priređuje očeve zapise. `Barnijeva verzija` u srpskom čitaocu budi daleki eho nekih junaka Moma Kapora po tome što je glavni lik Barni Panovski nekonvencionalan tip, načitan, emotivan i pomalo uvrnut „na dobru stranu“. Ali, ovaj Rišlerov junak ima tajnu koju je sobom odneo u grob: da li je pravedno optužen da je zbog voljene žene ubio svog prijatelja. Dokaza nije bilo, jer za njegovog života telo ubijenog nije pronađeno. Zato je i ovaj roman baš samo jedna verzija te priče: Barnijeva, lična, uzbudljiva i sveža......

Autor: Suleika Jaouad Godina izdanja: 2022. Br. str.: 375 Povez: Mek Format: 140mm x 200mm Pismo: Latinica Opis Između dva kraljevstva – autor Suleika Jaouad Između dva kraljevstva intrigantna je autobiografska priča o preživljavanju koja propitkuje temelje idealističkih prikaza novih početaka. Pritom ostavlja snažan utisak i pruža nadu da je najveću snagu moguće izvući iz suočavanja s realnosti. Nakon diplome Suleika Jaouad pripremala se zakoračiti u „stvaran svijet“, no dočekao ju je sasvim drugačiji scenarij – dijagnoza teškog oblika leukemije. Bolest je ujedno značila i gubitak vlastite samostalnosti. Naredne četiri godine provest će vezana za bolnički krevet, boreći se za vlastiti život te pišući kolumnu o svom iskustvu za The New York Times. No onoga trenutka kada je liječnici napokon proglase „zdravom“, povratak se u stvaran život počinje činiti puno težim. Prisiljena pomiriti se s prošlošću i naviknuti se na novu vrst „normalnosti“, Suleika uočava kako neprekidno balansira po liniji između dva kraljevstva – onog zdravih i onog bolesnih. Pritom odlučuje poći na putovanje duž SAD-a – u pratnji svojeg psića i u malenom kombiju koji će postati njezin novi dom. Na tom će putovanju pokušati iznova uspostaviti nove parametre svoga života. O autorici: SULEIKA JAOUAD dobitnica je nagrade Emmy, spisateljica, govornica, onkološka pacijentica i aktivistica. Služila je u Predsjedničkom vijeću za rak Baracka Obame, a njezino zagovaranje, izvještavanje i njezini govori održali su se u Ujedinjenim narodima, Kongresu Sjedinjenih Američkih Država i na glavnoj pozornici TED Talka. Kada ne putuje u svojem Volkswagen kombiju iz 1972. u pratnji svojeg udomljenog psa Oscara, živi u Brooklynu.

U KUHINJI - Monika Ali Izdavač: Laguna Žanr: Drama, Triler Broj strana: 389 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2011. ISBN: 978-86-521-0474-1 O knjizi: Od autorke romana Brik Lejn. U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ - Sunday Times „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ - Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ – Guardian

SV3 61223) KLJUČ OD KUĆE , Milosav Tešić , Matica srpska Novi Sad 1991 , pesme ,Sadržaj: Pismo ,Žitomislić , Tršić ; Čokešina ; Romanija ; Foča, Ćehotina ; Cer, Tekeriš ; Mačkov kamen, Gučevo ; Šabac, Valjevo ; Čačak, Užice ; Žitomislić ; Ivanjica ; Kremna, gumno zvjezdano ; Vlašić . - Metohija, eh (: Prizren, Gnjilane ; Pećka patrijaršija: dud Svetoga Save ; Metohija ; Metohija, kućno sleme ; Samodreža, Nerodimka ; A Bistrice, tri Bistrice ; Kosovo, lepo polje ravno . - Venčac : Kula Nebojša, Bukulja ; Restoran `Kalemegdanska terasa` ; Kalemegdan, plato ; Beograd: železnička stanica ; Knez-Mihajlova, Rečnik SANU ; b Skadarlija: pijaca ; Venčac . - Ljuboviđa : Ljuboviđa ; Ljuboviđa: Đerv i ljubov ; Ljuboviđa Ljuboviđe . - Kuće : Brojanica - I : Gumno ; Ambar ; Podrum ; Predeo s magazom ; Kačara, mesec pojeden ; Kotao, veselica rakija . - II : Vodenica ; Vodenica s prizorom iz ranog socijalizma ; Gozba pred vodenicom ; Kolo u vodenici ; Blešti kocka s tri kvadrata ; Savanović . - III : San o kolibi ; Senik, crkva opsena ; Predeo s pojatom ; Torovi ; Pojilo ; Međa: trava gospina ; Livada: trava hajdučka ; Vinogradac ; Plandište, pesma sutnica ; Ražište, bukolika ; Predeo sa erosom . IV : Kuća; Kućno sunce i sneg-čedo ; Kućne duše miris ; Ognjište: starica s kokoškom ; Kuća: ognjište, mlekar ; Divlja kuća ; Kućni prag, gašenje ognjišta ; Kuća selica . V : Cjepalo ; Predeo sa čardakom ; Vajat ; Pčelinjak ; Predeo sa đermom ; Avlija, božićnje jutro VI : Mala soba: istjerivanje strave ; Mala soba: buncalica ; Soba: rođenje brata . VII (Soneti produženog trajanja: devet motiva) : Siječanj: u snijegu božur sja ; Sveti Sava, uranak ; Bijela nedjelja: ljuljaške ; Misa ; Babini kozlići ; Čitajući Danila, Sveti Marko ; Pretres kuće ; Debelo brdo: krčma, kocka ; Bajina bašta, bolnica . Beleška o pesniku . Crtež na koricama: ZVEKIR (iz knjige Aleksandra Deroka - Srpsko neimarstvo), mek povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, 138 strana,

