GRADAC br. 183-184: JAZZ Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 206 str Mek povez, ćirilica, ilustrovano crno-belim fotografijama. Časopis je potpuno N O V, neotvoren. Tekstovi autora odabranih za ovaj broj Gradca otvaraju više problemskih polja: muzičko dostignuće džeza (E. Hobsbaum, K. Vilkinson, D. L. Magin, B. Krauters, M. Pinfold, M. Stern), odnos umetničke forme i kritike (S. Krauč), maskulini identitet (K. Gabard), egzistencijalne pozicije džeza (G. Gidins), snaga posvećenosti u opresivnim uslovima (M. Zverin), upotreba narkotika i opijata (N. Hentof, N. Šapiro, F. Marmande), mitologija urbanih sredina i lične mitologije (A. Šo, D. Elington, N. Kenigsvarter), perceptivna moć i doživljaj umetničke forme (T. Đoja), dodirne tačke džeza i drugih umetnosti (A. Lengi, N. Maki, S. Vila, Ž. P. Kriki).

Muzika Jamesa Browna skoro da je žanr po sebi jer nema sumnje da je on bio jedna od najznačajnijih i najuticajnijih muzičkih figura popularne kulture XX veka. Poznat i pod nadimkom „najvredniji čovek šou-biznisa”, Brown je istovremeno bio i veoma problematična, pogrešno shvaćena i kontroverzna ličnost. Zato je James McBride, i sam profesionalni muzičar, krenuo u veliki poduhvat potrage za „pravim” Jamesom Brownom, postepeno razotkrivajući njegovo detinjstvo i priču o propalom imanju na kom je odrastao, kao i skrivenu istoriju njegove mladosti. Sa slavom stiglo je i pregršt problema, kako privatnih tako i profesionalnih: smrt sina, optužbe za utaju poreza, borba protiv rasne segregacije i, na kraju, čitava saga oko njegovog nasledstva koja će zadobiti razmere tragične TV sapunice. Njegov odnos sa zaposlenima i muzičarima bio je kompleksan jer je Brown znao da bude i pokroviteljska, zaštitnička figura, ali vrlo često i surovi šef...

GRADAC br. 200: KRLEŽA Izdanje: GRADAC Čačak, 2015. F: 18x24 cm O: 209 str Mek povez, ćirilica. Časopis je N O V. Urednik časopisa Branko Kukić u uvodnom tekstu pod naslovom `Nešto od ničega u ničemu` i sa podnaslovom `Maskiranje realnosti`, ističe da je 200 brojeva `Gradca` za 40 godina postojanja `slika, posledica, ali i otpor nesrećnim, burnim godinama obeleženim tumbanjima, zabludama, obmanama, rasulom, lažima koje su prešle u istinu i opsenama koje danas doživljavamo kao realnost`. - Logično je da smo se u takvoj situaciji i vremenu stanju i položaju našli pred Krležom. Kada se danas pomene Krleža - diže se oluja - navodi Kukić. On ističe da se mnogima pričinilo da je Krleža bio pogodan za `potkusurivanje`, ne shvatajući da je on bio za `raskusurivanje`. -Krležina je namera bila obračun sa svima, pa se može reći da je on bio za promenu svega iz korena. Ali se postavlja pitanje: šta danas može da se promeni a da se ne počne iz početka? - kaže Kukić. U predgovoru za ovaj broj časopisa `Gradac`, koji je priredio leksikograf i pisac Vlaho Bogišić , pod naslovom `Krležino stoljeće`, navodi se da se tematska celina sastoji od sto hronološki raspoređenih i naslovljenih skica o životu i delu Krleže i njegovih osvrta.

