● Intimne priče iz preduzetničkog života ● Kako se pokreće i gradi biznis na primeru KupujemProdajem Ova knjiga sadrži lične priče o iskustvima iz preduzetničkog života: o emigraciji i nesigurnosti posla, o tome kako se probudio preduzetnik i kako se rodila želja za ulaganjem u Srbiju, kako je nastao i gradio se KupujemProdajem; o poslovnoj borbi, problemima (medvedima) koji su dovodili do uvida i uzrastanja preduzetnika u menadžera i poslovnog lidera. Za svakoga ko je žedan vrednih iskustava ove priče su izvori znanja, spoznaja i emocija: o osnivanju i uzdizanju sopstvene kompanije, radu u velikoj i maloj firmi, o pregovorima sa investitorima, upravljanju ljudima. A za one koje interesuje šta je u glavi njihovih šefova, menadžera, direktora, i kroz koje prepreke, neretko mentalne, prolaze ti ljudi – Medvedi su pravo otkriće. “Osamdeset pet priča zen konciznosti vrednih nekoliko tradicionalnih priručnika. Kao kod Bukovskog, varljivo jednostavne, samo dobijaju na dubini ponovnim čitanjem. Ispisane stilom koji je pravo osveženje u domaćoj poslovnoj literaturi, zrače autentično moderno i ’svetski’: jednostavno ali aforistično, koncizno ali duboko, jasno ali vredno.“ Lazar Džamić Na početku puta, prvog radnog dana u Holandiji, kolega me je uveo i pokazao mi radni sto i računar, a na računaru – Windows na holandskom. Engleski sa intervjua više niko nije pominjao. U jednom trenutku potom dolazi šef, poziva me u svoju kancelariju. I onda mi kaže – dobijam otkaz.

Tokom života ispunjenog smislom i brojnim dostignućima Mišel Obama je postala ikona našeg doba. Kao prva dama Sjedinjenih Američkih Država – prva Afroamerikanka koja se našla u toj ulozi – doprinela je da Bela kuća postane otvorenija i gostoljubivija nego pre, a istovremeno se istakla kao uticajna zagovornica prava žena i devojčica u Americi i širom sveta, uticala da porodice usvoje zdravije i aktivnije životne navike i stajala uz supruga dok je predvodio Ameriku u teškim trenucima. Za to vreme nam je pokazala i svoju ljudsku stranu, bilo da uspešno pleše ili briljira u zabavnoj emisiji. No, pri svemu tome je pod neumoljivim medijskim reflektorima vaspitala dve ćerke koje stoje čvrsto na zemlji. U svojim memoarima, delu prožetom dubokim promišljanjima predstavljenim tečnim stilom koji čitaoca vuče da čita dalje, Mišel Obama nas polako, sigurnom rukom veštog pripovedača uvodi u svoj svet dok opisuje iskustva koja su je oblikovala – od detinjstva na Južnoj strani u Čikagu preko karijere izvršne direktorke koja žonglira između majičinstva i posla do života na najpoznatijoj adresi na svetu. S iskrenošću koja se prepoznaje već nakon prvih redova, živo i duhovito, ona govori o pobedama i razočaranjima, kako javnim tako i ličnim, dok nam iznosi priču svog života onako kako ju je živela – svojim rečima i pod svojim uslovima. Topla, pametna i otvorena, Moja priča je veoma lično svođenje računa žene koja se dušom i razumom stalno opirala očekivanjima – i koja nas nadahnjuje da uradimo isto.

U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac

U istoriji čovečanstva malo je onih stvaralaca o čijim se delima do današnjih dana govori sa posebnom pažnjom. Od Vazarija pa sve do XXI veka, Leonardo da Vinči ne prestaje da izaziva pažnju u celom svetu. Iako je poznato da je imao više nedovršenih projekata, nacrta i skica nego završenih slika, nesumnjivo je da Mona Liza i Tajna večera zauzimaju izuzetno mesto u istoriji umetnosti. Jedan mit, ili pak istina, govori o poslednjim rečima Leonarda: Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima. U ovim rečima ne otkriva se samo podatak da za života nije objavljeno nijedno njegovo delo, niti da je neki pronalazak ili izum bio otelotvoren, već i skromnost kao ideal „velikog čoveka“. Ovo je knjiga o jedinstvenom umetniku i naučniku, o svevremenom i univerzalnom geniju renesanse...

