Uzbudljiv život – uzbudljiva knjiga. „Matija – njim samim“ u kojoj je veliki pesnik, akademik, opisao svoj život u beležnicu Radovana Popovića, najboljeg biografa srpskih pisaca. U knjizi je sve - od dana kad se zaputio iz Sente, preko Rovaca, Kolašina, Valjeva, do Beograda. Svuda i uvek su ga pratila iznenađenja, muke, radosti, uzbuđenja. Raskošni pesnički dar pretočio je u tomove knjiga. Postao je najomiljeniji pesnik, najviše citiran, najčešće nagrađivan. Knjiga „Matija – njim samim“ je vrlo čitljiva, iskrena, bogata događajima, anegdotama i pesmama. Jedno novo i iskreno lice velikog pesnika.

Knjiga „PIKSI – SVE ZA DESET“ je priča o karijeri jednog od najboljih igrača u istoriji srpskog fudbala. Od Niša do Kaškaiša. Od dana kada je sa drugarima iz ulice jurio za loptom po prašnjavim terenima Pasi Poljane, do veličanstvene noći u Lisabonu kada je pobedom protiv Portugala ispunio obećanje dato naciji na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru. Napisana perom autora koji je više od 30 godina neposredni svedok Stojkovićevih podviga u igračkoj, funkcionerskoj i trenerskoj ulozi, knjiga obiluje autentičnim anegdotama, memoarima i interesantnim detaljima iz života i karijere niškog umetnika u kopačkama. To nije samo priča o Piksiju Stojkoviću, već i saga o vremenu koje u svima nama izaziva određenu dozu nostalgije. Uspomena na fudbal koji je imao dušu, na ljude kojima su ljubav i ideali bili važniji od slave i novca, na državu koje više nema. Čitaćete o Piksijevim vojničkim danima u Prištini sa Alenom Slavicom, snimanju spotova za „Top listu nadrealista“ sa Neletom Karajlićem, druženju sa Dikom, Borom, Milojem, Dejom, odnosima sa trenerima Vasovićem, Stankovićem, Šekularcem i Gutalsom, selektorima Veselinovićem, Osimom, Santračem, Boškovom. Na veoma originalan način opisani su Piksijevi školski dani u Nišu, počeci u Radničkom i mlađim selekcijama reprezentacije Jugoslavije, prvi golovi i prve majstorije, urnebesni prelazak u Crvenu zvezdu, antologijske utakmice sa Real Madridom, Kelnom, Milanom, iskustva iz mečeva sa Partizanom, Dinamom, Hajdukom, prvi trofeji, individualna priznanja, susreti sa zvezdama svetskog fudbala. Naravno, posebna poglavlja u knjizi pripadaju događajima koji imaju istorijski značaj. Čitalac će imati utisak da uživo prisustvuje legendarnim duelima protiv Španije i Argentine u Italiji, finalu Kupa šampiona u Bariju, dramatičnim trenucima koji su prethodili proterivanju Jugoslavije iz Švedske, paklenom ambijentu na Maksimiru protiv Hrvatske, Mundijalu u Francuskoj, Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji. Jedna vrsta romansirane biografije fudbalskog virtuoza iz Niša, ujedno je i omaž celoj generaciji fudbalskih romantika koja je odrastala na pravim vrednostima i u nekim lepšim okolnostima. Knjiga je ilustrovana najboljim fotografijama iz Piksijeve karijere.

Biografija Ruala Amundsena poznatog norveškog polarnog putnika i istraživača koji je 14. decembra 1911. prvi stigao na Južni pol, prestigavši ekspediciju R. F. Skota. Pored toga što je prvi kročio na Južni pol, između 1923. i 1925. nekoliko puta je pokušao da dostigne i Severni pol. Sa italijanskim inžinjerom U. Nobilom, 1926. na dirižbalu „Norge” izveo je prvi transarktički prelet od Špicbergena do Aljaske, preletevši iznad Severnog pola. U potrazi za italijanskom ekspediciojom koja se na dirižbalu „Italia” uputila ka Severnom polu, godine 1928. uzleteo je hidroavionom. Doživeo je havariju na potezu između Norveške i Špicbergena, i poginuo u Barencovom moru.

