O knjizi: Osmeh na lice, vreme je za ljubav! Čarli Lambert uložila je veliki trud kako bi svoj život dovela do savršenstva. Ima posao, pun orman garderobe i dobar stan. Njen cimer Sem, švaler i ljubitelj brze hrane, pomalo kvari tu sliku, ali sveukupno gledano – sve je manje-više odlično. Međutim, iznenada stvari kreću nizbrdo: zadobija trostruki prelom noge, posmatra kako njena nesuđena ljubav prosi drugu ženu i – što je najgore od svega – nakon oporavka prinuđena je da svoj položaj na poslu prepusti podloj zamenici. Kao svaka prava nepopravljiva radoholičarka, Čarli počinje da se plaši da će potpuno poludeti. Očajnički željna posla, otkriva da je talentovana za pisanje i povezivanje nesrećno zaljubljenih putem interneta. U njenom inboksu tada se pojavljuje Vilijam. U prvih nekoliko sati njihovog dopisivanja, njen svet menja se iz korena. Nemoćna da promeni bilo šta, shvata da se zaljubila u tog čoveka i da više nije ista. Hoće li Čarli biti dovoljno hrabra da okrene leđa svom nekadašnjem životu i prepusti se osećanjima – sve zbog potpunog neznanca? „Čita se uz osmeh.“ – Glamur

Ова радна сликовница осмишљена је тако да омогућава успешну припрему деце за полазак у школу. У њој су обрађени садржаји потребни за касније праћење наставе у првом разреду основне школе.

Description Jesenji most – Takaši Macuoka Otkrivajući čitaocima Japan 19. veka, Takaši Miacuoka stvorio je blistavu epopeju u dva dela, Oblak vrabaca i njegov nastavak- Jesenji most . Kao veličanstvena pustolovina u tradiciji šoguna po Džejmsu Klejvelu, ovo putovanje počinje 1861. godine kada američki misionari stižu na obale zaliva Edo i ulaze u egzotični svet plemića i gejši, samuraja i učitelja zena. U prvom delu, u romanu Oblak vrabaca Emili Gibson i Gendži, gospodar Akaoke, počinju delikatan ispit volje usred vrtloga koji preti da razori uvrežena verovanja. U drugom delu, u romanu Jesenji most , oni nastavljaju svoju pustolovinu kojom će čitaoce uvesti u egzotični svet samuraja i gejši, nindži, u svet nasilja ali i ljubavi i vanvremenske lepote…

Otkako je sišla sa drveća i iz pećina, rasa koja je postala čovek bila je sumnjičava prema inovatorima, rugala se novim otkrićima, progonila velike mislioce – ali je na kraju, udarajući, vrištala i boreći se, morala da prihvati posledice novog razmišljanja. Dvaput su takvi efekti doveli čovečanstvo na ivicu istrebljenja, dva puta su se ljudi popeli nazad. Sada, daleko u budućnosti, Treći ljudi su sačuvali drevnu, zastarelu kulturu sa fanatičnom i krvavom odlučnošću... CORORNET BOOKS 1975. 223 str. dobro očuvana exlibris

O knjizi Pustinjak, bivši lovac i plaćenik, Klajd Bar je čovek s kojim se ne treba šaliti. Šesnaest godina. Toliko je Klajd Bar proveo daleko od gustih šuma, kanjona Kolorada i krševitih vrhova Stenovitih planina, bežeći od utvara iz prošlosti. Prešao je tri kontinenta, bio je usamljeni lovac, plaćenik i na kraju zatočenik, bez krivice lišen slobode. Sada se vratio, ali čim je zakoračio u svoj nekadašnji život, prošlost je došla po njega... Kada u pustinjski sumrak Kolorada dobije poziv od Džen, svoje sestre, koja ga očajnički moli da joj pomogne, Klajd kreće u grozničavu potragu. Prek i ne naročito druželjubiv, usput je navukao na sebe gnev nekih vrlo nezgodnih momaka. Kada je, povrh svega, jednom od njih nehotice preoteo devojku, potpisao je sebi smrtnu presudu bez prava na pomilovanje. Na prilično obeshrabrujuć početak nadovezuje se i neizvesnost: Klajd ne zna ko je oteo Džen, ne zna gde se ona nalazi ni koliko mu je vremena ostalo. Ali zna da ga samo smrt može zaustaviti, jer Klajd ne voli siledžije i kad ga put nanese na nekog od njih, pretvara se u smrtonosno oružje... „Amerika iz romana Čovek koji je dao reč nije se promenila još od vremena O. K. korala, a Klajd Bar je oličenje muškarčine, savremena verzija kauboja sa Divljeg zapada, šerifa i usamljenog jahača iz filmova, kakvima ste se uvek divili.” Nelson de Mil „Čovek koji je dao reč možda je najbolji debitantski triler ove godine, a Klajd Bar je oličenje heroja samotnjaka koji može sam da se izbori protiv zla. Ščepaće vas poput kurjaka, zariće očnjake u vas i neće vas pustiti... Uveren sam da će svi koji pročitaju prvi roman Erika Storija nestrpljivo iščekivati nastavak.” Vilijam Kent Kruger, autor bestselera Njujork tajmsa „U ovom savremenom revolveraškom klasiku svi su loši momci, a Klajd Bar je najgori među njima.” Skot Sigler, autor bestselera Njujork tajmsa „Ovo je roman u kome se, jedna za drugom, nižu akcione scene pucnjave sa mnogo krvi. Čovek koji je dao reč je mesto na kome su se susreli Kventin Tarantino i Divlji Bil Hikok.” Milan Aranđelović, Bookvar magazin

