U KUHINJI - Monika Ali Izdavač: Laguna Žanr: Drama, Triler Broj strana: 389 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2011. ISBN: 978-86-521-0474-1 O knjizi: Od autorke romana Brik Lejn. U nekad velelepnom hotelu Imperijal, glavni kuvar Gejbrijel Lajtfut pokušava da čvrsto vodi kuhinju. Međutim, njegov integritet, da ne pominjemo razum, pod stalnim je izazovima takmičarskih zahteva uzavrelog višenacionalnog osoblja i oštrog pogleda uprave i poslovnih partnera s kojima u tajnosti planira da otvori vlastiti restoran. Uprkos pritisku, izgleda da će mu se naporan rad isplatiti. Sve do otkrića leša čistača u prostorijama koje pripadaju kuhinji. Ovo je beznačajna smrt usamljenika – ali dovoljna da poremeti osetljivu ravnotežu Gejbovog života. Svud oko njega nastaju komplikacije: Gejbrijelov otac umire od raka, devojka traži nešto više u njihovoj vezi, a upravnik restorana izgleda da mu pod nosom vodi ilegalan posao. Pojavljuje se Lena, sablasno privlačna mlada žena koja je tajanstveno povezana sa čistačevom smrću. Opčinjen njom, Gejb donosi odluku koja će ga razgolititi i promeniti tok života koji zna – i budućnosti kakvu je mislio da želi. U kuhinji je zadivljujuć roman – istovremeno portret čoveka gurnutog do ivice i iskrivljen i moćan pogled u konglomerat koji predstavlja današnjicu. Roman potvrđuje da je Monika Ali ne samo veliki pripovedač, već i pronicljiv posmatrač dramâ savremenog života. „Napisano s mudrošću i veštinom kakvu mali broj pisaca dosegne u životu.“ - Sunday Times „Pisanje Alijeve je zapanjujuće, katkad poetsko, a rečenice su joj divno maštovite.“ - Mail on Sunday „Roman koji nas iznenađuje svojom dubinom i elanom; ovo je roman koji će trajati.“ – Guardian

Knjiga je kao nova. Nema lepše zemlje - Feliks Miterer Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2020 Broj strana: 276 Format: 21 cm Povez: Broširani Specijalno izdanje u seriji Švarcmaleri austrijske pozornice. Od devet austrijskih autora koje smo dosad prezentovali u seriji Švarcmaleri austrijske pozornice njih osam više nisu živi; Feliks Miterer, najomiljeniji dramski pisac današnje Austrije, jedini je koji je u prilici da piše i dalje, što i radi s nesmanjenom opčinjujućom poetskom snagom. To je razlog što mu posvećujemo ovo specijalno izdanje s izborom od četiri komada napisanih pre 2000, u nadi da ćemo u dogledno vreme prevesti i objaviti i jedan izbor onih koje je napisao posle milenijumske prekretnice. Njegov opus dosad broji najmanje 50 pozorišnih komada, 30 scenarija, 6 radio-drama i više pripovednih dela; nosilac je mnogobrojnih visokih nagrada i uz to je, ne na poslednjem mestu, upečatljiv glumac. Kratki sadržaji komada: Nema lepše zemlje: Radnja prati sudbinu jedne porodice za vreme nacionalsocijalizma u Austriji. Fanatični nacist i nadučitelj Sep Hopfgartner rado ulazi u prepirke s drugim seljanima. Burgmajster Rudolf Holckneht i ugledni marveni trgovac Stefan Adler pokušavaju da očuvaju mir u selu. Kad po njihove sinove, koji su takođe već nacionalsocijalistički pelcovani i kao takvi zapalili vatru u obliku kukastog krsta u planini iznad sela i usput prokrijumčarili oružje i eksploziv iz susedne Nemačke, dođe policija, Adler pomogne svom sinu da pobegne, dok burgmajster naprotiv oda svoga sina Eriha policiji (quasi da bi ga sačuvao gore bede, u stvari da ne bi ugrozio svoj položaj burgmajstera za vreme „demokratske“ Dolfusove vlade. Kada se potom ispostavi da je Adler Jevrejin, komad se pretvara u duboku ljudsku tragediju…. Stigma: Moid, nadničarka, stoji između trojice muškaraca: glavnog sluge, paorovog sina i Isusa Hrista. Ona se uporno brani od nametljivog navaljivanja prve dvojice. Duboko posvećena veri jednoga dana dobije Isusove belege (stigme), deluje isceljujuće na bolesnike i postaje neka vrsta turističke atrakcije. Rip, paorov sin jedne noći se pojavljuje pod maskom đavola, udarcima onesveščuje usnulu Moid i siluje je. Moid potom dospeva u žrvnjeve nauke, crkve i zakona. Nesvesna ikakve svoje krivice veruje da je imala noćnu moru da bi je profesor medicine, utvrdivši kod nje trudnoću, optužio kao varalicu. Pri tom prisutni monsinjore pristupa ritualu egzorcizma. Ipak, niko nije računao s ekstremnim posledicama… Dom: Komad je fatalna varijacija biblijske priče o izgubljenom sinu. Posle dugo vremena izgubljeni sin Majk vraća se sa svojom devojkom- heroinskom ovisnicom Ninom u mesto svog detinjstva. Svojevremeno je odatle pobegao u velegrad od depresivne porodične teskobe, konformističe okoline i dominantnog oca. Iznova iskušava predrasude i malograđansku brutalnost onih koje je bio ostavio. Povod je otkrivena krađa koju je Nina počinila u supermarketu a koju potera koja ih hvata pripisuje oboma. Nina biva teško povređena prilikom pokušaja silovanja koje je nad njom pokušao šef poslovnice supermarketa. Majkov otac, inače šef policije, koji je u međuvremenu postao težak alkoholičar, u pijanstvu je odobrio taj čin, deklarisan kao „momačko veče“ (šefa supermarketa koji se sutradan ženi). Na kraju tog konflikta u kome Majk gubi sve iluzije koje je mogao imati ne stoje ljubav i razumevanje, nego kukavičluk, neuviđavnost, podmuklost i njegovo revolverom iznuđeno izvinjenje ocu i konačno novi odlazak umesto novog početka i zbližavanja. Munde: Pet kolega s posla jedne građevinskolimarske firme (jedan majstor, jedan kalfa, jedan šegrt, jedan turski gastarbajter i jedna kancelarijska službenica) preduzimaju kolektivni izlet na Visoku Munde iznad Telfsa. To je trebalo da bude zabavan događaj s tradicionalnim paljenjem vatre na vrhu uz pivo, rakiju i pečene kobasice. U početku vlada vedro raspoloženje s uobičajenim ugursuzlucima ali onda alkohol oslobađa potisnute međuljudske napetosti. Petoro ljudi iznad ponora, jedan načini korak predaleko…

