O knjizi: „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen

O knjizi: Nemam nikakvih zasluga zbog kojih bih bio zvanično upamćen i koje bi opravdale mermernu ploču s mojim imenom na nekoj zgradi. Ploču pored koje bi neko prošao i rekao: „Pogledaću na Vikipediji ko je bio ovaj Batistini!“ Imam, međutim, ženu i dvoje dece koje volim, divne prijatelje, tim momaka koji bi dali život za mene. Pravio sam greške, praviću ih i ubuduće, ali i ja sam učestvovao u slavlju. I ja sam bio tu. Doduše, u nekom uglu, nisu mene slavili, ali sam bio tu. Jedino mi je krivo što sam počeo da živim tek kad sam otkrio da umirem. Sklonog ljubavnim avanturama, nesavršenog ali šarmantnog Luča Batistinija žena je izbacila iz kuće. Sada spava u skladištu poslastičarnice svoga tasta. Život mu se ne bi umnogome ni promenio da nije saznao da je oboleo od oblika raka koji ne može da se leči. Tako počinje poslednjih sto dana Lučovog života u kojima se mora pobrinuti za porodicu, vratiti ljubav svoje žene (koju voli za života ali će je voleti i kada ih smrt rastavi), i s mnogo poleta uživati u svakom preostalom trenutku. U ovoj kratkoj životnoj avanturi, razdraganoj i razmahanoj više nego ikada pre, Lučo će pomoći svom beznadežno romantičnom tastu udovcu da ponovo pronađe ljubav, otkriti istinsku vrednost starih prijatelja i steći neke nove, i pre svega, postaće čovek kakav je oduvek trebalo da bude. U sto gotovo epigramskih poglavlja – po jedano za svakio preostali Lučov dan na ovom svetu – Sto dana sreće će vas obradovati poput slasne, vruće, čokoladne krofne s jutarnjom kafom. Ponekad pomalo setan, ponekad vrtoglavo zabavan i duhovit, ovaj roman nas podseća na one vrednosti koje su nam najvažnije i na beskrajnu dragocenost života.

Spolja izgleda lepo, ali fale početne stranice pre sadržaja i šarano na početku i kraju knjige van teksta. Sadržaj je svakako kompletan. „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“

Knjiga je nova Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2017 448 strana „Najpromišljeniji i najneverovatniji kriminalistički roman koji ćete pročitati ove godine.“ Dayton Daily News „Još koju sekundu i Ted Mekej bi prosvirao sebi slepoočnicu, kad se zvono na ulaznim vratima kuće oglasilo uporno zvoneći.“ Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti. „Istina, iluzija i mračna obmana prožimaju ovu priču potpuno zaokupljajući vašu pažnju. Aksat je od onih pisaca koje volite baš zato što im nijednog trenutka ne možete verovati. Bićete u neizvesnosti do poslednje stranice.“ The New York Times Book Review

Autor: Bojan Babić Povez: broširan Br. strana: 112 Format: 13,5x19 Roman Bojana Babića `Neljudska komedija` otkriva nam mračne tajne srpskog političkog marketinga poznate samo posvećenima, onima koji su bili u prilici da učestvuju u kreiranju šarade poznate pod ozloglašenim imenom predizborni cirkus. Stefan Stefanović, mlađahni kreativni direktor u marketinškoj agenciji PolitBiro koja se bavi isključivo političkim kampanjama, istovremeno radi za liberale, konzervativce, nacionaliste i zelene. Sve što je neljudsko nije mu strano, a ponajmanje neljudska komedija koja se odvija iza šljaštećih kulisa političke scene kojom promiču odnekuda svima dobro poznate kreature. Stefan je pisac u pokušaju koji je u prelomnom trenutku odlučio da izađe iz poezije u istoriju, iz ukletog pesničarenja u blato političkih intriga, a sada pokušava da se probije kroz lavirint sačinjen od bilborda, slogana, tv spotova, flajera i predizbornih konvencija, ne bi li našao put do stvarnog života koji ga čeka tu negde, iza ugla. Da se probije do te čuvene najviše moguće sreće, ili bar najmanje moguće nesreće. Pod pritiskom nemirne savesti i saznanja da je dobio rak, Stefanova stvarnost puca po šavovima, a kroz pukotine se probijaju fantazmagorični događaji i prizori: u pulskoj Areni održava se slet posvećen istočnjačkom kultu ličnosti, Stefan se bori protiv vojnika od terakote koji je njegova verna replika, a Dante i Vijon luduju po beogradskim noćnim klubovima. Kroz uzbudljiv, briljantno napisan roman, Bojan Babić nam otkriva mračne tajne srpskog političkog marketinga poznate samo posvećenima, onima koji su bili u prilici da učestvuju u kreiranju šarade poznate pod ozloglašenim imenom predizborni cirkus. „Neljudska komedija“ je priča o (anti)junaku našeg doba koji je, poput likova iz romana Dona DeLila, više proizvod dominantnog simboličkog poretka nego ljudsko biće od krvi i mesa. Sudbina Stefana Stefanovića, proizvođača političkih opsena, kao da otelotvoruje staru jevrejsku izreku „Glumiš li sablast, sablast ćeš postati“. Ovo je knjiga-manifest koja poručuje: Bauk stoji u mestu. Bauk stefanizma.

