Istinu vrlo često nalazimo na mestima i u ljudima gde to najmanje očekujemo. Tako je i sa knjigom Olivere Ćirković: Ja, Pink Panter – ispovest. Uzbudljiva priča sa elementima najboljih akcijonih filmova i trilera, ali i dubokih psiholoških drama. Knjiga koja se čita u dahu! Ispovest jedne od naših najboljih reprezentativki u košarci, koja je zaronila u svet kriminala i postala vođa svetski prepoznatljive grupe „Pink Panter“, dramatična je priča o hraborosti i strahu, moralu i nemoralu, visinama duha u koje može da veruje mladalački um sklon utopiji, kao i dnu na koje se lako pada i duboko zaranja. Priča Olivere Ćirjaković na momente liči na levičarske eseje u najboljoj tradiciji autentične levice. Ova ispovest donosi kontraverzan spoj izuzetno uspešne sportistkinje (bila je vodeća košarkašica Crvene Zvezde, Panatinaikosa i Pankratija) i kriminalke koja je u zatvoru provela skoro 8 godina. Ali i savremene aktiviskinje, koja se zalaže za elementarna ljudska i socijalna prava, samouke talentovane slikarke koju direktor atinskog zatvora Eleonas Tiva, u kome je robijala, ali ga i oslikala, danas poziva da se vrati kao spoljni saradnik i da i dalje svojim slikama ukrašava sumorne zidove i ulepšava stvarnost iza rešetaka. Svoja „dela“ autorka „brani“ argumentima: „Bolje je biti častan pljačkaš nego nečastan lekar, političar, sportski radnik. S vremenom sam ustanovila da živeti kvalitetno u „normalnom“ životu podrazumeva čoveka koji ne drži reč, dvoličnu ulizicu koja će prodati sve i svakoga za manji ili veći interes...“ Delo koje razotkriva mitomaniju stvorenu oko liderke „neuhvatljivih Pink Pantera“, i ženi koja je svoje mladalačke utopije skupo platila. Priča o savremenoj „borderlajnerki“ koja je plesala na oštroj ivici između dobra i zla, i koju je autorka bez trunke manipulacije iznela pred čitalačku publiku.

Teslina frekvencija mira – Portret jedne vrline na vrlo neobičan način pripoveda o poslednja tri dana života Nikole Tesle. U knjizi je uhvaćen trenutak između života i smrti i opisano njihovo celoživotno partnerstvo kojega nismo svesni sve do momenta umiranja. Posebna vrednost knjige Teslina frekvencija mira ogleda se u onome što je za svako ljudsko biće zapravo najvažnije, njegovim duhom i dušom i u osnovi otkriva njegovu kompleksnu i zagonetnu ličnost. Autorka je uspela da pronikne u najtajnije i najtananije Tesline misli i otkrije čitaocima sve ono nad čim su mnogi bili upitani... "Portet virtuoza" je onaj Pravi Nikola Tesla - koji zapravo nikada i nije umro, i koji će večno živeti. Goran Marjanović Za poniranje u bit, suštinu i smisao življenja velikih mislilaca, naučnika i vizionara potrebno je odveć spisateljske hrabrosti. Natalija Princi imala je baš to, dovoljno smelosti da o Nikoli Tesli, posle brojnih tumača njegovog lika i dela, progovori na jedan novi, osoben i istinit način. Intrigantno, poetski i filozofski, otkrivajući nove dimenzije i značenja velikog naučnika i humaniste, vraćajući ga duhovno u prostore s kojih je ponikao da nam simbolično ukaže na nedokučivu zagonetku naše civilizacije i večitih kosmičkih zakona. Zorica Stablović Bulajić

Biografija prvog srpskog cara. Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi. Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada. Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture.