Legendarni muzičar i tekstopisac Neil Young ovim iskrenim i duhovitim memoarima vodi nas na gitarsko, hipnotičko putovanje kroz svoju karijeru koja traje više od 40 godina. Teško izvojevan mir sumira uspone i padove ovog jedinstvenog umetnika. Naročitu vrednost ovoj knjizi daje to što nije jedna od onih autobiografija rok zvezda na koje smo navikli. Budući da ju je pisao Young lično, bez ghostwritera, ona je u stvari zbornik refleksija o ljubavi, muzici, drogama, porodici, a uz sve to dočarava i uzbudljive trenutke njegovog života: detinjstvo u Kanadi, učešće u rok bumu šezdesetih kao član bendova Buffalo Springfield i Crosby, Stills, Nash & Young i Crazy Horse, politički i ekološki aktivizam, kao i mnogobrojne lične izazove... Svoju životnu priču Young nam ne pripoveda hronološki. Kroz opušteno ćaskanje s čitaocem, on pravi skokove: od vožnje u već legendarnom „Mort...

Mnoge istorijske ličnosti, iako su živele u različitim vremenima, povezane su gotovo istovetnim životima, strastima, sudbinama i blagonaklonošću prema srpskom narodu. Upravo je takav slučaj, iako ih razdvaja period od pet vekova, i sa „dva naša stranca”, kako je Nikola Gilјen nazvao protagoniste svoje knjige Palmana Brahta i Henrija Mekajvera. Toliko neverovatnih sličnosti i toliko još neverovatnijih različitosti same po sebi čine autorova istorijska odmeravanja ovih dveju ličnosti izuzetno primamlјivim za čitaoce. Palman Braht je bio Nemac (komandant garde cara Dušana), a general Henri Mekajver američki i britanski državlјanin škotskog porekla koji je kao profesionalni vojnik službovao u 18 zemalјa, a između ostalog i u Srbiji, gde je u vreme Prvog srpsko-turskog rata bio komandant čitave konjice Kneževine Srbije. Obe biografije u knjizi Dva naša stranca predstavlјaju značajan doprinos Nikole Gilјena poznavanju dva izuzetno važna i...

SINEAST 34 1976/77 Filmski časopis S a r a j e v O R e f e r e n c e EJZENŠTEJN Fasbinder Šreter Borovicki Rob-Grije Kubrik Zafireli Rozi Matić Hercog ........................................................... Slike Broš Latinica 123 stranice ODLIČAN PRIMERAK kondicijA: 1O

Praktična žena, Duga, Beograd, 26 komada - sve prikazano na obe slike, Sve sveske su kompletne, nema škrabotina, poneka ima krojni arak. Tragovi starosti i korišćenja - malo pohabanije korice, fleke od izloženosti vlazi u manjoj ili većoj meri ali generalno u dobrom stanju. U paketu idu brojevi: 137, 148, 184, 186, 187, 191, 193, 196, 197, 202, 204, 205, 207, 210, 212, 248, 265, 267, 280. Plus specijali: Kuvar - mart 1969. Vez i kukičanje - februar 1968. Vez i kukičanje 2 Vez i kukičanje - novembar 1966. Vuna II Pletivo Vez i kukičanje br. 9

Politikin zabavnik br. 1 iz 1939. godine, nije reprint. Na sredisnjici naslovne strane iam rupica, posle ih vise nema po srredini stranica samo po ivicama, vidite detaljno stanje na slikama, nije u najboljem stanju ali svakako moze da se normalno procita. Besplatno slanje post expressom za teritoriju Srbiju, sutra do 19h.

National Geographic October 1955 solidno očuvan samo je korica potamnela

strana 257 jezik-engleski stanje dobro Detaljna upustva servisnog prirucnika specifikacuje,crtezi i fotografije koje se odnose na mercedes benz.

KORNELIJUS KASTORIJADIS: ČETIRI PREDAVANJA (7O stranica) 1. Antička demokratija i njen značaj za nas 2. Ekologija i politika 3. Pseudo-haos, haos i svet 4. Obrazovanje i demokratija ...................................................... OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA O JAVNOSTI I PAMĆENJU POLITIKE PAMĆENJA U SRBIJI 1989-2009 IMPERIJANI NARATIVI 1. Rusija između imperije i države nacije 2. Istorija imperije i jedno pamćenje ALEKSANDAR MOLNAR: Advokat sabljonosca: KARL ŠMIT 1912-1918 REFLEKSIJE O MUZICI TREĆI PROGRAM Broj 143-144 / 2009 Broš Latinica 459 stranica NEKORIŠĆENO