62047) POGREŠAN KRAJ TELESKOPA , Rabih Alameddine , Buybook Sarajevo Zagreb 2022 , Libanka Mina Simpson, liječnica, stiže u zloglasni izbjeglički kamp Moria na Lezbosu nakon što je u Grčku pozove prijateljica koja tamo vodi jednu nevladinu organizaciju. Mina je decenijama izbjegavala toliku blizinu svoje domovine, budući otuđena od cijele porodice osim jednog voljenog brata. Iako je uzela samo kratko odsustvo s posla i teško joj pada razdvojenost od supruge s kojom je već trideset godina, Mina se nada da može postići nešto smisleno – usred mnoštva zapadnjačkih volontera koji poziraju za selfije s gumenjacima na plaži i s djecom u kampu. Uskoro na obalu pristaje čamac sa Sumaiyom, nepokolebljivom Sirijkom koja ima terminalni rak jetre ali, odlučna da po svaku cijenu zaštiti djecu i supruga, tu dijagnozu krije od njih. Sumaiyina tajna postaje i Minina, i dvije žene formiraju duboku vezu. Dok Mina s ograničenim resursima na raspolaganju priprema terapiju za Sumaiyu, suočava se sa sudbinama raseljenih migranata, ali i s vlastitim ograničenjima da im pomogne. Rabih Alameddine još od neponovljive Aaliye iz Žene bez koje se može nije ostvario tako neodoljivu heroinu – da nas odvede u jedan od najbolnijih sukoba našeg vremena. Vješto tkajući priče drugih izbjeglica u Mininu jedinstvenu priču, Pogrešan kraj teleskopa postaje blistava tapiserija tragičnih i zabavnih portreta nesalomljivih duhova suočenih s humanitarnom krizom. „Spektakularno... Alameddineova bespoštedna proza evocira stare majstore pripovjedače iz mog vlastitog bliskoistočnog doma, njihova zubata i dovitljiva zapažanja, koja se uvijek vraćaju na ljudsku apsurdnost.“ Dina Nayeri, The New York Times Book Review „Niko kao ovaj majstorski pripovjedač ne piše prozu koja je tako prirodan produžetak proživljenog života... U jednakoj mjeri zanimljiva i uznemirujuća.“ Kirkus Reviews mek povez , format 13,5 x 20,5 cm , latinica , 303 strane

Kao što sam naslov govori, avion u koji ćete zakoračiti sa ovom knjigom u rukama zaputio se ka prostoru noći. Kada budete došli do poslednje st(r)anice, nećete biti sasvim sigurni u to da li se stvarno dogodilo sve čega se sećate ili ste ipak zaspali i sanjali tokom leta. Jedno je sigurno – čitanjem ove knjige postajete piščev saučesnik u putešestviju koje je pred vama. Iako ćete se neprestano pitati da li je rutu Aviona za ponoć osmislio neko ko je otputovao i s tugom ostavio i ljude koje voli i svoj rodni grad, ili je putovanje još jedna piščeva maštarija kojoj se prepustio usled melanholije i čežnje za dalekim horizontima, ili je pak reč o delu nekog ljubitelja kosmografije koji je putovao samo pomoću atlasa i geografske karte, nećete želeti da se ova pustolovina završi. Važno je koji odgovor ćete odabrati, jer je svaki od njih karta za drugačiji pravac. Ta karta predodrediće i obrise i boju reljefa koje ćete videti kroz prozor Aviona za ponoć. „Otići – videti, otkriti, istražiti, proveriti, gladovati, spavati u parku, upoznati drugačije ljude, probati egzotična jela, govoriti jezikom koji slabo znaš, odabirati reči, slagati rečenice. Ili ostati i uživati u uobičajenim stvarima – jutarnjem čaju od lipe na kućnoj terasi, preko koje lenjo pada senka jorgovana, u rakiji od dunja, toploj supi od fazana, ćuretini s mlincima ili gombocama, u podnevnoj tišini rascvalog višnjika, koji nije na prodaju, zrelim trešnjama u činiji od terakote, muzici podnevnih zvona, traganju za podacima u očuvanim starim enciklopedijama, svečanoj tišini kasnog popodneva što miriše na kišu, šolji slatke crne kafe, romoru glasova na varoškom korzou, vatrenoj raspravi tambura u krčmi negde na periferiji, u niskom nebu islikanom sazvežđima, toploj postelji i snovima...“

Kao što sam naslov govori, avion u koji ćete zakoračiti sa ovom knjigom u rukama zaputio se ka prostoru noći. Kada budete došli do poslednje st(r)anice, nećete biti sasvim sigurni u to da li se stvarno dogodilo sve čega se sećate ili ste ipak zaspali i sanjali tokom leta. Jedno je sigurno – čitanjem ove knjige postajete piščev saučesnik u putešestviju koje je pred vama. Iako ćete se neprestano pitati da li je rutu Aviona za ponoć osmislio neko ko je otputovao i s tugom ostavio i ljude koje voli i svoj rodni grad, ili je putovanje još jedna piščeva maštarija kojoj se prepustio usled melanholije i čežnje za dalekim horizontima, ili je pak reč o delu nekog ljubitelja kosmografije koji je putovao samo pomoću atlasa i geografske karte, nećete želeti da se ova pustolovina završi. Važno je koji odgovor ćete odabrati, jer je svaki od njih karta za drugačiji pravac. Ta karta predodrediće i obrise i boju reljefa koje ćete videti kroz prozor Aviona za ponoć. „Otići – videti, otkriti, istražiti, proveriti, gladovati, spavati u parku, upoznati drugačije ljude, probati egzotična jela, govoriti jezikom koji slabo znaš, odabirati reči, slagati rečenice. Ili ostati i uživati u uobičajenim stvarima – jutarnjem čaju od lipe na kućnoj terasi, preko koje lenjo pada senka jorgovana, u rakiji od dunja, toploj supi od fazana, ćuretini s mlincima ili gombocama, u podnevnoj tišini rascvalog višnjika, koji nije na prodaju, zrelim trešnjama u činiji od terakote, muzici podnevnih zvona, traganju za podacima u očuvanim starim enciklopedijama, svečanoj tišini kasnog popodneva što miriše na kišu, šolji slatke crne kafe, romoru glasova na varoškom korzou, vatrenoj raspravi tambura u krčmi negde na periferiji, u niskom nebu islikanom sazvežđima, toploj postelji i snovima...“

„Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm Format: 13x20 cm Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priča priču o Kirsty Howard, koja napušta Kinu kada joj roditelji umru i traži svog djeda u Škotskoj. Čudan je svijet koji pronalazi u Cluainu - arogantan i usamljeni starac koji vodi jednu od najboljih destilerija viskija na svijetu s dvije žene koje vode kuću. Catherine Gaskin (2. travnja 1929. – 6. rujna 2009.) bila je irsko-australska spisateljica ljubavnih romana. Biografija Gaskin je rođena u Dundalk Bayu u okrugu Louth u Irskoj 1929. Kada je imala samo tri mjeseca, njezini su se roditelji preselili u Australiju, nastanili se u Coogeeju, predgrađu Sydneya, gdje je i odrasla. Njezin prvi roman This Other Eden, napisan je kada je imala 15 godina i objavljen dvije godine kasnije.[1] Nakon što je objavljen njezin drugi roman, Sa svakom godinom, preselila se u London. Slijedila su tri bestselera: Prašina na suncu (1950), Sve ostalo je ludost (1951) i Kći kuće (1952). Svoje najpoznatije djelo Sara Dane dovršila je na svoj 25. rođendan 1954., a objavljeno je 1955. Prodano je u više od 2 milijuna primjeraka, prevedeno je na brojne druge jezike i napravljeno u televizijski mini- serija u Australiji 1982. godine.[2] Ovaj roman se u velikoj mjeri temelji na životu australske osuđenice poduzetnice Mary Reibey, čija se slika pojavljuje na australskoj novčanici od 20 dolara od 1994. Drugi romani uključuju Sokol za kraljicu (1972.) i Ljeto španjolske žene (1977.). [3] Gaskin se preselio na Manhattan na deset godina, nakon što se oženio državljankom Sjedinjenih Država. Zatim se preselila na Djevičanske otoke, pa 1967. u Irsku, gdje je postala irska državljanka.[3] Također je živjela na otoku Man.[1] Njezin posljednji roman bio je Začarani krug (1988.). Potom se vratila u Sydney, gdje je umrla u rujnu 2009., u dobi od 80 godina, od raka jajnika.

English language. Engleski jezik. Oliver Twist; or, The Parish Boy`s Progress, is the second novel by English author Charles Dickens. It was originally published as a serial from 1837 to 1839 and as a three-volume book in 1838.[1] The story follows the titular orphan, who, after being raised in a workhouse, escapes to London, where he meets a gang of juvenile pickpockets led by the elderly criminal Fagin, discovers the secrets of his parentage, and reconnects with his remaining family. Oliver Twist unromantically portrays the sordid lives of criminals and exposes the cruel treatment of the many orphans in London in the mid-19th century. The alternative title, The Parish Boy`s Progress, alludes to Bunyan`s The Pilgrim`s Progress as well as the 18th-century caricature series by painter William Hogarth, A Rake`s Progress and A Harlot`s Progress. In an early example of the social novel, Dickens satirises child labour, domestic violence, the recruitment of children as criminals, and the presence of street children. The novel may have been inspired by the story of Robert Blincoe, an orphan whose account of working as a child labourer in a cotton mill was widely read in the 1830s. It is likely that Dickens`s own experiences as a youth contributed as well, considering he spent two years of his life in the workhouse at the age of 12 and subsequently missed out on some of his education. Oliver Twist has been the subject of numerous adaptations, including the 1948 film of the same name, starring Alec Guinness as Fagin; a highly successful musical, Oliver! (itself adapted into the Oscar-winning 1968 film), and Disney`s 1988 animated feature film Oliver & Company.

Opis "Odjek prošlosti - Luka Mičeta" Istorijska beležnica. „Ne postoji niko kome prošlost ne bi imala nešto važno da poruči.“ Fridrih Šiler Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove merilo su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo. Giljotina • Ljubav, i seks u revoluciji • Longinovo koplje • Senka princa Đorđa • Gradnja Svete Sofije • Jerusalim – „istorija nebesa i zemlje“ • Nacisti i ujedinjenje Evrope • Srbi i zlatne viljuške • Mančester junajted – jači od sudbine • Tito i Vatikan • Legende o voždu Karađorđu • Staljinov plan za likvidaciju Tita • Sahrana Vuka Karadžića • Sveti Sava je povezao Ruse sa Srbima • Trebalo je da Murat bude zet cara Dušana • Kako su saveznici hteli da unište Nemačku • Žene i Prvi srpski ustanak • Sedamdeset godina od Rezolucije IB-a • Žene Nemanjića • Mit o Mehmed-paši Sokoloviću • Sudbonosne srpske bitke na Marici i Kosovu • Rakija i Srbi • Legenda o beogradskom vrapcu • Bitka kod Angore i despot Stefan Lazarević • Homoseksualizam i renesansa • Krunisanje prvog srpskog cara • Antifašizam za poneti • Čerčil protiv Draže • Tito i Stepinac • Muhamed na Isusovom krstu Format: 13x20 cm Broj strana: 432 Pismo: Latinica Povez: Mek

Opis "Borilački klub - Čak Palahnjuk" „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm Format: 13x20 cm Broj strana: 232 Pismo: Latinica Povez: Mek

