Izrael Regardije, jedan od najpoznatijih savremenih okultista, i psihoterapeut rajhovske orijentacije, deo života proveo je kao Kroulijev sekretar i učenik. Živeći u neposrednoj blizini velikog majstora magije našao se u prilici da dobro upozna i sagleda njegovu višeslojnu i nadasve kontroverznu ličnost. Ova Kroulijeva biografija, koja važi za najrealnije napisanu, predstavlja Kroulija sa svim njegovim ljudskim manama, bez preteranog ulepšavanja temeljno analizirajući njegovu kompleksnu ličnost sa psihološkog stanovišta, ali i kao vrhunskog mistika sa autentičnim duhovnim postignućem i visokim spiri­tualnim rangom. Na preko 400 strana knjige prikazane su sve ključne tačke duhovne staze kojom se Krouli vrtoglavo kretao: njegova inicijacija u hermetički red Zlatna zora, odlazak u Kinu i Indiju gde se upoznao sa većinom istočnjačkih duhovnih sistema, prelazak kabalističkog Bezdana u afričkoj pustinji te konačna anihilacija ega...

Istaknuti filozof i naučnik Branislav Petronijević jedan je od najznamenitijih Srba i predstavlja jedinstvenu i izuzetno značajnu pojavu na duhovnom i kulturnom polju u našoj sredini. Ovaj originalni stvaralac obeležio je svojim raznovrsnim i plodotvornim radom čitavu prvu polovinu XX veka. Već kao mladić pokazivao je interesovanje za mnoge nauke, naročito za teorijsku filozofiju, matematiku i astronomiju. Doktorirao je sa svega 23 godine na poznatom nemačkom univerzitetu u Lajpcigu, da bi čitav svoj kasniji život, koji je trajao osamdeset godina, posvetio intenzivnom filozofskom i naučnom stvaralaštvu. Objavio je ogroman broj radova i spisa esejističkog, popularnog i prigodnog karaktera. Njegovo stvaralaštvo na polju nauke proteže se od najsloženijih problema geometrije i matematike, preko astronomije i nebeske mehanike, do raznih oblasti psihologije, paleontologije i bioloških nauka.

Kako je jedna tinejdžerka, učenica drugog razreda gimnazije preko noći postala najpoznatija svetska porno zvezda? I zašto? Dvanaestogodišnja Nora Kuzma putuje s majkom i tri sestre u južnu Kaliforniju u potrazi za stabilnim životom. Ali godine seksualnog zlostavljanja i roditeljskog zapostavljanja vode je na ulice Holivuda i pravo do vrata agencije za golišave modele. Boreći se da preživi, ona uzima ime Trejsi Lords i postaje zečica sa Penthausove duplerice. U petnaestoj godini već je svetski poznata porno kraljica zaglibljena u more seksa, droge i laži sve dok jednog dana FBI ne upadne u njen stan, i to dan uoči njenog osamnaestog rođendana. Knjiga Ispod svega Trejsi Lords je snažna, necenzurisana i nadahnuta priča o tome kako je jedna mlada devojka našla načina da se usaglasi sa svojom problematičnom prošlošću i, uprkos svim teškoćama, uspela da postane uspešna glumica i pevačica i, što je najneverovatnije, srećna i zdrava žena.

Godine na 6 daleko prevazilaze okvir teme koja bi u najkraćem mogla biti nazvana: Kako je nastao i nestao rokenrol u Beogradu. Po sistemu „ko preživi – pričaće“, Vladimir Janković Džet, kao jedan od onih koji je sve to preživeo sa svojim Crnim biserima, odlučio je sve i da ispriča. Nekome će njegova storija biti bliska, nekome daleka, a najvećem broju ljubitelja dobrog štiva Godine na 6 predstavljaće dokument vremena u kome su se kao na traci smenjivala politička (ili društvena) i muzička događanja. Bio je to period opasnog bavljenja i politikom i muzikom, i to daleko dramatičniji u odnosu na decenije koje su zatim usledile. Što dalje budete odmicali čitajući Godine na 6, pogled na tadašnje opšte životne (ne)prilike biće sve privlačniji. Ipak, najveća vrednost Džetove priče je to što na iskren i neposredan način dočarava nadu, ideale i stremljenja generacije koja je u pravom smislu te reči menjala svet, ali i atmosferu nezaboravnih igranki, svirki po domovima kulture, Radio Luksemburga, sećanja na prvi par farmerki i prvo letovanje bez roditelja.

