Kana je višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice. Stabljike su snažne, debele i mesnate, uspravne i nerazgranate. Narastu vrlo visoko i do 250 cm visine. Podzemni deo čine veliki, zadebljani rizomi. Listovi su naizmenični, veliki i mekani, zelene boje, delimično obuhvataju stabljiku. Narastu do 50 cm u dužinu i do 20 cm u širinu. Cvetovi su veliki, bezmirisni, okrenuti prema gore. Mogu biti žute, narandžaste, crvene, ružičaste ili bež boje.Posećuju ih pčele koje sakupljaju nektar,SADNJA:Sade se u gredice u aprilu i početkom maja. Vole plodno, dobro nađubreno zemljište. Sade se na rastojanje 40-50 cm (niže vrste), a visoke vrste na rastojanje 60-70 cm. Kad počnu hladniji dani i jesenji mrazevi, biljka se vadi iz zemlje, odrežu joj se listovi i delovi stabla na 15-20 cm od rizoma. Oko rizoma se ostavlja zemlja u što većem busenu, prekriju se peskom ili piljevinom i tako sklonjene čekaju narednu sezonu. Rizom se može sačuvati više godina i iz njega svake godine izraste nova biljka.VREME CVETANJA: jun-oktobar

Zbog raznobojnih nežnih cvetića sakupljenih u metličaste cvasti, koji se formiraju na tananim uspravnim stabljikama tokom leta, astilba ili biretka jedna je od omiljenih biljka. Idealna je za senovite kutke bašte kojima daje živost i šarenilo.SADNJA:Lukovice se sade na dubinu najmanje dva puta veću od nje same. Razmak između lukovica, takođe, treba da bude njihova dvostruka širina. Na dno iskopane rupe se prvo stavi sloj peska, rizla ili sitan šljunak. Posle sadnje lukovice treba zaliti da bi se zemlja slegla i eleminisao vazdušni džep. Kada se posade, lukovice treba pokriti malčem, to jest borovim iglicama, lišćem ili slamom da bi se zaštitile od smrzavanja.VREME CVETANJA: jul - oktobar

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja biljka koja se razvija iz malenih okruglih lukovica. Ima uspravno stablo, sa gustim vlaknastim listovima. Zbog njihovog vertikalnog izgleda zauzimaju minimalni prostor u bašti. Naraste 60-80 cm. Ima ih u boji lavande, beloj i ružičastoj. Odgovara joj sunčana pozicija, ali može da toleriše i blagu polusenku.Voli vlažno, dobro drenirano tlo, ali toleriše i sušu. U periodu cvetanja treba je redovno zalivati, ali između dva zalivanja, zemlja treba da se malo prosuši.SADNJA: Lukovice se mogu saditi na jesen ili u proleće. Kada se sade lukovice, vrlo je važno da se lukovice postave pravilno, jer se u suprotnom može desiti da ne niču. Ne treba zaboraviti ni na dobru drenažu, jer ako mesto nije dobro drenirano lukovice će istrunuti. VREME CVETANJA: jun - avgust

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Clemantis je puzavica koja cveta od maja do septembra. Pre sadnje potrebno je obezbediti potporu po kojoj ce da raste. Za uspešan rast i uzgoj potrebno je 5-6 sati direktne svetlosti.

Zimzelena vrsta. Raste u savršenu kupu bez praznog prostora i sa oštrim vrhom. Voli duboka i vlažna, dobro drenirana zemljišta.

Idealna za zalivanje saksijskog bilja i površina, ali i za dubinsko čišćenje. Raspršivanje: lagano prskanje ili jak mlaz iz tri otvora. Moguće poševanje mlaza na blago prskanje. Ima zaštitu od zamrzavanja. Ručka je izrađena od mekane plastike.

Poznata kao 'Zlatni grm'. Vrsta je prilagođena Mediteranu i obalnoj klimi, a ograničeno joj je prisustvo na niskim zimskim temperaturama.