GALVESTON - Nik Picolato Nova Žanrovi:: Drama, Trileri ;Godina izdanja:: 2019. ;Broj strana: 268 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 21 cm ; ;Istog dana kada Roj Kejdi, poznatiji kao Kauboj, sazna da boluje od terminalnog raka pluća, njegov gazda Sten Ptitko, vlasnik bara, zelenaš i gangster, šalje ga s kolegom Anđelom na naizgled rutinski zadatak, ali uz naređenje da ne nose pi-štolje. Sluteći da je zbog ovog neuobičajenog zahteva u pitanju nameštaljka, Roj ipak kreće naoružan, što će se pokazati kao dobra odluka. Zaseda se završava sa šest leševa, ali Roj nije među njima. On beži iz Nju Orleansa, a sa sobom vodi i prestravljenu devojku koja je, osim njega, jedina preživela krvoproliće. Tinejdžerka Roki magnet je za probleme, prostitutka i narkomanka s mračnom tajnom, kojoj su, kao i Roju, u životu dodeljene loše karte. Zajedno sa njenom malom sestrom Tifani zaputiće se ka Rojevom rodnom gradu, Galvestonu u Teksasu, krijući se usput po sumnjivim barovima i neuglednim motelima. Beg od neprijatelja i briga o Roki i Tifani, koje mu sve više prirastaju za srce, navešće glavnog junaka da duboko preispita svoj život – u kom trenutku je prestao da traži istinsku bliskost sa ljudima i da li je sada, kada mu je ostalo još samo par meseci života, isuviše kasno za to? ; ;Zbog svoje mračne atmosfere, ciničnih replika i egzistencijalne teskobe, Galveston Nika Picolata smatra se vrhunskim primerom neonoara. Ovaj fascinantni roman dobio je brojne književne nagrade i preveden je na više od dvadeset jezika širom sveta, a 2018. godine snimljen je i istoimeni film.

Istog dana kada Roj Kejdi, poznatiji kao Kauboj, sazna da boluje od terminalnog raka pluća, njegov gazda Sten Ptitko, vlasnik bara, zelenaš i gangster, šalje ga s kolegom Anđelom na naizgled rutinski zadatak, ali uz naređenje da ne nose pištolje. Sluteći da je zbog ovog neuobičajenog zahteva u pitanju nameštaljka, Roj ipak kreće naoružan, što će se pokazati kao dobra odluka. Zaseda se završava sa šest leševa, ali Roj nije među njima. On beži iz Nju Orleansa, a sa sobom vodi i prestravljenu devojku koja je, osim njega, jedina preživela krvoproliće. Tinejdžerka Roki magnet je za probleme, prostitutka i narkomanka s mračnom tajnom, kojoj su, kao i Roju, u životu dodeljene loše karte. Zajedno sa njenom malom sestrom Tifani zaputiće se ka Rojevom rodnom gradu, Galvestonu u Teksasu, krijući se usput po sumnjivim barovima i neuglednim motelima. Beg od neprijatelja i briga o Roki i Tifani, koje mu sve više prirastaju za srce, navešće glavnog junaka da duboko preispita svoj život – u kom trenutku je prestao da traži istinsku bliskost sa ljudima i da li je sada, kada mu je ostalo još samo par meseci života, isuviše kasno za to? Zbog svoje mračne atmosfere, ciničnih replika i egzistencijalne teskobe, Galveston Nika Picolata smatra se vrhunskim primerom neonoara. Ovaj fascinantni roman dobio je brojne književne nagrade i preveden je na više od dvadeset jezika širom sveta, a 2018. godine snimljen je i istoimeni film. Prevod sa engleskog: Igor Cvijanović Povez knjige : mek Strana : 268 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

