Ne želeći da se upušta u medijske polemike i skandale, francuska književnica Mari Darjesek na optužbe za plagijat odgovara odmereno i sa distance: u svojoj najnovijoj knjizi Policijski izveštaj ona istražuje problem plagijata u književnosti kroz istoriju i otkriva da su mnogi veliki pisci iskusili optužbe za plagijat. U deset eseja ona piše o njihovom iskustvu: o Frojdovom stidu, o Selanovoj nevolji, ironiji Mandeljštajmove, ćutanju Majakovskog. Jedan esej Mari Darijesek posvetila je Danilu Kišu i polemici koja se razvila oko njegovor dela Grobnica za Borisa Davidoviča.

Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse. SADRŽAJ: Đorđo Vazari i njegovi Životi Uvod u delo Uvod u Živote Život Čimabuea, slikara firentinskog Život Đota, slikara, vajara i arhitekta firentinskog Život Jakopa dala Kuerča, vajara sijenskog Život Paola Učela, slikara firentinskog Život Mazača, slikara iz San Đovani di Valdarno Život Filipa Bruneleskija, vajara i arhitekta firentinskog Život Pjera dela Frančeska, slikara iz Borgo a san Sepolkro Život Donatela, vajara firentinskog Život Leona Batiste Albertija, arhitekta firentinskog Život Antonela da Mesina, slikara Život fra Filipa Lipija, slikara firentinskog Život Andree dal Kastanjo iz Muđela i Domenika Venecijana, slikara Život Jakopa, Đovanija i Đentilea Belinija, slikara venecijanskih Život Antonija i Pjera Polajuola, slikara i vajara firentinskih Život Sandra Botičelija, slikara firentinskog Život Andree del Verokija, slikara, vajara i arhitekta firentinskog Život Andree Mantenje, slikara mantovanskog Život Leonarda da Vinčija, slikara i vajara firentinskog Život Bramantea da Urbino, arhitekta Život Rafaela da Urbino, slikara i arhitekta Život Mikelanđela Buonarotija, slikara, vajara i arhitekta firentinskog Opis dela Ticijana da Kador, slikara Zaključak

Pratimo ga od prvih utisaka o svetu do vrha svetske nauke. U svim poglavljima - autobiografskim zapisima, znatne književne težine i vrednosti, pratimo kulturološku, tehničku istoriografsku, ratnu... povest prve polovine XX veka iz pera neposrednog učesnika i svedoka. U smeni slika detinjstva u Dalju, gimnazije u Osijeku, Tehničkog fakulteta u Beču, Beogradskog Univerziteta, Balkanskih i Prvog i Drugog svetskog rata, Srpske Akademije Nauka... jasno se nazire osnovna linija životne priče - misija, koja je od najranijih saznanja o svetu bila upravljena ka istraživanju nepoznatog, Zemljine prošlosti, naučnih radova posvećenih istraživanju klime, kalendarskoj reformi, kosmosu...

Prva književno-istorijska studija na srpskom jeziku o Đovaniju Bokaču i njegovom ključnom delu Dekameronu. Tumačenje Dekamerona u svetlu pitanja ljubavi. Precizna i detaljna analiza kulturnih i istorijskih okolnosti u kojima je Dekameron nastao, kao i kulturnoistorijskih slojeva koji su omogućili nastanak jednog od najvećih dela u istoriji svetske književnosti. Izvrsna studija o pripovedačkim postupcima na kojima su zasnovane pojedine priče u Dekameronu. Rasprava o tome kako danas čitati Dekameron i šta nam danas Dekameron govori. Dekameron: Knjiga o ljubavi je odgovor na pitanje zašto je Bokačno i dalje naš savremenik.