Kakav je bio čovek koji se od siromašnog gruzijskog dečaka uzdigao do Vođe i zavladao ruskim carstvom? Ko su bili njegovi Himler, Gering, Gebels? Kako je živelo "prvih deset porodica"? Ova istorija Staljinovog carskog dvora blistavo oživljava strah i izdaju, povlastice i razvrat, porodični život i surova ubistva. Prvi deo knjige govori o vremenu od 1932. do 1941. "Najcivilizovanija i najelegantnija hronika svireposti i bezdušja." - Rut Rendel, Njujork tajms "Sumorno remek-delo puno opčinjujućih ličnih pojedinosti, koje vas šiba crnim humorom." - Antonija Frejzer, Mejl on sandej "Užasavajuća, zapanjujuća, otrežnjujuća knjiga. Trijumf pažljivog istraživanja." - Džon le Kare, Obzerver

Knjiga "Hitlerovi pomoćnici" nemačkog autora Gvida Knopa, rezultat je studioznog proučavanja arhiva, dugog skoro 20 godina. To je prava galerija najbrutalnijih, najbezočnijih i najbezdušnijih ubica modernog doba. U njoj se nalaze biografije šestorice najvažnijih ljudi nemačkog Rajha, Hitlerovih najbližih saradnika i sukreatora njegovih zločina i ideologije: tvorca Gestapoa i feldmaršala Luftvafe - Hermana Geringa, šefa nacističke propagande Jozefa Gebelsa, Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa, zapovednika “SS”-a Hajnriha Himlera, "glavnog arhitekte" Trećeg Rajha Alberta Špera i zapovednika nemačke ratne mornarice Karla Denica. Osim što istražuje njihove aktivnosti, pre i za vreme uspona Rajha, Knop vrlo detaljno istražuje i njihove psihološke profile, iznoseći pritom neka od najnovijih i dosad nepoznatih saznanja o detaljima iz njihovih privatnih života (zavisnost o narkoticima, opsesivna seksualnost, sklonost okultnom...). Knop je koristio obimnu arhivsku građu, svedočanstva Hitlerovog osoblja, penzionisanih nemačkih generala i dnevničke zapise koje su neki od njih ostavili za sobom.

Knji­ga Knjaz Mi­ha­i­lo Obre­no­vić - ži­vot i po­li­ti­ka je in­tim­na stu­di­ja o vre­me­nu ko­je je obe­le­ži­lo stva­ra­nje Sr­bi­je. Na­pi­sa­na ja­sno, pre­ci­zno, do­ku­men­to­va­na isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, ova knji­ga će bi­ti i pod­set­nik na stva­ra­nje jed­ne dr­ža­ve, a isto ta­ko i opo­me­na da bu­duć­nost mo­ra da se pod­se­ti pro­šlo­sti. Ovo je hro­ni­ka jed­ne po­ro­di­ce ko­ja osta­vlja ne­iz­bri­si­vi trag iza se­be. Ži­votna i vlada­lač­ka sudbi­na srp­skog knja­za Mi­ha­i­la Obre­no­vi­ća III (1823-1868) te­sno je skop­ča­na sa raz­u­me­va­njem jed­nog sudbo­no­snog vre­me­na ka­kvo je bi­lo raz­do­blje u ko­me se ni­su sto­pi­le po­li­tič­ke te­žnje i lič­ne že­lje ovog vla­da­o­ca, ko­ji je Sr­bi­ji osta­vio za­vet­nu mi­sao, pro­gram isu­vi­še mo­ćan da bi ga ostva­rio je­dan na­ra­štaj. Sr­bi­ja knja­za Mi­ha­i­la bi­la je sre­di­šnja si­la bal­kan­skog hri­šćan­skog sve­ta i ovo je po­vest o tom vre­me­nu i nje­nom ve­li­kom pred­vod­ni­ku u bal­kan­skom oluj­nom tro­u­glu, gde se isto­ri­ja ne pi­še ma­sti­lom već kr­vlju.

Nikola Tesla je jedan od najznačajnijih i najpoznatijih naučnika i pronalazača na području elektrotehnike. Doprinos ovog genijalnog istraživača savremenoj tehnici, tehnologiji, industriji, civilizaciji i kulturi je od neprocenjivog značaja. Njegova vrhunska dostignuća, otkrića i pronalasci našli su najraznovrsniju primenu u svim oblastima savremenog svakodnevnog života. Primena naizmenične struje postala je toliko neophodna, nezamenljiva i stalna da bi sadašnji život potpuno zamro kada bi prestalo njeno korišćenje.

Knjiga "Kažem ja sebi" predstavlja jednu vrstu retrospektive dešavanja za života Predraga Milojevića, jednog od naših najboljih novinara. Knjiga na dopadljiv, humorističan, ponekad satiričan način, svojstven novinaru kakav je bio sam Perdrag Milojević, opisuje događaje direktno vezane za samog autora, ali takođe i one druge u kojima je bio samo posmatrač. Čitajući knjigu susrešćete se sa razmišljanjima i opaskama koje će vam veoma često izmamljivati osmeh. Kao što nije štedeo ljude o kojima je pisao, tako nije štedeo ni sebe pišući ovu knjigu. Veoma lako u redovima ove knjige uočićete karakter ovog vrsnog novinara XX veka.Knjiga "Kažem ja sebi" predstavlja jednu vrstu retrospektive dešavanja za života Predraga Milojevića, jednog od naših najboljih novinara. Knjiga na dopadljiv, humorističan, ponekad satiričan način, svojstven novinaru kakav je bio sam Perdrag Milojević, opisuje događaje direktno vezane za samog autora, ali takođe i one druge u kojima je bio samo posmatrač. Čitajući knjigu susrešćete se sa razmišljanjima i opaskama koje će vam veoma često izmamljivati osmeh. Kao što nije štedeo ljude o kojima je pisao, tako nije štedeo ni sebe pišući ovu knjigu. Veoma lako u redovima ove knjige uočićete karakter ovog vrsnog novinara XX veka.

Dejvid Bouvi je globalna superzvezda, jedna od najznačajnijih ikona modernog doba, a njegova karijera prožima pet decenija dug razvoj popularne muzike. Od prvih snimaka 60-ih godina, preko izmišljenih likova 70-ih (Ziggy Stardust, Aladin Sane i Thin White Duke) do zvezde koja puni stadione 80-ih i nastojanja da ponovo oživi sopstvenu kreativnost poslednjih godina, Dejvid Bouvi je bio inspiracija milionima sledbenika i fanova širom sveta. Ovaj prikaz njegovog života, imidža i muzike obuhvata i pitanja kulture mladih, istorije, individualizacije, rasizma polova i seksualne politike. Među brojnim talentima Dejvida Bouvija je i njegova sposobnost da u okvire popularne kulture sažme ključne suprotnosti modernog doba. Analizirajući imidž, muziku, tekstove pesama i intervjue sa Bouvijevim fanovima autor nastoji da razotkrije tajnu koja pola veka okružuje boemskog princa pop muzike. Nik Stivenson daje fascinantan portret Dejvida Bouvija. Vidimo Bouvija kako se menja kroz vreme, vidimo njegovu sliku datu kroz društvene teorije i kroz fantaziju i maštu njegovih fanova. Ovo je intrigantna studija o jednoj od najkontroverznijih ikona pop muzike. Kris Rojek, Nottingam Trent University

