Rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjizi Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, 2011).

Počeci proučavanja šećera datiraju iz davne prošlosti, čak i iz evropske prošlosti. No, mnogo toga je i dalje nerasvetljeno, čak zagonetno. Kako i zašto je šećer dobio tako preovlađujući značaj među evropskim narodima, koji pre toga jedva da su znali za njega, još uvek nije sasvim jasno. U vreme kada su evropska moć, vojna sila i ekonomska inicijativa transformisale svet, saharoza dobijena iz šećerne trske je u Evropi postala najomiljeniji izvor zadovoljenja želje za slatkim, koja je, čini se, široko rasprostranjena, a možda je čak i univerzalna ljudska želja. Taj izvor je u 15. veku povezao Evropu i mnoga kolonijalna područja, a u narednim vekovima se samo istakao njegov značaj, koji nisu poljuljale ni promene u politici. I obratno, ono što se proizvodilo u metropolama – konzumiralo se u kolonijama. Želja za slatkim supstancama postojano se širila i uvećavala; zadovoljavala se mnogim različitim proizvodima, a značaj šećerne trske je stoga s vremena na vreme varirao. Pošto šećer, izgleda, zadovoljava jednu specifičnu želju (takođe se čini da je istovremeno i ponovo budi), moramo shvatiti kako to potražnja funkcioniše: kako i zašto se uvećava i u kojim uslovima. Ne možemo prosto pretpostaviti da svako ima beskonačnu želju za slatkim, kao što to ne možemo pretpostaviti kada je u pitanju želja za udobnošću, bogatstvom ili moći. Pošto nameravam da razmatram ta pitanja u okviru specifičnog istorijskog konteksta, posmatraću istorijat konzumiranja šećera u Velikoj Britaniji, naročito između 1650, kada je šećer počeo da biva prilično uobičajena namirnica, i 1900, kada se već čvrsto ustoličio u ishrani svake radničke porodice. No, prethodno ću morati da razmotrim proizvodnju tog šećera koji je završavao na engleskim stolovima, u čaju, u džemu, biskvitima, kolačima i slatkišima…

Teološke dileme, autobiografski elementi i podvojena ličnost protagoniste čine Valis atipičnim romanom ne samo kada je Dikovo stvaralaštvo u pitanju, nego naučnofantastična književnost uopšte. Ovo je njegovo najiskrenije i najsmelije delo, čija neočekivano lična priča pruža priliku istinskim ljubiteljima ovog pisca da se bliže upoznaju sa idejnim i filozofskim izvorima njegovih nepouzdanih stvarnosti. Dok razotkriva načine za transformisanje ludila u mehanizam uočavanja, tumačenja i rešavanja problema i dilema s kojima se suočava pojedinac, društvo, pa i ceo univerzum, Dik pokazuje kako ono, kao sveopšta dijagnoza, postaje merilo stvarnosti. Valis je dokumentovani pokušaj svođenja opšteg, kosmičkog i nepojmljivo apstraktnog na konkretno, pojedinačno i pojmljivo, gde u mnoštvu brojnih varijabli postoji samo jedna konstanta ∙ Bog.

Postoje pijanisti čije je sviranje do te mere predvidivo da ako bi se slučajno onesvestili, to bi bilo dobrodošlo podsticanje pažnje. Fišer je umeo sa svakim tonom da donese iznenađenje; on bi vas uznemirio svojim slabim živcima, ili bi vam se od njegovih detinjarija digla kosa na glavi (na primer, u njegovim čudnim kadencama!). Postoje pijanisti koji se kao paraziti prikače za neku kompoziciju, ili koncertne hijene koje proždiru remek-dela kao da su lešine. Fišer je bio od onih pijanista koji daju; on je umeo da izdiše vazduh i savetovao je svojim učenicima da svakog jutra vežbaju izdisanje. (Udisanje, govorio je, to je lako.) Za većinu izvođača i praktično za bilo koju vrstu koncertne publike našeg doba muzika je veoma ozbiljna stvar. Od izvođača se očekuje da se izdaje za heroja, diktatora, pesnika, zavodnika, čarobnjaka ili bespomoćnog posrednika nadahnuća. Izvođenje komične muzike traži takvog izvođača koji će imati hrabrosti da izazove manje strahopoštovanja i da sebe ne uzima odveć ozbiljno. Komičnu muziku može uništiti i sasvim obesmisliti „ozbiljno“ izvođenje. Ona mnogo više zavisi od izvođačevog pristupa nego jedan alegro di bravura, nokturno ili posmrtni marš. Treba posedovati poseban dar da bi se komad odsvirao na humorističan način.Ne odajem nikakvu tajnu kad kažem da se prilikom produkcije snimaka uživo skoro uvek objedinjuju pogodnosti koncerta s pogodnostima studija, u traganju za spojem ili nagodbom između ova dva sveta. No ipak, uprkos svim predostrožnostima, moglo se desiti da prisutni slušaoci pokvare ovaj poduhvat. Tokom proteklih godina sećam se mojih koncerta na kojima je plakala beba (Japan), lajao pas (Njujork), maukala mačka (Carigrad), slušalac pao u nesvest, nastran čovek tapšao na najnemogućijim mestima, i nestala struja, gurnuvši nas sve u mrak. Iz knjige Muzika, smisao i besmisao