Novo, nečitano, nema posvete. Placebo ste vi - Džo Dispenca Godina izdanja: 2023 Broj strana: 342 Povez: Mek ,,Najnovija psihološka ispitivanja procenjuju da je približno 70 odsto naših misli negativno ili suvišno.Možemo li se izlečiti samo snagom svog uma, bez lekova i operacija? Uistinu, ovo se događa češće nego što biste očekivali. U knjizi Placebo ste vi doktor Džo Dispenca otkriva brojne potvrđene primere ljudi koji su se izlečili od raka, bolesti srca, depresije, teškog artritisa, pa čak i od Parkinsonove bolesti, verujući samo u placebo. Isto tako, doktor Dispenca govori i o onima koji su se razboleli, pa čak i umrli kao žrtve neke kletve ili vudu magije – ili nakon što im je pogrešno dijagnostikovana neizlečiva bolest. Verovanja su ponekad tako moćna da farmaceutske kompanije koriste dvostruko – i trostruko – slepe studije kako bi pokušali da isključe nadmoć uma u odnosu na telo kada ispituju nove lekove. Doktor Dispenca se u ovoj knjizi ne bavi samo istorijom i psihologijom placebo efekta. On postavlja pitanje: „Da li je moguće shvatiti suštinu placeba da bismo, ne oslanjajući se na supstance izvan nas samih, izazvali iste promene u ljudskom zdravlju i, u krajnjoj liniji, u životu?”Zatim navodi naučne dokaze (uključujući magnetnu rezonancu) neverovatnih isceljenja na njegovim radionicama, tokom kojih učesnici shvataju njegov model lične transformacije zahvaljujući praktičnoj primeni takozvanog placebo efekta. Knjiga se završava meditacijom za promenu uverenja i percepcije koji nas sabotiraju – prvi korak isceljenja. Knjiga Placebo ste vi bazirana je na najnovijim otkrićima neuronauke, biologije, psihologije, hipnoze, bihejvioralnog uslovljavanja i kvantne fizike koja potvrđuju snagu placebo efekta... I dokazuju da nešto naizgled nemoguće postaje moguće.`

O knjizi: „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ne za profit : zašto je demokratiji potrebna humanistika? - Marta Nusbaum Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2012 Broj strana: 165 Format: 22 cm Povez: Broširani “Trenutno se nalazimo usred jedne krize ogromnih razmera i globalnog značaja. Ne mislim na globalnu ekonomsku krizu koja je počela 2008. Barem su tada svi znali da je kriza nadomak, i mnogi svetski lideri su radili brzo i naporno da pronađu rešenja. Istina, vlade koje su u ovome omanule, trpele su ozbiljne posledice, a mnoge su bile i smenjene. Mislim na krizu koja prolazi uglavnom neprimećena, poput raka; krizu koja može biti, na duge staze, mnogo štetnija za budućnost demokratske autonomije: svetsku krizu obrazovanja. Radikalne promene se događaju u onome čemu demokratska društva podučavaju svoje mlade, i ove promene nisu bile dobro promišljene. Žedne nacionalog profita, nacije i njihovi sistemi obrazovanja neobazrivo odbacuju veštine koje su neophodne da se demokratije održe u životu. Ako se ovaj trend nastavi, nacije širom sveta će uskoro proizvoditi generacije korisnih mašina, a ne kompletne građane koji misle svojom glavom, kritikuju tradiciju i razumeju značaj tuđih patnji i dostignuća. Budućnost demokratija je neizvesna.” Marta Nusbaum Marta Nusbaum je profesorka prava i etike na Čikaškom univerzitetu. Na srpski i hrvatski prevedene su sledeće njene knjige: “Za ljubav domovine: rasprava o granicama patriotizma” (1999), “Pjesnička pravda” (2005), “Krhkost dobrote: sreća i etika u grčkoj tragediji i filosofiji” (2009). Časopis “Reč” je objavio njene tekstove “Profesor parodije” (62/8, 2001) i “Feministička kritika liberalizma” (71/17, 2003), kao i poglavlja “Narativna imaginacija” i “‘Novo’ liberalno obrazovanje” iz knjige Negovanje čovečnosti: klasična odbrana reforme liberalnog obrazovanja (82/28, 2012).