Kao novo. Bez posvete. 10% čovek - Alana Kolin Godina izdanja: 2016 Broj strana: 408 Povez: Mek Ključ zdravlja i sreće drže mikrobi koji žive u našem telu.„Fascinantno istraživanje o preplitanju života ljudi i mikroba.“ NewsweekVodič o mikrobiomu za početnike.Gojaznost, autizam, problemi s mentalnim zdravljem, sindrom razdražljivih creva, alergije, autoimunska oboljenja, rak – da li rešenje za epidemiju svih ovih savremenih bolesti leži u našim crevima?Svako od nas je samo deset posto čovek. Na svaku našu ćeliju dolazi po devet slepih putnika – nas ne čine samo meso i kosti nego i bakterije i gljivice. I vi ste više „oni“ nego vi.Samo u vašoj utrobi živi više od stotinu biliona mikroorganizama – a mi smo sve doskora mislili da naši mikrobi nisu važni. Najnovija naučna istraživanja govore da mikrobi upravljaju našim telom i bez njih nam je nemoguće da budemo zdravi. Alana Kolin otkriva kako naša lična kolonija mikroba utiče na našu telesnu težinu, imunski sistem, mentalno zdravlje, pa čak i izbor partnera. Pred vama je jedno novo shvatanje bolesti našeg doba – njihov koren leži u narušenim najosnovnijim i najdugotrajnijim odnosima u kojima ljudska vrsta uopšte ima udela: odnosima s našim mikrobima. Rasvetljavajući mnoga pitanja na koja mapiranje ljudskog genoma zasad još nije pružilo odgovor, knjiga 10% čovek u potpunosti menja naša shvatanja o ishrani, savremenim bolestima i medicini. Dobra strana priče leži u tome što, za razliku od naših ljudskih ćelija, svoje mikrobe možemo da poboljšavamo, a ovde možete da saznate kako. Život, i vaše telo, nikada vam više neće izgledati isto kao pre.„Priručnik za novi, zdrav način da budete prljavi... Pročitajte ga – zavolećete svoj mikrobiom.“ Newsweek„Opčinjavajuća tema za razmatranje... Alana Kolin stavlja na preispitivanje ono što je stvarno zdravo u vreme kada je zdrav život toliko u modi.“ Philadelphia Inquirer

Esef - Šta bi ekspedicija na Severni pol mogla otkriti o drugim planetama? Samo ono najstrašnije od svega... Džejms Bendžamin Bliš je bio američki pisac fantastike i naučne fantastike. Blish je takođe napisao književnu kritiku naučne fantastike pod pseudonimom Vilijam Atheling Jr. Kasnih 1930-ih do ranih 1940-ih, Blish je bio član Futurijanaca. Bliš se školovao za biologa na Univerzitetu Rutgers i Kolumbija, a 1942–1944 proveo je kao medicinski tehničar u vojsci SAD. Posle rata postao je urednik nauke u farmaceutskoj kompaniji Pfizer. Njegova prva objavljena priča pojavila se 1940. godine, a njegova spisateljska karijera je napredovala sve dok nije napustio posao i postao profesionalni pisac. On je zaslužan za skovanje termina gasni džin, u priči „Solarni pleksus“ kako se pojavio u antologiji Beiond Human Ken, koju je uredila Džudit Meril. (Priča je prvobitno objavljena 1941. godine, ali ta verzija nije sadržavala termin; Blish ga je očigledno dodao u ponovnom pisanju urađenom za antologiju, koja je prvi put objavljena 1952.) Bliš je bio oženjen književnom agenticom Virdžinijom Kid od 1947. do 1963. godine. Od 1962. do 1968. radio je u Institutu za duvan. Između 1967. i smrti od raka pluća 1975. godine, Bliš je postao prvi autor koji je napisao zbirke kratkih priča zasnovane na klasičnoj TV seriji Zvezdane staze. Bliš je ukupno napisao 11 tomova kratkih priča prilagođenih epizodama TV serije iz 1960-ih, kao i originalni roman Spok mora da umre! 1970. — prvi originalni roman za odrasle čitaoce zasnovan na seriji (od tada je objavljeno na stotine novih). Umro je na polovini pisanja Zvezdanih staza 12; njegova supruga J.A. Lorensa, završio knjigu, a kasnije završio adaptacije u svesci Mudovi anđeli. Bliš je živeo u Milfordu u Pensilvaniji u Erouhedu do sredine 1960-ih. Godine 1968. Bliš je emigrirao u Englesku i živeo u Oksfordu do svoje smrti 1975. Sahranjen je na groblju Holivel u Oksfordu, u blizini groba Keneta Grejma. ARROW BOOKS 1977. 224 str. oštećena zadnja korica

Beograd 2012. Mek povez sa klapnama, 407 strana. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). F1 Ovo je istinita priča. Morali smo ovo da vam kažemo jer kada na početku shvatite da je u pitanju priča o dva brata od kojih je stariji (22) narator koji, nakon što im u roku od nekoliko meseci umru i otac i majka (oboje od raka, različitih vrsta), postaje staratelj mlađem (8), lako možete da pomislite da je u pitanju patetična izmišljotina sa ciljem da vam izmuze teško zarađen novac. Sve u ovoj knjizi se zaista dogodilo. U stvari, verovatno ne baš sve, tačnije mnogo toga najverovatnije nije izgledalo baš tako. Ali tim pre imate razlog da je pročitate (nadamo se nakon što ste je kupili, a ne pozajmili, znate, knjige ne nastaju tek tako, ima tu mnogo troškova) jer ono sa roditeljima se zaista dogodilo, a potom je pisac Egers ispisao ovo monumentalno književno delo o braći Egers i njihovim (ne)mogućim dogodovštinama. Duhovito, zabavno, ironično, a iskreno, PDZG (skraćenica predugačkog naslova čije objašnjenje zauzima više mesta od naslova) je vrlo verovatno jedna od najboljih knjiga koje ćete pročitati ove i naredne godine. Bolna ali i utešna, lekovita i beskrajno draga, podsetiće vas zašto se knjige zaista pišu. Zato što neko, negde, nekada ima nešto veliko i lepo da vam ispriča. Da, baš vama. A sada, pravac kasa, platite ovu knjigu (velika je verovatnoća da košta kao četiri kafe u vašem omiljenom kafeu), smestite se negde gde vam je udobno i prepustite se priči Dejva Egersa. Virtuozno delo, veliki, smeo, manično-depresivni haos od knjige jednog talentovanog, zapanjujuće talentovanog novog pisca. - Mičiko Kakutani, The New York Times Ono što je očigledno je da ova knjiga ima sjajan naslov. Ono što je neočekivano je da joj taj naslov savršeno pristaje. - The Mail Knjiga neobuzdane energije, mešavina samosvesti i nade, horora i histerije, svežine i mudrosti. - The Village Voice Potresno? Svakako. Zapanjujuće? Da. A ako je genijalnost prikazati univerzalno na svež i nezaboravan način onda ga možete zvati i genijalnim. - The Times