Poslednji deo serijala Gospodari Rima. Čuvena po uzbudljivom pripovedanju, u delu koje sledi posle Oktobarskog konja, Kolin Mekalou se bavi legendarnom romansom Antonija i Kleopatre i još jednom dokazuje da je ona vrhunski pisac istorijskih romana našeg vremena. Cezar je mrtav, a Rim ponovo podeljen. Lepid se povukao u Afriku, Antonije vlada bogatim Istokom, a Oktavijan Zapadom, čije je srce Rim. Iako ovo napeto primirje odlaže građanski rat, čini se da je Rim zreo za cara – pravog Julijevog naslednika koji polaže pravo na Cezarovu zaostavštinu. Uz junačko držanje i bogatstvo Istoka koje mu je na raspolaganju, Antonije je, čini se, spreman da preuzme tu ulogu. Kao pravi ratnik-kralj žudi za moći, koja gori naporedo sa strašću prema ženama, gozbama i hijanskim vinom. Njegov suparnik Oktavijan deluje kao neubedljiviji kandidat: vitki, zlatokosi mladić podjednako je uzdržan koliko je Antonije popustljiv i podjednako hladnokrvan i pronicljiv koliko je Antonije plah. Doista, ova dvojica su jedan drugom ravni jedino po častoljublju. Kleopatra, bezobzirna zlatooka kraljica, prima Antonija na svoj dvor i u svoju postelju, ali svoje srce obazrivo štiti. I Oktavijan pored sebe ima jaku ženu: izuzetnu gospu gavran-crne kose, Liviju Druzilu, koja uči kako se stiče neupadljiva moć ne bi li svom mužu pomogla u njegovoj borbi za vlast. „Opširna, očaravajuća saga... Autorkino znanje i upečatljivi likovi oživljavaju burni Rim.“ Publishers Weekly „Kolin Mekalou nam donosi strastan roman koji se ne ispušta iz ruku.“ Entertainment Weekly

...Sloboda i dostojanstvo koje je kroz sva životna iskušenja branio i tražio za sebe – Ljubomir Tadić je – uz sve rizike tražio i za druge, tražio ih je za čoveka uopšte; upravo onako kako je nedvosmisleno obavezivalo i njegovo delo i tu su osobenost – na ovaj ili onaj način – imali potrebu da naglase gotovo svi autori priloga u ovoj knjizi. Uz rečenu slobodu izbora teme, pri čemu je neizbežno moralo doći do nepokrivenosti svih teorijskih pitanja kojima se Ljubomir Tadić bavi, reći ćemo da je ta saglasnost u vezi sa ovom suštinskom karakteristikom bila jedan od razloga što su prilozi u ovom zborniku radova poređani azbučnim redom imena njegovih autora. Tadićevo delo, budući zaokupljeno kritičkom vizijom globalnog napretka čovečanstva, na tragu Blohovog mišljenja snažno sugeriše, podržava i ohrabruje, pa ako je to s gledišta konačnog smirenja ljudske istorije i utopijska nada – ona je sasvim sigurno ona strana čovekovog lika koja ljudski život čini smislenim, stvaralačkim i aktivno odupirućim.

