ГРАДАЦ 14 / 15 1977 Издаје ДОМ КУЛТУРЕ ЧАЧАК ТРГ УСТАНКА 1 Главни и одговорни уредник ТОМИСЛАВ ЂУРЂИЋ ОВАЈ БРОЈ ГРАДЦА посвећен је стваралаштву некадашњих и садашњих ученика и професора Гимназије `Филип Филиповић`, у Чачку !!! У партизанским и пролетерским јединицама или на одговорним функцијама током НОР-а налазило се 720 њених ученика. У току рата погинуло их је 378, а 2О бораца који су седели у клупама Чачанске гимназије, проглашено је за народне хероје ... ! ............................................................ БРОЈ 14 - 15, ЈАНУАР - АПРИЛ 1977. ГОДИНЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 152 СТРАНЕ НА ПОЛЕЂИНИ ЗАДЊИХ КОРИЦА МАЛА МРЉА ДОБРО ОЧУВАНО, ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ НИ ОТВАРАНО НИ ЧИТАНО, само што је од времена и стајања добило патину !!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!! Р е т к о *************

dečje novine, korice min. pohabane po ivicama, neki primerci potpisani, jedna sveska žvrljana po zadnjoj korici, po 34 str.,meki povez,22cm, š s58

DELO Novembar 1974 Godina XX broj 11 FENOMENOLOGIJA danas UMETNOST ............................................................. Uređivački odbor Časopisa: DRAGOŠ KALAJIĆ itd. !!!!!!! BROŠ LATINICA Od 1283-1453 STRANE Pažnja !!!!!!!!1 NERASEČENE STRANICE KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!!!1

K016

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još

Bebi ulje za pelensku regiju – organskog porekla, prikladno za meku kožu bebe obogaćen je maslinovim uljem i ne treba ga ispirati. Omekšava i revitalizuje kožu i doprinosi obnavljanju ćelija. Maslinovo ulje omekšava, hidrira i umiruje. Istovremeno revitalizuje kožu, zbog izuzetnog sadržaja oleinske kiseline (omega-9) i visokog nivoa vitamina A, C, D i E. Maslinovo ulje je bogato vitaminom E koji pomaže obnavljanje ćelija. Dermatološki je testiran i ne sadrži alergene, mirise ili konzervanse. Bebi ulje za pelensku regiju – organskog porekla, prikladno za meku kožu bebe obogaćen je maslinovim uljem i ne treba ga ispirati. Omekšava i revitalizira kožu i doprinosi obnavljanju ćelija. Maslinovo ulje omekšava, hidrira i umiruje. Istovremeno revitalizuje kožu, zbog izuzetnog sadržaja oleinske kiseline (omega-9) i visokog nivoa vitamina A, C, D i E. Maslinovo ulje je bogato vitaminom E koji pomaže obnavljanje ćelija. Dermatološki je testiran i ne sadrži alergene, mirise ili konzervanse. Sadrži 100% sastojaka prirodnog porekla i obogaćen je sa 50% organskog maslinovog ulja.* *Ovaj proizvod je Cosmos Organic sertifikovan od strane Cosmecert u skladu sa Cosmos standardom dostupan na: https://cosmos-standard.org Način primene Dobro protresite bočicu pre upotrebe. Da biste očistili bebinu kožu pod pelenama: sa svakom promenom pelena, stavite malo linimenta na pamučni jastučić i očistite kožu. Ponavljajte dok pamučni jastučić ne bude čist. Nema potrebe za ispiranjem. Da biste zaštitili osetljivu kožu bebe: nanesite direktno ili pomoću pamučnog jastučića. Lista sastojaka Olea europaea (maslina) voćno ulje*, voda, cera alba, kalcijum hidroksid. Organsko maslinovo ulje*, pčelinji vosak, krečna voda. *sastojak iz organske poljoprivrede

Opis DIMENZIJE Dubina:165 mm Visina: 390 mm Ø : 75 mm Tezina: 0.538 kg SIJALICA Grlo: E27 Sijalica: E27-ESL-2U Dostava: ne Max. jacina: 1 x 15 W Pogodno za: A++ -B MATERIJAL I BOJA Materijal: nerdjajuci celik Boja: nerdjajuci celik Materijal: plastika Boja: bela FUNKCIONALNOST Pogodno za ugao: da TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 1 Nivo zastite: IP44 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz

NOVINE SRPSKE 1900/ 1903= Reprint Marta 1995 Vecernje Novosti 1995 Specijalno Izdanje srednje ocuvano SA SLIKE Robu saljem preporucenom tiskovinom Ptt uracunat u cenu

Prelom broj 1, casopis skole za istoriju i teoriju umetnosti Beograd, 2001. Mek povez, strana 268 Dobro ocuvano

2 broja djačkog lista UM Iz prve godine izlaženja

Velika i prostrana rasvetna snaga zahvaljujući snažnoj Power-LED lampici od 1 W uz uštedu energije. Bez efekta memorije, bez samostalnog pražnjenja – zahvaljujući litijum-jonskoj tehnologiji, uređaj je uvek spreman za upotrebu. Kompaktan ugodan dizajn sa jednostavnim, intuitivnim rukovanjem.