Skup priča školskih drugova iz amsterdamske Jevrejske gimnazije koje je Teo Koster okupio kako bi zajedno oživeli svoje uspomene na školsku drugaricu – Anu Frank,devojčicu čija je knjiga postala jedno od najvažnijih svedočanstava o Holokaustu i, posle Biblije, najprodavanija knjiga ne svetu. Njeni školski drugovi pripovedaju i o ličnim istorijama, o preživljavanju užasa Drugog svetskog rata, o detinjstvu koje je proteklo u ućutkanosti pri skrivanju i navikavanju na trpljenje. Jedan od Aninih školskih drugova – Albert Gomes priča kako se tokom rata skrivao u više od deset evropskih gradova, dok Hana Golsar svedoči o strahotama koje je doživela u Bergen-Belsenu i o svojim susretima s Anom u tom strašnom logoru.

Žan-Pjer Berne govori u ovom izuzetnom delu o desetak godina prijateljstva sa Horheom Luisom Borhesom. Kada je 1975. postavljen za kulturnog atašea Francuske ambasade u Buenos Ajresu, Bernes upoznaje velikog argentinskog pisca i ubrzo postaje stalni posetilac u njegovom stanu, na večerama koje su samo povod za razgovore o književnim, muzičkim ali i intimnim temama. Ova pripovest o susretima i anegdotama otkriva upravo deo Borhesovog intimnog života, što je i bila molba koju je on uputio Bernesu. Njihov drugi niz razgovora započinje kada je autor imenovan za glavnog urednika Borhesovih sabranih dela u čuvenoj kolekciji Plejada i kada ponovo blisko sarađuje sa književnikom, ovog puta u Ženevi, sve do njegove smrti 1986.

ili Sve što znam o ljubavi. Dvanaest inicijacija koje će promeniti život svakog ko traga za ljubavlju u ovom svetu. „Zahvalnost ne podrazumeva samo blagodarnost za ono što prepoznajemo kao dobro u našem životu, nego naprotiv ona znači prepoznati blagodat koju nam je donelo sve ono što ljudi najčešće prepoznaju kao nesreću. Hvala svima koji su me proterali iz rodnog grada – spasli su mi život. Hvala svima koji su me otpuštali i cenzurisali – samo zahvaljujući njima napisala sam 60 knjiga. Hvala onima koji su me izdali i ostavili – pročistili su moj život od lažnih prijatelja. Hvala na svim klevetama i osudama, linčevima i lažima – oni su me naučili blagosti i da ne sudim drugima. Hvala na svim danima bede i nemanja – oni su me naučili istinskoj skromnosti i saosećanju. Hvala svim tugama – one su me naučile da cenim svaku radost. Hvala svima koji su me pokrali i opljačkali – oni su me naučili da sve što imamo zapravo nemamo. Hvala svima koji su me ismevali i ponižavali – oni su me izlečili svake taštine. Hvala svima koji su mi zatvorili puteve i postavili prepreke – bez njih nikad ne bih saznala koliko sam hrabra i jaka. Hvala najtežoj bolesti koja me zadesila – od tog stradanja i patnje najviše sam naučila o ljubavi, ona me je bacila u blaženi zagrljaj Boga i podigla moju svest više od svih hiljada knjiga koje sam pročitala. Hvala smrti što mi već pet godina diše za vratom – ona me je naučila da je sadašnji trenutak sve što imam.“ Isidora Bjelica

Već naslov knjige – “Šmekeri” – govori sve i vodi čitaoca pravo u epicentar priče. Po izboru hit-pisca Vanje Bulića i “Vukotić media” sačinjena je intrigantna i šarmantna knjiga u kojoj su opisani životi 43 poznate ličnosti: sportisti, glumci, književnici, slikari, političari… U toj galeriji odabranih, između ostalih, su: Novak Đoković, Zdravko Čolić, Saša Đorđević, Zoran Đinđić, Momo Kapor, Moka Slavnić, Emir Kusturica, Matija Bećković, Dušan Savić, Duško Vujošević, Duda Ivković, Duško Kovačević, Bata Živojinović, Gaga Nikolić… Autor, u svom vrhunsko-reporterskom stilu, predstavlja svoje junake kao darovite ljude, gospodu lepih manira, snalažljive u poslu i u kafani, duhovite i neodoljive. Oni se u svojim raskošnim životima, svojim stilom i odnosom prema sredini, razlikuju od drugih. I zato su – šmekeri. A šta ih još čini šmekerima – otkrivaju brojne anegdote kojima ih je Bulić predstavio."