O knjizi: „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

ODLICNA, KAO NOVA Prvi srpski rolerkoster roman Laguna 2010g./216 str. Mek povez odlicno ocuvana,posveta( moguce autorska) „U romanu Poranio Milorad Dule Nedeljković sa sebi svojstvenom reskošću, humorom i brzinom ispričao je priču koja se proteže u rasponu od čitavih stotinu godina i u vezu dovodi arhaični milje šumadijskog sela Moravci podno Rudnika s početka dvadesetog veka, bezvremenost svih tih voćnjaka i vinograda, buna i ustanaka, brda i dolina, rakije i jagnjetine, i Beograd s početka dvadeset prvog veka, jedan grad raspadnut i lud, provincijalan i kosmopolitski ujedno, ubrzan do izbezumljenja bez smisla`. Protagonisti ovog sumanutog – moglo bi se reći porodičnog – romana su izvesni Milorad i njegov daleki potomak Aleksandar. Ako je prvi gotovo mitski srpski seljak s početka prošlog veka, drugi je savremeni sofisticirani profesor sociologije na Filološkom fakultetu, a ujedno i mangup do jaja, mitska aždaja današnjih dana. Dok Milorad svoju komunikaciju sa svetom obavlja dovikujući se s brda na brdo, Aleksandar to obavlja mejlovima i sms-porukama. Pa opet, uprkos čitavom burnom veku koji se poslagao između njih kao debeo, nepremostiv zid, i askurđel Milorad i njegov potomak Aleksandar muče istovetnu muku: Milorad, nakon jednog krajnje neprijatnog razgovora s popom, premire od straha da je ne daj bože – muželožnik, a Aleksandar s jednakim užasom pomišlja da je ne daj bože – peder, nakon što ga bezuspešno startuje student homoseksualac, a on, odbivši ga, s užasom shvati da mu se „digao na muškarca“. Otkad, prirodno, datira i njegov problem sa erekcijom. Upravo to preplitanje istovetnih dilema i strahova dvojice junaka u drastično različitim vremenima i okruženjima, obezbeđuje onu uskomešalu srž, sam zamajac urnebesno komičnog romana Poranio Milorad.“ Iz pogovora Vladimira Arsenijevića

Autor: Mordekaj Rišler Povez: broširan Br. strana: 532 Format: 13,5x20 `Srpski čitalac treba da se lati Barnijeve verzije. To je originalan, na određen način zabavan i enigmatičan roman, s mnogo likova i nijansi, oporog i crnog, ali ljudskog i ubedljivog pristupa. Čitalac je dobio prevod u kome može da nađe sebe u dalekoj Kanadi.` - Danko Stojić, Yellow cab. `Roman Barnijeva verzija je Rišleru doneo kanadsku nagradu za „pisca godine“. Podnaslov romana — Sa napomenama i pogovorom Majkla Panovskog objašnjava piščev postupak. Naime, Barnijeva verzija je zbir dnevničkih zapisa glavnog junaka Barnija Panovskog koji, pred kraj života, ophrvan bolestima („kandidat za infarkt i rak“) a najviše zastrašen sve bržim gubitkom pamćenja, grozničavo zapisuje svoja sećanja. U svoje zapise on interpolira i dnevničke i druge beleške svojih prijatelja, sa kojima je — budući da je u ranoj mladosti ostavio voljeni Montreal, drugovao u Parizu. Tu su i tri životna „odlomka“ koji se odnose na Barnijeve žene sa kojima je bio (ne)venčan, i koje su ostavile duboki trag u njegovom životu. S njima ima i decu, od kojih, najstariji, Majkl Panovski, upravo priređuje očeve zapise. Barnijeva verzija u srpskom čitaocu budi daleki eho nekih junaka Moma Kapora po tome što je glavni lik Barni Panovski nekonvencionalan tip, načitan, emotivan i pomalo uvrnut „na dobru stranu“. Ali, ovaj Rišlerov junak ima tajnu koju je sobom odneo u grob: da li je pravedno optužen da je zbog voljene žene ubio svog prijatelja. Dokaza nije bilo, jer za njegovog života telo ubijenog nije pronađeno. Zato je i ovaj roman baš samo jedna verzija te priče: Barnijeva, lična, uzbudljiva i sveža...!` - Anđelka Cvijić, Politika.