Knjiga u odlicnom stanju. Ubistvo je izlaz Federiko Aksat Kategorije: Trileri Format: 13x20 cm Broj strana: 447 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2. septembar 2017. ISBN: 978-86-521-2669-9 Prevodilac: Gordana Mihajlović „Najpromišljeniji i najneverovatniji kriminalistički roman koji ćete pročitati ove godine.“ Dayton Daily News „Još koju sekundu i Ted Mekej bi prosvirao sebi slepoočnicu, kad se zvono na ulaznim vratima kuće oglasilo uporno zvoneći.“ Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti. „Istina, iluzija i mračna obmana prožimaju ovu priču potpuno zaokupljajući vašu pažnju. Aksat je od onih pisaca koje volite baš zato što im nijednog trenutka ne možete verovati. Bićete u neizvesnosti do poslednje stranice.“ The New York Times Book Review

Izdavač: Algoritam media Broj strana: 114 Pismo: Latinica Godina izdanja: April, 2010 Roman Bojana Babića `Neljudska komedija` otkriva nam mračne tajne srpskog političkog marketinga poznate samo posvećenima, onima koji su bili u prilici da učestvuju u kreiranju šarade poznate pod ozloglašenim imenom predizborni cirkus. Stefan Stefanović, mlađahni kreativni direktor u marketinškoj agenciji PolitBiro koja se bavi isključivo političkim kampanjama, istovremeno radi za liberale, konzervativce, nacionaliste i zelene. Sve što je neljudsko nije mu strano, a ponajmanje neljudska komedija koja se odvija iza šljaštećih kulisa političke scene kojom promiču odnekuda svima dobro poznate kreature. Stefan je pisac u pokušaju koji je u prelomnom trenutku odlučio da izađe iz poezije u istoriju, iz ukletog pesničarenja u blato političkih intriga, a sada pokušava da se probije kroz lavirint sačinjen od bilborda, slogana, tv spotova, flajera i predizbornih konvencija, ne bi li našao put do stvarnog života koji ga čeka tu negde, iza ugla. Da se probije do te čuvene najviše moguće sreće, ili bar najmanje moguće nesreće. Pod pritiskom nemirne savesti i saznanja da je dobio rak, Stefanova stvarnost puca po šavovima, a kroz pukotine se probijaju fantazmagorični događaji i prizori: u pulskoj Areni održava se slet posvećen istočnjačkom kultu ličnosti, Stefan se bori protiv vojnika od terakote koji je njegova verna replika, a Dante i Vijon luduju po beogradskim noćnim klubovima. Kroz uzbudljiv, briljantno napisan roman, Bojan Babić nam otkriva mračne tajne srpskog političkog marketinga poznate samo posvećenima, onima koji su bili u prilici da učestvuju u kreiranju šarade poznate pod ozloglašenim imenom predizborni cirkus. „Neljudska komedija“ je priča o (anti)junaku našeg doba koji je, poput likova iz romana Dona DeLila, više proizvod dominantnog simboličkog poretka nego ljudsko biće od krvi i mesa. Sudbina Stefana Stefanovića, proizvođača političkih opsena, kao da otelotvoruje staru jevrejsku izreku „Glumiš li sablast, sablast ćeš postati“. Ovo je knjiga-manifest koja poručuje: Bauk stoji u mestu. Bauk stefanizma.

O knjizi: "Potresno delo zapanjujuće genijalnosti" je istinita priča. Morali smo ovo da vam kažemo jer kada na početku shvatite da je u pitanju priča o dva brata od kojih je stariji (22) narator koji, nakon što im u roku od nekoliko meseci umru i otac i majka (oboje od raka, različitih vrsta), postaje staratelj mlađem (8), lako možete da pomislite da je u pitanju patetična izmišljotina sa ciljem da vam izmuze teško zarađen novac. Sve u ovoj knjizi se zaista dogodilo. U stvari, verovatno ne baš sve, tačnije mnogo toga najverovatnije nije izgledalo baš tako. Ali tim pre imate razlog da je pročitate (nadamo se nakon što ste je kupili, a ne pozajmili, znate, knjige ne nastaju tek tako, ima tu mnogo troškova) jer ono sa roditeljima se zaista dogodilo, a potom je pisac Egers ispisao ovo monumentalno književno delo o braći Egers i njihovim (ne)mogućim dogodovštinama. Duhovito, zabavno, ironično, a iskreno, PDZG (skraćenica predugačkog naslova čije objašnjenje zauzima više mesta od naslova) je vrlo verovatno jedna od najboljih knjiga koje ćete pročitati ove i naredne godine. Bolna ali i utešna, lekovita i beskrajno draga, podsetiće vas zašto se knjige zaista pišu. Zato što neko, negde, nekada ima nešto veliko i lepo da vam ispriča. Da, baš vama. A sada, pravac kasa, platite ovu knjigu (velika je verovatnoća da košta kao četiri kafe u vašem omiljenom kafeu), smestite se negde gde vam je udobno i prepustite se priči Dejva Egersa. „Virtuozno delo, veliki, smeo, manično-depresivni haos od knjige jednog talentovanog, zapanjujuće talentovanog novog pisca.“Mičiko Kakutani, The New York Times „Ono što je očigledno je da ova knjiga ima sjajan naslov. Ono što je neočekivano je da joj taj naslov savršeno pristaje.“The Mail „Knjiga neobuzdane energije, mešavina samosvesti i nade, horora i histerije, svežine i mudrosti.“The Village Voice „Potresno? Svakako. Zapanjujuće? Da. A ako je genijalnost prikazati univerzalno na svež i nezaboravan način onda ga možete zvati i genijalnim.“The Times