AUTOMONOGRAFIJA PREDRAGA MIKIJA MANOJLOVIĆA. Pod dosta intrigantnim naslovom “A ko si ti?” pojavila se monografija o Predragu Mikiju Manojloviću, jednom od najpoznatijih glumaca i stvaralaca na ovim prostorima. Knjiga je plod zajedničke saradnje Udruženja dramskih umetnika Srbije i izdavačkih kuća “Službeni glasnik” i “Vukotić media”, kao dug prema nosiocu prestižnog “Dobričinog prstena” u 2012. godini. Knjiga nije klasična monografija. Ona, čak, nosi podnaslov “automonografija” jer je satkana od više od 60 intervjua koje je slavni glumac dao raznim medijima u poslednjih 25 godina. U njima je Manojlović sve rekao: o glumi, filmu, pozorištu, kulturnim prilikama, kulturnim radnicima, svetskim zvezdama, ljubavi, prijateljstvu… Manojlović je, tako, celog sebe “izneo na scenu”, predstavio se vatrometom sjajnih ideja i mudrih, doslednih stvaralačkih stavova. Zato je, posle otkrivanja sebe i pokazujući “evo, ja sam to” i postavio svim drugim pitanje “A ko si ti?” Posle više od 70 odigranih uloga u filmovima, više od četrdesetak u najvećim pozorišnim komadima i na desetine u televizijskim serijama, Miki Manojlović kao da ima pravo na to pitanje. “Manojlović je obeležio stil naših dana”, kako je pisao jedan kritičar, i “sluga i gospodar scene, plemić glume”, dodao je drugi. I zato se ova monografija, na 350 stranica, o jednom od naših najuzvišenijih glumačkih izdanaka i čita kao što se i gleda uzbidljiva, bogata, raskošna i zavodljiva pozorišna igra.

Nakon što su Mik Džeger i Kit Ričards objavili autobiografije, postavljalo se samo pitanje kada će to uraditi i najveća zvezda novog primitivizma dr Nele Karajlić. I nakon hiljada koncerata, na stotine turneja i jednog srčanog udara mnogobrojni poštovaoci lika, dela, glasa i stasa ovog jedinstvenog meteora na nebu jugoslovenskog rokenrola najzad su dobili ono što su zaslužili. Pred nama je neodoljivo ispričana priča o odrastanju, sazrevanju i starenju u jednoj zemlji koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u našim sećanjima. Dr Nele Karajlić je jedan od najdragocenijih insajdera još neispričane priče o Jugoslaviji, koja je cela igrala rokenrol, čak i u nedelji kad je otišô Hase i kada je crkô maršal i kada nam se ženio Vukota! Fajront u Sarajevu je jedan od onih rok-koncerata na kojima je dr Karajlić sa sebe skinuo sve, bacio se međ raju i ostavio na stejdžu i poslednju kap svog koševskog znoja. Fajront u Sarajevu nije labudova pesma „najvećeg filozofa dvadesetog vijeka“ (Emir Kusturica), već maestralni nagoveštaj jedinstvene književne karijere.

Odnos prema majci uvek je odraz opšteg odnosa jedne civilizacije prema ženi. U ovoj kod nas jedinstvenoj knjizi sažimaju se, na osnovu materijalnih spomenika i raspoloživih podataka, autorovi uvidi u odnos društva prema majci u praistoriji, kod Helena i Rimljana, ili u srpskom srednjem veku, ali i savremene predstave o majci koje se ogledaju u aforizmima i poslovicama, pa i u stripovima. Malo su poznati portreti majki mnogih poznatih ličnosti kroz istoriju, a Ćirilov je izneo mnoge zanimljive i nepoznate pojedinosti o majkama velikana, među kojima su: Da Vinči, Šekspir, Rembrant, Gogolj, Tolstoj, Verdi, Frojd, Njegoš, Dositej Obradović, rimski car Galerije, Tesla, Mocart, Čehov, Kafka, Čaplin, Hitler, Staljin, Greta Garbo, Volt Dizni, Mir-Jam, kraljica Elizabeta II, Barak Obama...