Alisa je inteligentna gimnazijalka, kojoj su roditelji namenili doktorski poziv. Stres sa kojim se suočava usled strogog vaspitanja i ličnih, tinejdžerskih problema, pokušava da prevaziđe uz pomoć nedozvoljenih lekova. Alisa želi da ispuni roditeljska očekivanja, ali njena težnja za samostalnošću biva ostvarena tokom jednog raspusta koji provodi bez nadzora. Stvari izmiču kontroli kada se upusti u vezu sa narkomanom uz koga vrtoglavo ulazi u kandže droge.

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

izdavac nolit 1957 tvrdi povez na 129 str ocuvana

Pun naziv knjige je : THE MARCHES OF EL DORADO BRITISH GUIANA, BRAZIL, VENEZUELA / Izdavač : PENGUIN BOOKS IN ASSOCIATION JONATAN CAPE / 335 str. + table sa crno-belim fotografijama : ilustr. ; 18 cm. - Mek povez

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp26.2

Odlično očuvano. Listovi sa strane malo pozuteli. With an Introduction by William Breeze and a Foreword by David Tibet. This volume brings together the uncollected short fiction of the poet, writer and religious philosopher Aleister Crowley (1875 1947). Crowley was a successful critic, editor and author of fiction from 1908 to 1922, and his short stories are long overdue for discovery. Of the forty-nine stories in the present volume, only thirty were published in his lifetime. Most of the rest appear here for the first time. Like their author, Crowley`s stories are fun, smart, witty, thought-provoking and sometimes unsettling. They are set in places he had lived and knew well: Belle Epoque Paris, Edwardian London, pre-revolutionary Russia and America during the first World War. The title story The Drug stands as one of the first accounts–if not the first–of a psychedelic experience. His Black and Silver is a knowing early noir discovery that anticipates an entire genre. Atlantis is a masterpiece of occult fantasy, a dark satire that can stand with Samuel Butler`s Erewhon . Frank Harris considered The Testament of Magdalen Blair the most terrifying tale ever written.

odlično očuvana

Bez oštećenja

Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen zL0.3

Naslov: Oklop od papira - Autorbiografski saldakonti 1966 - 2013 Autor: Igor Mandić Izdavač: VBZ latinica, mek povez, 21 cm, 490 str. u odličnom stanju INTELEKTUALNU AUTOBIOGRAFIJU – ovdje sažetu u razdoblju od 1966. do 2013. g. – želio sam predočiti kao vrtoglavu tobogansku vožnju preko staza i bogaza tih proteklih desetljeća, kao usamljeničku plovidbu između Scile i Haridbe, vođen devizom da postupam s MINIMUMOM KOMPROMISA, ali zato s MAKSIMUMOM KONTROVERZIJA. Ovaj treći svezak autobiografije razlikuje se od prva dva (Sebi pod kožu, 2006., i U zadnji čas, 2009.), u kojima sam razotkrivao mnogošto iz svojeg privatnog, intimnog iliti osobnoga života – djetinjstva, školovanja, studiranja, ljubavi, braka i roditeljstva – utoliko što je OKLOP OD PAPIRA napravljen od samih tekstova »koji su me obilježili i razgraničili«. Desetljećima se ta masa tekstova (kritika, feljtona, polemika, intervjua...) gomilala i slagala, stvarajući oko mojega intimnoga bića zaštitnu barijeru, oklop tvrđi od čelika, ispod kojega ostajem netaknut, poput – ribe u soli! Ovdje preobjavljujem neke tekstove koji su me tako obilježili da sam bio etiketiran (po sistemu pljuni pa prilijepi), neke koji su ostali dosele slabije poznati široj javnosti, a u kojima se razgraničavam (po sistemu MOJ RAZLAZ SA SVIMA) te brojne intervjue u kojima sam se slobodnije iskazivao nego kad literariziram činjenice (po sistemu zini, izvali pa što bude). Dugotrajno je bilo meandriranje kroz kontradiktornosti idejno-političkih prilika, tijekom burnih i (ne)slavnih desetljeća, ali mislim da sam, »na liniji vlastite savjesti«, ovu veliku »amplitudu«, kao raspon između mladenačke euforije (1966.) i skepse (pre)zrelih godina (2013.), doveo do KATARZE zahvaljujući kojoj mogu reći kako je ovaj treći svezak autobiografije, zapravo, »MOJ OPROŠTAJ SA SVIMA«.