Ovo je knjiga o jednom velikom glumcu. Ali nije baš uobičajena glumačka biografija. Režirana je tako da čitalac kroz priču o Bodi proživi i svoje detinjstvo, seti se snova, ljubavi, prijatelja, uspeha i zabluda, i pokuša da bolje razume svoju ulogu na sceni života. Još kao beba sa loknicama i krofnastim obrazima Boda je na tu scenu stupio u kostimu, kao neko ko će biti ono što jeste pretvarajući se u nekog drugog – mama mu je vezivala mašnice i oblačila haljinice. Imitacijom Bulidže sam je sebi zakovao keca u dnevniku iz tehničkog crtanja. Upisao je Akademiju i posle sedam dana ju je napustio. Bio je Mića Šaft, Šule, Doktor za probleme, Kustudić, Vučina, Cane pilot, Dikan, Drug Uča, Paralaža Mita, Šilja, Veliki Štrumpf, Zmaj Ognjen, Marko Kraljević, Kiza... Trebalo mu je za to trideset godina. Ali ni to mu nije bilo dovoljno pa je umeo da se pretvori i u dva potpuno različita lika – iste večeri, u dva pozorišta. A između uloga teče jedna životna priča koja mami osmeh, budi emocije, golica nas po uspomenama. Uzbudljiva, verodostojna, lekovito zabavna i duhovita. Jer ona nije samo biografija glumca – ona je knjiga o Bodi.

Ogist Roden, proslavljeni i vremešni vajar, završava svog „Mislioca” 1902, dok u isto vreme Rajner Marija Rilke, mladi nemački pesnik neobuzdanih snova i praznih džepova, dolazi u Pariz kako bi napisao monografiju o Rodenu, svom umetničkom uzoru. Tada započinje jedna od najintrigantnijih priča u modernoj umetnosti i književnosti – priča o prijateljstvu dvojice stvaralaca, mentora i učenika, o odnosu koji je inspirisao Rilkeov poetički zaokret, neke od njegovih najboljih pesama i čuvena Pisma mladom pesniku. Kako treba živeti – pitanje je koje odjekuje Pismima, a odgovor na to pitanje uobličen je upravo Rodenovim uticajem na mladu pesničku dušu i njegovom životnom filozofijom. Moraš da promeniš svoj život ne predstavlja iscrpnu biografiju dvojice umetnika, već njihov živopisan portret u sam osvit modernizma, sa akcentom na međusobnom odnosu i stvaralačkom uticaju, kao i odnosu sa drugim umetnicima poput Pola Sezana, Anrija Matisa, Klarom Vesthof, Kamil Klodel, Lu Salome itd. Rejčel Korbet ovim delom ne samo da osvetljava mnogima nepoznatu vezu između Rilkea i Rodena nego i produbljuje shvatanje o prirodi same umetnosti i mestu koje ona zauzima u našem životu. Prevod sa engleskog: Slobodan Ivanović

Svojom prvom knjihom „Ja, Pink Panter: ispovest“ Olivera Ćirković je „zapalila“ region. Otvorila je pitanja koja se u mnogim društvima smatraju tabuom. Kao što je nekada „zakucavala“ poene u košarkaškom obruču, tako je svojom ispovešću uzdrmala javnost, prenula je, „zaljuljala učmalu baru društvene stvarnosti“, kako često zna da kaže. U iskrenoj zatvorskoj ispovesti bivša košarkaška reprezentativka SFRJ, najbolja strana košarkašica Grčke i famozna liderka misterioznih Pink Pantera podelila je javnost kao što to niko nije učinio u skorije vreme. Svojom ispovešću razdrmala je društvenu hipokriziju, energično i brzo, kako sam ona to ume. Čitaoci su sa lakoćom razumeli njena poimanja pravde i nepravde, morala i nemorala. Jedino ona slobodno govori i o najškakljivijim temama. Kako? Odgovor možete pronaći u drugom delu knjige „Ja, Pink Panter“. Olivera jasno kaže: „Ova knjiga nije ni hvalisanje, ni pokajanje, ni pravdanje, niti traganje za krivcem. Ona nikako nije promocija kriminala, niti njenih aktera, iako su većina njih moji prijatelji kojih se ne odričem ni danas kada je naše živote razdvojila sudbina. Opisala sam ih sa ljubavlju, jer sam samo nju osećala dok smo bili jedno malo ’umetničko društvo’ koje je prkosilo modernim vremenima i međuljudskim odnosima punim koristoljublja.“ Knjiga je uzbudljivo štivo, pisano sa puno strasti, i čitalac ne primećuje kojom brzinom lista stranice dok žuri ka kraju. A njen kraj je zapravo početak jednog novog života poznate košarkašice i Pink Panterke, kojoj je aktivizam sledeća smernica, a razbijanje predrasuda i malograđanskog licemerja – sledeća utakmica. Zidine zatvora u kojem je boravila, stražari, cimerke, sabraća u kriminalu, situacije u kojima se nalazila i drame kroz koje je prolazila psihološki su obojeni i opisani sa hirurškom preciznošću. Otvorenog uma pročitajte ovaj bestseler godine.