TREĆI PROGRAM Proleće 1969 RADIO BEOGRAD OSVETLJENJA 1. Ko je barbarogenije - RADOMIR KONSTANTINOVIĆ (13 str.) 2. Čemu filosofi - VELJKO KORAĆ 3. Inteligencija i javnost - MIHAILO ILIĆ 4. VALTER BENJAMIN - Umetničko delo u epohi svoje tehničke reproduktivnosti 5. Naučna avangarda - LEONID IVANOVIĆ SJEDOV . . . . ......................................................... Broš Latinica Ukupno 415 stranica Tekst `Ko je barbarogenije` podvlačen grafitnom olovkom! U celini jako solidan primerak!

Časopis `Christophorus` kompanije Porsche Broj 181 (Mart 1983) Broj 183 (Jul 1983) Broj 189 (Avgust 1984)

KORACI AUTOR: NATAŠA KOVAČEVIĆ IZDAVAČ: VUKOTIĆ MEDIA GODINA IZDANJA: 2017. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 151 STR. ILUSTROVANO FOTOGRAFIJAMA AUTORKE STANJE KNJIGE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA STST NVK

CECA ZA FANOVE NASLOVNA STRANA CECA KAO KOŠTANA STR.30 I 31 TEKST NIT JE SOFKA NIT JE KOŠTANA SA DVE FOTKE (VIDI NA SLICI)

Gradac 143/144/145 Beket Dom kulture,Gradac,Cacak,2002 290 strana + 4 strane fotografije 26x18 cm Mek povez

Ne tako davno, Manu Chao i njegov tadašnji bend Mano Negra bili su na kolumbijskoj turneji. Putovali su vozom i usput pregovarali sа vojskom i pobunjenicima. Kako su sami rekli, nije to bila baš „klasična rokenrol turneja” – već pre nešto nalik Napoleonovom povlačenju iz Moskve. Manu je muzičar sa višemilionskim tiražima koji više voli da spava na podu kod prijatelja na gajbi nego da odseda po hotelima sa pet zvezdica, antiglobalista koji zuji sa aktivistima za prava prostitutki po Madridu, samotnjak koji peva pred sto hiljada ljudi na stadionima Latinske Amerike i Evrope. Dobro je poznat i našoj publici: njegov koncert na „Exitu” pred 35.000 fanova mnogi smatraju najboljim koncertom u istoriji ovog festivala, ali svakako ne treba zaboraviti da je pevao i u sali durlanske osnovne škole u Nišu i tom prilikom pružio podršku aktivistima grupe „Odbranimo reke Stare planine”. Knjiga Clandestino pisana je pet godina i Peter Culshaw je za to vreme pratio Manua širom sveta. Prevod sa engleskog: Vuk Šećerović *** „Manu Chao je nomad nekonfomista, bard obespravljenih i frulaš siromašnih... Zanimljiva nova biografija... Culshaw je odlično obavio posao u praćenju muzičarevih aktivnosti... takođe, sjajno analizira razloge Chaovog muzičkog uspeha.“ Daily Telegraph „Briljantno. Zaista. Cela struktura funcioniše veoma dobro, pripovedanje je veoma slikovito. Dopale su mi se digresije i naučio sam puno.“ Caspar Llewellyn Smith, Music Editor, Guardian Povez knjige : mek Strana : 395 Format knjige : 24 cm Pismo : latinica

Borislav Pekic - Vreme reci BIGZ, SKZ, Beorad, 1993. Mek povez, 363 strane. Priredio i pogovor napisao Bozo Koprivica.