Godina lovca je kalendar poslova podeljen na mesece i, prosto priručnik o lovu, istina, u prvom redu za severne šumske predele. Moja knjiga zasigurno nema ničeg zajedničkog s tom tematikom, zato ima mnogo sa samom formom kalendara. Ona je dnevnik jedne godine, od avgusta 1987. do avgusta 1988. Zato, što se u ovim zapisima, vođenim svakodnevno ili na svakih nekoliko dana, često vraćam davnim događajima i ljudima, koje sam poznavao, prošlost i sadašnjost se međusobno prepliću na ovim stranicama.

Ja, pisac ovih redova, proizvod sam kraja treće decenije dvadesetog veka i, eto, doživela sam i početak novoga veka i milenijuma. Imala sam 'burnu prošlost'. Nekoliko puta sam počinjala život, ne samo 'novi', već život uopšte. Menjala sam identitet, lagala u odbrani od zla, u nastojanju da bar nakratko izbegnem kobnu sudbinu. Upoznavala sam likove i karakterne crte Ijudi koje sam volela i koji su me voleli, ali i onih kojima sam predstavljala neprijatno breme. Išla sam putevima, nekada i stranputicama, tražila pravdu... Pa šta mi je još ostalo sada i ovde? Samo i jedino sećanja i zaboravi.

Autobiografija Kurziv je moj je svakako jedno od najpoznatijih dela Nine Bereberove, spisateljice za koju mnogi tvrde da je bila hroničar dvadesetog veka. Priča o njenom životu prepliće se sa pričom o njenim savremenicima kao što su Hodasevic, Sklovski, Pasternak, Beli...

Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

POGLAVARI SRPSКE PRAVOSLAVNE CRКVE Sa blagoslovom Patrijarha srpskog Gospodina Porfirija SADRŽAJ Uvodna reč Sveti Sava (Nemanjić) Sveti Arsenije I Sveti Sava II Danilo I Joanikije Sveti Jevstatije Sveti Jakov Sveti Jevstatije II Sveti Sava III Sveti Nikodim Sveti Danilo II Sveti Joanikije I Sava IV Sveti Jefrem Sveti Spiridon Danilo III Sava V Danilo IV i Sveti Кiril I Sveti Nikon I Teofan, Nikodim II i Arsenije Makarije (Sokolović) Antonije (Sokolović) Gerasim (Sokolović) Savatije (Sokolović) Jerotej Filip Jovan (Кantul) Pajsije I (Janjevac) Sveti Gavrilo I (Rajić) Maksim (Skopljanac) Arsenije III (Crnojević) Кalinik I Atanasije I Mojsije (Rajović) Arsenije IV (Jovanović Šakabenta) Joanikije III (Кaradža) Atanasije II (Gavrilović) Gavrilo II (Mihajlović Sarajevac) Gavrilo III (Nikolin) Vikentije (Stefanović) Pajsije II (Dimitrijević) Gavrilo IV Кiril II Vasilije (Jovanović-Brkić) Кalinik II Josif (Rajačić) Samuilo (Maširević) Prokopije (Ivačković) German (Anđelić) Georgije (Branković) Lukijan (Bogdanović) Dimitrije (Pavlović) Varnava (Rosić) Gavrilo (Dožić) Vikentije (Prodanov) German (Đorić) Pavle (Stojčević) Irinej (Gavrilović) Porfirije (Perić) Literatura