Poezija je svuda – u zemlji i u moru, u jezerima i na obalama reka. Ona je, neosporno, prisutna i u gradu, što mi se potvrđuje i sada dok ovde sedim: postoji poezija u ovom stolu, u ovom listu hartije, u ovoj mastionici; postoji poezija u automobilskoj vrevi na ulicama, u svakom, i najmanjem, prostom i smešnom pokretu radnika koji oslikava firmu jedne mesare na drugoj strani ulice. Fernando Pesoa Pisci nemaju biografiju. Delo im je biografija. Pesoa, koji je uvek sumnjao u stvarnost ovog sveta, složio bi se, bez kolebanja, s tim da se uputim pravo njegovim pesmama, a da ostavim po strani dogodovštine i slučajnosti njegove zemaljske egzistencije. U njegovom životu nema ničega izuzetnog – ničega, sem pesama. … Kao svi veliki leljivci, provodi život praveći spiskove dela koja nikad neće napisati; a kao što takođe biva sa apatičnima, ukoliko su maštoviti i nose u sebi strast, kako ne bi eksplodirao, kako ne bi poludeo, na margini svojih velikih zamisli, gotovo krišom, svakoga dana beleži pesmu, članak, misao. Rasutost i napetost. Sve obeleženo jednim istim znakom: ovi tekstovi su napisani iz nužde. Upravo to, fatalnost, razdvaja autentičnog pisca od onog koji je naprosto talentovan. Oktavio Pas Malo je pesnika u XX veku koji su ulogu filozofa preuzeli tako slobodno kao što je to učinio Portugalac Fernando Pesoa. Njegovo delo ne može se objasniti potrebom da svakodnevno, kao svedok ili usamljenik, beleži svoje utiske; jer namera mu je znatno sveobuhvatnija i raznorodnija. A tamo gde u toj nameri uspeva, dosegnuvši univerzalne vrednosti, on postaje jedan od najvećih lirskih temperamenata našega doba, ništa manji od Majakovskog, Rilkea, Lorke, Ajkena, da francuske pesnike ne navodimo; već tridesetih godina Pesoa je čudesno ispred svoga vremena, ispred predstavnika književnosti apsurda koji će tek posle 1945. stupiti na javnu scenu. Taj vrsni razložni mislilac predstavlja oličenje savremenog pesnika, potčinjenog jednom neodložnom zadatku: da između čoveka i sveta zamisli veze namerno sazdane tako da ih je nemoguće proveriti. Alen Boske Pesoina heteronimija, odnosno teatar njegovih likova bez teatra, vodi delo ka nekom neodređenom i neuhvatljivom prostoru. Pesoa nije toliko pesnik koliko dramaturg koji koristi poeziju; nije toliko dramaturg koliko pesnik koji koristi dramu; nije toliko romanopisac koliko pesnik i dramaturg koji koriste romaneskno. Pesoino delo predstavlja se kao književna Utopija, apsolutna Knjiga. Antonio Tabuki „Svi mi imamo dva života: istinski – koji snivamo u detinjstvu, I sanjamo i dalje, kao odrasli, kroz neku izmaglicu; Lažni – koji živimo u zajedništvu s drugima I koristimo u praktične svrhe, Onaj gde nas na kraju strpaju u neki sanduk“ Autor ovih stihova – portugalski pesnik Fernando Pesoa – rođen u Lisabonu 1888, izdržao je četrdeset sedam godina u svom „lažnom“ životu, nastojeći da u njemu što manje učestvuje, kako bi se „zatvoren u kući svog duha“ svim snagama posvetio jedinom pravom životu – literaturi. Teško je zamisliti veći kontrast između siromaštva jedne biografije bez događaja i gotovo neiscrpnog tematskog i žanrovskog obilja književnog dela koje je njegov autor ljubomorno krio od očiju javnosti, odlažući svoje rukopise u jedan drveni sanduk, čije bogatstvo ni do danas, sedamdeset i šest godina posle piščeve smrti, nije u potpunosti obelodanjeno. U ovom protivurečnom odnosu prema vlastitoj „ličnoj povesti“ s jedne, i literarnom delu s druge strane, ispoljava se suštinsko svojstvo Pesoine ličnosti – sklonost ka paradoksu. Kontrasti, paradoksi i antiteze nisu samo osnovno izražajno sredstvo njegove poezije, već i dominantna obeležja celokupne životne i književne sudbine. Odlomak iz teksta Jasmine Nešković