Priče o životu, smrti i neurohirurgiji. Knjiga godine: New York Times Book Review, Washington Post, Sunday Times. „Opčinjavajući memoari o izuzetnoj karijeri, o usponima i padovima vrhunskog lekara.“ Seattle Times Kako se oseća čovek kada drži nečiji život u svojim rukama, kada skalpelom zaseče tamo gde se stvaraju misli, osećanja, gde se nalaze razum i svest? Kako da živite sa posledicama operacije koja je nekome trebalo da spasi život, a sve ide naopako? Sa izuzetnim saosećanjem i iskrenošću vodeći britanski neurohirurg Henri Marš otkriva radost zbog uspeha, duboko emotivne trijumfe, zastrašujuće katastrofe, gorko žaljenje i trenutke crnog humora koji karakterišu život neurohirurga. Ne nauditi pruža nezaboravan uvid u bezbrojne ljudske drame koje se odvijaju u odnosu lekar – pacijent. Pre svega, to je lekcija o potrebi za nadom kada se suočavamo sa najtežim odlukama u životu. „Bolno iskren kada govori o greškama koje mogu uništiti mozak, veoma odmeren dok govori o napetim vezama između doktora i pacijenta, nemilosrdan prema birokratskim bolničkim upravama, Marš nam predstavlja umetnost vrhunske medicine i podiže naš duh. Izvanredno dostignuće.“ Ijan Makjuan „Ne nauditi nudi uvid u život doktora i dileme sa kojima se suočavaju dok mi s punim poverenjem polažemo svoje prevelike nade u njihove ruke.“ Washington Post „Intimna, saosećajna i povremeno zastrašujuća knjiga. Autor piše sa neobičnim snagom i iskrenošću.“ New York Times

Ima razloga zašto je Stiven King jedan od najčitanijih pisaca na svetu: on piše knjige koje vas uvlače u sebe i koje je nemoguće ispustiti iz ruku. Ova vrhunska knjiga predstavlja svestrani i praktični prikaz spisateljskog zanata. Kingovi saveti utemeljeni su na živopisnim uspomenama iz detinjstva, prvim koracima, mukotrpnom početku karijere, zamalo kobnoj saobraćajnoj nesreći iz 1999. godine i neraskidivoj vezi između pisanja i života. Pisanje nema veze s pravljenjem para, sticanjem slave, gomilanjem seksualnih uspeha ili širenjem kruga prijatelja. Na kraju se svodi na obogaćivanje života onih koji će čitati vaše delo, i sopstvenog. Tiče se ustajanja, oporavljanja i prevazilaženja teškoća. Tiče se dostizanja sreće. Jedan deo ove knjige – možda i preveliki – opisuje kako sam naučio to da radim. Veliki deo nje govori vam kako da to radite bolje. Ostatak – verovatno najbolji deo – jeste dozvola da se bavite spisateljskom delatnošću. Možete da pišete, trebalo bi da pišete i pisaćete ako ste dovoljno hrabri. Pisanje je magija. Ono je, kao i svaka stvaralačka umetnost, voda života. Voda je besplatna. Zato pijte. Pijte dok se ne napijete.