Kako je živeo, voleo i plakao Nebojša Glogovac? Lobanja, Šone, Šonsi, Glogi, Nebojša, Pančevac – i još mnogo imena i nadimaka imao je čovek koji je glumi, ali i svemu ostalom, dao i karakter i reč. Bio je svoj i neosvojiv. Davao se kome je hteo, a zauzvrat nije tražio ništa. Svedočenja najbližih otkrivaju nepoznate detalje iz života ovog velikana: kako je kao momak radio u prodavnici muzičkih uređaja, šta mu se sve dešavalo dok je stopirao od Pančeva do Beograda, zašto mu se na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti tresla noga i kako su sve velike uloge i najveći reditelji posle toga tražili i jurili baš njega. Ovde su prvi put objavljene pesme koje je pisao za svoju dušu. U najlepšem maniru sudaraju se ispovesti mladih glumaca, koji su ga doživljavali kao ćaleta, i bardova jugoslovenske scene, koji nikada ne mogu da zaborave trenutke provedene sa njim, i na sceni i u kafani. Sudar generacija, koje je samo Glogi umeo da objedini. Zašto je odbio Anđelinu Džoli, a prihvatio da bude Draža Mihailović, šta mu je značila Crvena zvezda i koje su ga strasti, pored motora, tavli i kuvanja, još opsedale. O inspiraciji i radovanju svakodnevnim trenucima, ali i o momentima kada mu je život dodelio ulogu da se suoči sa smrću, govore njegovi prijatelji. O najvoljenijem srpskom glumcu pripovedaju Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Anica Dobra, Žarko Laušević, Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Vida Ognjenović, Nikola Pejaković, Paolo Mađeli, Jagoš Marković, Aleksandar Popovski, ali i žene s kojima se voleo, kumovi, prijatelji, ljudi koji su bili sa njim kada nije bio na sceni, kada se saplitao o sopstveni talenat i kada mu je trebalo snage da se popne na glumački tron. S kojeg nikada nije sišao. Na ovoj vrtešci reči i emocija, suze smenjuju smeh, a smeh izaziva suze. Nema zaustavljanja, fliper se igra u četiri ruke. Umeo je i da živi, a i da umre. Njegov recept nalazi se među ovim stranicama.

Ko je bila, šta je uradila i zašto je osuđena na zaborav Austrijanka Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891–1978), supruga uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, organizovala je tokom Drugog svetskog rata izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Akcija Diane Budisavljević je, po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece, predstavljala jednu od najsloženijih i nesumnjivo najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. U nadasve teškim ratnim uslovima ova hrabra žena pronašla je snage da slobodno misli i pruža aktivan građanski otpor ustaškom režimu. Po postignutim rezultatima njen otpor je imao sva obeležja herojskog dela, koje je zaslužilo svoje mesto u pozitivnom istorijskom nasleđu. Ali desilo se upravo suprotno. Čim su na scenu stupile nove komunističke vlasti, toj heroini Drugog svetskog rata u potpunosti je onemogućen rad, oduzeta joj je kartoteka, a ona је potisnuta iz istorijskog sećanja. Potiskivanje zasluga Diane Budisavljević nije tipično samo za istoriografiju socijalističke Jugoslavije. U aktuelnom zamahu istorijskog revizionizma akcija spasavanja srpske dece postala je deo „humanitarne“ politike ustaškog režima, a ustaška država jedna civilizovana država koja je vodila brigu o svojim stanovnicima, pa tako i o srpskoj deci, koju je kao državne neprijatelje i „nepodobne“ elemente najpre strpala u logore, a onda ih „humano“ iz njih spasavala. Nasuprot ovom ideološkom lažiranju istorije, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, utemeljen na izvornoj arhivskoj građi, na dnevniku Diane Budisavljević i njenoj ostavštini, recentnoj literaturi i svedočenjima savremenika, izneo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravio istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata.