O knjizi: "Potresno delo zapanjujuće genijalnosti" je istinita priča. Morali smo ovo da vam kažemo jer kada na početku shvatite da je u pitanju priča o dva brata od kojih je stariji (22) narator koji, nakon što im u roku od nekoliko meseci umru i otac i majka (oboje od raka, različitih vrsta), postaje staratelj mlađem (8), lako možete da pomislite da je u pitanju patetična izmišljotina sa ciljem da vam izmuze teško zarađen novac. Sve u ovoj knjizi se zaista dogodilo. U stvari, verovatno ne baš sve, tačnije mnogo toga najverovatnije nije izgledalo baš tako. Ali tim pre imate razlog da je pročitate (nadamo se nakon što ste je kupili, a ne pozajmili, znate, knjige ne nastaju tek tako, ima tu mnogo troškova) jer ono sa roditeljima se zaista dogodilo, a potom je pisac Egers ispisao ovo monumentalno književno delo o braći Egers i njihovim (ne)mogućim dogodovštinama. Duhovito, zabavno, ironično, a iskreno, PDZG (skraćenica predugačkog naslova čije objašnjenje zauzima više mesta od naslova) je vrlo verovatno jedna od najboljih knjiga koje ćete pročitati ove i naredne godine. Bolna ali i utešna, lekovita i beskrajno draga, podsetiće vas zašto se knjige zaista pišu. Zato što neko, negde, nekada ima nešto veliko i lepo da vam ispriča. Da, baš vama. A sada, pravac kasa, platite ovu knjigu (velika je verovatnoća da košta kao četiri kafe u vašem omiljenom kafeu), smestite se negde gde vam je udobno i prepustite se priči Dejva Egersa. „Virtuozno delo, veliki, smeo, manično-depresivni haos od knjige jednog talentovanog, zapanjujuće talentovanog novog pisca.“Mičiko Kakutani, The New York Times „Ono što je očigledno je da ova knjiga ima sjajan naslov. Ono što je neočekivano je da joj taj naslov savršeno pristaje.“The Mail „Knjiga neobuzdane energije, mešavina samosvesti i nade, horora i histerije, svežine i mudrosti.“The Village Voice „Potresno? Svakako. Zapanjujuće? Da. A ako je genijalnost prikazati univerzalno na svež i nezaboravan način onda ga možete zvati i genijalnim.“The Times

Momčilo Popadić : GOSPODIN O I NJEGOVA LJUBAV / poezija Београд : Нолит, 1972 , Fizički opis 42 стр. ; 19 cm На корицама белешка о аутору и делу с ауторовом сликом. Попадић, Момчило, 1947-1990 = Popadić, Momčilo, 1947-1990 Očuvanost 4. Momčilo Popadić Pop, Pope ili Momo (Blato na Korčuli, 25. mart 1947 – Split, 20. novembar 1990) bio je književnik, pesnik, esejist, novinar. Odrastao je na Korčuli sa majkom, bakom i dedom. Otac, po zanimanju sudija, napustio ih je kada je Momčilo bio mali i vratio se u rodno Pančevo gde se ponovo odao boemskom životu. Nekoliko godina kasnije Momčilo je napisao pesmu `Oprosti mi, pape`, posvetivši je svom ocu, koju će kasnije otpevati Oliver Dragojević. Popularni Momo je i sam povremeno dolazio u Pančevo (gde je imao puno rodbine) a svoju povezanost sa ovim banatskim gradom Momčilo dobija i 1976. godine kada je iz štampe izašla antologija pančevačkih pesnika `Srp na nebu`, delo dramaturga Miloša Nikolića, u kojoj je, sa tri svoje pesme, bio zastupljen i Momčilo Popadić. Studirao je na Filozovskom fakultetu u Zadru. Umro je uoči rata, u 43. godini, od raka grla. Zbirke pesama: `Glasno doba godine`, `Igračke mutnog uma`, `Gospodin O i njegova ljubav`, Nolit, Beograd, 1972, `Sunce šafranove boje`, `Pučke svečanosti` i `Finski nož`. Pored zbirki pesama iza sebe je ostavio i jednu knjigu memoarskih proza `Živit u strpjenstvu ili Momo, zašto se kriviš`, (neobjavljene) dramske tekstove kao i niz reportaža, eseja, zapisa. Svoju prvu književnu kritiku objavio je 1989. godine u `Slobodnoj Dalmaciji`, u kojoj je radio do smrti. Sarađivao je sa poznatim kompozitorima Zdenkom Runjićem i Rajkom Dujmićem. Njegove pesme u izvođenju Meri Cetinić (`Stari ljubavnici`), Olivera Dragojevića (`Oprosti mi, pape`, `Najlipše te `jubi oni što te gubi`, `Ća je život vengo fantažija`, `Šta učinila si ti`, `Lišina`, ...), Jasne Zlokić (`Skitnica`), splitske hard-rock grupe `Metak` (`Da mi je biti morski pas`, `Ona ima svoju dragu mamu`, `U čekanju`, `Ludnica`, `Tetrapak`), hrvatskog pop sastava `Novi fosili` (`Sjeti se`, `Momo, zašto plačeš`, `Do zadnjeg dinara`, `Tonka`, `Košulja plava`) postigle su veliku popularnost