Sudopera Metalac AURORA 186323 ugradna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 790 x 500 mm prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO 123323 ugradna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 465 x 435 mm prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO M 144114 ugradna sa sifonom reverzibilna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 620 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X VENERA 123329 ugradna izuzetna čvrstina i otpornost Ø510 sa sifonom Prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO 152983 ugradna sa sifonom izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 400 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO 152981 ugradna sa sifonom izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 400 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO 60 161968 ugradna sa sifonom izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 600 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO 161965 ugradna sa sifonom izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 600 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO 175432 ugradna sa sifonom izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 600 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO M 144120 ugradna sa sifonom reverzibilna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 620 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO M 144118 ugradna sa sifonom reverzibilna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 620 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO M 175429 ugradna sa sifonom reverzibilna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 620 x 500 mm prečnik odvoda 90mm u kompletu sa sifonom otvora 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO PLUS 137410 ugradna sa sifonom reverzibilna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 770 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X QUADRO PLUS 137411 ugradna sa sifonom reverzibilna izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 770 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X VENERA 123261 ugradna izuzetna čvrstina i otpornost Ø510 sa sifonom izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X VENERA 113004 ugradna izuzetna čvrstina i otpornost Ø510 sa sifonom izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X VENERA 175405 ugradna izuzetna čvrstina i otpornost Ø510 sa sifonom izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Sudopera Metalac X VENERA 175428 ugradna reverzibilna sa sifonom izuzetna čvrstina i otpornost dimenzije: 780 x 500 mm izgled prirodnog kamena prečnik odvoda 90mm higijenska ispravnost i pogodnost za pripremu hrane

Džek Ričer planira da provede jesen na dugom putovanju preko Amerike, od Mejna do Kalifornije. Ali na tom putu ne stiže daleko. Na seoskom drumu duboko u šumama Nove Engleske nailazi na tablu koja označava mesto koje nikad nije posetio – gradić u kom je rođen njegov otac. Odlučivši da provede dan više, on skreće s planirane rute. U tom trenutku, nedaleko odatle, jedan automobil se kvari. Dvoje mladih Kanađana pokušavaju da stignu do Njujorka kako bi prodali svoje blago. Ostali su zatečeni u samotnom motelu usred nigdine. Čudno je to mesto… ali i jedino do kog su došli. Sledećeg jutra, Ričer se u gradiću raspituje za očev stari porodični dom. Rečeno mu je da niko po imenu Ričer nikad nije živeo u tom mestu. On zna da njegov otac nije želeo da se vraća tu. Sad se pita da li je uopšte tu živeo. Tako počinje nova, napeta, adrenalinska avantura Džeka Ričera. Sadašnjost ume da bude mračna, ali prošlost je često još mračnija…

Bosonogi Gen je moćna i tragična autobiografska priča o bombardovanju Hirošime i njegovim posledicama, prikazana kroz vizuru samog autora dok je kao dečak odrastao u Japanu. Ove iskreno prenete emocije i iskustva obraćaju se deci i odraslima širom sveta. Bosonogi Gen služi kao podsetnik na patnje koje rat donosi nedužnim ljudima, ali i kao jedinstveni istorijski zapis o naročito užasnom izvoru patnje – atomskoj bombi. Ovo je šesti deo desetodelnog serijala. “Ova živopisna i strahotna priča izdubiće vam radioaktivni krater u sećanju, kako je nikad ne biste zaboravili. Gen je jedan od onih retkih stripova koji zapravo i uspeva da izvede taj ključni mađioničarski trik svakog valjanog umetničkog narativa: da udahne život svojim likovima.” – Art Špigelman, dobitnik Pulicerove nagrade za strip MAUS.