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

str. 56 urednik Antonije Hadžić, novi sad 1870 Antonije Tona Hadžić (Subotica, 20. novembar 1831 — Novi Sad, 17. januar 1916) bio je srpski dramaturg, pozorišni reditelj, urednik i činovnik. Hadžić je bio sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik, dramaturg i reditelj Srpskog narodnog pozorišta i glavni urednik Letopisa Matice srpske. On je rođen od oca Save i majke Marije. U Subotici je pohađao osnovnu školu (1840—1843) i šest razreda gimnazije (1843—1850). Sedmi i osmi razred gimnazije završio je u Pešti. U istom gradu studirao je filozofiju (1850—1852) i pravo (1852—1857). Kao đak i student igrao je u srpskom diletantskom pozorištu, a bio je i predsednik srpskog omladinskog sruštva u Pešti „Preodnica“. Na Glavnoj skupštini 22. avgusta 1859. u Pešti izabran je za sekretara Matice srpske. Jedan od prvih zadataka na funkciji bio je da realizuje inicijativu ranijeg predsednika Matice Platona Atanackovića da Maticu preseli iz Pešte u Novi Sad, što je zajedno sa Alekcandpom Candićem i uradio 1864. godine. Na mestu sekretara ostao je do 1895, a potom je obavljao dužnost predsednika (1896—1911). Kao urednik Letopisa Matice srpske (1859—1869 i 1876—1895) bio je izuzetno agilan, a njegova uređivačka politika je odražavala sazrevanje političke svesti mlade srpske građanske klase prema demokratskim i slobodoljubivim idealima evropskog građanstva. Izdavao i Matičino glasilo za književnost i zabavu Matica tri puta mesečno, od 1865. do 1870. Još dok je bio sa Maticom u Pešti, zajedno sa Lazom Kostićem je organizovao predstave u korist Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je pribavljao statute koji bi mogli da posluže kao uzor za prvi ustav SNP-a, prikupljao je dekor, kostime, rekvizite, kao i pozorišne komade radi prevođenja za prvi repertoar, a neke je i lično preveo i priredio. Kada je prešao u Novi Sad potpuno se posvetio pozorištu: bio je podnačelnik, pa načelnik Društva za SNP, predsednik Pozorišnog odseka, upravnik, dramaturg i reditelj. Od 1875. do 1903. kao upravnika ga je zastupao Dimitrije Ružić, ali je Hadžić i dalje upravljao pozorištem. Hadžić je pisao književne i pozorišne kritike, portrete o glumcima, pripovetke, istorijske članke i manje rasprave, prevodio komade sa mađarskog jezika, adaptirao je domaće drame (Grabancijaš Ilije Okrugića Sremca i Stanoje Glavaš Đure Jakšića) za pozorište, inscenirao je Gorski vijenac Njegoša sa prologom Laze Kostića (1902). Sa Gligorijem Geršićem je preveo Otela (1886), a samostalno je preveo III čin Kralja Lira (1873). Napisao je jednočinu komediju Ljubav nije šala (1871), a sa Jovanom Đorđevićem alegoriju u dva dela sa muzikom Davorina Jenka Markova Sablja (1873). Pokrenuo je i uređivao Pozorište (1871—1908) i ediciju Zbornik pozorišnih dela SNP (1872). Bio aktivista Ujedinjene omladine srpske i glavni urednik njenog glasila Mlada Srbadija (1870-1871), dok nije premešteno u Beograd. Odlikovan je Ordenom Svetog Save I, II (1894) i III stepena (1898); Ordenom kneza Danila III stepena (1895), Oficirskim krstom Franca Jozefa I (1908), a dobio je i zvanje dvorskog savetnika. Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime.

1932/33 U NAVEDENOM RASPONU(151-196) NEDOSTAJU BROJEVI 153,169,188,191,192,193 i 195. KOD BROJA 173 OŠTEĆENA 2 LISTA(5/6,7/8) KOD BROJA 186 OŠTEĆEN ZADNJI LIST

Pročitajte autobiografiju princa Harija, koji je patio od gubitka majke, tražio ljubav i borio se s posttraumatskim stresom pre nego što je krenuo na novi put sa suprugom Megan. Knjiga Rezerva pruža uvide u njegovu iskrenu i neustrašivu priču o večnoj moći ljubavi nad tugom.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 52 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Iz Sadržaja: Na dan ubistva Kazino Poslastičarnica Ari Slavonija Bosna Dalmacija Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama u boji. Beograd,2001. meki povez, 173 strane u odličnom stanju