Dve biografije kao prilog vojnoj istoriji srpskog naroda. Mnoge istorijske ličnosti, iako su živele u različitim vremenima, povezane su gotovo istovetnim životima, strastima, sudbinama i blagonaklonošću prema srpskom narodu. Upravo je takav slučaj, iako ih razdvaja period od pet vekova, i sa „dva naša stranca”, kako je Nikola Gilјen nazvao protagoniste svoje knjige Palmana Brahta i Henrija Mekajvera. Toliko neverovatnih sličnosti i toliko još neverovatnijih različitosti same po sebi čine autorova istorijska odmeravanja ovih dveju ličnosti izuzetno primamlјivim za čitaoce. Palman Braht je bio Nemac (komandant garde cara Dušana), a general Henri Mekajver američki i britanski državlјanin škotskog porekla koji je kao profesionalni vojnik službovao u 18 zemalјa, a između ostalog i u Srbiji, gde je u vreme Prvog srpsko-turskog rata bio komandant čitave konjice Kneževine Srbije. Obe biografije u knjizi Dva naša stranca predstavlјaju značajan doprinos Nikole Gilјena poznavanju dva izuzetno važna i interesantna vremenska perioda, ali i odavanje dužnog poštovanja zaboravlјenim ličnostima iz naše bogate istorije.

Autobiografija sportske junakinje, košarkaške reprezentativke Nataše Kovačević. Njena sudbina većini je poznata: darovita mlada žena, doživela je tešku saobraćanu nesreću u Mađarskoj, putujući sa svojim timom. Izgubila je nogu, a dva člana stručnog štaba – živote. Ali, mlada, uporna, pobedničkog duha, Nataša je istrpela sve teške nevolje, operacije, suočavanje sa prestankom sjajne karijere… I onda napravila novi podvig: sa protezom se vratila košarci! Nije odustala od novih pobeda. Od novih životnih radosti. Od punog života. Nataša je sada, u 23. godini, predsednik ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda. Nataša je simbol snage, volje, upornosti. Pobede života. Životnosti. Nataša je mlada heroina na koju se valja ugledati. Njena autobiografija, iskrena i topla, najbolje pokazuje.

Ove godine obeležava se 75 godina od smrti i 145 godina od rođenja srpskog kompozitora, dirigenta i organizatora muzičkog života Stanislava Biničkog (1872–1942). Monografija muzikološkinje Marijane Dujović rezultat je njenog višegodišnjeg istraživanja stvaralačkog puta ove znamenite ličnosti u kulturnom životu Beograda (i Srbije) prve polovine prošlog veka. Istraživanje koje je autorka obavila obuhvatilo je arhivsku građu različitih institucija kao i privatnih zaostavština. Sistematizacijom te obimne građe (dobrom delom još neistražene) došla je do novih saznanja i činjenica iz bigrafije Biničkog. Knjiga Stanislav Binički prva je monografija posvećena ovoj značajnoj ličnosti srpske muzičke kulture i predstavlja temelj za tumačenje i dalje proučavanje srpske muzičke kulture prve polovine 20. veka. iz recenzije Hristine Medić

Hohštapler je roman o stvarnom junaku koji je decenijama bio moralna vertikala španskog društva, predstavljajući se kao hrabar čovek i neustrašivi borac za demokratiju, žrtva frankizma i nacističkih logora, da bi se onda pokazalo da je reč o čoveku koji je izmislio čitavu svoju biografiju. U godinama posle Frankove smrti Enrik Marko, junak romana Hohštapler, pojavljuje se kao pripovedač svog moralno ispravnog života ispunjenog hrabrim delima, što ga čini prepoznatljivom javnom figurom i povlašćenim svedokom minulih vremena, ali i važnim akterom španskog društva u godinama tranzicije. Tek tri decenije kasnije Enrik Marko je raskrinkan kao lažov i prevarant koji je izmislio ključne detalje svoje biografije poput progona u doba frankizma ili godina provedenih u nacističkim logorima u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu. Enrik Marko živi život u više verzija, uvek uspevajući da aktuelnu verziju učini pogodnim i poželjnim delom tekućeg poltičkog, ideološkog ili društvenog trenda u španskom društvu. Da li je Enrik Marko genijalni lažov i beskrupulozni manipulator? Kakva je veza između Enrika Marka i Don Kihota? Kako je moguće prevariti sve ljude i celo društvo u vreme kada verujemo da su nam sve informacije dostupne i proverljive? Kako nastaju lažne vesti i lažne biografije? Da li je društvo želelo da bude obmanuto, a Enrik Marko svojim neprestanim izmišljanjem vlastite biografije nepogrešivo odgovarao na teme, očekivanja i fascinacije španskog društva? Uzbudljiva potraga za činjenicama jednog života i za izazovima jednog društva. Aktuelna knjiga koja se tiče svih nas.