PRVA knjiga: Sudar talasa, Drugi talas, Treći talas Alvin Tofler, jedan od najpoznatijih svetskih futurologa, umro je 2016. godine u 87. godini, a javnost se uveliko bavi stvarima koje je uspeo da predvidi u svojim najpoznatijim knjigama `Budući udarac` i `Treći talas`. Tofler je u svojim predviđanjima uspeo da predvidi uspon interneta i kablovske televizije. - Napredna tehnologija i informacioni sistemi doprineće tome da ćete većinu posla biti sposobni da radite od kuće - napisao je on. Predvideo je i genetski inženjering i kloniranje, tvrdeći da će žene biti u mogućnosti da `kupe mali embrion, odnesu ga kod doktora koji će ga implantirati u matericu i rode dete`. - Jedna od najfantastičnijih ljudskih sposobnosti biće to što će čovek biti u stanju da napravi kopiju sebe - napisao je Tofler o kloniranju. Porodica kao tradicionalna zajednica, takođe je opisana u njegovim knjigama i za nju kaže da će promeniti oblik u širenju LGBT populacije i dozvole istopolnih brakova. Smatrao je da je konzumerizam globalni trend i da će ljudi u budućnosti najviše patiti zbog prevelikog izbora robe na tržištu čije će postati žrtve.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima edicija PLAVA PTICA knjiga odlično očuvana posveta L.GaR.4

Odlicno Ocuvano,Kao Novo!

Kao novo, izvrstan primerak.. Kontroverzna istorijska uloga i okolnosti koje su pratile uspon Zejnija Barakata ibn Muse, jednog od najmoćnijih i najharizmatičnijih ljudi Mamelučkog sultanata u Egiptu početkom 16. veka, okosnica su ovog remek-dela savremene arapske književnosti. Koristeći autohtono književno-istorijsko nasleđe, Gamal Gitani je s velikim umećem satkao višeznačnu priču postmodernističkog senzibiliteta koju treba čitati kao istorijsku alegoriju sadašnjosti, štaviše kao književnu parodiju istorije Egipta i Bliskog istoka. Gradeći lik puritanskog, pravičnog i obožavanog, ali istovremeno i despotskog i osporavanog Zejnija Barakata, Gitani pronalazi upečatljivu sličnost između njega i egipatskog predsednika Gamala Abdel Nasera, kao što pronicljivo povlači paralelu između okolnosti i atmosfere koji su vladali pred krah mamelučke vladavine i u periodu koji je usledio posle poraza koji je Egipat doživeo 1967. godine u ratu sa Izraelom, ali i onom koji mu je prethodio. - Dragana Đorđević `Ovaj roman smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja arapske književnosti sedamdesetih godina, kao što i dalje predstavlja pravi biser u dugoj niski književnih dela Gamala Gitanija.` Samija Mehrezm Egyptian Writers between History and Fiction

"Nema udovica" - Sidni Šeldon "Nema udovica" je uzbudljivi triler Sidnija Šeldona koji donosi misteriju nestanka mlade Amerikanke u Meksiko Sitiju i niz ubistava u Los Anđelesu, čija su sva žrtve pacijenti psihologa Niki Roberts. Kada i sama Niki postane meta napada, suočava se s misterioznim manipulatorom i opasnom igrom iz prošlosti. Glavna radnja knjige se odvija u Los Anđelesu i Meksiko Sitiju, gde se protagonistkinja, psiholog Niki Roberts, suočava sa složenim zapletom ubistava i tajni koje vode do nerešenog slučaja nestanka mlade Amerikanke Šarlot Klensi. Kroz napetu i intrigantnu priču, čitaoci će biti uvučeni u svet manipulacija, tajanstvenosti i opasnosti, dok se Niki i privatni detektiv Derek Vilijams bore protiv nemilosrdnog ubice i pokušavaju da razreše misteriju koja ih okružuje. Ova knjiga obećava da će održati čitaoce na ivici sedišta dok otkrivaju složene tajne i intrige koje vode do neočekivanog raspleta. Knjiga "Nema udovica" je izrađena u mekom povezu, ima 328 strana, autor je Sidni Šeldon . Težina je 0.4 kg. Nema udovica cena Cena knjige Nema udovica je 934,00 dinara. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

odlično očuvane kao nove nezavisna izdanja GAR.3

Veoma dobro stanje Mek povez Džepni format

Solidno očuvane knjige,potpis... K49

Dobro očuvana Mek povez Džepni format