Biljka niskog rasta, uspravne do poluspravne žbunaste forme. Raste na svim tipovima zemljišta osim na slabo dreniranim i zabarenim. Lokacije sa dosta sunca su idealna mesta za njenu sadnju. Tolerantna je na urbana zagadjenja.

Ovo je patuljasta vrsta euonimusa i ima uredne male izdužene zimzelene listove od oko 2 cm, sjajno zelene boje sa uskim rubom kremasto bele boje. Ima grmoliki uspravan rast koji izgleda uredno tokom cele godine. Sjajan mali grm doneće boju u gredice ili čak i veće kamenjare, vrlo dobro raste u posudama i kao grm koji podnosi senku koristan je za posvjetljivanje tamnijih uglova parcele. Uz uspravan rast sadnjom 3-5 biljaka po metru dobijate ukrasnu zimzelenu živicu od 40-100 cm.

Lišće ne izdrži uvek celu zimu. Treba je posaditi dosta duboko, jer se vremenom korenova gruda pomiče prema gore.

Što se tiče zemljišta, vole više vode i dobro drenirana i kiselija. Nemaju preterane zahteve što se tiče gajenja-ne zahtevaju puno svetlosti, orezivanja i đubrenja. Imaju korenov sistem koji se znatno širi, ali su u stanju da izdrže i u saksijma pri čemu veličina cveta nije nimalo ugrožena.

Patuljasta forma četinara koja raste gusto, stubasto sa veoma zbijenim granama. Dobro podnosi sve tipove zemljišta i veoma je otporna na niske temperature. Idealna za alpinetume i kamenjare.

Patuljasta forma četinara koja raste gusto, stubasto sa veoma zbijenim granama. Dobro podnosi sve tipove zemljišta i veoma je otporna na niske temperature. Idealna za alpinetume i kamenjare.

Malo listopadno drvo ili veliki žbun. Zahteva plodno, rastresito i dobro drenirano tlo. Cveta na ovogodišnjim letorastima, stoga bi trebalo da je dobro orezana, ali ne pre druge polovine februara.

Munstead lavanda je britanska sorta lavande. Nije izbirljiva po pitanju tipa zemljišta, samo pod uslovom da je dobro isušeno. Voli sunce. Orezivanjem do 10-15cm svakog proleća održaćete habitus gustim i kompaktnim.

Munstead lavanda je britanska sorta lavande. Nije izbirljiva po pitanju tipa zemljišta, samo pod uslovom da je dobro isušeno. Voli sunce. Orezivanjem do 10-15cm svakog proleća održaćete habitus gustim i kompaktnim.

Leukota je zimzeleni grm koji raste na polusenovitim i senovitim položajima. Voli plodna, humusna i blago kisela zemljišta. Potrebno je redovno zalivanje i prihranjivanje u toku vegetacijske sezone kako bi biljka bila u punoj formi.

Glavna katarestika ovog limuna je da cveta 3 puta u toku godine zbog čega i ima ovo ime. Pažljivim gajenjem ove sorte moguće je da u istom trenutku na jednoj sadnici postoje cvetovi, mali plodovi, kao i razvijeni i zreli limunovi.

Jedno od najstarijih zimzelenih vrsta, mediteranskog porekla. Nije primetno, ali je mirisno. Kada je biljka mlada stablo je uspravno, kasnije stablo postaje uvrnuto sa čvorama.

Kada dostigne punu visinu je savršena trava za male bašte. Veoma otporan na sušu i odlično podnosi jako sunce. Nije zahtevan po pitanju zemljišta.

Veoma snažna listopadna penjačica sa granama koje izbacuju adventivno korenje kojima se pričvršćuju dalje, poreklom iz Severoistočne Amerike i Meksika. Ima skoro neprimetne bele cvetove koje prati ljubičasto plavi plod. Raste dobro na svim tipovima zemljišta.