Otkrijte kako su četiri crnogorske princeze odredile sudbinu savremene Evrope. Opčinjavajuće životne priče četiri žene - princeze i majke - koje su živele onako kako su same htele i borile se za ono u šta su verovale. Anastasija, Milica, Jelena i Zorka, četiri kćerke kralja Nikole Petrovića, bile su prelepe, slobodoumne i moderne princeze koje su živele onako kako su želele, na sreću, uvek uz podršku svog mudrog oca savremenih shvatanja. Anastasijino kršenje društvenih kodeksa, venčanje za brata sestrinog muža, razvod u četrdesetoj, Miličina inicijacija u ezoterijske evropske krugove i veze sa magovima; Jelenino preobraćenje u rimokatoličku veru i njen odnos sa Musolinijem; Zorkina žustrina i želja da postane kraljica - nisu njihove slabosti, kako bi se iz plemenske svesti moglo misliti, već najsvetliji i najlepši trenuci ženske slobode i emancipacije. Sa druge strane, ova knjiga pruža svim čitaocima otvorenog uma dosad neprevedene tekstove i izvode koji su bili bezrazložno skrivani. Ove četiri neobične, hrabre i emancipovane princeze naučile su nas ono što su uvek činile – da nikad ne zaboravimo svoje poreklo.

Originalno, autentično, veoma precizno urađen portret Vladimira Putina i velika, bogata freska razvoja i vaskrsnuća nove Rusije – to su dva isprepletena toka priče knjige “Putin – moć Rusije”. Izvanredan znalac zbivanja u Rusiji, iz koje izveštava pune tri decenije, novinar Branko Vlahović uspeo je da, mnogobrojnim činjenicama i procenama, čitaocu ponudi dinamično štivo o svemu onome što se, u poslednje dve decenije, zbivalo u Rusiji. U prvom delu knjige “Putin – moć Rusije”, odslikan je portret Vladimira Putina, od njegovog dečačkog odrastanja u radničkim stanovima u Lenjingradu, mladalačke želje da postane obaveštajac, preko braka, porodice, navika, strasti i hobija, do izrastanja u jednog od vodećih svetskih političara. Paralelno sa tim, iscrtava se i lomljiva spoljnopolitička putanja Putina i Rusije: kako se u blickrigu Krim vratio Rusiji i koje su posledice ukrajinske krize i rata, zašto se ponovo razvio hladnoratovski odnos između Amerike i Rusije, ima li Evropa svoj stav ili je vazal američke politike… U tim gibanjima svetskih dimenzija upečatljivo se pokazuju mudrost i upornost, doslednost i vizija Vladimira Putina, kao premijera i predsednika velike države. Kroz analize prelomnih događaja, začinjenih i sočnim anegdotama, uverljivo se pokazuje kako je Rusija odbijala svako tutorstvo, svaku pretnju njenoj samostalnosti i neutralnosti. Držeći taj kurs, koji se posebno ispoljio u dva rata – gruzijskom i ukrajinskom – vrlo je vidljivo kako je Putin, vizionarski i patriotski, izvukao Rusiju iz klečećeg položaja, u koju su je bili doveli Gorbačov i Jeljcin, i ponovo je podigao u zemlju velike moći. Posebno poglavlje u knjizi posvećeno je odnosima Srbije i Rusije. Tu je i pitanje Kosova, za koje je Putin odavno rekao da će postati presedan u međunarodnim odnosima. Da bi slika o osavremenjenoj najvećoj pravoslavnoj zemlji bila potpuna, Vlahović je, u drugom delu knjige, pregrštima činjenica, odslikao gibanja u ruskom društvu. Kroz poglavlja o Putinovoj borbi sa oligarsima, neizmernom prirodnom bogatstvu, od Sibira do ledenog Arktika, obnovi i uzletu ruskog naoružanja, sve do velikih boljki društva, kao što su korupcija, činovnička birokratija, alkoholizam ili “bela kuga” – stvara se veoma jasna i puna slika o životu u toj velikoj zemlji, njenim brigama, izazovima i budućnosti. Knjiga “Putin – moć Rusije” bogato je ilustrovana.