Treće izdanje, 1995. Prevod Aleksandar Badnjarević Džepni format, mali potpis u vrhu najavne strane. Klasik! Moskva-Petuški danas je klasik nove ruske književnosti.Ovaj roman-poema napisan je 1970., ali je u rusiji objavljen tek 20 godina kasnije, a Venedikt Jerofejev je sada u sazvežđu Gogolja i Harmsa. „Nije li ljudski žovot samo trenutno pijanstvo duše? A i pomračenje duše. Svi smo kao pijani, ali svako na svoj način, jedan je popio više, drugi manje. I na svakog drugačije deluje: jedan se ovom svetu smeje u lice, drugi na grudima ovog sveta plače…“ Venedikt Vasiljevič Jerofejev, takođe Benedikt Erofejev ili Erofejev (rus. Venedikt Vasilʹevič Erofeev; 24. oktobar 1938. u naselju Niva-3, predgrađe Kandalakše — 11. maja 1990. u Moskvi) je bio ruski pisac i sovjetski disident.[1] Biografija Jerofejev je rođen u porodilištu Niva-3 u Kandalakši, Murmanska oblast, naselju „specijalnih doseljenika“ zaposlenih na izgradnji hidroelektrane Niva GES-3 [ru] na reci Nivi. Zapis u njegovom izvodu iz matične knjige rođenih navodi da je njegovo rodno mesto prebivališta njegovih roditelja: železnička stanica Čupa, okrug Luhski, Karelska ASSR.[2] Njegov otac je bio u zatvoru tokom velikih čistki, ali je preživeo 16 godina u gulazima. Veći deo detinjstva Jerofejev je proveo u Kirovsku, Murmanska oblast. Uspeo je da upiše filologiju Moskovskog državnog univerziteta, ali je posle godinu i po izbačen sa fakulteta jer nije pohađao obaveznu vojnu obuku. Kasnije je studirao na još nekoliko instituta u različitim gradovima, uključujući Kolomnu i Vladimir, ali nikada nije uspeo da diplomira, obično bivajući izbačen zbog svog „amoralnog ponašanja“. Između 1958. i 1975. Jerofejev je živeo bez propiske u raznim gradovima Rusije, Ukrajine, Belorusije i Litvanije, takođe je proveo neko vreme u Uzbekistanu i Tadžikistanu, radeći različite nisko-plaćene poslove; jedno vreme je živeo i radio u Muromcevskoj dači u Moskvi. Počeo je da piše sa 17 godina; šezdesetih godina prošlog veka bezuspešno je u književne časopise poslao nekoliko članaka o Ibzenu i Hamsunu. Književno nasleđe Jerofejev je najpoznatiji po svojoj „pesmi u prozi“ iz 1969. (ironično dodeljivanje žanra) Moskva-Petuški. To je prikaz putovanja od Moskve do Petuški (Vladimirska oblast) električnim vozom, jedan od mnogih uzaludnih pokušaja da poseti svog malog sina: svaki put takvo putovanje bude natopljeno alkoholom i propadne. Tokom putovanja, junak se uključuje u filozofske rasprave o piću, prepričava neke od fantastičnih eskapada u kojima je učestvovao, uključujući objavu rata Norveškoj, ucrtava statistiku pijenja svojih kolega kada je bio vođa ekipe za polaganje kablova i opsednut žena koju voli. Dejvid Remnik ju je nazvao „komičnom bojom ere Brežnjeva“,[3] pesma je prvi put objavljena 1973. u časopisu na ruskom jeziku u Jerusalimu. U Sovjetskom Savezu je objavljen tek 1989. godine. Zanimljivo je njegovo manje delo iz 1988. Moja mala Leninijana (Moa malenkaa leniniana, Moia malenkaia Leniniana), koje predstavlja zbirku citata iz Lenjinovih dela i pisama, koje prikazuje neprijatne delove lika „vođe proletarijata“. Aleksandar Bondarev priča priču o njegovom nastanku.[4] Jerofejev je takođe tvrdio da je 1972. napisao roman Šostakovič o poznatom ruskom kompozitoru Dmitriju Šostakoviču, ali je rukopis navodno ukraden u vozu. Roman nikada nije pronađen. Pre smrti od raka grla, Jerofejev je završio predstavu pod nazivom Valpurgisnacht, or the Steps of Commander (`Valpurgieva noć ili Šagi komandora`) i radio je na drugoj predstavi o Fani Kaplan. Lični život i smrt Venedikt Jerofejev je bio oženjen dva puta. Prvo Valentina Vasilevna Zimakova, a zatim Galina Pavlovna Nosova. Godine 1966. žena Jerofejeva, Valentina Zimakova, rodila je sina Venedikta Venediktoviča Jerofejeva.[5] Galina Nosova je umrla tri godine nakon Jerofejeva - bacivši se sa balkona svog stana na 13. spratu u Moskvi.[5] Godine 1985. Jerofejevu je dijagnostikovan rak grla. Lekari su ga operisali, nakon čega je mogao da govori samo pomoću elektrolarinksa. O Moskvi-Petuški je snimljen film poslednjih godina Jerofejevljevog života i može se videti kako govori pomoću ovog aparata.[6] Jerofejev je preminuo pet godina nakon što mu je prvi put dijagnostifikovana bolest, 11. maja 1990. godine, u Ruskom onkološkom centru u Moskvi.[7] Sahranjen je na Kuncevskom groblju.[8]

Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen zL0.3

Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 26. oktobar 2015. „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen p.is.st.d.3

Format: 13x20 cm Broj strana: 447 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2. septembar 2017. „Najpromišljeniji i najneverovatniji kriminalistički roman koji ćete pročitati ove godine.“ Dayton Daily News „Još koju sekundu i Ted Mekej bi prosvirao sebi slepoočnicu, kad se zvono na ulaznim vratima kuće oglasilo uporno zvoneći.“ Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu. On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti. „Istina, iluzija i mračna obmana prožimaju ovu priču potpuno zaokupljajući vašu pažnju. Aksat je od onih pisaca koje volite baš zato što im nijednog trenutka ne možete verovati. Bićete u neizvesnosti do poslednje stranice.“ The New York Times Book Review c6

Kao novo. Bez posvete. 10% čovek - Alana Kolin Godina izdanja: 2016 Broj strana: 408 Povez: Mek Ključ zdravlja i sreće drže mikrobi koji žive u našem telu.„Fascinantno istraživanje o preplitanju života ljudi i mikroba.“ NewsweekVodič o mikrobiomu za početnike.Gojaznost, autizam, problemi s mentalnim zdravljem, sindrom razdražljivih creva, alergije, autoimunska oboljenja, rak – da li rešenje za epidemiju svih ovih savremenih bolesti leži u našim crevima?Svako od nas je samo deset posto čovek. Na svaku našu ćeliju dolazi po devet slepih putnika – nas ne čine samo meso i kosti nego i bakterije i gljivice. I vi ste više „oni“ nego vi.Samo u vašoj utrobi živi više od stotinu biliona mikroorganizama – a mi smo sve doskora mislili da naši mikrobi nisu važni. Najnovija naučna istraživanja govore da mikrobi upravljaju našim telom i bez njih nam je nemoguće da budemo zdravi. Alana Kolin otkriva kako naša lična kolonija mikroba utiče na našu telesnu težinu, imunski sistem, mentalno zdravlje, pa čak i izbor partnera. Pred vama je jedno novo shvatanje bolesti našeg doba – njihov koren leži u narušenim najosnovnijim i najdugotrajnijim odnosima u kojima ljudska vrsta uopšte ima udela: odnosima s našim mikrobima. Rasvetljavajući mnoga pitanja na koja mapiranje ljudskog genoma zasad još nije pružilo odgovor, knjiga 10% čovek u potpunosti menja naša shvatanja o ishrani, savremenim bolestima i medicini. Dobra strana priče leži u tome što, za razliku od naših ljudskih ćelija, svoje mikrobe možemo da poboljšavamo, a ovde možete da saznate kako. Život, i vaše telo, nikada vam više neće izgledati isto kao pre.„Priručnik za novi, zdrav način da budete prljavi... Pročitajte ga – zavolećete svoj mikrobiom.“ Newsweek„Opčinjavajuća tema za razmatranje... Alana Kolin stavlja na preispitivanje ono što je stvarno zdravo u vreme kada je zdrav život toliko u modi.“ Philadelphia Inquirer

Knjiga je kao nova. Borilački klub - Čak Palahnjuk Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2020 Broj strana: 230 Format: 20 cm Povez: Broširani „Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa… sa otrovnom jasnoćom… Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo… Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

Kao novo. Bez posvete. Odjek prošlosti - Luka Mičeta Godina izdanja: 2019 Broj strana: 432 Povez: Mek Istorijska beležnica. „Ne postoji niko kome prošlost ne bi imala nešto važno da poruči.“ Fridrih Šiler Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove merilo su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo. Giljotina • Ljubav, i seks u revoluciji • Longinovo koplje • Senka princa Đorđa • Gradnja Svete Sofije • Jerusalim – „istorija nebesa i zemlje“ • Nacisti i ujedinjenje Evrope • Srbi i zlatne viljuške • Mančester junajted – jači od sudbine • Tito i Vatikan • Legende o voždu Karađorđu • Staljinov plan za likvidaciju Tita • Sahrana Vuka Karadžića • Sveti Sava je povezao Ruse sa Srbima • Trebalo je da Murat bude zet cara Dušana • Kako su saveznici hteli da unište Nemačku • Žene i Prvi srpski ustanak • Sedamdeset godina od Rezolucije IB-a • Žene Nemanjića • Mit o Mehmed-paši Sokoloviću • Sudbonosne srpske bitke na Marici i Kosovu • Rakija i Srbi • Legenda o beogradskom vrapcu • Bitka kod Angore i despot Stefan Lazarević • Homoseksualizam i renesansa • Krunisanje prvog srpskog cara • Antifašizam za poneti • Čerčil protiv Draže • Tito i Stepinac • Muhamed na Isusovom krstu