Koncentrovani tečni deterdžent je sertifikovani tečni deterdžent, namenjen mašinskom ili ručnom pranju svih tkanina, na temperaturama do 60°C. Nežno će brinuti o vašem vešu bez rizika da boja izbledi. Koncentrovani tečni deterdžent sadrži 100% sastojaka prirodnog porekla, a 10% od svih sastojaka je iz organske poljoprivrede. Proizveden u Francuskoj, u fabrici visokog nivoa zaštite životne sredine- HQE (High Environmental Quality) u skladu sa Ecocert kontrolama, organski sertifikovan i održiv od 1975. Formulisan na biljnoj bazi, sadrži surfaktante biljnog porekla i 100% sastojaka pirodnog porekla. Svoje dezinfekciono dejstvo duguje prirodnim sastojcima, bez ikakvog kvaternarnog amonijuma. Ne sadrži sintetičke boje, enzime, fosfate, EDTA ili TAED. Ne sadrži petrohemikalije ili sintetičke mirise. Njegov miris potiče od 100% eteričnih ulja. Sastav Od 5% do 15%: anjonski surfaktanti uključujući Marsejski sapun Manje od 5%: nejonski surfaktant, miris (eterična ulja), alkohol (etanol), citral**, limonen*, linalol**. Sadrži: vodu, vodu cveta lavande*, limunska kiselina. *Sastojak iz organske poljoprivrede **Supstanca prirodno sadržana u eteričnim uljima. *Eko deterdžent sa organskim sastojcima je sertifikovan od strane Ecocert Greenlife u skladu sa Ecocert standardom dostupnom na: http://detergents.ecocert.com Način upotrebe Promućkati pre upotrebe. Ne sipati deterdžent direktno na veš. Ako perete u mašini, koristite za to predviđenu posudu. Ako perete osetljive materijale, poželjno je da koristite L’Artisan Savonnier wool & delicates šampon. Uvek se pridržavajte uputstava za pranje na etiketi za negu vaše odeće. Da biste zaštitili okolinu, koristite mašinu za pranje veša samo kada je puna; favorizujte cikluse pranja na niskim temperaturama i pratite uputstva za doziranje. Upozorenja Držati van domašaja dece. Ako je potreban medicinski savet, imajte pri ruci kontejner ili etiketu proizvoda. U slučaju kontakta sa očima: Pažljivo ispirati vodom nekoliko minuta. Uklonite kontaktna sočiva ako ih imate i ako ih je lako ukloniti. Nastavite sa ispiranjem. Uputstvo za skladištenje Ovaj proizvod treba čuvati dalje od hladnoće. Promene u boji ili viskoznosti mogu se pojaviti od jedne serije do druge, usled prirodnog porekla korišćenih sirovina i nema nikakav uticaj na kvalitet ili efikanost proizvoda.

Srpski Navijač broj 1 76 strana. Odlično očuvan časopis. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------------ 18042022N

Višenamensko sredstvo za čišćenje je organski sertifikovano sredstvo za čišćenje podova, sanitarnih čvorova i drugih površina. Jednostavan za upotrebu sa svojim tečnim formatom, čisti i odmašćuje sve površine, ostavljajući svež miris. Višenamensko sredstvo za čišćenje sadrži 100% sastojaka prirodnog porekla, a 10% od svih sastojaka je iz organske poljoprivrede.* Francuska proizvodnja, fabrika visokog nivoa zaštite životne sredine- HQE (High Environmental Quality) U skladu sa Ecocert kontrolama. Baza za čišćenje na biljnoj bazi. Organski sertifikovan i održiv od 1975. Formulisan na biljnoj bazi, sadrži surfaktante biljnog porekla i 100% sastojaka pirodnog porekla. Svoje dezinfekciono dejstvo duguje prirodnim sastojcima, bez ikakvog kvaternarnog amonijuma. Ne sadrži sintetičke boje, enzime, fosfate, EDTA ili TAED. Ne sadrži petrohemikalije ili sintetičke mirise. Njegov miris potiče od 100% eteričnih ulja. *Eko deterdžent sertifikovan od strane Ecocert Greenlife u skladu sa Ecocert standardom dostupnom na: http://detergents.ecocert.com Sastav Manje od 5%: anjonski surfaktant, nejonski surfaktant, miris (eterično ulje). Takođe sadrži: vodu, vodu cveta nane*, alkohol (etanol), natrijum citrat, limonen**. *Sastojak iz organske poljoprivrede **Supstanca prirodno sadržana u eteričnim uljima Način upotrebe 1 doza (videti liniju na poklopcu)= 15ml Za rutinsko čišćenje, razblažite 2 doze u 5 litara vode (manje ili više u zavisnosti od stanja površina koje se čiste). Za teške poslove čišćenja, stavite malu količinu proizvoda na vlažni sunđer ili direktno na površinu koju čistite. Isperite nakon upotrebe. Da biste smanjili uticaj na životnu sredinu, koristite preporučenu dozu. Napomene Držati van domašaja dece. Ako je potreban medicinski savet, imajte pri ruci kontejner ili etiketu proizvoda. U slučaju kontakta sa kožom: dobro isprati vodom i sapunom U slučaju kontakta sa očima: Pažljivo ispirati vodom nekoliko minuta. Uklonite kontaktna sočiva ako ih imate i ako ih je lako ukloniti. Nastavite sa ispiranjem.