O knjizi: „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

O knjizi: „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

ODLICNA, KAO NOVA Prvi srpski rolerkoster roman Laguna 2010g./216 str. Mek povez odlicno ocuvana,posveta( moguce autorska) „U romanu Poranio Milorad Dule Nedeljković sa sebi svojstvenom reskošću, humorom i brzinom ispričao je priču koja se proteže u rasponu od čitavih stotinu godina i u vezu dovodi arhaični milje šumadijskog sela Moravci podno Rudnika s početka dvadesetog veka, bezvremenost svih tih voćnjaka i vinograda, buna i ustanaka, brda i dolina, rakije i jagnjetine, i Beograd s početka dvadeset prvog veka, jedan grad raspadnut i lud, provincijalan i kosmopolitski ujedno, ubrzan do izbezumljenja bez smisla`. Protagonisti ovog sumanutog – moglo bi se reći porodičnog – romana su izvesni Milorad i njegov daleki potomak Aleksandar. Ako je prvi gotovo mitski srpski seljak s početka prošlog veka, drugi je savremeni sofisticirani profesor sociologije na Filološkom fakultetu, a ujedno i mangup do jaja, mitska aždaja današnjih dana. Dok Milorad svoju komunikaciju sa svetom obavlja dovikujući se s brda na brdo, Aleksandar to obavlja mejlovima i sms-porukama. Pa opet, uprkos čitavom burnom veku koji se poslagao između njih kao debeo, nepremostiv zid, i askurđel Milorad i njegov potomak Aleksandar muče istovetnu muku: Milorad, nakon jednog krajnje neprijatnog razgovora s popom, premire od straha da je ne daj bože – muželožnik, a Aleksandar s jednakim užasom pomišlja da je ne daj bože – peder, nakon što ga bezuspešno startuje student homoseksualac, a on, odbivši ga, s užasom shvati da mu se „digao na muškarca“. Otkad, prirodno, datira i njegov problem sa erekcijom. Upravo to preplitanje istovetnih dilema i strahova dvojice junaka u drastično različitim vremenima i okruženjima, obezbeđuje onu uskomešalu srž, sam zamajac urnebesno komičnog romana Poranio Milorad.“ Iz pogovora Vladimira Arsenijevića

Autor: Mordekaj Rišler Povez: broširan Br. strana: 532 Format: 13,5x20 `Srpski čitalac treba da se lati Barnijeve verzije. To je originalan, na određen način zabavan i enigmatičan roman, s mnogo likova i nijansi, oporog i crnog, ali ljudskog i ubedljivog pristupa. Čitalac je dobio prevod u kome može da nađe sebe u dalekoj Kanadi.` - Danko Stojić, Yellow cab. `Roman Barnijeva verzija je Rišleru doneo kanadsku nagradu za „pisca godine“. Podnaslov romana — Sa napomenama i pogovorom Majkla Panovskog objašnjava piščev postupak. Naime, Barnijeva verzija je zbir dnevničkih zapisa glavnog junaka Barnija Panovskog koji, pred kraj života, ophrvan bolestima („kandidat za infarkt i rak“) a najviše zastrašen sve bržim gubitkom pamćenja, grozničavo zapisuje svoja sećanja. U svoje zapise on interpolira i dnevničke i druge beleške svojih prijatelja, sa kojima je — budući da je u ranoj mladosti ostavio voljeni Montreal, drugovao u Parizu. Tu su i tri životna „odlomka“ koji se odnose na Barnijeve žene sa kojima je bio (ne)venčan, i koje su ostavile duboki trag u njegovom životu. S njima ima i decu, od kojih, najstariji, Majkl Panovski, upravo priređuje očeve zapise. Barnijeva verzija u srpskom čitaocu budi daleki eho nekih junaka Moma Kapora po tome što je glavni lik Barni Panovski nekonvencionalan tip, načitan, emotivan i pomalo uvrnut „na dobru stranu“. Ali, ovaj Rišlerov junak ima tajnu koju je sobom odneo u grob: da li je pravedno optužen da je zbog voljene žene ubio svog prijatelja. Dokaza nije bilo, jer za njegovog života telo ubijenog nije pronađeno. Zato je i ovaj roman baš samo jedna verzija te priče: Barnijeva, lična, uzbudljiva i sveža...!` - Anđelka Cvijić, Politika.