Životna priča i umetnička biografija najveće dive jugoslovenske scene. Milena Dravić priča o svom detinjstvu, strahovima, sazrevanju, o svojoj glumi, glumcima i režiserima, o lepom i strašnom u životu na sceni i iza nje, o Draganu. O njoj govore doajeni filma, književnosti i pozorišta: Duško Kovačević, Ljubomir Simović, Radoslav Zelenović, Puriša Đorđević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Milan Jelić, Goran Paskaljević, Dušan Makavejev, Milan Vlajčić, Milena Zupančić, Milan Karadžić, Stefan Arsenijević, Miloš Radivojević, Branka Petrić, Zdravko Šotra, Nenad Polimac, Aleksandar Milosavljević. A od ispovednih priča najveće glumice i svedočanstava o njoj Tatjana Nježić gradi jedinstvenu raskošno ilustrovanu pripovest o umetnici blistavog dara i nesvakidašnje ličnosti, koja je dosegnula vrhove kulturnog života i stvaralaštva na našim prostorima. „Milena Dravić je ime i prezime srpskog i jugoslovenskog filma, osmeh generacija i generacija koje su je volele u nezaboravnim ulogama, sa darom, toplinom i šarmom neponovljivim u nekom skorijem vremenu.“ Dušan Kovačević „Milena je smisao ovoga našega umjetničkog traženja istine i svakako netko tko je najviše poletio u nadnaravno i nepoznato i apstraktno, od svih nas koji smo se bavili kazalištem i filmom u cijeloj bivšoj Jugoslaviji.“ Rade Šerbedžija „Kultura, nacija, pokolenja – svi će je pamtiti po lepom. Ono što nije bilo lepo, to su njena lična iskustva. Sve što je lepo, to je darivala svima nama.“ Dejan Mijač „Moji najbolji filmovi su filmovi Milene Dravić.“ Puriša Đorđević

Svedočanstvo jedne devojčice o životu u koncentracionom logoru. Prvo su nas odveli na kupanje, gde su nam uzeli sve što smo imali. Nije nam ostalo doslovce ništa. Već sam se polako navikla na te obrijane glave, ali prvi utisak je bio zastrašujuć. Nisam mogla da prepoznam ni sopstvenu majku dok joj nisam čula glas. Godine 1941. dvanaestogodišnja Helga Vajs i njeni roditelji bili su primorani da se oproste od svog doma, svojih rođaka i svega što su do tada znali – bili su internirani u nacistički koncentracioni logor u Terezinu. Naredne tri godine, Helga je uspevala da beleži svoja svedočanstva o preživljavanju porodice i ljudi koji su joj u logoru postali prijatelji. A onda su poslati u Aušvic. Njen dnevnik je ostao sakriven u pukotini jednog zida. Helga je bila jedno od malobrojne jevrejske dece iz Praga koje je preživelo holokaust. Posle rata uspela je da dođe u posed svojih dnevničkih beleški i dopuni ih potonjim iskustvima i promišljanjima. Tako je nastalo jedno od najslikovitijih i najupečatljivijih direktnih svedočanstava o holokaustu koje smo do danas otkrili. „Dnevnik Ane Frank završava se kada njena porodica biva odvedena u koncentracioni logor – Helgin dnevnik započinje na tom mestu. Pred nama je beleška deteta o životu unutar zidina fabrike smrti. Ona šalje zrak svetlosti kroz dugu, crnu noć.“ - Daily Expres „Prenoseći neustrašivu volju da se izdrži u uslovima zapanjujuće surovosti Helga je pokazala retku sposobnost da u takvim uslovima zadrži moć najprefinjenijih zapažanja i pronađe prave reči da nam ih prenese – iz sećanja u istoriju.“ - New Statesman

Razgovor sa jedinim živim svedokom Prinčeve izolacije u Toponici, dr Urošem Jekićem, lekarom neuropsihijatrom, počinjemo pitanjem: Da li je Đorđe Karađorđević bio lud? Profesor se na glas smeje, verovatno iznenađen pitanjem. Ma kakvi, nije bio lud i to su svi znali i onda kada su ga uputili u Toponicu. To je, naprosto, bila jedna politička dijagnoza. Smetao je...

900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti.