U trenutku kada je umrla (1976), u dobi od osamdeset pet godina, Agata Kristi je bila najpopularniji pisac na svetu. S prodajom koja je premašila dve milijarde primeraka širom sveta, u preko stotinu zemalja, ona je postigla nemoguće – više od jedne knjige svake godine od 1920, i svaka bestseler. Šezdeset šest krimi romana, dvadeset predstava, šest romantičnih romana pod pseudonimom i više od stotinu pedeset kratkih priča. Nakon smrti Agatine ćerke Rozalind krajem 2004. godine, izuzetno zaveštanje je otkriveno. Smeštene među njenim stvarima u porodičnoj kući u Grinveju, nalazile su se Agatine privatne zabeleške. Sedamdeset tri rukom pisanih sveski prepunih zabeleški, lista i nacrta kojima je definisala sve planove i ideje za većinu svojih knjiga, drama i priča očaraće svakoga ko je pročitao makar jednu od priča Agate Kristi. Uzbudljiv ali i izuzetno odgovoran zadatak da pretraži ovu riznicu dobio je Džon Kuran, dugogodišnji porodični savetnik i jedan od najvećih poznavalaca Agatinih dela, najčešće intervjuisan u brojnim dokumentarcima o njenom životu. A sve to uz blagoslov Agatinog unuka Metjua Pričarda. Džon Kuran je proveo skoro 5 punih godina pretresajući ove haotične zabeleške i dešifrujući Agatin rukopis kako bi ih konačno sažeo u knjigu Tajne beležnice Agate Kristi. Puna detalja koje Agata Kristi zbog svoje skromnosti nije želela da otkrije u svojoj autobiografiji, ova izuzetna knjiga sadrži obilje izvoda i stranica reprodukovanih direktno iz zabeleški i njenih pisama, kao i dve kompletne kratke priče s Herkulom Poaroom kao glavnim detektivom koje nikada pre nisu objavljene.

Oslanjajući se na istorijske činjenice, konkretne podatke iz Andrićevog životopisa, na arhivska i druga istraživanja, ne oglušujući se o verodostojnost dostupnog materijala, Žaneta Đukić Perišić pripoveda čitaocu jednu neposrednu, ljudsku priču o sudbini po svemu reprezentativnog, zasluženo znamenitog intelektualca i stvaraoca iz 20. veka, za koga je Beograd bio stalna i strasna inspiracija. Beograd i kao krajolik, i mizanscen, i kao socijalno okružje u kojem se odvija pripovedna radnja, osnovni je prostor nezaobilaznog broja Andrićevih proznih ostvarenja. Iz stranice u stranicu čitalac prati etape piščevog životnog puta, počev od njegovog integrisanja u književni, karijerni i svakodnevni svet, preko vrlo diskretnog, reklo bi se tipično andrićevskog, tihog osvajanja pozicije značajne građanske figure međuratnog Beograda (uvaženi pisac i diplomata), do drukčije postavljene, ali takođe vrlo istaknute i uveliko potvrđene javne ličnosti novonastale stvarnosti posle 1945. godine. Biografija pisca – prelomljena kroz prizmu njegovog fizičke ali i duhovne ukorenjenosti u jedan grad i jednu kulturu – to je ukratko sadržina ove knjige u kojoj čitalac saznaje i mnoštvo novih podataka, ali upoznaje Andrića i kroz mnoštvo dosad nepoznatih fotografija. Podjednako otvorena prema iskustvu prvih čitanja kao i za naučna istraživanja, knjiga Nebo nad Beogradom: Andrić i prestonica dragoceni je doprinos kako nauci o književnosti, tako i kulturnoj istoriji Beograda i srpskog naroda u celini.

Poslednji deo serijala Gospodari Rima. Dok ova majstorska pripovest Kolin Mekalou juri ka neizbežnom kraju – uz bitke na kopnu i moru – prepliću se zavera i ubistvo, ljubav i politika. Vešto pripovedanje i besprekorno istraživanje oživljavaju sjaj drevnog Rima dok se u dramatičnim trenucima poslednjih dana Republike odvija bezvremena ljudska drama. Antonije napokon polazi u pohod na Parćane. Oktavijan ne može da prehrani Rim i Italiju. I jednog i drugog prate nevolje. Kleopatra smišlja kako da iskoristi Antonija da bi uništila Oktavijana i svog voljenog sina Cezariona postavila na Kapitol, mesto koje mu, uverena je, pripada i odakle će vladati svetom kao kralj nad kraljevima. „Kolin Mekalou je na vrhuncu svoje spisateljske karijere.“ The Courier Mail „Svojim neverovatnim znanjem, Kolin Mekalou uspeva da udahne život u priču staru dve hiljade godina koja današnjem čitaocu pruža mudar nauk.“ Rocky Mountain News

U knjizi je, kroz priču o životu V. Agapkina, dat pregled srpsko-ruskih odnosa u vreme velikih iskušenja srpskog naroda, kada je, 1912. godine, ovaj ruski dirigent i kompozitor napisao čuveni marš „Opraštanje slovenske žene”, a koji je tesno povezan sa sudbinom Balkana.