Treće izdanje, 1995. Prevod Aleksandar Badnjarević Džepni format, mali potpis u vrhu najavne strane. Klasik! Moskva-Petuški danas je klasik nove ruske književnosti.Ovaj roman-poema napisan je 1970., ali je u rusiji objavljen tek 20 godina kasnije, a Venedikt Jerofejev je sada u sazvežđu Gogolja i Harmsa. „Nije li ljudski žovot samo trenutno pijanstvo duše? A i pomračenje duše. Svi smo kao pijani, ali svako na svoj način, jedan je popio više, drugi manje. I na svakog drugačije deluje: jedan se ovom svetu smeje u lice, drugi na grudima ovog sveta plače…“ Venedikt Vasiljevič Jerofejev, takođe Benedikt Erofejev ili Erofejev (rus. Venedikt Vasilʹevič Erofeev; 24. oktobar 1938. u naselju Niva-3, predgrađe Kandalakše — 11. maja 1990. u Moskvi) je bio ruski pisac i sovjetski disident.[1] Biografija Jerofejev je rođen u porodilištu Niva-3 u Kandalakši, Murmanska oblast, naselju „specijalnih doseljenika“ zaposlenih na izgradnji hidroelektrane Niva GES-3 [ru] na reci Nivi. Zapis u njegovom izvodu iz matične knjige rođenih navodi da je njegovo rodno mesto prebivališta njegovih roditelja: železnička stanica Čupa, okrug Luhski, Karelska ASSR.[2] Njegov otac je bio u zatvoru tokom velikih čistki, ali je preživeo 16 godina u gulazima. Veći deo detinjstva Jerofejev je proveo u Kirovsku, Murmanska oblast. Uspeo je da upiše filologiju Moskovskog državnog univerziteta, ali je posle godinu i po izbačen sa fakulteta jer nije pohađao obaveznu vojnu obuku. Kasnije je studirao na još nekoliko instituta u različitim gradovima, uključujući Kolomnu i Vladimir, ali nikada nije uspeo da diplomira, obično bivajući izbačen zbog svog „amoralnog ponašanja“. Između 1958. i 1975. Jerofejev je živeo bez propiske u raznim gradovima Rusije, Ukrajine, Belorusije i Litvanije, takođe je proveo neko vreme u Uzbekistanu i Tadžikistanu, radeći različite nisko-plaćene poslove; jedno vreme je živeo i radio u Muromcevskoj dači u Moskvi. Počeo je da piše sa 17 godina; šezdesetih godina prošlog veka bezuspešno je u književne časopise poslao nekoliko članaka o Ibzenu i Hamsunu. Književno nasleđe Jerofejev je najpoznatiji po svojoj „pesmi u prozi“ iz 1969. (ironično dodeljivanje žanra) Moskva-Petuški. To je prikaz putovanja od Moskve do Petuški (Vladimirska oblast) električnim vozom, jedan od mnogih uzaludnih pokušaja da poseti svog malog sina: svaki put takvo putovanje bude natopljeno alkoholom i propadne. Tokom putovanja, junak se uključuje u filozofske rasprave o piću, prepričava neke od fantastičnih eskapada u kojima je učestvovao, uključujući objavu rata Norveškoj, ucrtava statistiku pijenja svojih kolega kada je bio vođa ekipe za polaganje kablova i opsednut žena koju voli. Dejvid Remnik ju je nazvao „komičnom bojom ere Brežnjeva“,[3] pesma je prvi put objavljena 1973. u časopisu na ruskom jeziku u Jerusalimu. U Sovjetskom Savezu je objavljen tek 1989. godine. Zanimljivo je njegovo manje delo iz 1988. Moja mala Leninijana (Moa malenkaa leniniana, Moia malenkaia Leniniana), koje predstavlja zbirku citata iz Lenjinovih dela i pisama, koje prikazuje neprijatne delove lika „vođe proletarijata“. Aleksandar Bondarev priča priču o njegovom nastanku.[4] Jerofejev je takođe tvrdio da je 1972. napisao roman Šostakovič o poznatom ruskom kompozitoru Dmitriju Šostakoviču, ali je rukopis navodno ukraden u vozu. Roman nikada nije pronađen. Pre smrti od raka grla, Jerofejev je završio predstavu pod nazivom Valpurgisnacht, or the Steps of Commander (`Valpurgieva noć ili Šagi komandora`) i radio je na drugoj predstavi o Fani Kaplan. Lični život i smrt Venedikt Jerofejev je bio oženjen dva puta. Prvo Valentina Vasilevna Zimakova, a zatim Galina Pavlovna Nosova. Godine 1966. žena Jerofejeva, Valentina Zimakova, rodila je sina Venedikta Venediktoviča Jerofejeva.[5] Galina Nosova je umrla tri godine nakon Jerofejeva - bacivši se sa balkona svog stana na 13. spratu u Moskvi.[5] Godine 1985. Jerofejevu je dijagnostikovan rak grla. Lekari su ga operisali, nakon čega je mogao da govori samo pomoću elektrolarinksa. O Moskvi-Petuški je snimljen film poslednjih godina Jerofejevljevog života i može se videti kako govori pomoću ovog aparata.[6] Jerofejev je preminuo pet godina nakon što mu je prvi put dijagnostifikovana bolest, 11. maja 1990. godine, u Ruskom onkološkom centru u Moskvi.[7] Sahranjen je na Kuncevskom groblju.[8]

Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen zL0.3

Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 26. oktobar 2015. „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen p.is.st.d.3

Format: 13x20 cm Broj strana: 447 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2. septembar 2017. „Najpromišljeniji i najneverovatniji kriminalistički roman koji ćete pročitati ove godine.“ Dayton Daily News „Još koju sekundu i Ted Mekej bi prosvirao sebi slepoočnicu, kad se zvono na ulaznim vratima kuće oglasilo uporno zvoneći.“ Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti. „Istina, iluzija i mračna obmana prožimaju ovu priču potpuno zaokupljajući vašu pažnju. Aksat je od onih pisaca koje volite baš zato što im nijednog trenutka ne možete verovati. Bićete u neizvesnosti do poslednje stranice.“ The New York Times Book Review c6

Istorijska beležnica. „Ne postoji niko kome prošlost ne bi imala nešto važno da poruči.“ Fridrih Šiler Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove merilo su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo. Giljotina • Ljubav, i seks u revoluciji • Longinovo koplje • Senka princa Đorđa • Gradnja Svete Sofije • Jerusalim – „istorija nebesa i zemlje“ • Nacisti i ujedinjenje Evrope • Srbi i zlatne viljuške • Mančester junajted – jači od sudbine • Tito i Vatikan • Legende o voždu Karađorđu • Staljinov plan za likvidaciju Tita • Sahrana Vuka Karadžića • Sveti Sava je povezao Ruse sa Srbima • Trebalo je da Murat bude zet cara Dušana • Kako su saveznici hteli da unište Nemačku • Žene i Prvi srpski ustanak • Sedamdeset godina od Rezolucije IB-a • Žene Nemanjića • Mit o Mehmed-paši Sokoloviću • Sudbonosne srpske bitke na Marici i Kosovu • Rakija i Srbi • Legenda o beogradskom vrapcu • Bitka kod Angore i despot Stefan Lazarević • Homoseksualizam i renesansa • Krunisanje prvog srpskog cara • Antifašizam za poneti • Čerčil protiv Draže • Tito i Stepinac • Muhamed na Isusovom krstu Format: 13x20 cm Broj strana: 432 Pismo: Latinica Povez: Mek

PROGUTANA - Dejvid Kronenberg laguna Broj strana: 328 Godina izdanja: 26. oktobar 2015. „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen

O knjizi: Nemam nikakvih zasluga zbog kojih bih bio zvanično upamćen i koje bi opravdale mermernu ploču s mojim imenom na nekoj zgradi. Ploču pored koje bi neko prošao i rekao: „Pogledaću na Vikipediji ko je bio ovaj Batistini!“ Imam, međutim, ženu i dvoje dece koje volim, divne prijatelje, tim momaka koji bi dali život za mene. Pravio sam greške, praviću ih i ubuduće, ali i ja sam učestvovao u slavlju. I ja sam bio tu. Doduše, u nekom uglu, nisu mene slavili, ali sam bio tu. Jedino mi je krivo što sam počeo da živim tek kad sam otkrio da umirem. Sklonog ljubavnim avanturama, nesavršenog ali šarmantnog Luča Batistinija žena je izbacila iz kuće. Sada spava u skladištu poslastičarnice svoga tasta. Život mu se ne bi umnogome ni promenio da nije saznao da je oboleo od oblika raka koji ne može da se leči. Tako počinje poslednjih sto dana Lučovog života u kojima se mora pobrinuti za porodicu, vratiti ljubav svoje žene (koju voli za života ali će je voleti i kada ih smrt rastavi), i s mnogo poleta uživati u svakom preostalom trenutku. U ovoj kratkoj životnoj avanturi, razdraganoj i razmahanoj više nego ikada pre, Lučo će pomoći svom beznadežno romantičnom tastu udovcu da ponovo pronađe ljubav, otkriti istinsku vrednost starih prijatelja i steći neke nove, i pre svega, postaće čovek kakav je oduvek trebalo da bude. U sto gotovo epigramskih poglavlja – po jedano za svakio preostali Lučov dan na ovom svetu – Sto dana sreće će vas obradovati poput slasne, vruće, čokoladne krofne s jutarnjom kafom. Ponekad pomalo setan, ponekad vrtoglavo zabavan i duhovit, ovaj roman nas podseća na one vrednosti koje su nam najvažnije i na beskrajnu dragocenost života.

O knjizi: „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen

Nova knjiga. Buybook Sarajevo/Zagreb 2022 301 strana. Libanka Mina Simpson, liječnica, stiže u zloglasni izbjeglički kamp Moria na Lezbosu nakon što je u Grčku pozove prijateljica koja tamo vodi jednu nevladinu organizaciju. Mina je decenijama izbjegavala toliku blizinu svoje domovine, budući otuđena od cijele porodice osim jednog voljenog brata. Iako je uzela samo kratko odsustvo s posla i teško joj pada razdvojenost od supruge s kojom je već trideset godina, Mina se nada da može postići nešto smisleno – usred mnoštva zapadnjačkih volontera koji poziraju za selfije s gumenjacima na plaži i s djecom u kampu. Uskoro na obalu pristaje čamac sa Sumaiyom, nepokolebljivom Sirijkom koja ima terminalni rak jetre ali, odlučna da po svaku cijenu zaštiti djecu i supruga, tu dijagnozu krije od njih. Sumaiyina tajna postaje i Minina, i dvije žene formiraju duboku vezu. Dok Mina s ograničenim resursima na raspolaganju priprema terapiju za Sumaiyu, suočava se sa sudbinama raseljenih migranata, ali i s vlastitim ograničenjima da im pomogne. Spektakularno... Alameddineova bespoštedna proza evocira stare majstore pripovjedače iz mog vlastitog bliskoistočnog doma, njihova zubata i dovitljiva zapažanja, koja se uvijek vraćaju na ljudsku apsurdnost. Dina Nayeri, The New York Times Book Review Niko kao ovaj majstorski pripovjedač ne piše prozu koja je tako prirodan produžetak proživljenog života... U jednakoj mjeri zanimljiva i uznemirujuća. Kirkus Reviews Alameddine Rabih Rabih Alameddine (Aman, 1959) odrastao je u Kuvajtu i Libanu, a studirao u Engleskoj i Americi, gdje je na prestižnom Kalifornijskom univerzitetu u Los Angelesu (UCLA) stekao diplomu inžinjera. Višestruko je nagrađivani autor romana Koolaids, Ja, božanstvena, Hakawati, Žena bez koje se može, Anđeo historije, a za posljednji roman Pogrešan kraj teleskopa dobio je Nagradu PEN / Faulkner za književnost 2022. Živi na relaciji San Francisco – Bejrut.