Istorijska beležnica. „Ne postoji niko kome prošlost ne bi imala nešto važno da poruči.“ Fridrih Šiler Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove merilo su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo. Giljotina • Ljubav, i seks u revoluciji • Longinovo koplje • Senka princa Đorđa • Gradnja Svete Sofije • Jerusalim – „istorija nebesa i zemlje“ • Nacisti i ujedinjenje Evrope • Srbi i zlatne viljuške • Mančester junajted – jači od sudbine • Tito i Vatikan • Legende o voždu Karađorđu • Staljinov plan za likvidaciju Tita • Sahrana Vuka Karadžića • Sveti Sava je povezao Ruse sa Srbima • Trebalo je da Murat bude zet cara Dušana • Kako su saveznici hteli da unište Nemačku • Žene i Prvi srpski ustanak • Sedamdeset godina od Rezolucije IB-a • Žene Nemanjića • Mit o Mehmed-paši Sokoloviću • Sudbonosne srpske bitke na Marici i Kosovu • Rakija i Srbi • Legenda o beogradskom vrapcu • Bitka kod Angore i despot Stefan Lazarević • Homoseksualizam i renesansa • Krunisanje prvog srpskog cara • Antifašizam za poneti • Čerčil protiv Draže • Tito i Stepinac • Muhamed na Isusovom krstu Format: 13x20 cm Broj strana: 432 Pismo: Latinica Povez: Mek

PROGUTANA - Dejvid Kronenberg laguna Broj strana: 328 Godina izdanja: 26. oktobar 2015. „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ubistvo je izlaz - Federiko Aksat Godina izdanja: 2017 Broj strana: 447 Povez: Mek „Najpromišljeniji i najneverovatniji kriminalistički roman koji ćete pročitati ove godine.“ Dayton Daily News„Još koju sekundu i Ted Mekej bi prosvirao sebi slepoočnicu, kad se zvono na ulaznim vratima kuće oglasilo uporno zvoneći.“Ted je bogat i ima savršenu porodicu: ženu i dve divne ćerke. Niko ne bi mogao da zamisli šta ga je navelo da donese tako drastičnu odluku da digne ruku na sebe. Kada čuje da zvono neprestano zvoni, prva reakcija mu je da se ne obazire na to i da povuče oroz jednom zauvek. Ali tada otkriva poruku skrivenu među svojim stvarima; poruku sa svojim rukopisom za koju se ne seća da ju je napisao: „Otvori vrata. To ti je poslednji izlaz.“ Na vratima zatiče neznanca po imenu Linč, koji ne samo da zna šta se Ted sprema da učini nego mu iznosi predlog koji je teško odbiti: plan da se spreči da njegova porodica pati zbog tragičnih posledica samoubistva. Ako ubije drugu dvojicu, jednog okorelog kriminalca i jednog čoveka koji umire od raka, Ted će takođe postati nečija meta i njegova smrt neće osramotiti porodicu.On prihvata ponudu i ne pomišljajući da je to samo početak jezive igre smicalica i podmetanja. Neprestano misli na ubistva i čini mu se da su žrtve o njemu znale neobično mnogo. Još je bizarnije što on prepoznaje mesta i ljude koje ne bi trebalo da je ikada ranije sreo. Dok Ted polako gubi razum, naviru mračne tajne iz njegove prošlosti.„Istina, iluzija i mračna obmana prožimaju ovu priču potpuno zaokupljajući vašu pažnju. Aksat je od onih pisaca koje volite baš zato što im nijednog trenutka ne možete verovati. Bićete u neizvesnosti do poslednje stranice.“ The New York Times Book Review

O knjizi: Nemam nikakvih zasluga zbog kojih bih bio zvanično upamćen i koje bi opravdale mermernu ploču s mojim imenom na nekoj zgradi. Ploču pored koje bi neko prošao i rekao: „Pogledaću na Vikipediji ko je bio ovaj Batistini!“ Imam, međutim, ženu i dvoje dece koje volim, divne prijatelje, tim momaka koji bi dali život za mene. Pravio sam greške, praviću ih i ubuduće, ali i ja sam učestvovao u slavlju. I ja sam bio tu. Doduše, u nekom uglu, nisu mene slavili, ali sam bio tu. Jedino mi je krivo što sam počeo da živim tek kad sam otkrio da umirem. Sklonog ljubavnim avanturama, nesavršenog ali šarmantnog Luča Batistinija žena je izbacila iz kuće. Sada spava u skladištu poslastičarnice svoga tasta. Život mu se ne bi umnogome ni promenio da nije saznao da je oboleo od oblika raka koji ne može da se leči. Tako počinje poslednjih sto dana Lučovog života u kojima se mora pobrinuti za porodicu, vratiti ljubav svoje žene (koju voli za života ali će je voleti i kada ih smrt rastavi), i s mnogo poleta uživati u svakom preostalom trenutku. U ovoj kratkoj životnoj avanturi, razdraganoj i razmahanoj više nego ikada pre, Lučo će pomoći svom beznadežno romantičnom tastu udovcu da ponovo pronađe ljubav, otkriti istinsku vrednost starih prijatelja i steći neke nove, i pre svega, postaće čovek kakav je oduvek trebalo da bude. U sto gotovo epigramskih poglavlja – po jedano za svakio preostali Lučov dan na ovom svetu – Sto dana sreće će vas obradovati poput slasne, vruće, čokoladne krofne s jutarnjom kafom. Ponekad pomalo setan, ponekad vrtoglavo zabavan i duhovit, ovaj roman nas podseća na one vrednosti koje su nam najvažnije i na beskrajnu dragocenost života.