Ideja o objavljivanju ove knjige potekla je od mene. Na nju sam došao stalno tražeći razne podatke koje je moja sestra Ženi pronašla i objavila ne samo u svojih, ako se ne varam, 20 knjiga već i u mnogobrojnim člancima u publikacijama u Srbiji i van nje, predavanjima, radovima slatim i nagrađivanim na konkursima Saveza jevrejskih opština Jugoslavije i Srbije itd. Dok su njene knjige manje-više pristupačne (poneke na više jezika), mada su poneke rasprodate, drugi tekstovi nisu, pa je to razlog da se bar neki od njih - sve nije moguće - objave na jed-nom mestu i budu dostupne čitaocima. I njih, kao i knjige iste autorke, karakteriše dokumentovanost, navođenje izvora, jasnoća izlaganja i lep jezik kojim su pisani. Ne retko, u njima se otkrivaju nepoznate ili zaboravljene činjenice o Ijudima i događajima, ili se o njima govori drukčije nego dosad.

Knjiga sveobuhvatno i jezgrovito prati prati poreklo, životni put Nikole Tesle, njegove najvažnije pronalaske kao i najznačajnija priznanja. Fotomonografija sadrži oko 200 fotografija, od kojih se neke po prvi put prikazuju, koje u hronološkom redu predstavljaju Nikolu Teslu. Ove fotografije prati tekst sa obiljem novih i tačnih podataka. Knjiga je štampana u dvojezičnom izdanju (srpsko-engleski).

Dugogodišnji sekretar i prijatelj jednog od najvećih svetskih pisaca, Johana Volfganga Getea - Johan Peter Ekerman u ovoj knjizi ispisuje svoje uspomene vezane za godine provedene uz genijalnog pisca. Ovi razgovori nisu samo dnevničke beleške već autentičan i veoma osoben presek evropske kulture i književnosti. Na preko petsto strana, sa tri registra i mnoštvom podataka i zapažanja, ova knjiga je neizostavna lektira za sve koji proučavaju klasičnu književnu baštinu, ali i za ostale.

U knjizi koja je pred nama autor je objedinio sećanja kolega umetnika. Našla se tu i priča o tome kako je Miki Jevremović prvi Titu rekao ne, Bata Živojinović se u knjizi ispovedao kako su, svojevremeno, posle premijere filma "Neretva" u Puli on i Ljubiša Samardžić "kidnapovali" maršala i odveli ga na prijem priređen u njegovu čast, pa preživeli da o tome i pričaju. Miodrag Petrović Čkalja ispričao je autoru kako su sa Briona, gde su pred Brozom izveli predstavu "Zajednički stan", sa gostovanja išli Plavim vozom, jer drugog prevoza nije bilo, a Tito je insistirao da prespavaju, kako ne bi putovali mamurni i premoreni. Ali, našli su se tu i Đorđe Balašević, koji je takođe "svirao kod Teče", pa Bilja Krstić, Boki Milošević, Zdravko Čolić, Živan Saramandić i mnogi drugi.

Ako Bog tako bude hteo, ova skica za duhografiju Njegoša biće osnov za njegovu hagiografiju, kada ruski vladika Crne Gore, Petar Petrović Njegoš, postane i prvi srpski svetac Svete Ruske pravo­slavne crkve. - prof. dr Velimir Abramović