Nova, nekorišćena Kraj puta : završetak romana Put u Birobidžan / Judita Šalgo Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2004 (Beograd : Alfa) 228 str. ; 22 cm Tiraž 500 Beleške uz razna poglavlja: str. 219-221 Str. 222-226: Kraj puta i početak stvaranja mita / Zoran Mirković Str. 227-228: Pogovor za Kraj puta / Vasa Pavković Beleška o spisateljici: str. [229]. Rođena je u Novom Sadu, kao Judita Manhajm, od roditelja Jevreja – činjenica koja će umnogome uticati na njen život i njenu književnost. Početkom Drugog svetskog rata, njen otac biva odveden u logor u Mađarskoj (ubijen je 1942.g), a 1944. i majku odvode u logor u Nemačkoj. Majka je, kako bi je zaštitila, ostavlja u Malom Iđošu kod „tetka Anuške“, Mađarice, koja ju je čuvala do povratka majke i koju je ova zvala mamom („Ako je mati zamenjiva, onda je sve na svetu zamenjivo, pa i ja sama i sve što čini moj identitet“). Nakon rata i povratka u Novi Sad, majka se preudaje a Judita dobija prezime Šalgo. Maternji jezik bio joj je mađarski, pa tek polaskom u školu uči srpski (otuda pisanje književnosti kao „trajne potrebe da se osvaja jezik kao što se osvaja tvrđava“). Studije završava u Beogradu, na Opštoj kniževnosti, 1966. Vraća se u Novi Sad i udaje za Zorana Mirkovića 1967. Bila je urednica Tribine mladih (jednog od centara tadašnje eksperimentalne umetničke scene), a kasnije urednica Matice srpske. Sa obe pozicije smenjena je, najverovatnije iz političkih razloga. Umrla je od raka, 1996. u Novom Sadu. 2014. jedna ulica u Veterniku pored Novog Sada dobila je ime po Juditi Šalgo. Dela Put u Birobidžan Judita Šalgo pisala je poeziju, priče i romane. Početak njenog umetničkog stvaralaštva vezan je za talas vojvođanske neoavangarde (nazivane još i drugom linijom ili novom umetničkom praksom), koja se javila šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, kao alternativa dominantnom diskursu umerenog modernizma u Jugoslaviji. Uticaj neoavangarde ogleda se u žanrovskoj otvorenosti i jezičkom eksperimentisanju u pre svega (ali ne samo) u Juditinoj poeziji. Kasnije se okreće prozi, i u romanima je dominantan upliv postmodernističke poetike, za koju je najbolji primer roman Put u Birobidžan, Juditino najpoznatije i, po mnogima, najbolje delo. Bavila se i feminističkim pitanjima i temama, mada se nikada javno nije izjašnjavala kao feministkinja. neoavangarda

Antun Gustav Matoš (Twayne`s world authors series) A survey of the World`s Literature Critical biography of Antun Gustav Matoš, a Croatian poet, short story writer, journalist, essayist and travelogue writer. Pregled svetske književnosti Kritička biografija Antuna Gustava Matoša, hrvatskog pesnika, pisca kratkih priča, novinara, esejiste i putopisca. Matoš je rođen u Sremu, a preselio se sa roditeljima u Zagrebu u drugoj godini života, pa je imao običaj da kaže da je „Bunjevac poeklom, Sremac rodom, a Zagrepčanin odgojem“. Majka mu je bila Marija čiji je deda Franc Šams (1779—1839) bio farmaceut u Petrovaradinu. Do šestog razreda gimnazije bio je učenik gornjogradske gimnazije, a u sedmom razredu je imao slabe ocene, osim iz fizike, propedeutike i hrvatskog jezika. Pokušaj studija na Vojnom veterinarskom fakultetu u Beču svršio se neuspehom. Godine 1893. je otišao u vojsku, ali je sledeće 1894. dezertirao iz Hrvatske, najprije u Šapcu, a potom u Beogradu. Kako sam naveo, u Beogradu je tokom sledeće tri godine i nekoliko meseci bio „čelist, pa novinar, literat“. U januaru 1898. godine je preko Beča i Minhena otišao u Ženevu, a odatle 1899. u Pariz, gde je ostao punih pet godina. Za to vreme je napisao najznačajniji deo svoje proze. Godine 1904. opet je stigao u Beograd, da bi — još uvek kao vojni begunac — u tri navrata tajno dolazio u Zagreb tokom 1905, 1906. i 1907. godine. Konačno, 1908, posle trinaest godina, pomilovan je i definitivno se vratio u Zagreb. Iz Zagreba je povremeno odlazio na putovanja u Italiju, gde je u Rimu napisao „Rimske Feljtone“ njegovo poslednje delo. Umro je od raka grla 1914. godine u Zagrebu, ostavivši iza sebe dvadesetak što štampanih, što neobjavljenih knjiga: od pripovedaka, feljtona i putopisa, do pesama, kritika i polemika. Matoš je centralna ličnost hrvatske moderne. Esteticizam i umetničke norme su postali primarni kriterijumi vrednovanja, dok je nacionalni i društveni angažman, dotle praktično jedini kredo, ostao uklopljen u celovitiju vizuru zadataka hrvatskih pisaca, koji od Matoša nadalje nisu (osim u komunističkom razdoblju) mogli da gaje pretežno utilitaristički odnos prema umetničkom stvaralaštvu. Tvrd povez, 144 str Hard back, 144 pages engleski jezik