"Najbolja biografija kultnog metal benda… Napisana sveobuhvatno ali sa lakoćom, iskrena i povremeno veoma zabavna." - Guardian Muzika koju su svirali – britanski hevi metal pomešan sa stavom američkog panka – postala je pravac za sebe: treš. Postali su najveći bend na svetu. Kada ih je ugrozio grandž, iznova su sebe osmislili. Zatim im je pevač otišao na rehabilitaciju i umalo se nisu raspali. Oni su Metallica, najveći i najuticajniji rok sastav u proteklih trideset godina. Kao Led cepelin za hard rok i Seks pistols za pank, tako je i Metallica postala bend koji je odredio izgled i zvuk hevi metala u osamdesetim. Kao izumitelji treš metala – za njima su došli Slayerr, Antrax i Megadeth – Metalica je oduvek bila na čelu, oduvek gurala na sledeći nivo; Metallica, koja će postati poslednji veliki rok monolit. Sa više od sto miliona primeraka, Metallica je na petom mestu po ukup-nom broju prodatih albuma svih vremena. Uveliko su prevazišli granice roka i metala i zadrli u glavne tokove popularne muzike. Do sada nije postojala kritička, autoritativna, temeljna biografija benda. Mik Vol pripoveda priču o tome kako je Lars Ulrih, obožavalac muzike koji je igrao tenis i razmenjivao kasete, pretvorio snove iz svoje spavaće sobe u stvarnost. Objašnjava kako je saobraćajna nesreća iz 1986, u kojoj je poginuo Klif Berton, njihov basista koji je voleo Velvet andergraund i džez, žestoko traumatizovala bend – do te mere da oni godinama nisu mogli da se izbore s tom tragedijom. Bavi se događajima iza kamere nagrađivanog filma iz 2004, Nekakvo čudovište, koji je do jezivih detalja prikazao dokle su oni tačno dogurali. Vol ih prati do sticanja njihovog trenutnog statusa kao predvodnika Velike četvorke – putujućeg rok festivala koji je nastupao pred milionima. Ova knjiga odgoneta priču o raznim otelovljenjima benda Metallica da bi dala konačnu reč o najvećem metal sastavu na svetu.

Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac? Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac – i još mnogo imena i nadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč. Bio je svoj i neosvojiv. Davao se kome je hteo, a zauzvrat nije tražio ništa. Svedočenja najbližih otkrivaju nepoznate detalje iz života ovog velikana: kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od Pančeva do Beograda, zašto mu se na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti tresla noga i kako su sve velike uloge i najveći reditelji posle toga tražili i jurili baš njega. Ovde su prvi put objavljene pesme koje je pisao za svoju dušu. U najlepšem maniru sudaraju se ispovesti mladih glumaca, koji su ga doživljavali kao ćaleta, i bardova jugoslovenske scene, koji nikada ne mogu da zaborave trenutke provedene sa njim, i na sceni i u kafani. Sudar generacija, koje je samo Glogi umeo da objedini. Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale. O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji. O najvoljenijem srpskom glumcu pripovedaju Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Anica Dobra, Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Vida Ognjenović, Nikola Pejaković, Paolo Mađeli, Jagoš Marković, Aleksandar Popovski, ali i žene s kojima se voleo, kumovi, prijatelji, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao. Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nema zaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke. Umeo je i da živi, a i da umre. Njegov recept nalazi se među ovim stranicama.

U obnovljenoj Srbiji, Vozarović je bio prvi knjigovezac, knjižar, izdavač i zaštitnik kulturnih dobara, mecena, tvorac i domaćin književnog doma čiji će rad dovesti do otvaranja prve javne biblioteke kod nas – doma u kojem će se roditi misao o osnivanju Društva srpske slovesnosti, i u kojem će biti pokrenut i uređivan Vozarovićev almanah Golubica s cvetom knjižestva srbskog, a koji će, opet, biti uzet kao uzor pri pokretanju Glasnika Srbskog učenog društva. U Beograd je Vozarović došao 1827. godine; srpsko državljanstvo primio je, na ponovljenu molbu, tek 1846, godinu i tri meseca pre smrti. Rodoljub iznad svega, nije se klonio politike. Bio je poverljivi čovek Ilije Garašanina i Ustavobranitelja.