Divlje godine predstavlja dirljivo slavljenje jednog čoveka i njegovih mitova. U prvoj detaljnoj biografiji Toma Waitsa, Jay S. Jacobs prati sudbinu jednog od najeminentnijih američkih umetnika, čoveka koji veoma ceni privatnost i čija karijera prikazuje neobičan niz pobeda i poraza, lepote i uvrnutosti. U potrazi za ljubavlju i ličnom srećom, Waits je stvorio jedinstveno muzičko delo koje postaje sve čudnije, riskantnije i emocionalno angažovano. On je hroničar usamljenosti. On je veliki pesnik onih kojima je sreća okrenula leđa. On je prelac bajki i lažnih istorija, istrajni šaljivdžija, rođeni zabavljač, uvaženi filmski glumac, čovek koji stvara muziku u garaži. Ovo je priča o transformaciji Toma Waitsa od čoveka iz sirotinjske četvrti koji voli noćni život, do ekscentričnog gospodina seljaka, supruga i oca. Ovo je priča o tome kako je samouki pijani hipi u kaubojkama i s prljavom kapom postao čovek koji je svojim zvukom, toplinom i spremnošću da rizikuje uticao na generaciju vodećih muzičara. „Waits zaista zaslužuje privatni život. Zato sam u ovoj biografiji pokušao da poštujem granice koje se trudio da uspostavi i da se udubim u njegovu muziku i dinamičnu legendu koju je stvorio o sebi. Nisam mu vadio prljav veš iz ormana ili spekulisao o njegovom seksualnom životu. Ova knjiga slavi briljantnog pripovedača – čoveka koji se srećno preporodio kao bitnik koji nam donosi prljavi urbani šarm. I taj proces se nastavlja. Moram priznati da se mnoge stvari koje su opisane u narednim poglavljima vrlo verovatno nikad nisu dogodile – osim u mislima neodoljivog mitomana. Ali je važno shvatiti da su to i dalje vitalni delovi slagalice kakva je Tom Waits. (...) Prema legendi, Tom Waits je živeo život punim plućima, suočio se sa svojim demonima i nebrojeno puta se probudio, a da nije znao gde se nalazi. Priče o njegovim poduhvatima često su čvrsto ukorenjene u istini. A čak i kada nisu, zaista bi trebalo da budu…“

Misli, sentence i odlomci iz Ilijade i Odiseje, najvećih antičkih spevova, u izboru Dragana Lakićevića.

Monografija objavljena povodom stogodišnjice rođenja katalonskog, španskog i svetskog slikara Salvadora Dalija.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2005. godinu - svetskom godinom fizike. To je izuzetno priznanje koje savremeni svet odaje Albertu Ajnštajnu, kao jednom od najvećih fizičara 20. veka i jednom od najznačajnijih i najčuvenijih naučnika u istoriji. Ovaj velikan je tokom 1905. godine, kao mladi službenik Patentnog ureda u Bernu objavio pet naučnih radova, od kojih su pojedini predstavljali genijalne anticipacije savremenog sveta nauke, tehnike, tehnologije i uopšte civilizacije i kulture. Albert Ajnštajn (1879-1955) svojim radovima, još kao 26-ogodišnjak, izvršio je pravu revoluciju u nauci i opštem pogledu na vasionu na početku 20. veka.

„Dvadeset šestog novembra 1993. godine u Moskvi sam završila svoju knjigu Ja, Maja Plisecka... Prošlo je trinaest godina. Tokom svih tih godina neumorno mi je postavljano pitanje: ’Hoće li biti nastavka?’ Ja sam iskreno odgovarala – Zašto? Najvažnije u mom životu se već dogodilo. Može li čitaocima biti interesantna priča ruske balerine koja je napustila scenu? Pa ipak, za proteklih trinaest godina mnogo štošta se desilo. Čak, veoma mnogo...“

Ova ubedljiva knjiga upoznaje nas sa različitim Sinatrinim licima; sa njegovim ambicijama, vrlinama i demonima, ujedno postavljajući pitanje kako je Sinatrin imidž – koji čas objedinjuje neizdrživu oholost i klimavi populizam, čas najuzvišeniju plemenitost i najniže osvetničke nagone – opčinjavao zapadnu publiku toliki niz godina. Kris Rodžek veoma studiozno razmatra Sinatrin kulturološki značaj, te nam ovo delo omogućava da shvatimo fenomen popularnosti, slave i kulture na univerzalan način. Knjiga je namenjena studentima sociologije, komunikologije, kulturoloških i medijskih studija, ali u prvom redu svima onima koji su bar jednom preslušali neki Sinatrin album ili pogledali neki Sinatrin film.