Koncentrovani omekšivač za veš je Ecodetergent-sertifikovani omekšivač. Namenjen je za sve tkanine i sa svojom koncentrovanom formulom učiniće vaš veš mekim i elastičnim. Njegov miris sa eteričnim uljem lavande ostaviće prijatan miris na vašem vešu. Koncentrovani omekšivač za veš sadrži 99% sastojaka prirodnog porekla, a 10% od svih sastojaka je iz organske poljoprivrede.* Francuska proizvodnja, fabrika visokog nivoa zaštite životne sredine- HQE (High Environmental Quality) U skladu sa Ecocert kontrolama. Baza za čišćenje na biljnoj bazi. Organski sertifikovan i održiv od 1975. Formulisan na biljnoj bazi, sadrži surfaktante biljnog porekla i 100% sastojaka pirodnog porekla. Ne sadrži sintetičke boje, enzime, fosfate, EDTA ili TAED. Ne sadrži petrohemikalije ili sintetičke mirise. Njegov miris potiče od 100% organskog lavandinog eteričnog ulja. Sastav Od 5% do 15%: katjonski surfaktant Manje od 5%: Miris (eterična ulja) Takođe sadrži: vodu, vodu cveta lavande*, rastvarač, limunska kiselina, limonen**, linalol**. *Sastojak iz organske poljoprivrede **Supstanca prirodno sadržana u eteričnim uljima. Eko deterdžent sertifikovan od strane Ecocert Greenlife u skladu sa Ecocert standardom dostupnom na: http://detergents.ecocert.com Način upotrebe Merni poklopac= 30ml Mašinsko pranje: za punjenje od 5kg dodajte 1 čep (30ml) u posudu predviđenu za tu svrhu. Ručno pranje: dodajte 1/2 (15ml) do 1 (30ml) poklopca na 10 litara vode u vodu za završno ispiranje. Napomene Sadrži linalol. Može izazvati alergijsku reakciju. Držati van domašaja dece. Ako je potreban medicinski savet, imajte pri ruci pakovanje ili etiketu proizvoda. U slučaju kontakta sa očima: Pažljivo ispirati vodom nekoliko minuta. Uklonite kontaktna sočiva ako ih imate i ako ih je lako ukloniti. Nastavite sa ispiranjem.

Danica list za zabavu i književnost,stare hrvatske novine Glavni urednik i izdavač:Ljudevit Gaj Stampa: Ljudevit Gaj-Hrvatska,Zagreb Godina izdanja: 1853 dimenzije 29,5 x22,5cm 1 casopis strana-4(2 lista) stanje-dobro

Za burgije od Ø5 do Ø32 mm

Danica list za zabavu i književnost,stare hrvatske novine Glavni urednik i izdavač:Ljudevit Gaj Stampa: Ljudevit Gaj-Hrvatska,Zagreb Godina izdanja: 1853 dimenzije 29,5 x22,5cm 1 casopis strana-4(2 lista) stanje-dobro

Sportski časopisi: Euro 2016- izdavač Mozzart sport Fudbalska jesen 2013/14- izdavač Sportski žurnal Vodič kroz fudbalsku Srbiju- izdavač Sportski žurnal Fudbal na dlanu Superliga 2017/18- izdavač Sportski žurnal Večita trka za titulu Superliga 2016/17- izdavač Sportski žurnal Srbija igra fudbal proleće 2015/16- izdavač Sportaki žurnal Euro 2016-izdavač Sportski žurnal Brazil SP 2014- izdavač Sportski žurnal Srpska jesen 2017/18- izdavač Sportski žurnal Sporski žurnal magazin, oktobar 2016 sa timovima nba. Prodaja se komplet časopisa, ne može na komad. Za sva pitanja slobodno pošaljite poruku.

Opis Aria 2 spot svetiljka 2xE-14 Brilight Grlo: E-14 Dimenzije: 290x110x175mm Materijal: Metal i staklo

Opis Aria 1 spot svetiljka E-14 Brilight Grlo: E-14 Dimenzije: 150x110x120mm Materijal: Metal i staklo

Opis Šifra artikla SKU 3641 Broj modela VT-776SQ Ean kod 3800157616355 Dimenzije120x120x40 (123×123) Garancija*zakonska garancija 2 godine Materijal izrade

Opis Luna 1 spot svetiljka E-14 Brilight Grlo: E-14 Dimenzije: 145x90x135mm Materijal: Metal i staklo

Čika Jovin Neven,knjiga prva Izdanje iz 1931,naknadno koričeno. 259 strana

Opis RADNI NAPON: AC:220-240V BOJA TELA: Bela BOJA SVETLOSTI: 3000K, 4000K, 6400K MATERIJAL IZRADE: Metal, Plastika SVETLOSNI FLUX: 1200lm CRI: >80 UGAO SVETLOSNOG SNOPA: 120°