Možda će mojim čitaocima, ipak, biti neobično kako sam gotovo u kontinuitetu komentarisao teme ne samo iz mog profesionalnog djelokruga već i iz ovdašnje društvene stvarnosti. I pored toga što sam decenijama bio u inostranstvu, na strani, neprekidno sam pratio šta se ovdje dešavalo. Tokom tranzicione krize, ratova i sankcija od devedesetih godina prošlog vijeka, svake godine sam dolazio i u Srbiju i u Crnu Goru. Moja životna priča u velikoj mjeri ticala se odlazaka i povrataka. I kad nijesam bio ovdje, bilo je to prisustvo odsutnog. Pripadnost je učinila svoje, pripadnost svojima. A kad sam ponovo pročitao razgovore koje sam naslovio Tako sam govorio, učinilo mi se da su oni postali dio moje autobiografije, one unutrašnje, skrivene i potisnute. Bio sam ubijeđen da ljudi sa pogledom sa strane mogu da vide bolje od onih koji su se nalazili na takozvanom balkanskom buretu baruta. Tako sam i sebe doživljavao kao svjedoka. Što se tiče moga dugogodišnjeg stranstvovanja, ono se okončalo. Vratio sam se odakle sam i otišao. Živim u Beogradu i Herceg-Novom. Tako se uspostavlja krug moga životopisa. U duhu slučaja komedijanta liječim ne samo svoje pacijente nego i sebe sama. Moja sadašnja istraživačka preokupacija je starost i kako je osporiti i usporiti. To je pokušaj nepristajanja na diktat prirode. Mojim čitaocima poručujem: nema mnogo smisla gledanje i vraćanje unazad. Okrenuti se danima koji dolaze dio je umnog egzistencijalnog umijeća. A ono što je svakako neophodno – to je čuvanje zdravlja. Preventivna medicina je za to apsolutno ključna. To bi morali da shvate svi koji hoće da odbrane od bolesti svoje tijelo i svoje ljudsko trajanje. Riječ je o filozofiji postojanja i osmišljenom stilu življenja.

Prva knjiga memoara Dragoljuba Mićunovića. Uzbudljiva slika istorijskih, političkih, ideoloških, društvenih i kulturnih prilika i neprilika, lomova i izazova u najvećem delu XX veka. Prva knjiga memoara obuhvata period od 1930. do decembra 1990. godine. Pričajući o događajima u kojima je bio svedok i učesnik, Mićunović rekonstruiše zbivanja od predratnog Skoplja, Drugog svetskog rata u unutrašnjosti Srbije i dolaska nove vlasti, 1948, hapšenja i Golog otoka, Kruševca pedesetih, preko Beograda pedesetih i šezdesetih godina, dramatičnih zbivanja 1968. i policijskih i političkih progona i pritisaka tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, godina provedenih u Nemačkoj, sve do pada Berlinskog zida i obnove političkih stranaka i višepartijskog sistema. Stotine događaja, preko hiljadu ličnosti. Zanimljivi uvidi, utemeljena rekonstrukcija zbivanja, nova slika poznatih događaja, iskustvo minulog vremena. Izazov za savremenike, svedočanstvo protiv zaborava.

Oklopdžić-Marković (prepiska 2003-2007) Zahvaljujući neodlučnosti Gorana Markovića da na svom računaru pritisne dugme DELETE, što nije učinio iz njemu potpuno nejasnih razloga, pred naše oči stiže iskrena, intimna elektronska prepiska između dvojice sagovornika koji nisu razmišljali o tome da ona ikada može biti izložena očima javnosti. U pismima književnika Milana Oklopdžića i reditelja Gorana Markovića se pominju dvojici sabesednika bliski ljudi, razni poznanici, javne ličnosti i druge osobe koje su sačinjavale njihov svet. Autori pisama nisu kontrolisali svoje reči, govorili su upravo ono što su u tim trenucima osećali, pa se prepiska može smatrati apsolutno iskrenom i prostodušnom.

Lepotica, televizijska zvezda, medijski fenomen ili samo ranjiva žena koja je celog života tražila ljubav? Suzana Mančić u romansiranoj biografiji, u kojoj su promenjena svega tri imena, otkriva pravo lice, s iskrenošću kakvu niko nije očekivao... Hrabra kao i uvek, u ovoj intrigantnoj priči Suzana Mančić nije sakrila ništa. Tu su ljubavi, razočaranja, tajne veze sa nekim oženjenim i nekim veoma poznatim muškarcima. Tu je niz srećnih i teških trenutaka tokom njene tridesetogodišnje karijere, čiji su najsvetliji trenuci već pomalo zaboravljeni. Tu je i intriga oko ukradenih kaseta, koja kao da kopka celokupnu javnost. Među koricama autobiografskog romana Neukrotivo srce nalazi se i tajna zašto su Suzani Mančić muškarci celog života pili sa dlana, šta misli o sreći, lepoti, vezama − onim dugim i onim za jednu noć − porodici, ljubavi, braku, ali i kakvo je naličje slave... U ovoj uzbudljivoj priči u kojoj se, iz stranice u stranicu, smenjuju smeh, suze i strast, publika koja je Suzanu Mančić uvek volela uživaće − do kraja.