Drži me za ruku dok hodam po trotoarima, i grli me kada se ujutru probudim iz sna o majci. Šapuće mi da me niko drugi ne razume i ne pušta me da idem nikuda bez nje, podsećajući me na to da me niko nikada neće voleti kao ona. Vučem je sa sobom u restorane i barove, gde zajedno, potištene, sedimo u ćošku. Spava pored mene, a njen me topli zagrljaj poput sedativa drži ispod pokrivača u dugim, nepotrebnim satima. Tuga je sila, a ja sam potpuno bespomoćna pred njom. Sa samo četrnaest godina, Kler saznaje da su joj oba roditelja ozbiljno bolesna. Nakon što se neizbežno desi i ona ostane sama na svetu, neutešna je zbog osećanja da više nije ničija najvažnija osoba. Tek godinama kasnije, kada se zaljubi u čoveka svog života i postane majka, uspeva da se izbori sa bolom. U ovom upečatljivom i neumoljivo iskrenom prvencu, autorka nas podseća na to da smo pred gubitkom voljenih svi samo krhka bića, povezana najjednostavnijim životnim težnjama.

Mera istorije nije samo njeno mesto u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti jednog naroda, ili čovečanstva u celosti. Njena mera zapravo je njeno mesto u večnosti, iako su pojmovi večnosti i istorije na izvestan način suprotstavljeni. U tom smislu ova knjiga je i priča o istoriji kao procesu usmerenom ka večnosti i priča o večnosti kao etalonu istorije. Knjiga Krštenje Klio Nikole Giljena precizno nam objašnjava šta je istorija kao proces a šta kao nauka, i donosi nam odgovor na pitanje koji je najpravilniji pogled na istoriju kao proces i kao nauku. Ova knjiga izlaže razvitak istorijske nauke u svetu i kod nas Srba, od nastanka do savremenog doba, ali i razjašnjava neka sporna i škakljiva pitanja savremene istoriografije: da li različiti narodi mogu imati i različita tumačenja istorijskih događaja, ima li istorija smisla ako nema Boga i nečeg izvan ovozemaljskog života, zašto istorija kao proces uopšte postoji i koji je njen izvor i uzrok, kakve su neistine i grozote o Srbima pisali Hegel, Marks i Engels, zašto iz istorijskog ugla Arapi nemaju pravo na teritoriju Izraela a Jevreji imaju, da li Srbi imaju za šta da se izvinjavaju svojim neprijateljima iz prošlosti i da li istorija sme da bude „posipanje pepelom i izvinjavanje svojim dželatima“, šta je o vremenu i istoriji mislio i govorio patrijarh Pavle, na koji način Biblija objašnjava istoriju, da li je kraj sveta koji poznajemo kraj istorije i u kom smislu, da li su hrišćanske vrline, ljubav, vera i nada, smernice čoveku za putešestvije kroz istoriju, da li je istorija samo skup nasilja i zala ili put usavršavanja čoveka do Božanskog ideala, o hrišćanskoj ideji Božanskog pečata večnosti u istoriji... Ukoliko se posle knjige Krštenje Klio o ovim temama bude više razmišljalo, pisalo i raspravljalo, utoliko će njen učinak biti uspešniji.