Anja Mijović OtpadniciMeki povez„Srpski triler koji ledi krv u žilama: Otpadnici Anje Mijović nikog ne ostavljaju ravnodušnim!” – Srećko MilovanovićAndrej Popović i Uroš Stanić iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal rešeni su da razotkriju najgore zločine ne samo u sferi svog odeljenja već i šire, reagujući na svaku nepravdu koja im se prepreči na putu. Tim stavom stekli su neprijatelje među moćnicima, nasilnicima i lokalnim tabloidima. Tokom jednog rutinskog praćenja neočekivano nailaze na jazbinu trgovine ljudima. Reakcija je munjevita i odeljenje brzo rastura brlog zločinaca. Međutim, time kao da su dirnuli u košnicu i samo razljutili ostatak roja...U uzbudljivom trećem delu Otpadnika, serijala koji ostavlja bez daha, Anja Mijović nastavlja bespoštedno da otkriva sve maligne tačke srpskog društva. „(...) Baš zato i ova luda otpadnička adrenalinska vožnja je dugo iščekivani melem na (rak-)ranu svakog mrzitelja nepravde. I u ništa manjoj meri za sve one sklone zaljubljivanju u literarno uobličene likove, jer Anjini su pravdoljubivi otpadnici, u svoj svojoj nesavršenosti, naprosto neodoljivi.” – Marina Mirković„Ne kaže se tek tako ’treća sreća’ – treći ’Otpadnici’ su najuzbudljiviji i najbolji roman Anje Mijović, napeti triler u kome odvažna i pronicljiva autorka veoma tačno i precizno mapira trenutak u kome živimo. Da, ovo jeste fikcija, u rukama držite vrhunski krimić krcat preokretima i uzbuđenjima, ali istovremeno i delo koje prepoznaje, popisuje i vivisecira probleme savremene Srbije, kao gorivo za nadahnuće koristeći – uz nezaobilaznu nadogradnju i žanrovsku preradu – vesti iz naše crne hronike. Dijalozi su očekivano vrcavi, sve varniči od poigravanja sa rečima i efektno upotrebljenog žargona, a likovi toliko živi da vam se čini da će svakog trenutka sa stranica romana zakoračiti u stvarni svet – što bi, zapravo, bilo sjajno jer su nam Uroš Stanić, Andrej Popović, Vera Vasić i ostali otpadnici i te kako potrebni u Srbiji 2023. godine.” – Đorđe Bajić 6/8

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sećanja najvećeg savremenog kritičara nemačke književnosti na sopstveni život istovremeno su istorija nemačke literature u ovom veku i poglavlje u novijoj istoriji sveta. Ova knjiga je važan doprinos razumevanju Trećeg rajha i otkriva nam kako je moguće da se dogode zverstva koja i danas deluju neshvatljivo, te da bauk mračne prošlosti još uvek vreba. Vrhunsko, potresno štivo, jednog od najvećih intelektualaca zapadne Evrope. Moj život je moguće, podeliti u četiri celine: prvi deo čini odrastanje u Poljskoj, a potom u Nemačkoj, prvo vajmarskoj, potom nacističkoj; od jedne `tipične građanske priče` Moj život sve više menja žanr ka nekakvom polit-hororu, kako nacističko besnilo sve više uzima maha. Drugi deo čini ratna priča, deportacija u Poljsku, nezaboravno svedočanstvo o životu (i smrti, sveprisutnoj) u Varšavskom getu. Treći deo Mog života povratak je u Poljsku, uranjanje u novu, jedva podnošljiviju, boljševičku tamnicu, mukotrpno sticanje nekakve književne, uglavnom germanističke `karijere` u jednom neslobodnom društvu; slikoviti paradoksi i apsurdi tog vremena nisu nam nepoznati, mada ih nismo iskusili u tako drastičnom vidu. Četvrti deo: emigracija u SR Nemačku, napuštanje socijalističkog `veštačkog raja`, trajno opredeljivanje za nemačku literaturu kao najveću strast njegovog života, postepeni uspon kroz zamršene koridore nemačke medijsko-književne scene... Marcel Reich-Ranicki (Włocławek, 2. lipnja 1920. – Frankfurt na Majni, 18. rujna 2013.) bio je književni kritičar poljsko-njemačkog podrijetla i član skupine književnika Gruppe 47.[1] Smatra se jednim od najutjecajnijih suvremenih književnih kritičara na području njemačke književnosti. U njemačkom govornom području bio je poznat i pod nadimkom Literaturpapst („Papa književnosti“).[1] Marcel Reich-Ranicki rođen je 2. lipnja 1920. u poljskom gradu Włocławek. Odrastao je u Berlinu. Preminuo je 18. rujna 2013. u Frankfurtu, nakon što mu je dijagnosticiran rak prostate....