"Otkrio sam model u svom ponašanju koji se ponavlja godinama, možda i decenijama. Loši izbori postali su moja specijalnost, a ako bi se pojavilo nešto iskreno i pristojno, ja bih se postideo i pobegao na drugu stranu." Uz iznenađujuću prisnost i otvorenost, u ovoj dirljivoj i iskrenoj autobiografiji Erik Klepton priča povest svog života, nadahnjujućeg i punog događaja. Erik Klepton je više od rok zvezde. On je prava ikona, živo otelotvorenje istorije rok muzike. Poznat po svojoj povučenosti u poslu prepunom samoreklamerstva, šminke i obmana, Klepton ovde prvi put daje hronologiju izuzetnog ličnog i profesionalnog putovanja. Ova autobiografija je snažno napisana povest čoveka koji je preživeo uprkos brojnim ličnim demonima i dostigao vrtoglavi uspeh. To je jedno od najubedljivijih memoarskih štiva našeg vremena.

Autor Pero Simić, koga su hrvatski i slovenački novinari i istoričari još 2009. proglasili „najvećim svetskim titologom“, utvrđuje ovom knjigom da odnosi Tita i Srba predstavljaju jednu od najvećih nepoznanica celokupne biografije Josipa Broza. U I svetskom ratu ratovao je protiv Srbije; posle II svetskog rata vladao je dvostruko duže Jugoslavijom od kralja Aleksandra I Karađorđevića; u hiljadama depeša koje je za vreme tog rata razmenio sa Staljinom više je satanizovao Dražu Mihailovića, vođu legitimne Jugoslovenske vojske u otadžbini, nego Hitlera, Musolinija i Antu Pavelića; za vreme svoje vladavine obišao je desetine jugoslovenskih stratišta iz II svetskog rata, ali nikad Jasenovac, najveće srpsko i jugoslovensko gubilište; od Srba i Srbije prilično je strepeo jer je smenio četvoricu njihovih vođa i dva puta izvršio temeljnu čistku više od deset hiljada pripadnika srpske političke, kulturne, intelektualne, poslovne i bezbednosne elite. S druge strane, žena koja je ostala s njim do kraja života bila je Srpkinja, a njegovu smrt Srbi su najviše oplakali... Kontroverzna ličnost doživotnog jugoslovenskog predsednika rasvetljava se u prvoj knjizi ove istorijske biografije nepristrasnim pristupom temi i nizom novih dokumenata o protivrečnim vezama i odnosima Josipa Broza i Srba od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata.

Avgusta 2014. Farida je, kao i bilo koja druga tinejdžerka, uživala u letnjem raspustu. Međutim, živela je u planinama severnog Iraka, a ono što je usledilo teško je i zamisliti: njeno selo bilo je meta ISIS-a. Pristalice Islamske države ubile su muškarce i dečake, uključujući i njenog oca i brata, a zatim odvele Faridu i druge žene u zatočeništvo. Ovo je priča o tome šta se dogodilo Faridi nakon što je zarobljena: o prebijanjima, silovanjima, trgovini robljem. Ovo je priča o tome kako je Farida shvatila da će, što žešći otpor bude pružala, ljudima koji su je zarobili biti teže da je muče. I zato se grčevito borila za život, smelo prkoseći smrti: udarala je, šutirala, optužujući ih da rade protiv svoje vere. Sve dok jednog dana vrata njene sobe nisu ostala otvorena. Iskoristila je priliku i pobegla u pustinju, spremna da umre za slobodu. Potresna i istinita, Faridina priča svedočanstvo je iz prve ruke o životu nevinih ljudi uhvaćenih u pakao ISIS-a.