Od šezdeset pete neprestano je na ovu akademiju pristizao sve veći broj mladih ljudi, bukvalno iz celog sveta. Šezdeset osme bilo ih je skoro stotinu (na oko dve stotine domaćih studenata). To nije bilo normalno, ta iznenadna koncentracija. Bilo je momenata kada je izgledalo da je to skup avanturista, desperadosa i anarhista, ali i trenutaka, kao onda kada se četvrtog dana studentske okupacije fakulteta ispred zgrade FAMU zaustavio sovjetski tenk i uperio cev u kapiju fakulteta, kada se činilo da se na jednom mestu sakupilo sve što je imalo hrabrosti na ovome svetu... ___ Trideset godina posle prvog izdanja ove knjige pokazuje se da su događaji u njoj opisani značili ne samo jedan preloman trenutak u povesti blokovske podele sveta, nego i početak jedne nove faze u istoriji jugoslovenske kinematografije: pojavu grupe sineasta koji su danas klasici filma na ovim prostorima. O svojim studijama, kolegama i uzbudljivom početku filmske karijere na čuvenoj praškoj filmskoj akademiji u vreme „praškog proleća“ Goran Marković govori već prepoznatljivim rečima kojima se odlikuje njegova uvek intrigantna proza: pitko, jednostavno, duhovito i na mahove dramatično. Junaci ove knjige su ne samo tadašnji studenti – pored Gorana Markovića još Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Rajko Grlić, Goran Paskaljević, između ostalih, nego i ne manje poznati češki profesori, oskarovci, pisci – Elmar Klos, Jan Kadar, Miloš Forman, Milan Kundera…

Nije lako definisati knjigu „Slikaj i ćuti“ Miloša Šobajića. Ona u isti mah predstavlja autobiografski spis i „autobiografiju o drugima“. Umetnik u ovoj knjizi ogoljava veliku obmanu iza koje stoje ljudi koji su se „silom uvalili u likovnu umetnost“. Šobajić ukazuje na krizu modernog čoveka, ustaje protiv destrukcije i nihilizma u svim domenima ljudskog života, postavlja bolesniku tačnu dijagnozu i upozorava na pogubne izbore, ali i na nove, spasonosne izlaze.

Herman Hese (1877–1962) odlučio je da će biti pesnik kada je imao dvanaest godina. I zaista, sve ponore i uzlete njegove izuzetne ličnosti, krize i podvige, ljubavi i izdaje, večnu pobunu protiv malograđanske površnosti i potragu za višim smislom – ceo svoj prebogat, strastven i protivrečan život uspeo je da izlije u knjige i junake koji opčinjavaju naraštaje: Sidarta, Stepski vuk, Narcis i Zlatousti, Demijan, Igra staklenih perli… Već decenijama su dela ovog dobitnika Nobelove nagrade za književnost (1946) među najčitanijima širom sveta. Stoga, kada se danas osvrnemo na njegovu mladalačku odluku, čini se da pred njim nikada nije ni stajala mogućnost drugačijeg izbora. On je morao da bude ono što je bio – pesnik. Ovo je priča o velikom piscu – Hermanu Heseu. „Izvanredna biografija!“ Frankfurter Allgemeine Zeitung „Alojs Princ znalački i uzbudljivo opisuje čoveka čiji je život obavijen velom mita.“ Bonus

Gaga Nikolić me je na mala vrata uveo u svet umetnosti kad sam imao sedam godina. Sreli smo se ponovo kad sam se, nakon izleta u slikarstvo i muziku, vratio pisanju. Gaga mi je tada svesrdno pomagao da napišem knjigu Život iza zavese o njegovom prijatelju Zoranu Radmiloviću. Ubrzo zatim snimili smo moje stihove kao poklon Goranu Sultanoviću za rođendan. Vodili smo i obične razgovore, pravio je šale na moj, ali i svoj račun, održavajući balans. Samo jednom sam uspeo da mu prodam njegov štos i platim piće. Nije se naljutio. Puštao me je u svoj život, za svoj sto. Bila je to svojevrsna akademija života i umetnosti. Učio me je koliko je nešto u životu važno, a koliko ne. Dogovorili smo i susret kad se vrati iz bolnice, slutio se nastavak stvaranja nekih zajedničkih dela. Ljudi bi rekli: Nije se dalo, bolest je bila jača. Ipak, verujem da smo se sreli. Na jedan drugačiji način, ali i dalje blizak, dok sam stvarao ovu priču. Pojavio se kroz svoje najodanije prijatelje i njegovu Milenu, pružajući mi na uvid priču o poslednjem snu. (Dušan Stojanović)