"Nisam krio slabosti niti vrline mojih savremenika, ali nisam bio ni indiskretan i zajedljiv savremenik." Za više od pola veka svoje pozorišne karijere i intelektualnog angažmana Jovan Ćirilov upoznao je ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva… Ovo su priče u kojima je autor ispisivao svoje iskustvo u susretu sa njima, često iskošeno, nesvakidašnje, uz mnoge pojedinosti koje niko drugi još nije zabeležio. Događaji, trenuci, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi, zadovoljiće radoznalost čitalaca raznih profila i interesovanja jer predstavljaju svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života kod nas i u svetu. Više od tri stotine portreta slavnih ličnosti različitih profesija, sa svih kontinenata, u dve knjige ovog jedinstvenog svedočanstva!

Milovan Milovanović (1863-1912), uprkos brojnim preprekama na koje je nailazio u Srbiji i inostranstvu, je stekao priznanja kao izuzetno sposoban diplomata koji je neprekidno izbegavao put koji bi vodio vojnom sukobu; postao je čuven po primernoj aktivnosti u rešavanju krize nastale usled grube i nagle austrougarske aneksije pretežno Srbima nastanjenih oblasti Bosne 1908, kao i po doslednom, strpljivom radu na organizovanju saveza balkanskih država u borbi protiv Otomanskog carstva.

U romanu Afrikanac čitalac zaranja u jedan fantastičan svet u kome su književni junaci carevi i predsednici, princeze i vračevi, pesnici i avanturisti, gerilci i ambasadori, svet koji vrvi od mitomana, erotomana, srebroljubaca i medjunarodnih licemera, među kojima ima i ličnosti koje su obeležile možda najuzbudljiviju epohu savremene afričke istorije. Uverljivost kojom su opisani potiče iz činjenice kojom se može pohvaliti malo koji pisac – lično ih je poznavao. Pustolovine koje se od onih u pikarskom romanu razlikuju jedino po tome što su stvarno doživljene idealno odgovaraju živopisnom ambijentu "crnog kontinenta": visoke planine, široke reke, prašume, jezera velika kao mora... U Afrikancu se pokreću i značajna mitološka, antropološka, pa i filozofska pitanja o pokidanim vezama savremenog čoveka ne samo sa svojom prošlošću, već i sa prirodom, o različitoj strukturi znanja, o lažnoj humanosti "dobrotvoraca" i nadmenosti osvajača i, najzad, o samom smislu razvoja čovečanstva. Kao da ste usred Afrike, ošamutiće vas boje i mirisi – nećete biti sasvim sigurni da li o njoj čitate ili je udišete!

Neverovatna životna priča pustinjskog nomada. VARIS DIRIJE je pobegla od tegobnog života u afričkoj pustinji kao mlađa tinejdžerka, siromašna i nepismena, s jednom jedinom otrcanom maramom. Danas živi u Njujorku, vrhunska je svetska manekenka i specijalni ambasador Ujedinjenih nacija; putuje svetom kao rečit i strastven borac za ljudska prava. U ovoj značajnoj i sadržajnoj knjizi iz prve ruke nam priča o svojoj dramatičnoj i nadahnutoj odiseji. "Izvanredna hrabrost... najlepše nadahnuće za svakoga." - Elton Džon "Priča koja teče s kontinenta na kontinent, obuhvata svetove ljudskog iskustva i ljudskog bola... Varis Dirije je nekad bila žrtva, ali to nikada više neće biti. Ona se još bori, još uvek se pomoću svoje lepote i hrabrosti, onako kako zna i ume, bori za pravdu." - Sunday Express "S pet godina je obrezana, s dvanaest je pobegla od ugovorenog braka, a kao devojka postala je model s Pirelijevog kalendara. Danas je Varis Dirije ambasador Ujedinjenih nacija." - Observer "Rođena u nomadskom plemenu u Somaliji, pre nego što je postala vrhunska manekenka preživela je genitalno sakaćenje i bliski susret s lavom... Sada je ambasador Ujedinjenih nacija. Njeni šarm i hrabrost mogu poslužiti za primer." - Company "Njen prvi posao bilo je snimanje za Pirelijev kalendar – s Terensom Donovanom – zajedno s mladom nepoznatom devojkom iz Stretema, po imenu Naomi Kembel... Sada je pisac knjige objavljene na četrnaest jezika, koja je tako oduševila Eltona Džona da je otkupio prava za snimanje filma." - The Times "Izuzetno dramatična i dirljiva priča." - Kirkus Reviews