Godine na 6 daleko prevazilaze okvir teme koja bi u najkraćem mogla biti nazvana: Kako je nastao i nestao rokenrol u Beogradu. Po sistemu „ko preživi – pričaće“, Vladimir Janković Džet, kao jedan od onih koji je sve to preživeo sa svojim Crnim biserima, odlučio je sve i da ispriča. Nekome će njegova storija biti bliska, nekome daleka, a najvećem broju ljubitelja dobrog štiva Godine na 6 predstavljaće dokument vremena u kome su se kao na traci smenjivala politička (ili društvena) i muzička događanja. Bio je to period opasnog bavljenja i politikom i muzikom, i to daleko dramatičniji u odnosu na decenije koje su zatim usledile. Što dalje budete odmicali čitajući Godine na 6, pogled na tadašnje opšte životne (ne)prilike biće sve privlačniji. Ipak, najveća vrednost Džetove priče je to što na iskren i neposredan način dočarava nadu, ideale i stremljenja generacije koja je u pravom smislu te reči menjala svet, ali i atmosferu nezaboravnih igranki, svirki po domovima kulture, Radio Luksemburga, sećanja na prvi par farmerki i prvo letovanje bez roditelja.

Drži me za ruku dok hodam po trotoarima, i grli me kada se ujutru probudim iz sna o majci. Šapuće mi da me niko drugi ne razume i ne pušta me da idem nikuda bez nje, podsećajući me na to da me niko nikada neće voleti kao ona. Vučem je sa sobom u restorane i barove, gde zajedno, potištene, sedimo u ćošku. Spava pored mene, a njen me topli zagrljaj poput sedativa drži ispod pokrivača u dugim, nepotrebnim satima. Tuga je sila, a ja sam potpuno bespomoćna pred njom. Sa samo četrnaest godina, Kler saznaje da su joj oba roditelja ozbiljno bolesna. Nakon što se neizbežno desi i ona ostane sama na svetu, neutešna je zbog osećanja da više nije ničija najvažnija osoba. Tek godinama kasnije, kada se zaljubi u čoveka svog života i postane majka, uspeva da se izbori sa bolom. U ovom upečatljivom i neumoljivo iskrenom prvencu, autorka nas podseća na to da smo pred gubitkom voljenih svi samo krhka bića, povezana najjednostavnijim životnim težnjama.

Mesto u mećavi oslikava najizražajniji portret jednog rok umetnika u domaćoj publicistici, na suptilan način tumačeći okolnosti iz kojih je iznikao mit o Milanu Mladenoviću, gitaristi, pevaču i vođi Ekatarine Velike. Milanov značaj za srpsku i jugoslovensku rok scenu ne može se preceniti – baš kao što se ne može preceniti njegov udeo u životima svih koji su ga poznavali, kao ni uticaj koji je ostvario na generacije poklonika. Stvarajući u turbulentnom i nesigurnom vremenu, nije pronašao zaklonjeno mesto u mećavi koja je besnela oko njega. Zajedno sa jednom kompletnom postavom EKV otišao je sa scene i iz fizičkog života poražavajuće prerano, ostavljajući za sobom onu retku vrstu nasleđa koja se zasniva koliko na osobenosti umetničkog izraza toliko i na etičkoj nepotkupljivosti stvaraoca. Mesto u mećavi istinita je priča o takvom stvaraocu, atmosferi u kojoj su nastajale neobično značajne pesme, bendu izuzetnih muzičara tragične sudbine – priča potresna ali lišena patetike, lirska i dramatična u isto vreme, potkrepljena autentičnim svedočanstvima i posebno odabranim autorskim fotografijama Nebojše Babića. Ja Milana nisam nikada voleo ni zato što je bio dobar čovek, ili gitarista, ili talentovan pesnik, ili kreativan umetnik. Niti sam ga voleo zbog bilo kojih njegovih svojstava, ili osobina. Niti što mi je nešto u životu učinio. Voleo sam ga i volim ga samo zato što on jeste. I što je jedini Milan koji je ikada postojao. - Dušan Dejanović, bubnjar Katarine II