(Tajanstveni život Kriste Đorđević) Ćerka bogatog Srbina u Zagrebu, sestra od strica čuvenog slikara Save Šumanovića, kuma Miloša Crnjanskog i posrednik u njegovom povratku u zemlju, čuvar zlata Josipa Broza i Partije, jedan od osnivača paviljona ,,Cvijeta Zuzorić“, predsednika Crvenog krsta Srbije, mecena čuvenih umetnika, celu deceniju sustanarka Dobrice Ćosića. Ličnost koja je davala a nije tražila uzdarje. Pomiritelj buržuaskog Beograda i partizanskih drugova. To i mnogo drugog, uzbudljivog, zagonetnog, tajnovitog, nosio je u talasima, vremenskim menama, život gospođe Kriste Đorđević. Uvek je bila slobodna. Svoja. Nezavisna. Mudra. Gospodstvena. Racionalna. I kada je sa svojim mužem, čuvenim dr Đuricom Đorđevićem lečila narod po Srbiji, postala veza između proganjanih komunista od Beograda do Pariza, jatak znamenitim partijcima u Beogradu... ,,I tako odigrala ulogu nekakve komunističke Mata Hari“. Za sve njih, kroz sve bure, pa i one ratne, ona je bila i ostala – Gospođa. Ova knjiga prvi je odškrinuti prozor u odaje njenog vešto skrivanog i čuvanog života. I deo slojevite i istinite biografije dostojne poštovanja i klanjanja.

Monografija Poglavari srpske pravoslavne crkve urađena je u kožnom povezu u novosadskoj radionici „Meta" Ljubomira Turukala koja poseduje sertifikat umetničkog zanata broj 164, od 2009. godine, izdat od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, sa pravom korišćenja međunarodnog znaka otvorene šake koji se primenjuje kao garancija kvaliteta za proizvode umetničkih zanata. Кnjižni blok je pozlaćen posebnom tehnikom nanosa 14-to karatnog zlata, kako iz estetskih razloga, tako i u cilju da se hartija zaštiti od bakterija, čime se povećava njena dugotrajnost.

Ana Ćosić Vukić, celoživotni pratilac slavnog oca Dobrice Ćosića, radila je predano i istraživački godinama na ovom rukopisu. Otac i ćerka, doktor književnosti, sklopili su zanimljiv dogovor: da i pismeno i usmeno osvetle stvaralački čin velikog pisca. Uz ta dopisivanja i razgovore, godinama, Ana je ušla u sve tajne očevog pisanja: od inspiracije, sakupljanja građe, vajanja književnih junaka, pletenja sudbina, do izlivanja poruka i pouka knjige. Naravno, ambicija je bila da se u centru otkrivanja nađu romani sa kojima se Ćosić popeo na vrh srpske književne piramide. U tom živom, veštom preplitanju ćerkinih pitanja, koja su ponekad veoma provokativna i nimalo blagih opaski, otvara se jedna iznijansirana i višebojna slika Ćosićevog stvaralaštva. Dobrica je, ispovedajući se ćerki, rekao više nego što je uspeo decenijama pisanja i govorenja o sebi kroz brojne zaspise, intervjue, ispovedi. Ovde saznajemo prvi put kako je zaista živeo, odrastao, voleo, tugovao, strahovao i stvarao. Zahvaljujući Ani, koja je jedina to i mogla, kao najbliža i najodanija celog života, sada imamo zaokruženu priču o životu velikog pisca. Knjiga je bogato ilustrovana dosad neobjavljenim fotografijama.