O knjizi: „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Isijavanje - Namik Kabil Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 160 Format: 21 cm Povez: Broširani Došavši iz Švedske u rodno Trebinje da proda kuću u kojoj je odrastao, Besim otvara album slika, sećanja i živih rana. Prizor po prizor, nižu se uspomene na fatalnu ljubav, rafalni početak rata, na druženja i rastanke, poraze i smrti. Namik Kabil nam otkriva ličnu priču emigranta koji želi da se raskoreni, da srce i pamet iščupa iz balkanskog mikrosveta detinjstva i patnje ne bi li mirnije živeo u ustajalom raju Skandinavije. Pisac izvodi na svetlost raskošne glasove svih onih koji su deo Trebinja, deo njegove nemirne istorije i njegove delikatne osećajnosti. Koloplet sudbina čitaocu kida dah i otvara oči: od davne zabranjene ljubavi koja je progovorila ekavski i utonula u crninu za bratom poginulim u ratu, do stamene i odlučne majke koja je duže mogla roniti pod vodom nego boraviti u Sarajevu pa je ipak umrla u izgnanstvu… U lirski čvor stegnute su muke stranstvovanja i izbeglištva, ali u bogatom jeziku ovog romana žive sve neugasive odanosti zavičaju. Jer, „trebinjstvo je endemska bolest, rak duše od kojeg ne umireš, živiš s dijagnozom“. Vladislava Gordić Petković Namik Kabil je filmski redatelj i pisac. Autor je nekoliko nagrađivanih scenarija, između ostalog, i za igrani film Kod amidže Idriza. Njegov dokumentarni film Informativni razgovori dobitnik je nagrade „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film na Sarajevo Film Festivalu 2007. godine, a poslije i drugih međunarodnih nagrada. Igrani film Čuvari noći, za koji je napisao scenarij i režirao ga, imao je 2008. godine svjetsku premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu. Autor je romana Sam, Amarcord i Yesterday, kao i nekoliko drama. Živi u Sarajevu.

Nova knjiga. Buybook Sarajevo/Zagreb 2022 301 strana. Libanka Mina Simpson, liječnica, stiže u zloglasni izbjeglički kamp Moria na Lezbosu nakon što je u Grčku pozove prijateljica koja tamo vodi jednu nevladinu organizaciju. Mina je decenijama izbjegavala toliku blizinu svoje domovine, budući otuđena od cijele porodice osim jednog voljenog brata. Iako je uzela samo kratko odsustvo s posla i teško joj pada razdvojenost od supruge s kojom je već trideset godina, Mina se nada da može postići nešto smisleno – usred mnoštva zapadnjačkih volontera koji poziraju za selfije s gumenjacima na plaži i s djecom u kampu. Uskoro na obalu pristaje čamac sa Sumaiyom, nepokolebljivom Sirijkom koja ima terminalni rak jetre ali, odlučna da po svaku cijenu zaštiti djecu i supruga, tu dijagnozu krije od njih. Sumaiyina tajna postaje i Minina, i dvije žene formiraju duboku vezu. Dok Mina s ograničenim resursima na raspolaganju priprema terapiju za Sumaiyu, suočava se sa sudbinama raseljenih migranata, ali i s vlastitim ograničenjima da im pomogne. Spektakularno... Alameddineova bespoštedna proza evocira stare majstore pripovjedače iz mog vlastitog bliskoistočnog doma, njihova zubata i dovitljiva zapažanja, koja se uvijek vraćaju na ljudsku apsurdnost. Dina Nayeri, The New York Times Book Review Niko kao ovaj majstorski pripovjedač ne piše prozu koja je tako prirodan produžetak proživljenog života... U jednakoj mjeri zanimljiva i uznemirujuća. Kirkus Reviews Alameddine Rabih Rabih Alameddine (Aman, 1959) odrastao je u Kuvajtu i Libanu, a studirao u Engleskoj i Americi, gdje je na prestižnom Kalifornijskom univerzitetu u Los Angelesu (UCLA) stekao diplomu inžinjera. Višestruko je nagrađivani autor romana Koolaids, Ja, božanstvena, Hakawati, Žena bez koje se može, Anđeo historije, a za posljednji roman Pogrešan kraj teleskopa dobio je Nagradu PEN / Faulkner za književnost 2022. Živi na relaciji San Francisco – Bejrut.