Putovanja kroz moje detinjstvo. Iz pera jednog od najomiljenijih svetskih pisaca i autora bestselera New York Timesa, ovo je živo, nostalgično i urnebesno prisećanje na odrastanje pedesetih godina dvadesetog veka. Bil Brajson je rođen usred američkog veka – 1951, usred Sjedinjenih Država – u De Mojnu, u državi Ajova, usred najveće generacije u američkoj istoriji –bejbi-bum generacije. Kao jedan od najboljih i najzabavnijih živih pisaca, on je u savršenom položaju da prebira po svojim sećanjima na detinjstvo kako bi izvukao na svetlo dana memoarsko čisto zlato. Poput miliona svojih vršnjaka, Bil Brajson je odrastao kao superjunak u svom izmaštanom svetu: trčao je po kući i komšiluku u starom fudbalskom dresu sa nacrtanom munjom i sa peškirom oko vrata koji mu je služio kao plašt, jednim skokom preskakao visoke zgrade i pobeđivao zlotvore (i morone) – u svojoj glavi – kao Mali Grom. Koristeći tu ličnost kao odskočnu dasku, Bil Brajson rekonstruiše život sopstvene porodice i rodnog grada – život koji nam je potpuno poznat, a ujedno dalek i nedokučiv kao da je u drugoj galaksiji. Bilo je to, podseća nas on, srećno vreme kad su automobili, televizori i kućni uređaji (da ne pominjemo nuklearno oružje) iz godine u godinu bili sve veći i sve brojniji, a DDT, cigarete i radioaktivne padavine posle atomskih proba u atmosferi smatrali su se neškodljivim, pa čak korisnim po ljude. Topla i grohotno smešna, puna njegovih jedinstvenih, savršenih zapažanja, knjiga Život i doba Malog Groma čudesna je koliko i sve druge koje je Bil Brajson napisao. Opčiniće svakog ko je bio mlad. „Izuzetno smešno (ne za kikot već za cerekanje sve dok vam se ne zaplače).“ Daily Telegraph

Prva književno-istorijska studija na srpskom jeziku o Đovaniju Bokaču i njegovom ključnom delu Dekameronu. Tumačenje Dekamerona u svetlu pitanja ljubavi. Precizna i detaljna analiza kulturnih i istorijskih okolnosti u kojima je Dekameron nastao, kao i kulturnoistorijskih slojeva koji su omogućili nastanak jednog od najvećih dela u istoriji svetske književnosti. Izvrsna studija o pripovedačkim postupcima na kojima su zasnovane pojedine priče u Dekameronu. Rasprava o tome kako danas čitati Dekameron i šta nam danas Dekameron govori. Dekameron: Knjiga o ljubavi je odgovor na pitanje zašto je Bokačno i dalje naš savremenik.

Misli, sentence i odlomci iz Ilijade i Odiseje, najvećih antičkih spevova, u izboru Dragana Lakićevića.

Monografija objavljena povodom stogodišnjice rođenja katalonskog, španskog i svetskog slikara Salvadora Dalija.

Gaga Nikolić me je na mala vrata uveo u svet umetnosti kad sam imao sedam godina. Sreli smo se ponovo kad sam se, nakon izleta u slikarstvo i muziku, vratio pisanju. Gaga mi je tada svesrdno pomagao da napišem knjigu Život iza zavese o njegovom prijatelju Zoranu Radmiloviću. Ubrzo zatim snimili smo moje stihove kao poklon Goranu Sultanoviću za rođendan. Vodili smo i obične razgovore, pravio je šale na moj, ali i svoj račun, održavajući balans. Samo jednom sam uspeo da mu prodam njegov štos i platim piće. Nije se naljutio. Puštao me je u svoj život, za svoj sto. Bila je to svojevrsna akademija života i umetnosti. Učio me je koliko je nešto u životu važno, a koliko ne. Dogovorili smo i susret kad se vrati iz bolnice, slutio se nastavak stvaranja nekih zajedničkih dela. Ljudi bi rekli: Nije se dalo, bolest je bila jača. Ipak, verujem da smo se sreli. Na jedan drugačiji način, ali i dalje blizak, dok sam stvarao ovu priču. Pojavio se kroz svoje najodanije prijatelje i njegovu Milenu, pružajući mi na uvid priču o poslednjem snu. (Dušan Stojanović)