Studiozno se oslanjajući na pojedine istorijske izvore i odgovarajuću naučnu literaturu, Luka Mičeta se trudi da duboko pronikne u međuljudske odnose na dvoru Osmanskog carstva. Portreti Sulejmana i Hurem, dati sa velikom uverljivošću, pomažu u objašnjavanju mnogih burnih događaja u prestonici na Bosforu. Prilike na osmanskom dvoru, haremske spletke, političke igre, zakulisne radnje, ali i međudržavni sporazumi na taj način zadobijaju svoje pravo mesto i važnost. [...] Luka Mičeta je pronašao prostor da u svoju knjigu smesti i Srbe, jedan od mnogih naroda u multietničkoj i multikonfesionalnoj imperiji kakvo je bilo Osmansko carstvo u XVI stoleću. Učinio je to znalački.“ Prof. dr Radivoj Radić „Imao sam zadovoljstvo da pregledam rukopis Luke Mičete Sulejman, Hurem i Srbi. Mičeta je u našoj javnosti, u poslednje tri decenije, bio pouzdan, pronicljiv i pametan hroničar procesa koje je strastveno izučavao, da bi se, verovatno, suočen sa svim strašnim istinama ovoga vremena, krenuo povlačiti u bližu ili dalju prošlost. […] Mičeta je u ovom zanimljivom, pitkom, inteligentnom i zabavnom rukopisu pokušao da ukaže na svu složenost istorijske fenomenologije koja je tek osnova za razumevanje istorijskog procesa koji se vezuje za ličnost i značaj Sulejmana Veličanstvenog. Njegov briljantan novinarski stil prilagođen je, u svakom smislu, strukturi koja događaje i posebnosti toga vremena osvetljava metodologijom koja je gotovo rečnička, ili enciklopedijska. Istoričarima često nedostaje ovakva fleksibilnost mišljenja i stila.“ Prof. dr Nikola Samardžić

Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje. Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije.

Ljubav i bol opsesivne su teme Slavenke Drakulić, a u Fridi Kalo pronašla je junakinju koja joj je omogućila da istraži najdublje registre najosnovnijih ljudskih osećanja. Meksička slikarka koja je preživela 32 operacije, uprkos stalnom i nepodnošljivom bolu, živela je intenzivno i ispunjeno. Ponirući u njen sviet, s puno delikatnosti Slavenka Drakulić je napisala fascinantan roman u kome se neprekidno prepliću jezik bola i jezik ljubavi.

Ako Bog tako bude hteo, ova skica za duhografiju Njegoša biće osnov za njegovu hagiografiju, kada ruski vladika Crne Gore, Petar Petrović Njegoš, postane i prvi srpski svetac Svete Ruske pravo­slavne crkve. - prof. dr Velimir Abramović

„Dvadeset šestog novembra 1993. godine u Moskvi sam završila svoju knjigu Ja, Maja Plisecka... Prošlo je trinaest godina. Tokom svih tih godina neumorno mi je postavljano pitanje: ’Hoće li biti nastavka?’ Ja sam iskreno odgovarala – Zašto? Najvažnije u mom životu se već dogodilo. Može li čitaocima biti interesantna priča ruske balerine koja je napustila scenu? Pa ipak, za proteklih trinaest godina mnogo štošta se desilo. Čak, veoma mnogo...“

Herman Hese (1877–1962) odlučio je da će biti pesnik kada je imao dvanaest godina. I zaista, sve ponore i uzlete njegove izuzetne ličnosti, krize i podvige, ljubavi i izdaje, večnu pobunu protiv malograđanske površnosti i potragu za višim smislom – ceo svoj prebogat, strastven i protivrečan život uspeo je da izlije u knjige i junake koji opčinjavaju naraštaje: Sidarta, Stepski vuk, Narcis i Zlatousti, Demijan, Igra staklenih perli… Već decenijama su dela ovog dobitnika Nobelove nagrade za književnost (1946) među najčitanijima širom sveta. Stoga, kada se danas osvrnemo na njegovu mladalačku odluku, čini se da pred njim nikada nije ni stajala mogućnost drugačijeg izbora. On je morao da bude ono što je bio – pesnik. Ovo je priča o velikom piscu – Hermanu Heseu. „Izvanredna biografija!“ Frankfurter Allgemeine Zeitung „Alojs Princ znalački i uzbudljivo opisuje čoveka čiji je život obavijen velom mita.“ Bonus