Raznorazni mediji trude se da romantizuju pank, da ga učine prijemčivijim. Klasna pobuna u Engleskoj pretvorila se u modni pokret svetskih razmera. Seks Pistolsi su bili pankerski idoli, a cinični heroj panka bio je Džoni Roten. Sedamnaest godina kasnije, Džon Lidon se osvrće na sopstvenu prošlost, na Seks Pistolse i na buntovnički no future stav toga vremena. Ovo nije knjiga samo o muzici - Roten je usmena istorija panka:ljutita, duhovita, iskrene, potresna; ova knjiga vri od energije. Malkom Meklaren, Sid Višis, Krisi Hajnd, Bili Ajdol, London i Engleska kasnih sedamdesetih, nastanak i propast Pistolsa... Sve ovo se nalazi u možda najboljoj knjizi o muzici i kulturi mladih, čija najšokantnija ličnost jeste sam autor. "Neprocenjivo... objašnjava ono kratko vreme sjajne muzike i silovitih društvenih promena." - San Francisko Chronicle "Knjiga koja je živa u samoj svojoj srži... Prepuno zajedljivog, oštrog i samosvesnog duha." - New Yorker "Gnevni irski pesnik... Lidon očigledno poseduje britku duhovitost i nesvakidašnju pronicljivost." - Washington Post Book World "Ulični filozof čiji dikensovski koreni blistaju bojama poput Džojsovih." - Rolling Stone

Amerika obožava Baraka Obamu a fascinirana je njegovom suprugom Mišel. Ko je žena koju zbog izuzetne elegancije nazivaju „naslednicom Džeki Kenedi“, a čiju energiju, hrabrost i ambiciju porede sa Elenor Ruzvelt? Knjiga autorke Elizabet Lajtfut predstavlja aktuelnu prvu damu SAD kroz mnoštvo zanimljivih detalja vezanih za njeno detinjstvo u Čikagu, školovanje na Prinstonu i Harvardu i uspešnu advokatsku karijeru...

Četrdeset godina posle njihovog osnivanja u neuglednom podrumčetu londonske Kineske četvrti, pojavljuje se prva zaokružena biografija najlegendarnije svetske rok grupe – Led Zeppelin. Bio je to poslednji veliki bend šezdesetih i prvi veliki bend sedamdesetih godina prošlog veka. Nastao je iz pepela sastava Yardbirds da bi postao jedna od najprodavanijih rok grupa svih vremena. Mik Vol, cenjeni rok kritičar i nekadašnji saradnik i Džimija Pejdža i Roberta Planta, nepokolebljivo pripoveda priču o bendu koji je ispisao pravila raskalašnog života na turnejama i, na kraju, to platio tragedijom, zavisnostima od droge i smrću. Kada su divovi hodali Zemljom prvi put otkriva pravu dubinu dugogodišnjeg zanimanja vođe grupe Džimija Pejdža za okultno, i zalazi iza scene iznoseći istinu o njihovom pompezno najavljivanom, ali i spektakularno isplaniranom povratku u londonskoj areni O2. Vol iznosi životne priče pet ličnosti koje su san o grupi Led ­Zeppelin pretvorile u još neverovatniju i teško prihvatljivu stvarnost: Pejdža, Planta, Džona Pola Džonsa, Džona Bonema i njihovog ozloglašenog menadžera Pitera Granta. Iznad svega, Kada su divovi hodali Zemljom je knjiga koja saopštava celovitu, očaravajuću sagu o grupi Led Zeppelin iznutra, a piše je neko ko poznaje Džimija Pejdža više od dvadeset godina. Ovo delo je vrhunac dugogodišnjeg istraživačkog rada baziranog ne samo na pojedinačnim intervjuima koje je autor Mik Vol vodio sa svim članovima benda tokom godina (kao i sa onima koji su ih poznavali i radili za njih) već i na uvidu kakav samo tri decenije provedene u muzičkoj industriji, uz njene najznačajnije umetnike, mogu pružiti.