(Tajanstveni život Kriste Đorđević) Ćerka bogatog Srbina u Zagrebu, sestra od strica čuvenog slikara Save Šumanovića, kuma Miloša Crnjanskog i posrednik u njegovom povratku u zemlju, čuvar zlata Josipa Broza i Partije, jedan od osnivača paviljona ,,Cvijeta Zuzorić“, predsednika Crvenog krsta Srbije, mecena čuvenih umetnika, celu deceniju sustanarka Dobrice Ćosića. Ličnost koja je davala a nije tražila uzdarje. Pomiritelj buržuaskog Beograda i partizanskih drugova. To i mnogo drugog, uzbudljivog, zagonetnog, tajnovitog, nosio je u talasima, vremenskim menama, život gospođe Kriste Đorđević. Uvek je bila slobodna. Svoja. Nezavisna. Mudra. Gospodstvena. Racionalna. I kada je sa svojim mužem, čuvenim dr Đuricom Đorđevićem lečila narod po Srbiji, postala veza između proganjanih komunista od Beograda do Pariza, jatak znamenitim partijcima u Beogradu... ,,I tako odigrala ulogu nekakve komunističke Mata Hari“. Za sve njih, kroz sve bure, pa i one ratne, ona je bila i ostala – Gospođa. Ova knjiga prvi je odškrinuti prozor u odaje njenog vešto skrivanog i čuvanog života. I deo slojevite i istinite biografije dostojne poštovanja i klanjanja.

U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac

Ima razloga zašto je Stiven King jedan od najčitanijih pisaca na svetu: on piše knjige koje vas uvlače u sebe i koje je nemoguće ispustiti iz ruku. Ova vrhunska knjiga predstavlja svestrani i praktični prikaz spisateljskog zanata. Kingovi saveti utemeljeni su na živopisnim uspomenama iz detinjstva, prvim koracima, mukotrpnom početku karijere, zamalo kobnoj saobraćajnoj nesreći iz 1999. godine i neraskidivoj vezi između pisanja i života. Pisanje nema veze s pravljenjem para, sticanjem slave, gomilanjem seksualnih uspeha ili širenjem kruga prijatelja. Na kraju se svodi na obogaćivanje života onih koji će čitati vaše delo, i sopstvenog. Tiče se ustajanja, oporavljanja i prevazilaženja teškoća. Tiče se dostizanja sreće. Jedan deo ove knjige – možda i preveliki – opisuje kako sam naučio to da radim. Veliki deo nje govori vam kako da to radite bolje. Ostatak – verovatno najbolji deo – jeste dozvola da se bavite spisateljskom delatnošću. Možete da pišete, trebalo bi da pišete i pisaćete ako ste dovoljno hrabri. Pisanje je magija. Ono je, kao i svaka stvaralačka umetnost, voda života. Voda je besplatna. Zato pijte. Pijte dok se ne napijete.

Oklopdžić-Marković (prepiska 2003-2007) Zahvaljujući neodlučnosti Gorana Markovića da na svom računaru pritisne dugme DELETE, što nije učinio iz njemu potpuno nejasnih razloga, pred naše oči stiže iskrena, intimna elektronska prepiska između dvojice sagovornika koji nisu razmišljali o tome da ona ikada može biti izložena očima javnosti. U pismima književnika Milana Oklopdžića i reditelja Gorana Markovića se pominju dvojici sabesednika bliski ljudi, razni poznanici, javne ličnosti i druge osobe koje su sačinjavale njihov svet. Autori pisama nisu kontrolisali svoje reči, govorili su upravo ono što su u tim trenucima osećali, pa se prepiska može smatrati apsolutno iskrenom i prostodušnom.