Monografija Sveti Sava, pisana popularnim jezikom, namenjena je svakome ko želi da sazna više o Rastku Nemanjiću, Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu, pravniku, diplomati, svetskom putniku, utemeljivaču srpske medicine, ličnosti koja je dala ključan pečat srpskom identitetu, ali u svoje vreme i prvom kosmopoliti. U monografiji su prikazani mozaici i freske koje se smatraju najvišim dometom srpske srednjovekovne umetnosti. Pored toga, izdanje sadrži i pravu galeriju predstava Svetog Save u umetnosti, od 13. veka do danas. U knjizi je objavljeno i mnoštvo efektnih prizora i detalja sa Svete Gore, koji svedoče ne samo o drevnosti i lepoti ovog mesta, već i o viševekovnom ritmu monaškog života u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sećanja na misionarenje i čudesnu viziju Svetog Save učinila su da se natalože i druge duhovne i materijalne vrednosti, formirajući autentični kulturni ambijent jednog starog evropskog naroda… Posebno nam je zadovoljstvo što će ova lepa i poučna knjiga gospodina Borisa Stojkovskog biti objavljena na stotu godišnjicu ujedinjenja Srpske crkve, koja se obeležavala 1920. godine, i u vreme kada se kraju privode radovi na jedinoj monaškoj obitelji u našoj zemlji, upravo posvećenoj Svetom Savi – manastiru Kuveždinu, podignutom 1520. godine. Sa molitvenim željama i nadom da će ponovo opisan životni put Svetoga Save poslužiti kao ohrabrenje i inspiracija ovdašnjoj čitalačkoj javnosti, najtoplije preporučujemo ovo izdanje. Episkop sremski Vasilije O životu Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i pokretača naše stradalničke i slavne istorije, pisali su još od vremena prvih žitija Teodosija i Domentijana mnogi naši i svetski ugledni autori. Savin životopis je nepresušno nadahnuće. Svako pokoljenje umelo je, od Savinog doba do danas, da štedro iznedri svoje priloge toj inspiraciji, nadovezujući se na ovu impresivnu tradiciju koja predstavlja temelj našeg kulturnog identiteta. U ovoj je knjizi ono izraženo na savremen način, blizak profilu današnje čitalačke publike: koncizno i dato kroz popularnu interpretaciju modernih naučnih saznanja. Uz to, obogaćeno je uspelim likovnim prilozima, koji čitalačkoj mašti pružaju dodatni podsticaj za traženje novih odgovora na večite duhovne i egzistencijalne teme. Episkop remezijanski Stefan Sveti Sava je, van svake sumnje, otac, pa i na neki način tvorac celokupnog srpskog identiteta. Svestrana ličnost, renesansni čovek dva stoleća pre renesanse, pisac, diplomata, arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Najmanje što možemo učiniti da mu se za sve odužimo jeste da mu posvetimo jedno ovakvo delo! Autor Boris Stojkovski Prva sveobuhvatna, bogato ilustrovana monografija o Svetom Savi, najznačajnijoj ličnosti srpske istorije od srednjeg veka do našeg doba. Urednik Srđan Ercegan

Povodom 200 godina od rođenja Dostojevskog, spremili smo istorijat porodice Dostojevski, iz pera njegove ćerke Ljubov. Knjiga je pisana na francuskom jeziku, 1921. godine, povodom obeleževanja stogodišnjice slavnog pisca.

„Ono što je sjajno u rokenrolu jeste činjenica da neko poput mene može postati zvezda.“ Elton Džon „Knjiga koja pomera granice. Film Roketmen je tačna ali skromna skica koja nije ni zagrebala površinu onoga što obuhvataju ovi memoari. Ovo nije knjiga o šokantnim detaljima koji su dospevali na naslovne stranice magazine već o mukotrpnom putu do spoznaje o svom životu.“ New York Times