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Where I`m Calling From: Selected Stories Raymond Carver U vreme svoje rane smrti 1988. godine, Rejmond Karver se etablirao kao jedan od najvećih praktičara američke kratke priče, pisac koji ne samo da je pronašao sopstveni glas već ga je utisnuo u maštu hiljada čitalaca. `Odakle zovem`, njegova poslednja zbirka, obuhvata klasične priče iz `Katedrale`, `O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi` i ranijih Karverovih tomova, zajedno sa sedam novih dela koja do sada nisu bila objavljena u obliku knjige. Zajedno, ovih 37 priča nam daju izvanredan pregled Karverovog životnog dela i pokazuju nam zašto su ga tako široko oponašali, ali mu nikada nije bilo ravnog. Raymond Clevie Carver, Jr. (Clatskanie, Oregon, 25. svibnja 1938. – Port Angeles, Washington, 2. kolovoza 1988.), američki književnik. Carverov otac je bio radnik u pilani. Godinu dana po završetku srednje škole, Raymond se ženi te za suprugu i dvoje djece brine radeći kao domar, dostavljač i radnik na benzinskoj stanici. Završivši tečaj kreativnog pisanja u kalifornijskom gradu Chicu 1958., ozbiljnije se zanima za karijeru pisca. Prve priče objavljuje tijekom studija na tadašnjem Humboldt State Collegeu u Arcati, gdje je diplomirao 1963. Prvi književni uspjeh doživljava 1967. s pričom “Hoćeš li molim te ušutjeti, molim te?”, a potvrđuje ga istoimenom zbirkom koja je izašla 1976. Potpuno se posvetio pisanju nakon gubitka uredničkog posla 1970.[1] Od 1967. se bori s alkoholizmom, koji pobjeđuje krajem 1970-ih.[1] Godine 1977. upoznaje književnicu Tess Gallagher s kojom će se kasnije vjenčati.[2] Nekoliko je godina predavao na Teksaškom sveučilištu u El Pasu i na Sveučilištu Syracuse. Protagonisti Carverovih priča su obični ljudi - siromašni radnici, putujući prodavači, konobarice, tinejdžeri, učitelji i sredovječni parovi američkog sjeverozapada (Oregon, Washington, dijelovi Idaha). Pripovijedanje je minimalističko, na tragu američke tradicije kratke priče kojoj je pripadao i Hemingway.[3] Radnja pripovijetki je jednostavna. Često je u središtu dijalog dvoje ljudi kroz koji autor naznačava atmosferu i dublju dinamiku među likovima u naizgled banalnoj interakciji. Iza toga čitatelj nazire tjeskobu, iščašenje, nemogućnost razumijevanja i sklada. Iako se proslavio kratkim pričama, ostvario je i kvalitetan pjesnički opus, stvarajući u realističkoj tradiciji američkog pjesnika Roberta Frosta. Premino je od raka pluća u pedesetoj godini. U nekrolozima su ga nazivali `američki Čehov`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Gabrijela Mistral (šp. Gabriela Mistral; Vikunja, 7. april 1889 — Njujork, 10. januar 1957), je pseudonim koji je koristila Lucila de María del Perpetuo Socorro Godoy Alcayaga, čileanska pesnikinja, prosvetitelj, diplomata i feministkinja. Bila je prva Latinoamerikanka kojoj je dodeljena Nobelova nagrada i to 1945.[1] Neke od osnovnih tema njene poezije su: priroda, izdajstvo, ljubav, majčinska ljubav, tuga, putovanja, i proces obrazovanja latinoameričkog identiteta kao mešavine indijanskih i evropskih uticaja. Biografija Rođena je u Vikunji u Čileu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Otac, Huan Viljanueva, napušta porodicu kada joj je bilo tri godine. Već u četrnaestoj počinje da izdržava i sebe i majku radeći kao učiteljeva pomoćnica. Njena majka, Petronila Alkajaga, umire 1929. Godine 1904. objavljuje prve pesme u lokalnim novinama koristeći razne pseudonime. Dok je radila kao učiteljica 1906. upoznaje Romea Uretu, radnika na železnici. On se ubija 1909. Iako su elementi smrti već prožimali njena dela, ovo samoubistvo još jače utiče na njen budući rad. Strastvene veze koje je vodila sa nekolicinom muškaraca i žena ostavile su dubok trag u njenom stvaralaštvu. Prvo zvanično priznanje dobila je 1914. godine kada joj je uručena prva nagrada nacionalnog književnog konkursa u Santijagu, za delo „Soneti o smrti“. Ministar obrazovanja Meksika je poziva u posetu 1922. u okviru reforme škola i biblioteka, sa zadatkom da započne stvaranje nacionalnog sistema obrazovanja. Međunarodna slava koju stiče omogućava joj brojna putovanja po Evropi i Americi. Tokom 1925. obilazi Brazil, Urugvaj i Argentinu. Između 1925. i 1934. živela je u Francuskoj i Italiji. Tih godina je radila pri Ligi Naroda i predavala na nekoliko univerziteta u svetu. Od 1932. do svoje smrti, kao što je čest slučaj sa čileanskim umetnicima i intelektualcima, služila je i kao konzul u Napulju, Madridu, Petropolisu, Nici, Lisabonu, Los Anđelesu, Santa Barbari, Verakruzu, Meksiku i Njujorku. Na mestu konzula u Madridu često je imala profesionalnih kontakata sa jednim drugim čileanskim nobelovcem i konzulom u Madridu, Pablo Nerudom. Njen sedamnaestogodišnji nećak, Huan Migel, izvršio je samoubistvo 1943. Žal za njegovom smrću i hladnoratovske tenzije u Evropi obeležiće njeno stvaralaštvo do same smrti. Pred smrt se nastanila u Njujorku, gde je i umrla od raka 1957. god.