Redak je primer autora koji je još za života zaokružio vlastito delo i sabrao svoj celokupni filosofski rad kao što je to učinio srpski filosof akademik Danilo N. Basta. Njagovo višedecenijsko razuđeno istraživanje uporedo je teklo stazama koje su se povremeno približavale, a ponekad i presecale. Među njima se izdvajaju teme praktičke filosofije nemačkog idealizma (Кant, Fihte), zagonetna misao Martina Hajdegera, filosofija prava, nacionalna pravnopolitička misao, antinomija samopoštovanja i puzavosti, kao i plemeniti napor neprekidanog bogaćenja naše kulture prevodima značajnih filosofskih knjiga i članaka sa nemačkog jezika. Nimalo lak zadatak pronalaženja i bibliografskog organizovanja mnogobrojnih radova Danila N. Baste, nastajalih tokom više od pet decenija, kao i radova drugih autora o njemu brižljivo je obavila mr Sanja Stepanović Todorović. Dragocen je istraživački napor prof. dr Jovice Trkulje u iznalaženju bitnih momenata i mnoštva pojedinosti u životopisu D. N. Baste, izloženim u prilozima u prvom delu knjige Misaone putanje Danila N. Baste. Biobibliografija i dokumentima na njenom kraju, koji će biti nezaobilazni za svako buduće proučavanje života i rada našeg filosofa.

Geca Kon (rođen 2. avgusta 1873. u Čongradu; ubijen 1941. u Srbiji) bio je srpski knjižar i izdavač. Knjigu „Knjiga o Geci Konu“ čine četiri poglavlja – o životu Gece Kona, o njegovoj knjižarskoj delatnosti, o izdavaštvu i o Geci Konu u sećanjima. Na kraju knjige je hronologija Konovog života i rada, a opremljena je i mnoštvom likovnih priloga i fotografija. „Knjiga o Geci Konu“, monografija o ocu modernog srpskog izdavaštva, u svom trećem, dopunjenom i popravljenom izdanju, objavili su „Admiral Books“ i beogradska „Prosveta“ kao nastavljač Konove misije i predstavili je u knjižari koja nosi ime Gece Kona i koja je proglašena za spomenik kulture od nacionalnog značaja. U vremenu apsolutne unifikacije završila se epoha Kona i „Prosvete“ a „Knjiga o Geci Konu“ ostaje kao album te epohe. Za manje od pola veka izdavačke delatnosti, Geca Kon objavio je 5.000 knjiga, među kojima Nušića, Zmaja, Skerlića, Crnjanskog, Bogdana Popovića, Huga Klajna, Dvornikovića, a do dan danas ostale su čuvene edicije Karijatide, Plejade, Naša knjiga, Školski pisci, Plava knjiga.

Ne mogu da slikam revoluciju kao ti. Moja revolucija se odigrava u meni. Ja sam revolucija. Godina je 1925. U Meksiko Sitiju ključaju političke borbe i kreativne strasti. Komunističke ideje izvele su hiljade ljudi na ulice: staljiniste, trockiste, internacionaliste, koji protestuju protiv države i jedni protiv drugih. Najistaknutiji umetnici tiskaju se po kafeima žučno raspravljajući o novim stremljenjima u savremenom svetu. Iznad svih uzdiže se kolosalni Dijego Rivera, slikar koji je svojim muralima ovekovečio Meksičku revoluciju. U prepunom autobusu na ulicama milionske prestonice sedamnaestogodišnja Frida doživljava tešku saobraćajnu nesreću zbog koje će tri godine biti prikovana za krevet. Uprkos strašnoj fizičkoj patnji ona ne prestaje da slika na tronošcu posebno napravljenom za nju. Tada još i ne sanja da će postati velika Frida Kalo – slavna meksička umetnica poznata po svojim živopisnim portretima, žena kojom se Dijego Rivera dvaput ženio, jedina koja je uspela da ukroti njegovu vatrenu prirodu. Priča o ovoj izuzetno talentovanoj ženi buntovnog duha i nekonvencionalnog stila, Frida Kalo i boje života izjava je ljubavi životu, umetnosti, slobodi i hrabrosti da se ona svaki dan iznova osvaja.