Ovo je knjiga o jednom velikom glumcu. Ali nije baš uobičajena glumačka biografija. Režirana je tako da čitalac kroz priču o Bodi proživi i svoje detinjstvo, seti se snova, ljubavi, prijatelja, uspeha i zabluda, i pokuša da bolje razume svoju ulogu na sceni života. Još kao beba sa loknicama i krofnastim obrazima Boda je na tu scenu stupio u kostimu, kao neko ko će biti ono što jeste pretvarajući se u nekog drugog – mama mu je vezivala mašnice i oblačila haljinice. Imitacijom Bulidže sam je sebi zakovao keca u dnevniku iz tehničkog crtanja. Upisao je Akademiju i posle sedam dana ju je napustio. Bio je Mića Šaft, Šule, Doktor za probleme, Kustudić, Vučina, Cane pilot, Dikan, Drug Uča, Paralaža Mita, Šilja, Veliki Štrumpf, Zmaj Ognjen, Marko Kraljević, Kiza... Trebalo mu je za to trideset godina. Ali ni to mu nije bilo dovoljno pa je umeo da se pretvori i u dva potpuno različita lika – iste večeri, u dva pozorišta. A između uloga teče jedna životna priča koja mami osmeh, budi emocije, golica nas po uspomenama. Uzbudljiva, verodostojna, lekovito zabavna i duhovita. Jer ona nije samo biografija glumca – ona je knjiga o Bodi.

Svojom prvom knjihom „Ja, Pink Panter: ispovest“ Olivera Ćirković je „zapalila“ region. Otvorila je pitanja koja se u mnogim društvima smatraju tabuom. Kao što je nekada „zakucavala“ poene u košarkaškom obruču, tako je svojom ispovešću uzdrmala javnost, prenula je, „zaljuljala učmalu baru društvene stvarnosti“, kako često zna da kaže. U iskrenoj zatvorskoj ispovesti bivša košarkaška reprezentativka SFRJ, najbolja strana košarkašica Grčke i famozna liderka misterioznih Pink Pantera podelila je javnost kao što to niko nije učinio u skorije vreme. Svojom ispovešću razdrmala je društvenu hipokriziju, energično i brzo, kako sam ona to ume. Čitaoci su sa lakoćom razumeli njena poimanja pravde i nepravde, morala i nemorala. Jedino ona slobodno govori i o najškakljivijim temama. Kako? Odgovor možete pronaći u drugom delu knjige „Ja, Pink Panter“. Olivera jasno kaže: „Ova knjiga nije ni hvalisanje, ni pokajanje, ni pravdanje, niti traganje za krivcem. Ona nikako nije promocija kriminala, niti njenih aktera, iako su većina njih moji prijatelji kojih se ne odričem ni danas kada je naše živote razdvojila sudbina. Opisala sam ih sa ljubavlju, jer sam samo nju osećala dok smo bili jedno malo ’umetničko društvo’ koje je prkosilo modernim vremenima i međuljudskim odnosima punim koristoljublja.“ Knjiga je uzbudljivo štivo, pisano sa puno strasti, i čitalac ne primećuje kojom brzinom lista stranice dok žuri ka kraju. A njen kraj je zapravo početak jednog novog života poznate košarkašice i Pink Panterke, kojoj je aktivizam sledeća smernica, a razbijanje predrasuda i malograđanskog licemerja – sledeća utakmica. Zidine zatvora u kojem je boravila, stražari, cimerke, sabraća u kriminalu, situacije u kojima se nalazila i drame kroz koje je prolazila psihološki su obojeni i opisani sa hirurškom preciznošću. Otvorenog uma pročitajte ovaj bestseler godine.