Anja Mijović OtpadniciMeki povez„Srpski triler koji ledi krv u žilama: Otpadnici Anje Mijović nikog ne ostavljaju ravnodušnim!” – Srećko MilovanovićAndrej Popović i Uroš Stanić iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal rešeni su da razotkriju najgore zločine ne samo u sferi svog odeljenja već i šire, reagujući na svaku nepravdu koja im se prepreči na putu. Tim stavom stekli su neprijatelje među moćnicima, nasilnicima i lokalnim tabloidima. Tokom jednog rutinskog praćenja neočekivano nailaze na jazbinu trgovine ljudima. Reakcija je munjevita i odeljenje brzo rastura brlog zločinaca. Međutim, time kao da su dirnuli u košnicu i samo razljutili ostatak roja...U uzbudljivom trećem delu Otpadnika, serijala koji ostavlja bez daha, Anja Mijović nastavlja bespoštedno da otkriva sve maligne tačke srpskog društva. „(...) Baš zato i ova luda otpadnička adrenalinska vožnja je dugo iščekivani melem na (rak-)ranu svakog mrzitelja nepravde. I u ništa manjoj meri za sve one sklone zaljubljivanju u literarno uobličene likove, jer Anjini su pravdoljubivi otpadnici, u svoj svojoj nesavršenosti, naprosto neodoljivi.” – Marina Mirković„Ne kaže se tek tako ’treća sreća’ – treći ’Otpadnici’ su najuzbudljiviji i najbolji roman Anje Mijović, napeti triler u kome odvažna i pronicljiva autorka veoma tačno i precizno mapira trenutak u kome živimo. Da, ovo jeste fikcija, u rukama držite vrhunski krimić krcat preokretima i uzbuđenjima, ali istovremeno i delo koje prepoznaje, popisuje i vivisecira probleme savremene Srbije, kao gorivo za nadahnuće koristeći – uz nezaobilaznu nadogradnju i žanrovsku preradu – vesti iz naše crne hronike. Dijalozi su očekivano vrcavi, sve varniči od poigravanja sa rečima i efektno upotrebljenog žargona, a likovi toliko živi da vam se čini da će svakog trenutka sa stranica romana zakoračiti u stvarni svet – što bi, zapravo, bilo sjajno jer su nam Uroš Stanić, Andrej Popović, Vera Vasić i ostali otpadnici i te kako potrebni u Srbiji 2023. godine.” – Đorđe Bajić 6/8

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sećanja najvećeg savremenog kritičara nemačke književnosti na sopstveni život istovremeno su istorija nemačke literature u ovom veku i poglavlje u novijoj istoriji sveta. Ova knjiga je važan doprinos razumevanju Trećeg rajha i otkriva nam kako je moguće da se dogode zverstva koja i danas deluju neshvatljivo, te da bauk mračne prošlosti još uvek vreba. Vrhunsko, potresno štivo, jednog od najvećih intelektualaca zapadne Evrope. Moj život je moguće, podeliti u četiri celine: prvi deo čini odrastanje u Poljskoj, a potom u Nemačkoj, prvo vajmarskoj, potom nacističkoj; od jedne `tipične građanske priče` Moj život sve više menja žanr ka nekakvom polit-hororu, kako nacističko besnilo sve više uzima maha. Drugi deo čini ratna priča, deportacija u Poljsku, nezaboravno svedočanstvo o životu (i smrti, sveprisutnoj) u Varšavskom getu. Treći deo Mog života povratak je u Poljsku, uranjanje u novu, jedva podnošljiviju, boljševičku tamnicu, mukotrpno sticanje nekakve književne, uglavnom germanističke `karijere` u jednom neslobodnom društvu; slikoviti paradoksi i apsurdi tog vremena nisu nam nepoznati, mada ih nismo iskusili u tako drastičnom vidu. Četvrti deo: emigracija u SR Nemačku, napuštanje socijalističkog `veštačkog raja`, trajno opredeljivanje za nemačku literaturu kao najveću strast njegovog života, postepeni uspon kroz zamršene koridore nemačke medijsko-književne scene... Marcel Reich-Ranicki (Włocławek, 2. lipnja 1920. – Frankfurt na Majni, 18. rujna 2013.) bio je književni kritičar poljsko-njemačkog podrijetla i član skupine književnika Gruppe 47.[1] Smatra se jednim od najutjecajnijih suvremenih književnih kritičara na području njemačke književnosti. U njemačkom govornom području bio je poznat i pod nadimkom Literaturpapst („Papa književnosti“).[1] Marcel Reich-Ranicki rođen je 2. lipnja 1920. u poljskom gradu Włocławek. Odrastao je u Berlinu. Preminuo je 18. rujna 2013. u Frankfurtu, nakon što mu je dijagnosticiran rak prostate....

O knjizi: „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen