PS4 Terraria Proizvođač: Ostali Datum izlaska: 11.11.2014. Kopaj, bori se, istražuj, gradi”. Nema boljeg načina da se opiše nova indie senzacija pod nazivom Terraria, inače delo četvoročlanog (anonimnog) tima Re-Logica. Iako je po igri osuta paljba jer je navodno u pitanju „samo 2D varijanta Minecrafta” (koji ni sam nije toliko originalan), činjenica je da Terraria obara rekorde prodavanosti na Steamu, što je samo dodatan motiv autorima da nastave sa pumpanjem novih sadržaja i poboljšanja inicijalne igre (trenutno je aktuelna verzija 1.04). Najveći kvalitet Terrarije istovremeno se može smatrati i njenom najvećom manom. Sandbox karakter igre u punom značenju te reči podrazumeva ogroman svet koji je pred vama i koji vam je na raspolaganju za istraživanje. Ne postoje tutorijali, misije, jasno definisani putevi ili ciljevi šta da radite. Sve je na vama i vašoj motivisanosti da eksperimentišete i istražujete, postepeno učeći logiku po kojoj igra funkcioniše. Okvirna priča jednostavno ne postoji. U ulozi ste maljčika koji je, poput brodolomnika na pustom ostrvu, „izlegnut” na fantazijski svet Terarije sa šturim instrukcijama obližnjeg AI vodiča. Dok Sunce polako izlazi na horizontu, na vama je da se organizujete i osmislite kako ćete preživeti nadolazeću noć u kojoj Terariju pohode zombiji i, u daljem toku igranja, mnogo nečastivije sile. Od alatki na raspolaganju imate samo primitivnu sekiru i pijuk, koji će vam biti najbolji prijatelji u početnim fazama preživljavanja. Obaranjem drveća i prokopavanjem zemlje i kamenih formacija prikupljate bazni materijal za izradu jednostavnog zaklona, koji treba da vam posluži u dugim i opasnim noćima. Izrada početnih predmeta moguća je u bilo kom trenutku, ali samo pravljenjem workbencha (nalik Minecraftu) otvaraju vam se opcije za izradu složenijih predmeta ili njihovih kombinacija (uz obavezno pravljenje peći koju ćete koristiti za topljenje ruda i kasnije metalurške zahvate pri izradi naprednije opreme). U praksi se to izvodi prilično jednostavno: stanete pored radnog stola (ili pomenute „furune”), pritisnete taster ’Esc’ (kojim pozivate i kompletan inventar) i, u zavisnosti od trenutne građe koju ste prikupili, kreirate određene predmete ili delove opreme. Pukom obradom drveta, na primer, možete napraviti primitivne drvene mačeve, platforme (nezaobilazne prilikom gradnje vaših habitata jer omogućavaju slobodno kretanje) ili drvene blokove kojima „krečite” pozadinu zgrada kako biste sprečili slobodan respawn neprijatelja u enterijerima. Drvo i sluz (koja ostaje iza palih blob protivnika) i eto baklje za osvetljavanje tokom noći (ili u pećinama), strela plus baklja i eto zapaljivih projektila, srebrne poluge (iskovane od sirovina) i nakovanj, i na malog junošu možete nabaciti srebrni oklop... Broj kombinacija je ogroman i naprosto tera na sve složenije i opasnije ture istraživanja terena i prikupljanja novih resursa. Pravljenjem jednostavnih kućica koje će ispoštovati minimum „urbanističkog” plana (drveni zidovi, pomenute pozadine i osnovni nameštaj – sto, stolica i radna klupa) privlačite lutajuće NPC karaktere (trgovci, medicinske sestre, prodavci oružja...) koji će se nastaniti u vašem malom mistu. Pored očiglednih koristi i usluga koje pružaju, NPC-ovi su korisni i zato što smanjuju broj spawnovanih i lutajućih creepova oko sela/grada (a to s druge strane iziskuje i nezanemarljive arhitektonske zahvate sa dostupnim resursima kako biste stvorili optimalne stambene jedinice na nepristupačnom terenu). Da se sve ne bi svelo samo na podvige mlađanih igrača-neimara, glavno „meso” igre (jednom kada ojačate i stvorite jaku bazu resursa) čine Bijomi. U pitanju su (udaljeni) tematski lokaliteti prepuni različitih opasnosti (u vidu naprednijih protivnika i opasnih boss čudovišta), ali i krcati naprednijim lootom i drugim exploitima. Corruption (nalazi se daleko na jednoj od strana), Hell (do kojeg stižete upornim kopanjem u dubinu, je l’), Floating Islands (visoko iznad nivoa tla), Dungeons (na krajevima sveta, tj. mape), opasna nadzemna i podzemna džungla i slično. Pored toga, nasumično (ili izvršavanjem specifičnih radnji) igra će vas „častiti” i dodatnim aktivnostima: meteorskim depozitom (koji za sobom ostavlja dragocenu meteorsku sirovinu), Blood Moon noćima (u kojima zombiji imaju sposobnost da otvaraju vrata vaših kuća), trolovske invazije (po sličnom principu), summonovanje bizarnih i moćnih čudovišta (Eye of Cthulhu i Eater of Worlds) i slično.

PS3 Crysis 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Limited edition verzija igre dolazi sa tri dodatna "dog tag-a", Hunter modulom za multiplayer (od starta su otključani luk i strele i dodaci) kao i XP bonusom. Ne postoji način da trećem licu, ženi, non-gaming prijatelju ili inteligentnoj hobotnici ispričate radnju Crysisa 3, a da toj osobi i vama makar na trenutak ne bude neprijatno. To je otprilike kao kada motate kanale i „ubodete” neki od nastavaka „Američkog nindže” sa Majklom Dudikofom, pa svi u sobi obore glavu. Crytekove igre oduvek su briljirale na tehničkom i posrtale na planu scenarija i režije, ali ovog puta disproporcija ima snagu vogonske poezije. Ova prelepa igra sa sumanutom pričom i karakterima koji su glumu učili u klasi profesora Rokoa Sifredija i Džindžer Lin počinje odmrzavanjem Propheta iz krio-kabine na brodu u njujorškoj luci, a ulogu Leje igra niko drugi nego Psiho, stari kolega iz Crysisa i Crysis Warheada. Prošlo je 20 godina od invazije Cepha na Njujork. Cell organizacija je ostatke grada stavila pod biokupolu da bi nesmetano krala tehnologiju i čovečanstvo držala u šahu. Na planeti više niko nije slobodan jer su svi u službi Cella, koji ugovorno obavezuje potrošače na dužničko ropstvo. Psiho i ekipa predstavljaju pokret otpora, kojem treba eksterni adut u borbi protiv beskrup... Urgh. Sve što zaista treba da znate jeste da vas čeka fajt pod kupolom u urbanoj džungli Menhetna. Imate nanoodelo koje vas prema potrebi čini nevidljivim ili neranjivim, imate arsenal vatrenog oružja koje se može on the fly podešavati po želji. A imate i luk i strelu... Kompozitni borbeni luk, koji vam dozvoljava da kokate bez razbijanja stealth moda, pored mini-igre hakovanja tureta i zaključanih vrata, najkrupniji je gameplay dodatak Crysisa 3. Borba lukom i strelom omogućava vam pravi stealth pristup, mada realne potrebe za tim nema, jer je gruba sila tradicionalno najbrža i najefikasnija alternativa. Crysis 3 je vrlo kratka igra, otprilike duplo kraća od prethodne, i barem tri puta manjeg obima od prvog Crysisa, što će izazvati pravo oduševljenje kod ljudi koji su pljunuli pedesetak evra za original. Sednete naoštreni pred računalo, naoružani kafom i nabrijani na celovikendnu megaavanturu, ali sve bude gotovo za pet sati, posle čega možete da igrate multiplayer ili nađete nešto smislenije da radite. U kampanju igre uloženo je vidno manje truda nego u onu iz prethodnog nastavka. Crytekovci već duže vreme tvrde da im je ovo poslednja „normalna” igra i da će se u narednom periodu u potpunosti posvetiti free2play pucačinama, koje se finansiraju mikrotransakcijama. Zbrzanošću i kompresijom trećeg Crysisa kao da su želeli da kažu: „Eto vam trojka da vas skinemo s dnevnog reda, a kada se sledeći put budemo videli, spremite kreditnu karticu, he-he-he!” Ako ni na čemu drugom, hvala im na tome što kraj nisu upropastili cliffhangerom – priča o Prophetu, Cellu i Cephu zaokružena je na relativno razuman način. Crysis 3 multiplayer imao je mesec dana otvorene bete, tokom kojih je svako mogao da ga proba i da zaključi da to što igra nudi na multiigračkom polju nije loše, ali da nije ni nešto što raspamećuje um i raščivijava čakšire. Progresija po nivoima, uobičajeni set modova uz jedan izuzetak, otključavanje gedžeta i opreme... Sve smo to, sem Hunters moda, već negde videli. Hunters je unikatni multiplayer mod Crysisa 3, u kojem vas igra deli u dva tima. Pripadnici prvog (lovci) naoružani su lukovima i permanentnim stealthom, dok su puleni drugog (Cell operativci) opremljeni automatskim oružjem i gedžetima, bolje su naoružani od prvih, ali su vidljivi i „na izvolte” lovcima. Cilj prvih je da pokokaju druge do isteka tajmera svake runde, cilj drugih je da prežive dok debela ledi ne zapeva... Svaki likvidirani Cell operativac respawnuje se kao Hunter, što opstanak preživelih čini progresivno težim. Zanimljivo u izvesnoj meri, nedovoljno samo po sebi.

PC Tom Clancy's - The Division ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 08.03.2016. The Division je online open world pucačina iz trećeg lica sa elementima preživljavanja. Razorna pandemija nadire kroz Njujork.Samo par dana bez hrane i vode, ruši društvo u haos. The Division, taktička jedinica agenata se aktivira. Vodeći naizgled običan život meÄ‘u nama, ovi agenti obučeni su da rade samostalno u cilju prezervacije društva. Kad društvo padne, mi se uzdižemo. Koristite najmoderniju tehnologiju kao član Division-a. Kostimizirajte svog lika, oružije, opremu i ranac. Komunicirajte sa drugim agentima putem vašeg pametnog sata. Udružite se sa drugim igračima, da povećate svoje šanse za pobedu. UÄ‘ite u Dark Zone, utvrÄ‘enu zonu u srcu Menhetna gde je najvredniju opremu ostavila vojiska za vreme povlačenja. SaraÄ‘ujte sa drugim agentima ili ih napadnite i ukradite njihovu opremu. Igra zahteva internet konekciju za igru. Posle mnogih varijacija sa multiplayer-om tokom godina koje je Ubisoft radio sa njihovim singleplayer igrama sada možemo videti kako izgleda kada uskoče u full MMO žanr ili bar njihovu aproksimaciju istog. Tom Clancy igre su nekako uvek imale tu dozu relanosti pri sebi dok prikazuju delovanje nekih specijalnih jedinica, u nekima malo više u nekima ne baš mnogo i to je definitivno slučaj sa The Division-om koji, osim par stvari, stanicu zvanu relanost je debelo promašio. Ovaj scenario iz noćnih mora nekog teoretičara zavere, koji bi vrlo lako mogao da se naÄ‘e u jednoj sezoni serije 24, počinje sa velikom rasprodajom na Black Friday kad u cirkulaciju tokom dana budu ubačene ogromne količine novčanica posute novim veštački napravljenim i veoma zaraznim virusom. Premotamo malo unapred i vidimo kako se bolest širi bez ikakve naznake da se usporava ili da će se lek naći. Njujork kao epicentar iste biva zatvoren u karantin sa većinom populacije jos zaglavljenom u gradu. Tu nastupate vi kao pripadnik i agent skrivene organizacije pod nazivom Divison napravljene da deluje baš u slučaju da se ovako nešto desi u nekoj urbanoj sredini. Sa zadatkom da se javite u bezbednu kuću u Bruklinu i što pre preÄ‘ete na centralni Menhetn radi pridruživanja ostalim agentima u rešavanju misterije porekla ovog virusa, kao i smirivanja ili odstranjivanja bilo koje pretnje po graÄ‘ane još prisutne u karantinskoj zoni. Tokom tutorial misije u Bruklinu ćete biti uvedeni u osnove gameplay-a od naoružanja, preko interakcije do principa na kom će funkcionisati manje-više sve misije nadalje. Pošto doÄ‘ete na samo Menhetn ostrvo dobićete bazu koja će biti vaš komandni centar. Dalje sam gameplay možemo podeliti na tri ključna dela koji nisu baš srazmerni jedan drugom. Tako imamo pucačinu iz trećeg lica ili ono što će biti u prvom planu i čime će Division biti poreÄ‘en sa ostalim igrama tog žanra. Sa ovim dolazi neizbežno gledanje vašeg lika u leÄ‘a, detaljno istraživanje svih mogućih malih zidića i zaklona u igri kako biste preživeli vatrene okršaje koji postaju sve teži i izazovniji kako budete napredovali u igri i od vas će se zahtevati konstantno kretanje i taktičko pozicioniranje. Tu su glavne i sporedne misije, kao i gomila stvari za skupljanje koje će vam dodatno prikazati užase ovakve katastrofe i na šta su ljudi sve spremni. Najvažnije misije će se deliti na Medical, Tech i Security, glavne će biti vezane za priču i pratiće vaše istraživanje porekla virusa i obezbeÄ‘ivanje zona po Menhetnu, dok sporedne misije će vam davati dodatne poene kojima ćete unapredjivati bazu. Ovde nastupa RPG deo koji, iako nije u prvom planu, zapravo zauzima veći deo igre. Naime, najviše sistema koji se nalaze u svim RPG igrama kao što su raznorazni skill-ovi (prikazani u obliku visokotehnoloških gadget-a), talenti i perkovi koje ćete otključavati i unapreÄ‘vati kako budete unapreÄ‘ivali vašu bazu, neizbežan sistem pravljenja opreme koji postaje validan tek u end game-u i loot iliti oprema koju ćete konstantno skupljati od palih protivnika kako biste što bolje unapredili statistiku vašeg lika. Ovaj sistem će ići do nekontrolisanih količina raznorazne random opreme koja će vam dati flashback-ove na igre tipa Borderlands i Diablo. Iako je Division klasifikovan kao pucačina, malo maši metu kada su vam protivnici ogromni sunÄ‘eri koji upijaju pune saržere u glavu bez da padaju. Ceo borbeni deo gameplay-a se na kraju svodi na to da vi povećate svoje brojeve kako biste svojim brojevima smanjili protivničke brojeve i tako pobedili. Naravno, na kraju krajeva tu je i MMO deo. Iako zapravo ceo Division možete preći apsolutno solo kao da igrate singleplayer igru pošto kako napustite vašu bazu ili bezbednu zonu vi ćete se sami šetati kroz Njujork, ali pravi užitak i zabavu ćete imati ako imate još tri prijatelja da vam se pridruže tokom šetnje. Sam party i Co-Op sistem je ovde odlično odraÄ‘en, od toga da pre svake glavne misije i u svakoj bezbednoj zoni možete pokupiti random igrače da vam se pridruže, preko toga da možete uvek koristiti glasovnu komunikaciju u igri radi lakšeg pozicioniranja i taktike, pa do toga da uvek možete da se praktično teleportujete na lokaciju saigrača pod uslovom da vi niste u borbi trenutno. Ovakav tim će vam pogotovu biti potreban ukoliko budete želeli da ušetate u Dark Zone, posebno odsečenu zonu u samom srcu mape u kojoj ne samo da šetaju mnogo brojnije i jače verzije protivnika već i mnogi drugi Division agenti. Ova druga stavka bi bila od pomoći da dok ste u ovoj zoni nije otvorena lova na sve uključujuci i druge agente. Sve ovo sa ciljem nabavke mnogo bolje i vrednije opreme nego što se može naći u normalnim zonama. I ovde ćete možda imati najizazovnije i najzabavnije momente dok se budete šunjali po napuštenim ulicama i saraÄ‘ivali sa nasumičnim drugim igračima koji se budu pojavili u vašoj blizini. TakoÄ‘e, dokle god ste u DZ zonama glasovna komunikacija je otvorena ka svima i svi u vašoj blizini vas čuju! Iako je grafički igra oslabljena u odnosu na ono sto je prvi put prikazano na E3-u pre nekoliko godina i dalje se dobro drži. Pored Menhetna prenesenog u 1:1 skali, grafika uspešno prenosi atmosferu potpuno napuštenog grada u kome vlada bezakonje, ovome dodatno pomažu pedantno postavljeni detalji gde god da se zaputite ili uÄ‘ete, vremenske prilike i neprilike, smene dana i noći, mali detalji i promene na vašem liku. Najveću manu koja se može dodati ovde je jedan uprošÄ‡en sistem pravljenja likova koji vam jedva pruža nekoliko opcija za lica, kosu i detalje tako da ćete vrlo verovatno naleteti na nekoliko klonova tokom igranja. S druge strane, zvučna pozadina sasvim realno prati igru i pored glasovne glume koja je na nivou dobro je odraÄ‘en zvuk naoružanja koje ćete koristiti kao i sasvim funkcionalna glasovna komunikacija u igri, koja posle malo podešavanja može da vam zadovolji sve potrebe tokom igranja. Što se end game-a tiče ili ”šta raditi kad ste odradili sve misije i dostigli maksimalan 30. nivo”, tu počinje Diablo 3 still jurenja za najboljom kombinacijom statova i opreme za vaš stil igranja i kako biste vašeg lika učinili najmoćnijim u kraju. Za ovo je najbolji savet da sve materijale skupljate dok ne dostignete najviši nivo kao i da svu opremu koja vam ne treba rastavite u materijale, kako vam se igra ne bi pretvorila u totalni grind fest ili dosadan lov na potrebne materijale. Kad smo već spomenuli grind, da se okrenemo na negativne strane koje će možda biti sreÄ‘ene a možda ne, meÄ‘u kojima su nedostatak bilo kakvog posebnog PvP sistema. Ukoliko se uleti previše brzo u igru može doći do prezasićenja zbog samog manjka raznovrsnosti meÄ‘u protivnicima i misijama tako da Division može postati dosadan super brzo. Druga ogromna zamerka dolazi iz toga da igra zapravo povlači dosta iz RPG žanra pogotovu kad je oprema u pitanju i, koliko god da ste sposoban i iskusan igrač, ukoliko vaša oprema nije na nivou imaćete muke i probleme u bilo kojoj borbi. Kada dostignete maksimalni nivo i pokupite najbolju opremu moći ćete da savladate bilo šta sa minimalnim naporom. Ukoliko dolazite sa idejom da će vam Division biti online MMO verzija Call of Duty-a koji ćete moći da igrate non-stop bez prestanka, najbolje je da produžite dalje jer ovo definitivno neće biti ono što ste tražili. Ukoliko, pak, želite da istražite kako bi to izgledalo da se u sred zime i Menhetna desi epidemiološka katastrofa, pri tome upucate ogromnu količinu likova, pokupite brdo raznoraznog loot-a i super se provedete sa prijateljima, osećajte se dobrodošli da se pridruzite Division-u i vidimo se na ulicama Njujorka. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Francuska

PC Resident Evil 7 - Biohazard Proizvođač: Capcom Datum izlaska: 24.01.2017. Resident Evil 7 Biohazard je najnoviji nastavak serijala koji donosi osveženje franšizi otvarajući nova vrata potpuno novom užasavajućem iskustvu. Dramatični obrt predstavlja radnja u prvom licu u fotorealističnom stilu. Uz pomoć novog Capcom-ovog RE Engine-a Resident Evil 7 donosi jedinstveni nivo uzbudljivog osećaja koji će vam približiti horor i učiniti ga ličnim. Radnja je smeštena u ruralnu Ameriku savremenog doba i odvija se nakon dramatičnih događaja u Resident Evil 6. Iskusićete užas direktno u prvom licu. Igra donosi sve ono što volite u serijalu koji je lansiran pre više od 20 godina - istraživanje i napetu horor atmosferu. Kompletno osveženi gameplay donosi novo igračko iskustvo. Heheh, pa ovo isto ko kod mene kući…Stvarno su „disfunkcionalna“ porodica…Može se reći da je ova porodica raspad… E ovo se zove nasilje u porodici! Ok, ispucali smo se jeftinih i glupih podrazumevanih „porodičnih“ fora koje ljudi vole da koriste kada pričaju o RE7, pa sada možemo da zapravo pređemo na igru. Najavljena na E3 sajmu prošle godine, sedma inkarnacija ovog čuvenog horor serijala imala je relativno kratko vreme od premijere u javnosti do izlaska, ali je za to kratko vreme uspela da napravi neverovatan hajp veoma pametnom marketing strategijom. Tu je bio odlična demo verzija, „Beginning Hour“ , još bolji demo „The Kitchen“, koji nas je prvi put upoznao sa Resident Evil 7 VR iskustvom, da bi na kraju i sam Beginning Hour bio dostupan za VR igranje. Tu je bila i serija mističnih video snimaka (igra se snažno oslanja na video kasete kao vid komunikacije), najava raznoraznih otkačenih stvari, poput sveća za VR igranje koje mirišu na krv i staru kožu, ali i slanje pravih pravcatih video kaseta novinarima kao deo promo materijala. Prosto rečeno, odavno nismo videli bolju i pametniju reklamnu kampanju za neku igru od ove koju je Capcom radio za Resident Evil 7. Kada nam je krajem januara konačno stigla kopija igre u redakciju, vaš autor nije mogao da dočeka da sedne da je proba. Iako jako dugo nisam „konzolaš“, nekako sam poslednjih meseci postao „čovek za VR“ u Play!Zine redakciji, imajući u vidu da sam najviše uzbuđen zbog razvoja ove tehnologije. Kada se tome doda moja ljubav prema horor igrama, prirodno je bilo da na meni padne teret opisa najvećeg teškaša gejming industrije u januaru. Samim tim, pre nego što zađemo dublje u opis, valja se ograditi i reći da je opis rađen isključivo iz ugla iskustva igranja igre sa PlayStation VR uređajem. Nakon uvodnog trejlera, sa sjajnom glavnom muzičkom temom, ukoliko ste u VR-u već u startu će vas oduševiti glavni meni, koji u stvari predstavlja vašu „sigurnu“ zonu unutar same igre, na koju ćete kasnije naići. Priča igre je veoma bazična i otvara vam se na kašičicu, ali vam taman toliko i treba da biste u njoj uživali, jer je misterija ono što čini atmosferu i čitav taj „šta se kog đavola dešava ovde“ element. Ipak, prvo i jedino razočarenje vas nažalost „šamara“ u startu, a to je sada već tradicionalni problem izgleda spoljašnjih okruženja u VR po dnevnoj svetlosti. Igra prvih 5 minuta jednostavno izgleda očajno ružno i sa jako niskom rezolucijom dok ne uđete u zatvoreni prostor, kada VR počinje da pokazuje kvalitet. Ono što smo trebali već u startu da pomenemo, ako vam do sada nije jasno iz toga što igramo u VR-u, RE7 je igra iz prvog lica, prva u čitavoj istoriji serijala. Bilo je nevernih Toma koji su ovo videli kao dalje udaljavanje od korena serijala, ali ironija je da je ovo igra koja je sva protkana onom suštinskom atmosferom i gejmplejom zbog kojih smo voleli Resident Evil igre. Sve ono što ste voleli kod starih igara u serijalu ćete ovde pronaći. Pre svega, tu je fenomenalan dizajn nivoa u svakom smislu. Svaki metak koji nađete, svaki neprijatelj koga ubijete, sve je savršeno balansirano tako da vam bude knap i da dobro cenite svaki ispaljeni metak, jer svaki promašaj može da vas skupo košta. Nakon prelaza svake celine ili barem dela u okviru nekog nivoa, imaćete onaj „bolje bi bilo da ima municije na sledećem delu, inače sam gotov“ momenat, toliko su knap resursi u igri. Druga stvar kod dizajna nivoa je što su sami po sebi školski dobro dizajnirani tako da budu zabavni i izazovni. Neprijatelji lutaju dok vi rešavate aktuelne zagonetke i jurite pokušavajući da shvatite šta vam treba da biste krenuli dalje. Sve zagonetke u igri su uglavnom jednostavne, ali zahtevaju od vas intenzivno kretanje i lutanje, što uvodi taj momenat tenzije i straha, karakterističan za dobar survival horor. Igra ima i „jump scare“ scene, nije da ih nema, ali su one opet urađene u sjajnom tradicionalnom maniru RE igara i nećete se osećati „jefitno“ uplašenim kada vas zadese, već će vam biti logično što su se baš tu desile. Tu je naravno i čuveno menadžerisanje inventarom, po kome je Resident Evil takođe veoma poznat. Kao da nije dovoljno što resursa ima veoma malo, i to malo resursa nećete sve moći da nosite sa sobom jer je inventar premali, pa ćete stalno morati da birate šta želite da odbacite (efektivno uništite, jer izbaciti iz inventara = uništiti). Boss borbe su zabavne i intenzivne, ali se nećete previše pomučiti, samo dok ne otkrijte šemu nakon što eventualno zaginete par puta. Meni je kao nekom ko nije navikao na igranje sa gejmpedom to verovatno bila najviše otežavajuća okolnost, ali sa druge strane Resident Evil serijal na Sony PlayStation 1 i pamtimo kao igru sa „kilavim“ kontrolama, tako da je u neku ruku i to nezaobilazni deo „nostalgija” paketa. Ono zbog čega je igra jedno vanserijsko iskustvo, jeste igranje na VR-u. Jednostavno rečeno – vi ste tamo. Iako tehnologija prenosa mirisa još nije otkrivena, u svakom kutku igre sam mogao da osetim ustajali močvarni vazduh igre pod nosom, osećao sam miris fekalija kada sam se do guše šetao kroz otpadne vode, osećao sam miris organske paljevine kada sam palio mutirane insekte i zombije, miris truleži za trpezarijskim stolom… Čuo sam svaki korak oko mene, svaki zvuk mi je trzao pogled. Osetio sam bol svakog udarca kada me je „tata“ mlatio kao poslednjeg kukavca. Osećao sam se klaustrofobično dok sam se provlačio među zidove kuće, noćni povetarac na terasi i osećao sam hladnoću zidova u podrumu. Jednostavno, vidi se da je čitav ambijent igre podređen VR igranju, i inače sjajna atmosfera je podignuta preko granica kada se igra sa VR uređajem. Nakon što sam prešao igru igrajući je sa PlayStation VR (a PS VR koristim već skoro 5 meseci, dakle odavno je nestao prvi “vau” efekat), ne mogu sebe opet da zamislim kako je igram sa tastaturom i mišem dok gledam u monitor. Kada sam stavljao VR headset, ja sam bio tamo, teleportovao sam se u Luizijanu, i tu raspalu smrdljivu kuću i moj svet je tada postao taj svet, svet igre. Za računarom, to je samo još jedna igra. Ne mogu sa isključivošću da tvrdim, ali sam gotovo siguran da moji utisci ne bi bili „to to“, da sam igru kojim slučajem igrao na tradicionalniji način. Resident Evil 7 je sjajna igra, koja serijal vraća korenima i na prave staze. Pametno i zabavno dizajnirani nivoi, osećaj „tesnaca“ sa resursima, nabijeni horror survival ambijent, intrigantna i nenapadna priča…sve je spakovano u jedan savršeni proizvod kakav ovaj serijal dugo nije imao prilike da vidi. Jedina mana ide na trajanje, jer igru objektivno možete preći za 8 do 10 sati, u zavisnosti od vašeg stila igranja, što je zaista premalo za jedan punokrvni AAA naslov koji sebe i prodaje po punoj AAA ceni.

PC Resident Evil 7 - Biohazard Proizvođač: Capcom Datum izlaska: 24.01.2017. Resident Evil 7 Biohazard je najnoviji nastavak serijala koji donosi osveženje franšizi otvarajući nova vrata potpuno novom užasavajućem iskustvu. Dramatični obrt predstavlja radnja u prvom licu u fotorealističnom stilu. Uz pomoć novog Capcom-ovog RE Engine-a Resident Evil 7 donosi jedinstveni nivo uzbudljivog osećaja koji će vam približiti horor i učiniti ga ličnim. Radnja je smeštena u ruralnu Ameriku savremenog doba i odvija se nakon dramatičnih događaja u Resident Evil 6. Iskusićete užas direktno u prvom licu. Igra donosi sve ono što volite u serijalu koji je lansiran pre više od 20 godina - istraživanje i napetu horor atmosferu. Kompletno osveženi gameplay donosi novo igračko iskustvo. Heheh, pa ovo isto ko kod mene kući…Stvarno su „disfunkcionalna“ porodica…Može se reći da je ova porodica raspad… E ovo se zove nasilje u porodici! Ok, ispucali smo se jeftinih i glupih podrazumevanih „porodičnih“ fora koje ljudi vole da koriste kada pričaju o RE7, pa sada možemo da zapravo pređemo na igru. Najavljena na E3 sajmu prošle godine, sedma inkarnacija ovog čuvenog horor serijala imala je relativno kratko vreme od premijere u javnosti do izlaska, ali je za to kratko vreme uspela da napravi neverovatan hajp veoma pametnom marketing strategijom. Tu je bio odlična demo verzija, „Beginning Hour“ , još bolji demo „The Kitchen“, koji nas je prvi put upoznao sa Resident Evil 7 VR iskustvom, da bi na kraju i sam Beginning Hour bio dostupan za VR igranje. Tu je bila i serija mističnih video snimaka (igra se snažno oslanja na video kasete kao vid komunikacije), najava raznoraznih otkačenih stvari, poput sveća za VR igranje koje mirišu na krv i staru kožu, ali i slanje pravih pravcatih video kaseta novinarima kao deo promo materijala. Prosto rečeno, odavno nismo videli bolju i pametniju reklamnu kampanju za neku igru od ove koju je Capcom radio za Resident Evil 7. Kada nam je krajem januara konačno stigla kopija igre u redakciju, vaš autor nije mogao da dočeka da sedne da je proba. Iako jako dugo nisam „konzolaš“, nekako sam poslednjih meseci postao „čovek za VR“ u Play!Zine redakciji, imajući u vidu da sam najviše uzbuđen zbog razvoja ove tehnologije. Kada se tome doda moja ljubav prema horor igrama, prirodno je bilo da na meni padne teret opisa najvećeg teškaša gejming industrije u januaru. Samim tim, pre nego što zađemo dublje u opis, valja se ograditi i reći da je opis rađen isključivo iz ugla iskustva igranja igre sa PlayStation VR uređajem. Nakon uvodnog trejlera, sa sjajnom glavnom muzičkom temom, ukoliko ste u VR-u već u startu će vas oduševiti glavni meni, koji u stvari predstavlja vašu „sigurnu“ zonu unutar same igre, na koju ćete kasnije naići. Priča igre je veoma bazična i otvara vam se na kašičicu, ali vam taman toliko i treba da biste u njoj uživali, jer je misterija ono što čini atmosferu i čitav taj „šta se kog đavola dešava ovde“ element. Ipak, prvo i jedino razočarenje vas nažalost „šamara“ u startu, a to je sada već tradicionalni problem izgleda spoljašnjih okruženja u VR po dnevnoj svetlosti. Igra prvih 5 minuta jednostavno izgleda očajno ružno i sa jako niskom rezolucijom dok ne uđete u zatvoreni prostor, kada VR počinje da pokazuje kvalitet. Ono što smo trebali već u startu da pomenemo, ako vam do sada nije jasno iz toga što igramo u VR-u, RE7 je igra iz prvog lica, prva u čitavoj istoriji serijala. Bilo je nevernih Toma koji su ovo videli kao dalje udaljavanje od korena serijala, ali ironija je da je ovo igra koja je sva protkana onom suštinskom atmosferom i gejmplejom zbog kojih smo voleli Resident Evil igre. Sve ono što ste voleli kod starih igara u serijalu ćete ovde pronaći. Pre svega, tu je fenomenalan dizajn nivoa u svakom smislu. Svaki metak koji nađete, svaki neprijatelj koga ubijete, sve je savršeno balansirano tako da vam bude knap i da dobro cenite svaki ispaljeni metak, jer svaki promašaj može da vas skupo košta. Nakon prelaza svake celine ili barem dela u okviru nekog nivoa, imaćete onaj „bolje bi bilo da ima municije na sledećem delu, inače sam gotov“ momenat, toliko su knap resursi u igri. Druga stvar kod dizajna nivoa je što su sami po sebi školski dobro dizajnirani tako da budu zabavni i izazovni. Neprijatelji lutaju dok vi rešavate aktuelne zagonetke i jurite pokušavajući da shvatite šta vam treba da biste krenuli dalje. Sve zagonetke u igri su uglavnom jednostavne, ali zahtevaju od vas intenzivno kretanje i lutanje, što uvodi taj momenat tenzije i straha, karakterističan za dobar survival horor. Igra ima i „jump scare“ scene, nije da ih nema, ali su one opet urađene u sjajnom tradicionalnom maniru RE igara i nećete se osećati „jefitno“ uplašenim kada vas zadese, već će vam biti logično što su se baš tu desile. Tu je naravno i čuveno menadžerisanje inventarom, po kome je Resident Evil takođe veoma poznat. Kao da nije dovoljno što resursa ima veoma malo, i to malo resursa nećete sve moći da nosite sa sobom jer je inventar premali, pa ćete stalno morati da birate šta želite da odbacite (efektivno uništite, jer izbaciti iz inventara = uništiti). Boss borbe su zabavne i intenzivne, ali se nećete previše pomučiti, samo dok ne otkrijte šemu nakon što eventualno zaginete par puta. Meni je kao nekom ko nije navikao na igranje sa gejmpedom to verovatno bila najviše otežavajuća okolnost, ali sa druge strane Resident Evil serijal na Sony PlayStation 1 i pamtimo kao igru sa „kilavim“ kontrolama, tako da je u neku ruku i to nezaobilazni deo „nostalgija” paketa. Ono zbog čega je igra jedno vanserijsko iskustvo, jeste igranje na VR-u. Jednostavno rečeno – vi ste tamo. Iako tehnologija prenosa mirisa još nije otkrivena, u svakom kutku igre sam mogao da osetim ustajali močvarni vazduh igre pod nosom, osećao sam miris fekalija kada sam se do guše šetao kroz otpadne vode, osećao sam miris organske paljevine kada sam palio mutirane insekte i zombije, miris truleži za trpezarijskim stolom… Čuo sam svaki korak oko mene, svaki zvuk mi je trzao pogled. Osetio sam bol svakog udarca kada me je „tata“ mlatio kao poslednjeg kukavca. Osećao sam se klaustrofobično dok sam se provlačio među zidove kuće, noćni povetarac na terasi i osećao sam hladnoću zidova u podrumu. Jednostavno, vidi se da je čitav ambijent igre podređen VR igranju, i inače sjajna atmosfera je podignuta preko granica kada se igra sa VR uređajem. Nakon što sam prešao igru igrajući je sa PlayStation VR (a PS VR koristim već skoro 5 meseci, dakle odavno je nestao prvi “vau” efekat), ne mogu sebe opet da zamislim kako je igram sa tastaturom i mišem dok gledam u monitor. Kada sam stavljao VR headset, ja sam bio tamo, teleportovao sam se u Luizijanu, i tu raspalu smrdljivu kuću i moj svet je tada postao taj svet, svet igre. Za računarom, to je samo još jedna igra. Ne mogu sa isključivošću da tvrdim, ali sam gotovo siguran da moji utisci ne bi bili „to to“, da sam igru kojim slučajem igrao na tradicionalniji način. Resident Evil 7 je sjajna igra, koja serijal vraća korenima i na prave staze. Pametno i zabavno dizajnirani nivoi, osećaj „tesnaca“ sa resursima, nabijeni horror survival ambijent, intrigantna i nenapadna priča…sve je spakovano u jedan savršeni proizvod kakav ovaj serijal dugo nije imao prilike da vidi. Jedina mana ide na trajanje, jer igru objektivno možete preći za 8 do 10 sati, u zavisnosti od vašeg stila igranja, što je zaista premalo za jedan punokrvni AAA naslov koji sebe i prodaje po punoj AAA ceni. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PSV Fifa 15 Proizvođač: EA Datum izlaska: 25.09.2014. EA Sports ništa nije želeo da prepusti slučaju i u demo koji se rasprostire na 2,5 GB uključio je sve goodiese od kojih će vam poći voda na usta. Igra počinje dramatično – poslednjim kolom engleskog prvenstva, susretom između Liverpula i Mančester Sitija. Kada se za zvučnika začula himna Liverpula – „You Never Walk Alone”, pali smo sa stolice. Navijači su razvili šalove i poskakali sa svojih sedišta momentalno nam privukavši pažnju. Konačno, prava pravcata 3D publika – 45.000 ljudi na prepunom stadionu „Enfild”. Kad smo se dozvali sebi nakon prvobitnog šoka izazvanog „pravom” publikom i fantastičnim navijanjem, počeli smo da primećujemo i druge stvari. I trava je napokon urađena u 3D! Iako se čini da je na ponovljenim snimcima nešto duža nego što bi trebalo, vizuelni utisak je sjajan. Prilikom izvođenja udaraca trava leti na sve strane, ali ni to nije sve. Tereni su sada dinamični i trpe oštećenja tokom mečeva – vide se tragovi trčanja, šutiranja, klizećih startova i slično. Autori su poradili i na dejstvu atmosferalija na teren, pa je sada više nego vidljivo kako igrači šljapkaju po natopljenoj površini, kako lopta „koči” dok se probija kroz blato ili klizi kao tane po smrznutom i ledom okovanom terenu. Zbog konzola nove generacije, zamišljeno je da se FIFA 15 pokreće u Full HD rezoluciji i za takav zadatak je i optimizovana. Ruku na srce, još uvek su vidljive neke stare teksture i delovi grafike (uglavnom kod natpisa), koji kao da su upscaleovani na novu rezoluciju. Na raspolaganju imate čak osam timova, sve podržane delove dana za igru i sve atmosferske prilike. Naravno, možete da proverite i sve nivoe težine, odnosno kako se AI ponaša njihovom promenom. Na prvu loptu (pun intended), FIFA 15 se ne razlikuje mnogo od prošlogodišnjeg izdanja. Ipak, promene su tu, ali su suptilne i implementirane na kritičnim mestima. Naglasak je opet na fizikusu – direktnim duelima igrača koji se sada još žešće kleše u one to one obračunima i uopšte se neće libiti gurkanja, pa čak i povlačenja za dres. Dosta se radilo na okretnosti igrača pri malim brzinama, što je rezultovalo lakšom kontrolom na skučenom prostoru i jednostavnijem izvođenju driblinga. AI preteruje u tome i često zna dugo da drži loptu u nogama jednog igrača, kružeći oko šesnaesterca kao soko oko plena. Golmani su najbolji do sada i kupe priličan broj lopti, čak će i neke zicer situacije uspeti da preokrenu u svoju korist. Kretnje/parade su im pojačane sa 50 novih animacija i to se odmah vidi. FIFA 15 donosi nešto što se zove „organsko ponašanje” ekipe. U Ultimate Team sekciji imaćete priliku da vidite kako se builduje „hemija” u timu koja ne zavisi samo od toga da li pojedini igrači zauzimaju svoje prirodne pozicije u formaciji, već i da li su na pravim mestima igrači iste nacionalnosti, saigrači iz kluba i slično. Uz pomoć raznobojnih tačkica i linija, igra vam ukazuje na potencijalne probleme u timu i kritične pozicije. Međutim, tokom svakodnevnog igranja primećuje se „disanje” igrača u odnosu na dešavanja na terenu. Promašaji, oštri startovi protivnika, greške prilikom dodavanja i slično mogu i te kako da utiču na samopouzdanje igrača koji postaju neodlučniji, tromiji, pa čak i pomalo nevešti. S druge strane, dobra igra im boostuje samopouzdanje i uništava protivnika na psihičkom planu. FIFA 15 donosi i Premijer ligu u punom sastavu, sa svim timovima, stadionima i prepoznatljivim načinom vršenja prenosa i komentarisanja. Nešto od toga vidi se i u demou, gde su ubačene kratke analize i komentari u situacijama kada je lopta van igre. Imaćete prilike da vidite neke šanse i golove uz stručan komentar. Navijanje više nije centralizovano već ide ka regijama i klubovima. Nove pesme, novi transparenti, novi načini navijanja, zavisiće od lokacije na kojoj se mečevi igraju, odnosno od kluba koji je domaćin. Stvari koje nam se nisu svidele postoje, pogotovo osećaj da je ovo prelazna verzija između 720p i 1080p igranja. Ipak je ovo demo, ali ostaje utisak da nije baš sve postavljeno na svoje mesto. Zatim, igra je i dalje prebrza i, mada golove ne možete da postižete kao na traci, „tabananje” igrača kao da su uključeni u struju ume da zasmeta. Povremeno se čak čini da igrači klize po podlozi, umesto da su u direktnom kontaktu sa njom. Konačno, najveća zamerka ide na nepromenjen sistem izvođenja slobodnih udaraca i penala – sve je krajnje autistično.

PS3 Tom Clancy's - Hawx ProizvoÄ‘ač: Ubi Soft Datum izlaska: 01.01.2000. Tom Klensi je Danijela Stil za muškarce i sa tom činjenicom mora se pomiriti svaki tehno triler fan, oprostivši sebi infantilnu fascinaciju delima čija se umetnička forma ne razlikuje mnogo od ljubavnih vikend romana. Advanced pulp štivo, tačnije njegovi elementi pogodni za interaktivnu obradu odavno su prerasli romanesknu kategoriju, uzrastajući u formu kojoj je konkurencija daleko slabija od one u književnosti. Igre sa potpisom Toma Klensija, zapravo trast fonda koji rentira ime i prezime pisca izdavačima/developerima od kojih očekuje izvestan nivo virtuelne translacije duha Klensijevih dela u igračku formu (tj. Ubisoftu), u najvećem broju slučajeva zauzimaju „počasnije” mesto u odnosu na Klensijeve romane u poreÄ‘enju sa konkurencijom. Simply put, gotovo svaki TK igrački naslov se u zamišljenoj krivoj univerzalne vrednosti kotira bolje od pozicije TK romana u poreÄ‘enju sa delima, recimo, ser Artura Konana Dojla. High Altitude Warfare eXperimental (HAWX), hiperbudžetna avio-pucačina sa mikroskopskim elementima simulacije se tako u očima svakog amaterskog arbiter elegantoruma kotira bolje od naslova nalik Ace Combatu i sličnim pewpew avio-šuterima. Prva decenija XXI veka, zlohudnog doba koje je donelo kliničku smrt pravih hard-core borbenih letačkih simulatora, predstavlja sezonu uvenuća i za njenu akcionu siročad, tako da HAWX treba shvatiti kao retku biljčicu, dete sa specijalnim potrebama koje zahteva specijalan tretman i koga ne treba suviše kuditi i oštro mu suditi. Iako je forma igre znatno drugačija od spec-ops fazona koji je trejdmark Tom Clancy’s igara, zaplet baziran na globalnoj pretnji svetskom miru i sigurnosti tipično je Klensijevski. Smešten u vremenski okvir nakon dešavanja obraÄ‘enih u Ghost Recon: Advanced Warfighteru a pre Poslednjeg rata, HAWX je topganolika priča o Dejvidu Krenšou, USAF pilotu, koji je zajedno za ostatkom svoje rasformirane eskadrile prihvatio ponudu kompanije Artemis Global Security, nadnacionalnog sigurnosnog kontraktora i privatne vojne sile, koju rentiraju države sa problemom agresivnih komšija. Pola decenije vrednog plaćeničkog rada pada u vodu kada Dejvid i ekipa budu suočeni sa dilemom: ostati na strani Artemisa ili pružiti pomoć US mornarici napadnutoj od strane snaga sopstvenog poslodavca? Mladi američki sokolovi biraju, naravno, ispravnu opciju, postajući tako ključan faktor u odbrani američke teritorije od invazionih snaga agresivne megakompanije. Ok, kakvo je to mumlanje u publici? Da, 2020. godine SAD sigurno neće oslabiti toliko da pola teritorije osvoji naoružano preduzeće, ali šta smo malopre rekli o specijalnom detetu i blagom kriterijumu? Na sreću, samoj igri, njenim audio-vizuelnim elementima, brzini akcije i hipereksplozivnosti sadržaja ne treba nikakva kritička antiflame poštapalica. Prvi elemenat fascinacije, što možete zaključiti iz priloženih slika, svakako leži u fantastičnoj grafici modelovanoj uz pomoć satelitskih snimaka visoke rezolucije. Iako na malim visinama ne deluju impresivno kao sa visine od 10.000 stopa, tereni igre su svakako nešto najbolje što smo ikada videli u igri koja uključuje i avione i naoružanje. Sami modeli vaših vazduhoplova, efekti upotrebe oružja i eksplozija takoÄ‘e nisu za bacanje, a to verovatno važi i za protivnika, koga ćete u toku igre uglavnom sretati u formi nišanskih markera na HUD-u i tačkica na radaru. Elemente realne avionike i verodostojne efekte naoružanja ne vredi, naravno, tražiti u igri ovog tipa: HAWX je naslov u kom ćete tokom prosečne misije uništiti više borbene tehnike nego što je ima u arsenalima mnogih modernih država, ispalivši stotine samonavoÄ‘enih raketa u suludom mayhemu koji donosi više žrtava od najljuće pucačine u prvom licu. Začudo, sami modeli aviona, kojih ima nekoliko tuceta, potpuno su realni (njihove letne performanse naravno nisu). Aktuelni modeli modernih lovaca i lovaca bombardera, koji uključuju legende nalik na Mig-21, Mig-29, Su-27, F-14, F-15, F-16 i Mirage 2000 predstavljaju ergelu čije bogatstvo grla i pasmine nije uporedivo ni sa jednom avio-igrom, bilo da se radi o simulaciji ili o arkadi. Dva nestandardna hardverska elementa, veoma poželjna za puni doživljaj igre, jesu džojstik (ne gamepad) i mikrofon, uz čiju pomoć možete izdavati verbalne komande wingmanu, menjati mod radara, birati oružje, ispaljivati mamce i raditi sve ono što bi vas inače teralo da skidate ruke s pilotske palice. Sa generalne hardverske strane, igra uopšte nije toliko zahtevna koliko dobro izgleda: mašine koje se danas prodaju za cca 300 evra pružaju sasvim dovoljno konjske snage za teranje HAWX-a u visokoj rezoluciji i sa respektabilnim nivoom detalja.

PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 GTA IV The Complete Edition - Grand Theft Auto 4 & Episodes From Liberty City Proizvođač: Rockstar Ultimativna kolekcija najbolje ocenjenih GTA igara. Grand Theft Auto 4 Trideset šest nedelja PC igrači plivali su u uzburkanom moru vesti, mešanih osećanja, strahovanja, glasina i nagađanja u vezi s najkontroverznijom igrom u istoriji igračkog biznisa. Devet meseci duga trudnoća okončala se 3. decembra 2007. porođajem toliko željenog deteta (za utehu, slonovi na svet dolaze posle 22 meseca). Kamere snimaju, blicevi sevaju... Da li je to najlepša beba koju je svet video, novi ponos PC igračke zajednice koja se topi brže od glečera na Alpima, ikona koju ćemo developerima u budućnosti stavljati pod nos svaki put kada budu razmišljali o podršci za PC? Ili je u pelenama nedonošče koje ćemo s bolom u grudima kriti od javnosti dok ne poraste? Igrački forumi diljem planete zatrpani su pitanjima: Da li je igra lepša nego na konzolama? Koja su unapređenja PC verzije? Hoće li to da radi na mojoj mašini? Kako se ovo uopšte pokreće? Ima li kraja bagovima? Petnaes’ i kusur giga na disku, brdo propratnih programa koje ću kasnije skidati uz pomoć egzorciste, beskrajna instalacija samo da bih shvatio da su mi potrebni novi grafički drajveri! Disonantni tonovi komentatora, koji, s jedne strane, ne kriju zadovoljstvo što je GTA IV uopšte stigao na računare i ističu da je to najbolje igračko iskustvo u čitavom životu, a s druge strane čupaju kosu, prozivaju istaknute članove familija programera i prete demonstrativnim paljenjem računara i puštanjem zlatne ribice u kanalizaciju, došli su i do ušiju autora igre. Priznajući da se „finalna” verzija igre možda pojavila koji dan ranije nego što je trebalo (uobičajen danak trke s Deda Mrazom), bogovi sa planete Rockstar poslali su 13. decembra slatki nektar zakrpa (nVidia i Ati su ranije objavili optimizovane drajvere) u vidu prvog oficijelnog peča, koji treba da reši problem nestajućih tekstura, bagovitog video editora, izletanja u Windows i drugih problema koje su autori u prvi mah stavljali na dušu dotrajalih grafičkih drajvera, Service Packova, svetske ekonomske krize, inteligencije igrača („Oni su slabići, u svakom slučaju” – Niko Belić). Naša iskustva s ovom igrom, tačnije njenim ružnim tehničkim licem, nisu baš toliko tragična. Na mašini, čije specifikacije odgovaraju preporučenom minimumu, ostvarili smo u doba punog meseca i povoljnog astrološkog aspekta nekih desetak frejmova u sekundi. Instalacijom nove verzije grafičkih drajvera, promenom rezolucije i kvaliteta prikaza, distancom iscrtavanja, detaljnošću senčenja i drugim parametrima, o kojima blaženi vlasnici konzola ni ne razmišljaju, nismo postigli mnogo, što upućuje na zaključak da je problem u samoj igri, njenom nedorađenom engineu, odnosno lošoj optimizaciji i generalnom „boli me uvo” stavu nemotivisanih programera, koji se kupaju u parama zarađenim na konzolaškom tržištu. Na high-end računaru, bliskom preporučenoj konfiguraciji, priča poprima sasvim drugu dimenziju, jer animacija ni u najvećoj saobraćajnoj gužvi nije padala ispod 24 fps, uz veću distancu iscrtavanja (i više detalja nego u Xbox 360 varijanti), ali i dalje prisutnim problemima s probijanjem i preklapanjem tekstura i povremenim „zaglupljivanjem”. Naravoučenije: menjajte konfiguraciju ili zaboravite GTA IV na PC-ju (ili kupite Xbox i uživajte u iskustvu koje je Kuzma podelio sa nama u broju 6/2008.). Za kraj tehničkog brifinga jedan hint: ako pri pokretanju igre na Windowsu XP dobijate poruku „FATAL ERROR: RMN40”, ne morate instalirati Service Pack 3, kako se obično savetuje. Dovoljno je da u instalacionom folderu locirate datoteku LaunchGTAIV.exe, kliknete na nju desnim dugmetom, odaberete Properties i pod Compatibility menijem odaberete opciju Windows 2000. Mogućnost snimanja video odlomaka (Video Editor), multiplayer podrška za 32 igrača i Social Club TV (https://tv.rockstargames.com) jesu osnovne prednosti PC verzije četvrtog Grand Theft Auta. Sve ostalo poklapa se sa zapažanjima iznetim u opisu verzije za Xbox 360 – stereotipna, ali konzistentna satira o „američkom snu” ispredana dogodovštinama plitkoumnog imigranta s brdovitog Balkana, velelepna free roaming pozornica, odličan fizički model vožnje i prava doza raznovrsne akcije. Sve to je upakovano u oblandu prelepe kvazirealistične grafike i bogate muzičke podloge. Ljubitelji online igranja uživaće u dvostruko većem društvu od konzolaša, ali će zarad pristojnih performansi morati da obezbede veoma brz link (red veličine megabita ili brži) i najverovatnije žrtvuju dobar deo grafičkih ukrasa (više informacija o GTA IV multiplayingu očekujemo iz pera dražesnog kolege Aškovića). Pritiskom na ’F2’ u bilo kom trenutku igre možete zabeležiti tridesetak sekundi najspektakularnije akcije na „video traci” i podeliti ih sa drugim GTA zavisnicima – to je pun pogodak, upravo ono što je nedostajalo ovom serijalu od samog početka. Upravljačka kombinacija miša i tastature na pucačkim deonicama je idealna (ništa nije bolje od preciznog headshota), dok je za vožnju preko tastature potrebno privikavanje – ako vam to nikako ne bude išlo od ruke, u svakom trenutku možete uzeti džojped i voziti kako Bog zapoveda. Na kraju, važna prednost PC verzije, pored mogućnosti modovanja (u najavi su već i neki domaći radovi), jeste Independence FM, radio-stanica koja pušta vaše melodije (MP3 melodije ili prečice kopirajte u My DocumentsRockstar GamesGTA IVUser Music, pa u igri pokrenite opciju Audio options; Complete scan). Šta god da slušate, biće bolje od Ruslaninih „Wild Dances” i razuzdanih ruskih repera. GTA IV jeste jedno od najboljih iskustava u karijeri jednog igrača i, uz bajkoviti Fallout 3, najozbiljniji kandidat za igru godine. Da ne bude zabune, osetno niža ocena od one kojom je nagrađena verzija za „kutiju” ne znači da je igra lošija, već da gore pomenuti tehnički propusti ne smeju proći nekažnjeno. Episodes From Liberty City The Lost and Damned i Ballad of Gay Tony, Xbox 360 ekskluzivne DLC ekspanzije za Grand Theft Auto IV sada su dostupne i igračima koji iz ovih ili onih razloga nisu u mogućnosti da kupuju sadržaj preko Xbox Live! servisa. Dve odlične krimi-priče čiji kvalitet naracije, karakterizacije likova i složene društvene satire transcendiraju igrački medij podižu koncept DLC-a, dostupnog online ili upakovanog na DVD, na grane prilično nedostižne kratkonogoj konkurenciji. Gotovo četrdeset sati svežeg materijala konstruisanog sa istom ili većom pažnjom u odnosu na original svedoče o specifičnoj, no-nonsense širokogrudosti Rockstar Northa. Njihova definicija dezerta nije ušećerena šljiva iz konzerve već torta na sprat sastavljena od flambiranih palačinki. Sa šlagom i trešnjom na vrhu. The Lost and Damned, saga o Džoniju Klebicu, jevrejskom bajkeru i drugoj violini motoraške bande koji dolazi u konflikt sa svojim manijakalnim šefom koji izlazak iz zatvora odlučuje da proslavi raspaljivanjem sukoba sa rivalskim gengovima, originalno je izdata početkom 2009. godine isključivo u formi DLC-a. Čisto s tehničke strane, unapređenja u odnosu na Nikovu avanturu svode se na redizajnirani model vožnje motora i njegovo ponašanje na drumu. S obzirom na temu čiji je lajtmotiv život i rad bajkerske bande, stari model vožnje dvotočkaša s koga ste padali na nos pukim pogledom u bankinu jednostavno nije bio prihvatljiv. Motori (tačnije čoperi) u Izgubljenima su „zakucani” za vašu pozadinu i drastično otporniji na češanje sa saobraćajem u prolazu i udarce u objekte u okolišu. Novo oružje (bacač granata, automatski pištolj...), novi tipovi opcionih misija (gang wars) i nekoliko svežih gameplay fora kao što je vožnja u gang formaciji, koja vas leči i popravlja motor između fajtova, blede u poređenju s onim što je zaista bitno: scenarijom i režijom kojih se ne bi postideo ni Martin Skorseze, uobličenih kroz epsku fabulu o sukobu generacija, etosu urbanih otpadnika na motorima, staroj slavi i novom stoleću koje donosi nova pravila. U epicentru The Lost and Damneda pulsira generacijsko-filozofski antagonizam između starog lidera čije se ambicije svode na nasilje, napijanje i orgijanje, i mladog Džonija, njegovog zamenika, koji bandu želi da postavi ispod radara i iznad besplodnih sukoba sa policijom i rivalima, smeštajući je na ekonomski kolosek prosperiteta koji donosi kriminal bez žrtava i eksplozija. Ballad of Gay Tony postavlja koncept kompleksne karakterizacije kroz konflikt generacija na još viši stepenik. Luis Lopez i Toni Princ, biznis partneri i suvlasnici nekoliko noćnih klubova, ne predstavljaju antagonističke polove kao što su Džoni i Bili. Njihov sukob, to jest forsirana saradnja, ima mnogo suptilniji prefiks. Toni je sredovečni homoseksualac, mondenski party animal na zalasku karijere, navučen na pilule i na mladog ljubavnika koji ga finansijski i emocionalno eksploatiše; Luis je latino ex-con, Tonijev protege i „muscle” partnerstva čiji je Toni mozak. Loši poslovni potezi, zaduživanje kod mafije i poslovni sunovrat koji dolaze kao posledica Tonijevog depresivnog pseudonihilizma daju Luisu, to jeste vama kao njegovom alter-egu, priliku da definiše sopstvenu ulogu u surovom miljeu Liberty Citya. Maestralnost dočaravanja mentor/apprenitice veze između hetero streetwise mladića i njegovog posrnulog gay učitelja, srdačnost i požrtvovanje u svetu prepunom barijera u kome su seksualne predrasude najmanji problem predstavljaju nešto najbolje što je Rockstar ponudio na planu karakternog profilisanja svojih junaka. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Torment - Tides Of Numenera - Code in a Box Proizvođač: Ostali Datum izlaska: 28.02.2017. Rođen si padom iz orbite, novi um u telu nekadašnjeg Changing God, biće koje vara smrt čitav milenijum. Ako preživiš tvoje putovanje kroz Ninth World će samo postati čudnije... i smrtonosnije. Uz mnoštvo neobičnih saputnika - čiji motivi i ciljevi mogu da ti pomognu ili naude, moraš pobeći drevnom, nezaustavljivom stvorenju Sorrow i odgovoriti na pitanje koje definiše tvoju egzistenciju. Torment: Tides of Numenera je tematski naslednik Planescape: Torment, jednog od najbolje prihvaćenih i voljenih role-playing igara svih vremena. Torment: ToN je single-player, vođena narativom role-playing igra smeštena u Monte Cook Numeria univerzum, koju je dizajnirao kreativni tim koji stoji iza nagrađivanog Wasteland 2. Dramatična, tematski zadovoljavajuća priča, filozofska tema Torment vodi igru kako mehanički, tako i narativno. Tvoje reči, izbori i akcije su tvoje primarno oružije. Vaš autor zaista voli Planescape Torment, čuveni RPG izašao iste one godine kada su po nama padale bombe, a svet se uveliko tripovao da će milenijumska bomba uništiti moderni svet. Ljudi se i danas tripuju svašta, a Planescape Torment je i dalje ostao vrhunski rpg, koji vredi odigrati uvek. Ipak, ma koliko ga voleo, moram da vam priznam da mi je malo preko glave tog hipsterskog loženja na isti i upravo iz tog razloga sam na Torment: Tides of Numenera gledao pre svega kao na Numenera rpg, iako su mnogi više voleli da ga vide isključivo kao duhovnog naslednika starog Tormenta. Verujem da svako ko je imao prilike da se upozna i sazna o Numenera RPG settingu, zna koliko je taj svet neverovatan i nadrealan, idealno stanište za naslednika skoro 18 godina starog uzora. Svet Numenere je svet ove naše planete Zemlje, samo enonima u budućnosti. Zemlja je prošla kroz 8 velikih stadijuma postojanja i civilizacija i sada se nalazimo u takozvanom „Devetom svetu“ (Ninth World). U ovom svetu veoma veliki značaj imaju Numenere, mistični predmeti prošlih civilizacija sa različitim svojstvima, od kojih su neka korisna, druga opasna, a treća jednostavno nedokučiva. U tom i takvom svetu, vi se budite kao „novorođeni“, Castoff, pitajući se šta se kog đavola dešava (Svaka sličnost sa The Nameless One je „slučajna“). Ubrzo saznajete da ste jedna od mnogih odbačenih čaura osobe poznate kao Changing God, čoveka koji je uspeo da prevari smrt i koji živi vekovima uz pomoć tela domaćina koje stvara i menja. Naravno, želeći odgovore, ne preostaje vam ništa drugo do da pokušate da ga nađete. Na narativu Numenere je, pored naravno Monte Kuka, radio zaista respektabilan tim ljudi iza čijih imena stoji plejada dela(igara i knjiga) čije su priče prošle test vremena i stekle kultni status – Džordž Ziets, Kolin MekKomb, Patrik Rotfus, Kris Avelone, Brajan Micoda, Toni Evans i drugi. Stoga i ne treba da nas čudi da je sa narativne strane igra apsolutno remek-delo koje već sada možemo svrstati u igre koje će ući u klasike rpg žanra. Dovoljno je da prođete kroz prvih par lokacija i videćete da je ovo ono što smo i očekivali, igra gde ćete pre svega jako puno čitati. Ni jedan razgovor u igri nije tu reda radi i svaki kutak u svakoj lokaciji ima šareniš zanimljivih NPC-ova sa kojima možete popričati. Potencijal Numenera setinga, gde je praktično sve dozvoljeno, je kreativno iskorišćen do maksimuma. Upravo iz tog razloga nam je možda i najveće razočarenje što igra ovakvog kalibra i ovakvog narativnog bogatstva ne poseduje nikakav kodeks ili indeks gde možete videti sve što znamo ili smo saznali o svetu do tog trenutka. Jedini oblik pisanih beleški koji trenutno postoji u igri jesu questovi. Ne postoji čak ni log dijaloga, pa ako vam se desi da nešto zaboravite, vaša krivica, setićete se toga kada sledeći put budete pokrenuli igru. Sa gejmplej strane, inXile uvdi neke veoma inovativne koncepte, koji vam možda na prvi pogled mogu delovati kao kakav uprošćeni RPG, ali kako vam se bude razvio lik, shvatićete da igra poseduje razgranat sistem i koncepte. U duhu Tormenta, ali i Numenera setinga, za razliku od većine klasičnih RPG-a gde je akcenat na borbi i u skladu sa time, veliki broj statsa, osobina i veština se provlači kroz prizmu borbe, ovde će svaki vaš uložen poen u razvoj lika imati svoje mesto i ulogu u određenim situacijama. Vašeg lika (a i ostale, kada smo kod toga), definišu 3 parametra koja ćete razviti u prvih 2-3 sata igranja, to su Descriptor, Class i Focus. Klasa ima svega 3, to su Glaive (fajter/tenk), Nano (technomage) i Jack („snalažljiva“ klasa). Kada se to zajedno sa Focusom i Descriptorom iskombinuje, dobićete zaokruženu strukturu vašeg lika i u skladu sa tim vaš set početnih statsa i osobina. Recimo, lik koga sam ja igrao je Clever(Desciptor) Jack(Klasa) with Silver Tongue (Focus), što se poklapa sa težnjom da izgradim lika koji se oslanja na percepciju, obmanu i ubeđivanje. Igra takođe ima samo 3 statsa, to su Strength, Speed i Intelligence. Osim što utiču na određene varijable vašeg lika, oni u suštini predstavljaju resurse, koje možete koristiti za obavljanje raznih radnji. Ovo se zove Effort i troši se ulaganjem poena vaših resursa, čime povećavate šansu za uspešno obavljanje nekih radnji. Trošenje resursa ne utiče na parametre koje oni definišu, ali će vam resursi stalno biti potrebni za razne radnje, pa ih morate obnavljati spavanjem ili na druge načine. Generalno dakle, sistem u igri predstavlja gomilu „malih“ paketa sistema koji zajedno čine jedan veoma povezan sistem kakav do sada nismo imali prilike da vidimo u cRPG igrama. Borbe u Tormentnu se nazivaju Crisis, i svaka „kriza“ u igri predstavlja pažljivo skriptovani deo priče, ne postoje nasumični događaji. Borba je potezna, i moramo ovde reći da je ona definitivno najslabiji aspekat ove igre, sa poprilično uprošćenim sistemom, što će verovatno odbiti mnoge. Ali se krize ne sastoje isključivo od borbe, jer stvari uvek, u duhu Tormenta, možete rešavati i razgovorom. Originalni Torment je između ostalog bio poznat i po tome što je bio jedini RPG koji ste mogli da pređete bez da bukvalno ikoga ubijete, a inXile je bio veoma tajnovit po pitanju toga da li je to moguće i u novom Tormentu, tako da nam ostaje da sačekamo da neko na internetu prvi prijavi kako je u tome uspeo (ja sam u prvom prelazu za ovaj opis bio daleko od toga). Igra koristi endžin koji je pokretao Pillars of Eternity i koji je jednostavno savršeno legao ovde. Svet Numenere je oživljen prelepim detaljima i prava je poslastica za oči, nema dovaljno reči hvale za 2d dizajnere i umetnike čije su ruke stvorile sve lokacije u igri. Na svakih deset sati igranja izgubićete bar sat jednostavno istražujući mape i uživajući u svim detaljima. Vizuelni identitet Numenera settinga je sam po sebi veoma specifičnog dizajna i boja, i ljudi zaduženi za njegovo implementiranje u igru su uspeli da ga u potpunosti verno prenesu. Što se vizuelnog tiče, opet jedina zamerka ide tome što ni jedan NPC nema svoj avatar za lika, a veliki žal za tim pogotovo ostaje zato što su avatari vaših likova sjajno nacrtani i prisustvo avatara za npcove bi dodatno ojačalo imerziju. Istini za volju, 3d modeli karaktera u igri su urađeni veoma detaljno i bogato, verno tekstu koji o njima govori, tako da to donekle nadoknađuje odsustvo avatara. I pored svih problema, odlaganja, uklanjanja određenih stretch ciljeva (što je posebno ružna stvar prema backerima igre), utrošenih para i svega ostalog što je pratilo razvoj Tormenta poslednjih godinu-dve, inXile nas ipak nije razočarao. Dobili smo igru zbog koje se zore dočekuju budne, i koja može ponosno da stane rame uz rame sa svojim uzorom, koji je po mnogo čemu i nadmašila, te sebi utkala put u „kuću slavnih“ RPG igara. Stvari koje smo zamerili će i onako, sasvim smo sigurni, biti rešene u kakvom „Director’s Cut“ ili „Enhanced Edition“ izdanju igre, a suština ostaje tu, ostavština Brajana Farga o inXile družine za sva vremena. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Poljska

PC Crysis 2 Proizvođač: EA Oduševili su igrače igrom Far Cry, potpuno ih raspametili (i namučili im najmodernije igračke konfiguracije) Crysisom, a sada ekipa iz Cryteka ruši sve ciljeve novim hitom, igrom Crysis 2. Da li će Crysis 2 biti najbolja pucačina godine ili svih vremena? Postoji samo jedan način da proverite! Cevat Jerli, braća i ostali veseli Turci iz Cryteka još u prethodnoj igri odustaše od protagoniste sa ličnošću i glasom, bez obzira na to što Džeku Karveru iz Far Crya objektivno ništa nije nedostajalo. Alkatraz, kolega marinac Crysisovog Nomada, predstavlja puku ekstenziju nanoodela, jedinog oružja doraslog vanzemaljskoj pretnji, interaktivno ogledalo u kojem se igračevim akcijama odražavaju priča i karakteri sporednih junaka. U želji da raskrste sa ostrvskom vegetacijom prethodnih igara, Crytekovci su Crysis 2 smestili u džunglu na asfaltu. Njujork, poprište svakog filma katastrofe vrednog svoje soli, postaje meta biološko-vojne invazije vanzemaljskih cefalopoda koje ste probudili u ostrvskom fajtu sa DPRK kontingetom. Iako priča u igri većim delom operiše u sferi klišea, neočekivani twist na kraju single player kampanje pokazaće vam da svetski rezervoar inspiracije i iznenađenja još nije ispražnjen. Crysis 2 je multiplatformska pucačina, prva u istoriji kompanije, ali to nipošto ne znači da je Crytek vlasnike PC-ja ostavio da izvise k’o sline: umesto hodnik-pucačine, koje su gotovo postale standard (makar za Unreal 3 engine), ova CryEngine 3 poslastica koncipirana je kao „blokovsko igralište”, gde se igraču stalno daje dovoljno prostora za manevar, korišćenje sposobnosti nanoodela i delimična taktička nelinearnost u pristupu. Iako je forma zatvorenija nego u prethodne dve igre (što je logično, jer se dešava u gradu, a ne u šumi), Crytekovce treba pohvaliti zbog truda uloženog u razbijanje apatije i monotonije u svetu modernih pucačina: lako su mogli da krenu linijom manjeg otpora i da, kao 99 odsto firmi koje razvijaju multiplatformske igre, naprave akcioni hodnik. Ali nisu. Dakle, nanoodelo, glavni junak... Modovi nanoodela iz Crysisa i Crysis: Warheada u praksi se nisu pokazali preterano upotrebljivim, te je za potrebe Crysisa 2 ceo koncept pojednostavljen i učinjen korisnijim. Kao prvo, umesto četiri moda sada imate tri, od kojih je jedan aktivan po defaultu: Power mod, koji predstavlja kombinaciju Strength i Speed moda iz keca, omogućava vam brzo trčanje i gotovo žablje skokove, što troši energiju, ali ne onako drastično brzo kao pre. Armor mod daje vam ograničeni imunitet na metke, eksplozije (dok energija traje) i pad sa velike visine, ali vas usporava i redukuje dužinu skoka. Stealth vas čini nevidljivim, i on je jedini ostao neizmenjen, ako izuzmemo manju potrošnju energije. Uopšte, svaki nanomod troši manje struje, koja se gotovo trenutno obnavlja ako neko vreme ne radite ništa, što omogućava minimalni downtime. Od levog smetala i pukog gimmicka iz Crysisa, nanoodelo je preraslo u oruđe za čije ćete korišćenje imati organsku motivaciju. Osobine odela možete nadograđivati trošenjem nanokatalizatora, koji ostaje kada koknete Ceph protivnika, a neki od bonusa (napredni Stealth mod) biće vam od ogromne koristi pred kraj igre. Crysis 2, naravno, nije idealan. Duplo veća dužina single player kampanje (cca 10 sati) u odnosu na moderan prosek ovde podrazumeva prilično mlaku prvu trećinu igre, u kojoj vas posle epskog bekstva iz podmornice, susreta sa Prophetom i oblačenja nanoodela čekaju tri sata potucanja kroz *yawn* nivoe. Kada spektakl i megadestrukcija Njujorka u stilu filmova Ronalda Emeriha konačno počnu, igra će pokazati svoju realnu potenciju, snagu skripta i potentnost 3D eginea (bez obzira na to što još radi samo u DX9 modu). Jedino realno mini-razočaranje donosi veštačka inteligencija, kako ljudskih protivnika tako i cefalopoda. Zvuči paradoksalno, ali AI je gori od Crysisovog, i mnogo lošiji od onog korišćenog u Far Cryu, Crytekovom prvencu iz 2004. godine. CELL operativci ponekad deluju kao da ne znaju gde se nalaze, ignorišu vas i trče nasumično, a o timskoj taktici nema ni govora. Cefalopodi daju privid taktike besomučnim skakanjem po okolini, ali čarolija prestaje onda kada se zaglave u krajoliku i počnu da trče u mestu, nalik na prevrnutog ED-209 u prvom „Robocopu”. Naposletku, valja naglasiti da igra zasad funkcioniše samo u DirectX 9 modu, i da je DirectX 11 patch (kao i u slučaju Shoguna 2), najavljen za blisku budućnost. I pored početne gnjavaže i AI problema, single player sagledan u celini zaslužuje visoku ocenu. A šta je sa multiplayerom, poljem na kojem nijedna ranija Crytekova igra nije ostvarila ništa zapaženo? Crysis 2 raskida sa nemaštovitom tradicijom svojih predaka i uvodi bogat i kompleksan MP sistem prepun oružja, gadžeta i specijalki koje valja otključati, a da li ćete u njemu uživati, zavisi od toga šta mislite o pucačini u kojoj protivnik ima sposobnost da bude potpuno nevidljiv. Specijalke nanoodela, doduše u redukovanom trajanju, rade i u multiplayeru, što ga čini delimično do potpuno drugačijim u odnosu na CoD klonove. Auto-aim asistencija iz PC demoa, koja je s razlogom zabrinula igrače koji ozbiljno shvataju multiplayer, potpuno je eliminisana Day 1 patchom, čime je nestala poslednja dilemica o integritetu igre. Inače, Crysis 2 multiplayer je baziran na dedicated serverima, što će se dopasti igračima kojima se diže kosa na glavi od player hostinga. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 South Park - The Stick Of Truth Proizvođač: Ubi Soft Datum izlaska: 04.03.2014. Od tvoraca kultne animirane serije stigao je Stick of Truth, RPG smešten u urnebesni svet South Parka. Igrajući u ulozi novog stanovnika (možete dizajnirati izgled svog lika), upoznaćete brojne likove iz serije i učestvovati u epskom sukobu između ljudi i vilenjaka koje predvode Kartmen i Kajl. Stick of Truth je nazaobilazan deo kolekcije svakog ljubitelja ove serije i naslov koji će vas nasmejati kao retko koja moderna igra. Da li je danas zaista potrebno objašnjavati nekom šta je to South Park? Crtana serija koja se pojavila daleke 1997. godine uspela je da za ovih 17 godina malo koga ostavi pošteđenim. Vrhunskom upotebnom satire i ironije, oštrim, beskompromisnim humorom, Matt i Trey (tvorci crtanog serijala) stavljali su na stub srama pojedince, organizacije, narode, religije, filmove i sve druge oblike čovekovog delanja i svojim brutalnim humorom su pokazivali svoje neslaganje ili čak gađenje prema svojim metama. Da li je ova dugo očekivana i više puta odlagana igra uspela da opravda ogromna očekivanja još ogromnije baze ljubitelja South Parka širom sveta? South Park: TsoT je žanrovski RPG. Vi ste u ulozi novog dečaka koji se u pravo doselio u South Park i pokušavate da se uklopite kako znate i umete. Viđali smo ranije u epizodama kako se klinci iz serije igraju Gospodara Prstenova ili Igre Prestola, i to je ono što ovoj igri daje kostur i prostor za razvoj RPG elemenata. Štap iz naslova je glavni artefakt oko koga se grupe u igri bore. Igra u sebi sadrži reference na gotovo sve moguće epizode i likove koje smo ikada videli u seriji. Hard core ljubitelji i poznavaoci serijala prepoznaće svaki mali detalj na koji nalete i sa osmehom na licu će se setiti starih epizoda. Igra je open world RPG, i imate mogućnost da špartate po čitavom South Parku i njegovoj okolini gotovo bez ikakvih ograničenja, što važi i za rešavanje kvestova. A svaki quest u igri je, u najboljem duhu South Parka, apsolutno blesav i uvrnut. Nećemo vam kvariti doživljaj davanjem primera, ali očekujte ono što od South Parka možete da očekujete. Osim standardnih zadataka i borbi, često ćete igrati i interesantne mini igre u duhu klasičnih platformera ili avantura, i većina su zabavne i kreativno osmišljene prepreke. Igru su radili veterani RPG žanra iz Obsidiana, i u skladu sa tim, ova potpuno neozbiljna igra je i te kako ozbiljna kada je u pitanju njen RPG segment. Na početku igre birate klasu (ratnik, mag, lopov ili Jevrejin), i u skladu sa time imaćete poseban set vaših moći koje možete da koristite u igri. Osim tih osnovnih moći, koje možete nadograđivati, igra poseduje i pasivne osobine u vidu perkova, koje otključavate sakupljanjem prijatelja na socijalnoj mreži. Nezavisno od klase, svi mogu koristiti oružja za bitku prsa u prsa ili na daljinu, ograničeni samo svojim levelom. Treba li pomenuti koliko su sve ove pomenute stvari (oprema, osobine, perkovi…) otkačene? Pored svega ovoga postoji i veliki set potrošnih predmeta koje vam daju razne benefite u toku borbe. Borba u igri je potezna, ali to ne znači da ćete vaše reflekse ostaviti po strani. Sistem je takav da svaki udarac ili osobina zahtevaju određeno precizno kliktanje mišem/tasterima u pravom trenutku, kako biste iz svog napada ili odbrane izvukli maksimum. Borbe su zabavne, intenzivne i poprilično teške, tako da vam nikad neće dosaditi. Osim vašeg lika, u borbu vodite i vaše saborce u vidu poznatih likova iz serije, koje ćete vremenom otvarati. Grafički je igra preslikana crtana serija, i imaćete osećaj kao da gledate jednu od epizoda, u kojoj aktivno učestvujete. U igri se nalazi ceo grad, tako da ćete proći kroz apsolutno sve lokacije u gradu, ali i šire. Veliki broj stvari je interaktivan i zato treba kliktati (ili lomiti) na sve što vam se učini interesantnim, jer se tako otkrivaju tajni zadaci, prolazi ili štekovi predmeta. Muzika za igru je specijalno rađena, i njena kombinacija epskog prizvuka i humora savršeno se uklapa u koncept igre. O glasovima ne treba trošiti reči, jer su u pitanju autentični, legendarni glasovi samih likova iz igre. Suštinski kvalitet ove igre leži u njenom humoru. Jednostavno od trenutka kada budete birali klasu i vaše ime, pa na dalje kroz svaki mali i veliki detalj u igri, često ćete biti u situaciji da ukućani dolaze kod vas i pitaju vas šta je to toliko smešno. South Park: TSoT nam daje sve ono što u srži čini poznatu seriju – politički nekorektan humor, apsurdne situacije i scene, šokantnost, uvrnutost, brutalnost. Nabrojani pridevi su previše blagi i skromni da bi opisali humor u ovoj video igri, ali prosto ukoliko ste ljubitelj serije, ovu igru nikako ne smete da propustite. Recimo da je po brutalnosti humora možda najbliža čuvenoj treš igri Postal. Ovo je možda i suštinski problem kod ove igre, ona je savršena zabava, ali je pitanje koliko bi se svidela nekom ko kojim slučajem ne voli da gleda South Park, zapravo poprilično smo sigurno da bi takvim ljudima ova igra bila dosadna. Ali jednostavno rečeno, TSoT nije ni pravljen za njih. Maksimalnu ocenu nismo dali igri jedino zbog naporne bagovitosti koja suštinski može da vam pokvari zabavu, ali to je gotovo tradicionalni problem Obsidiana i nadamo se da će se kroz zakrpe to rešiti.

PC Diablo 3 Proizvođač: ActiVision Dvadeset godina je prošlo od kako je Prvobitno Zlo poraženo i prognano iz Utočišta. Sada se morate vratiti u grad Tristram gde je sve počelo i istražiti glasine o paloj zvezdi jer je na prvi znak ponovnog rađanja zla i predznak da su Konačna Vremena počela. Zatresite zemlju, raznesite neprijatelje vatrom i ledom, prizovite nezemaljske pomoćnike i još više dok upravljate moćima vaseg naslednog herojstva. Uništite legije zla, suočite se sa bezbrojnim demonskim zlikovcima, otrijte skrivene potrage na novim lokcijama i pokupite različiti plen svaki put kad igrate. Ne postoje dve iste igre. Sakupite gomile zlata od leševa palih neprijatelja i iskoristite ga za kupovinu čudesnog oruzja ili pozovite majstore zanatlije da vam iskuju i ojačaju vaš stalnorastući arsenal. Od tajanstvenih tornjeva Caldeum-a do opsednutih zidina Bastion’s Keep-a smrtni svet je pao pod pokvareni uticaj paklenih moći. Pomozite u odbrani Utočišta koje je na samoj ivici da bude uništeno od demonskih sila. Zlo se vratilo! Zabava bez prestanka (sa pauzama za promenu miša i fiziološke potrebe) može ponovo da počne. Najnoviji član serijala Diablo verno nastavlja tekovine svojih predaka. Mehanika je jednostavna, grafika je solidna (a igra i dalje radi na mašinama starim četiri-pet godina) i najbitnije - igra je ekstremno zarazna. Sve ono zbog čega je jedna grupa ljubitelja kompjuterskih RPG-ova volela, a druga žestoko kritikovala prethodne delove Diabla integrisano je i u ovaj naslov. Možda je u nekim slučajevima pojednostavljivanje i približavanje igre širem auditorijumu prekoračilo granicu igrivosti za neke od purista među starijim fanovima, ali to je uglavnom u domenu ličnog ukusa. Kada se uzme u obzir to da je ovo prvi naslov u franšizi Diablo na kojem nije radio niko iz originalnog Blizzard Northa, ono što je pošlo za rukom novom razvojnom timu Blizzarda je u najmanju ruku impresivno. Dok su se priče prve dve igre (i njihove ekspanzije) direktno nadovezivale jedna na drugu, radnja Diabla III počinje dvadeset godina kasnije. Na nebu se pojavljuje čudna kometa koja pada baš u staru tristramsku katedralu. Nedugo zatim kreće nova najezda undeadova i demona koja preti stanovništvu Novog Tristrama. Srećom, naš hrabri heroj (ili heroina) došao je tragom komete da pomogne u borbi protiv snaga podzemlja. Naracija Diabla III funkcioniše fantastično kao uvod novom igraču u svet Sanctuaryja. Situacija nije tako blistava ako ste stariji igrač, jer su vam mnoge stvari koje se pominju već poznate iz ranijih delova. Kada to prvi put primetite, to predstavlja samo još jedan od elemenata koji u vama potpiruju žar nostalgije za Diablom. Kako vreme odmiče, za igrače koji su proveli najviše vremena sa ovim serijalom radnja postaje bledunjava i transparentna, a mnogi momenti u priči za koje je neko zamislio da budu iznenađenje vide se izdaleka. Ipak, kada prođete kroz priču i prvi put odgledate odjavni sinematik, uredno ćete se naježiti, kao kod većine Blizzardovih igara. Brzina prolaska kroz igru, naravno, zavisi od grupe u kojoj igrate, sreće pri nalaženju opeme i izbora veština, ali, uopšteno govoreći, za inicijalni prolazak kroz Diablo III, sa gledanjem sinematika i slušanjem dijaloga, biće vam potrebno nekih petnaestak sati. Naravno, kada jednom obrnete Diablo III zbog priče, počinje ono što zbog čega smo stvarno došli – dani, nedelje i meseci borbe sa sve jačim protivnicima i sakupljanje sve jačih predmeta! Dok na početnom, „normalnom” stepenu težine ni oprema ni veštine koje koristite nisu toliko bitni za uspešan prelazak, stvari kasnije postaju mnogo interesantije. Počevši od Nightmarea, na svakih nekoliko nivoa, a pogotovu sa prelaskom na viši stepen težine, igra vam brutalno stavlja do znanja da oprema koju posedujete jednostavno nije u skladu sa zonom u kojoj se trenutno nalazite. Tada je potrebno da se vratite nazad i nadate se da će vam slučajni generator predmeta biti naklonjeniji. Za one koji baš nemaju sreće sa predmetima, artisani mogu donekle da pomognu. Ove NPC zanatlije, kovač i draguljar, u stanju su da od materijala koje dobijate rastavljanjem nepotrebnih predmeta naprave ono što vam treba, ali i ti predmeti imaju slučajno generisane atribute. Planirani Treći artisan, koji bi pravio amajlije i napitke, nije preživeo betu. Druga opcija za nabavku više nego potrebnih predmeta je aukcijska kuća, koja je integrisana u osnovni ekran za odabir likova. Pomoću nje možete da za zlato koje nalazite u igri kupite predmete od bilo kog igrača na battle.netu. Plan da se kupovina vrši i za stvarne dolare nije bio implementiran u trenutku pisanja ovih redova. Kada je o runama reč, ako ste pratili razvoj Diabla III, iz podatka da se rune sada otključavaju očigledno je da su one pretrpele bitnu promenu u odnosu na betu. One više nisu predmeti koje nalazite kao ostalu opremu, nego se i automatski otključavaju u meniju za izbor veština na odgovarajućem nivou. Funkcija runa je ista – izborom neke rune menjate mehaniku date veštine. Inicijalno se sticao utisak da će rune služiti samo da prilagodite veštine date klase svom stilu igre, ali stvarnost je malo drugačija. Dok na početku mahom samo gledate kako da što više povređujete protivnike, na višim nivoima težine na površinu isplivavaju rune koje vam povećavaju šanse da preživite. Slično je i sa samim veštinama, što aktivnim što pasivnim. Kod svake klase aktivne veštine podeljene su u šest grupa. Bez dodatnog podešavanja igra vas tera da veštine iz prve grupe mapirate na levi taster miša, druge na desni i ostale redom na prva četri numerička tastera. Srećom, u opcijama postoji Elective Mode, koji pruža veću slobodu pri izboru i kombinovanju aktivnih veština. Menjanje veština „u hodu”, kao što je bio slučaj u Diablu II, više nije moguće, nego je potrebno da obavite nekoliko koraka. Prvo, da veština koju želite da menjate nije na kuldaunu, onda da otvorite meni za veštine i da u njemu mapirate željeni skill/runu na dati taster, i na kraju sačekate još deset sekundi da biste mogli da koristite izabranu veštinu. Ovo zvuči npotrebno komplikovano, ali neće proći mnogo vremena pre nego što se budete navikli na ova ograničenja, koja zaista doprinose izazovnosti igre. Takođe, neće proći ni mnogo vremena pre nego što se za svaku klasu izdvoji nekoliko optimalnih „buildova” za igranje na najvećem stepenu težine. Druga stvar koja doprinosi izazovnosti su sposobnosti protivnika. U Blizzardu su tokom godina rada na World of Warcraftu mnogo naučili o mehanici borbi sa bosovima, i to se primećuje u Diablu III, naročito kod viših težina. Naravno da taktike nisu isuviše kompleksne (ipak je ovo hack ’n’ slash), ali napredak je prisutan. Svaka od pet klasa ima sopstveni sistem resursa za upotrebu veština, tj. više ne postoji univerzalni resurs i nema napitaka koji ga obnavlja. Kod svake klase veštine se dele na one koje generišu i one koje troše resurse za upotrebu. Takav dizajn je dodatna smernica za za izbor, pa i upotrebu veština, jer ako koristite „jače” veštine koje samo troše vaš borbeni resurs, brzo ćete se naći u nebranom grožđu. Barbarian koristi rage, koji se stvara kad on udara i kad udaraju njega. Na višim stepenima težine ovo drugo poprilično boli, a barbarian se sve manje orijentiše ka zadavanju udaraca, a više ka „upijanju”. Tako smo kroz barbariana po prvi put dobili pravog tenka u serijalu Diablo. Mnogi ljubitelji ove klase iz dvojke moraće da razmisle o tome šta žele da igraju, jer su na najvećem stepenu težine za barbariana jedini pravi izbor mnogo oklopa i vitalnosti u kombinaciji sa defanzivnim veštinama. Isto pitanje nameće se i igračima koji se odluče za monka. Na višim nivoima monk postaje „podrška iz prvog reda”, jer se u grupi fokusira na lečenje i jačanje saboraca, te slabljenje protivnika, a da bi to mogao uspešno da radi, mora da priđe neprijateljima i bori se prsa u prsa. Monk mnogo bolje izbegava napade od barbariana, ali lošije podnosi udarce, pa upotreba štitova na višim nivoima uopšte nije loša ideja. Ostale tri klase su demon hunter, witch doctor i wizard i sve tri mogu da se bore sa distance. Ipak, i njima na visokim nivoima treba solidna količina zdravlja kako bi pretrpeli teže okršaje. Svaka od ovih klasa pri izboru svojih veština i opreme mora da nađe delikatan balans između nekoliko oprečnih pravaca razmišljanja: što jači sopstveni udarci, što veća mogućnost preživljavanja i što više veština koje usporavaju ili onesposobljavaju protivnike. Dok igrate sami, možete da imate i NPC pratioca koji se bori uz vas i stiče nivoe otprilike istom brzinom kao vaš lik. To su templar, scoundrel i enchantress. Ipak, koliko god da su ovi NPC-ovi dobro osmišljeni, sa vickastim nasumičnim komentarima, oni nikako ne mogu da zamene ljudske saigrače. Diablo III omogućava mrežnu igru za do četiri igrača, uz automatsko skaliranje snage protivnika. Tako su u igri sa četiri igrača na serveru neprijatelji najjači, ali je tada najveća i šansa da nađete veću količinu boljih predmeta. Sem toga, još jedna prednost kod timske igre je mogućnost oživljavanja. Kad god jedan od boraca padne tokom bitke, neko od članova grupe može da ga oživi, pod uslovom da niko od neprijatelja ne prekine taj proces koji traje pet sekundi. Na najvećem stepenu težine, kvalitetna koordinacija i komunikacija između igrača su apsolutno neophodne. Kao i u prethodnim igrama, kada pređete normalni mod dolazite na teži – nightmare, pa još teži – hell. Diablo III donosi novi stepen težine inferno, u koji je moguće ući tek onda kada dostignete maksimalni, 60. nivo. Specifičnost Inferna je u tome što vaši likovi više ne mogu da stiču nivoe, ali nivo i snaga neprijatelja nastavljaju da rastu, tako da kvalitet opreme postaje mnogo bitniji. Kao da podsvesna želja igrača za gomilanjem predmeta i unapređivanjem likova nije dovoljna, Diablo III ima i opsežan sistem achievementa, čije ispunjavanje može da traje i više meseci. Tipične (i verovatno objektivne) zamerke na priču i jednostavnost mehanike nisu bitne igračima koji vole ovaj serijal. Najveći problem Diabla III odnosi se na tehničku stranu. Ovo je prva igra u serijalu koja ne podržava ni igranje u LAN-u niti offline. Kao i StarCraft II, i Diablo III zahteva da budete ulogovani na svoj battle.net nalog da biste ga igrali, pa makar i single player. Još gore, i pored stres testova servera tokom aprila, battle.net nije bio spreman za cunami igrača koji su hteli da igraju već od prvih minuta posle ponoći. Igra je aktivirana u talasima: prvo Australija i Azija, zatim Evropa, i na kraju Severna i Južna Amerika. U svakoj zoni tokom prvih nekoliko sati desetine hiljada igrača nisu mogle da se uloguju usled preopterećenosti. Na sreću, stvari su se normalizovale za nekoliko dana, no to nije interesovalo ljude koji su hteli svoju igračku odmah! Nema sumnje u to da je Diablo III jednako zabavan i zarazan kao i njegovi prethodnici. Ipak, ostaje pitanje kakav će biti dugoročni život ove igre, tačnije koliko dugo će ljudi farmovati predmete u Infernu pre nego što im i to postane monotono? Odgovor na ovo pitanje naći ćemo samo višenedeljnim obračunom sa Diablom i njegovim slugama. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014. Kombinacija akcije, puzli, otkrivanja i raznih drugih misija koje se mogu naći u ovom nastavku Lego Batmana su ono sto ga čini razlicitim od predhodnih. Veliki broj likova koji se mogu otkljucati daje fleksibilnost da se svaka misija moze završiti na svoj način i onako kako vi želite. Ta sloboda je baš ono što Lego igre čini zanimljivim. Lego serijal je čudan presedan u svetu video igara. Nebrojeno puta do sada smo bili svedoci toga da mešanje filmova i video igara proizvodi nekada loše a nekada užasne rezultate. Izuzeci od ovoga su zaista bili jako retki, toliko retki da se nekada zapitamo koliko puta izdavači treba da promaše, da bi se zapitali zašto uopšte i ciljaju u tu metu. A šta se onda dobija kada pomešamo ne samo filmove i video igre, već sve to uradimo i u LEGO izvedbi? To što se neko uopšte ikada zapitao ovo pitanje verovatno običnom konzumentu industrije zabave i nije baš u potpunosti jasno, a da ne govorimo o tome što je to urađeno ne jednom, već više puta i to na nekim od najvećih filmskih franšiza koje su potencijalno interesantne video game publici. Tako danas imamo LEGO franšizu koja u sebi ima i varijacije na ne baš naivne teme kao što su Star Wars, Indiana Jones, Lord of the Rings kao i možda za nijansu prikladnije Harry Potter, Pirates of the Caribbean. Batman serijal je naravno takođe tu kao potencijalna „žrtva“ LEGO video igara, pa je pred nama još jedan nastavak i najnoviji član LEGO video game družine,igra koja ponovo stiže iz britanskog Traveller’s Tales studija, Lego Batman 3: Beyond Gotham. Priča je postavljena tako da svojom strukturom obezbedi da se što više heroja i vilana iz Batman univerzuma, relativno „opravdano“ nađe na jednom mesu (igri) u isto vreme. Dešava se nakon događaja iz Lego Batman 2: DC Super Heroes. Glavni zloća ovoga puta je Brainiac, „intergalaktički kolekcionar“ (ko ne bi poželeo ovu titulu), koji nakon što je napravio malo haosa po najrazličitijim delovima galaksije, odlučuje da poseti i planetu Zemlju i proširi svoju kolekciju, tako što će planetu smanjiti i dodati u svoju kolekciju malih stvarčica, na koju je jelte, vrlo ponosan. Batman i Robin su prinuđeni da se udruže sa Justice League i Lantern Corps, kako bi ovome stali na put. Dakle, kao što smo napomenuli, možete pokušati da se udubite u ovu priču, ali budimo realni, ona je tu samo da bi dala neku podlogu da preko 150 najrazličitijih karaktera bude prisutno u ovoj opuštajućoj igri sa Batman ne čak ni samo skinom, neko LEGO skinom! Ako ste ikada igrali neku LEGO video igru, onda verovatno već znate se kada je gameplay u pitanju, radi o prilično ustaljenoj formuli koja se iznova implementira na svaki od nastavaka. I gle’ čuda, isto je tako i ovoga puta. Vi kontrolišete nekog od čak 150 dostupnih heroja. Da, ponovo smo istakli ovaj broj, a verovatno ćemo i još koji put – stopedeset likova! Priča se odvija u linearnom maniru, a na vama je da rešavate prelake zagonetke i učestvujete u prelakom combatu. Kampanja se sastoji od ukupno 15 misija, a prelazak istih vam neće oduzeti puno vremena. Radi se o relativno kratkoj igri, bez puno varijacija na temu. Neke od poslednjih LEGO igara su se koliko toliko i upuštale u omanja eksperimentisanja, što sa RPG elemetima, što sa nešto otvorenijim nivoim u kojima je moguće raditi više različitih stvari. Beyond Gotham je korak unazad u odnosu na njih, pa čak u neku ruku i u odnosu na Lego Batman 2: DC Super Heroes, u kome je bilo znatno više slobode. Jedan od najzabavnijih aspekata te igre je bilo šetanje prilično dobro napravljenim LEGO Gothamom. Ovde je iskustvo znatno pojednostavljeno i u mnogome svedeno na ponavljanje jednog te istog šablona. Ono što je dobra vest ovoga puta je količina sadržaja koji možete otključati igranjem, kao i broj likova koji pruža zaista puno toga i posle nekolicine sati koliko će vam verovatno trebati prvi put da pređete igru. U tom aspektu je Traveller’s Tales studio položio ispit, pa možemo da kažemo da vam u igri sačinjenoj od LEGO kockica, makar neće ponestati istih. Kada je u pitanju vizuelna komponenta, tu nema puno toga novog da se istakne. LEGO formula je u neku ruku “provaljena” još sa prvim LEGO Star Wars, i od tada je imamo implementiranu na svaki od nastavaka. Audio u igri je takođe odličan. Voice actori se, ako niste znali, ponavljaju iz nastavka u nastavak LEGO serijala i sada već neki od njih imaju popriličan staž. Treba li reći da Batmanu glas pozajmljuje Troy Baker? Ako to niste znali, onda ste makar mogli da pretpostavite. Kada bi krenuli od pretpostavke da Troy Baker daje glas glavnom liku u jednoj video igri danas, velike su šanse da ćete biti u pravu. I nemojte pogrešno da nas shvatite, on gotovo uvek zvuči odlično. Jedino je fenomen to koliko je čovek prisutan. Evo na primer podatak da je on jedini voice actor u istoriji koji je pozajmljivao glas i Batmanu (ovde) i Jokeru (u Arkham serijalu). Sve u svemu, prezentacija i u ovom LEGO naslovu je na visini zadatka i kao u uvek, jedan od ključnih elemenata koji LEGO serijal igara čine onim što on jeste. Spajanje ogromnih franšiza će prema očekivanjima uvek naći svoju publiku, baš kao što će i određen broj fanova uvek biti prilično negativno raspoložen prema načinu na koji se tretira nešto što oni iskreno vole. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, pred nama se nalazi jedna zabavna i relativno šarmantna video igra. Ako ste fan Batmana koji jednostavno mora da ima sve ono što na kutiji ima bilo kakav Batman logo, ova igra jeste za vas. Mada tom logikom jeste i svaka druga. Ako vam family friendly zabava zvuči kao dobar poklon za vaše dete pred novogodišnju sezonu, ova igra takođe može da bude pun pogodak. A za onaj drugi (treći?) ubedljivo najveći deo publike, ovo je igra koju bi možda preporučili jednog dana kada joj cena bude nekih dva do tri puta manja na nekoj od rasprodaja u vašoj omiljenoj online ili retail prodavnici. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014. Kombinacija akcije, puzli, otkrivanja i raznih drugih misija koje se mogu naći u ovom nastavku Lego Batmana su ono sto ga čini razlicitim od predhodnih. Veliki broj likova koji se mogu otkljucati daje fleksibilnost da se svaka misija moze završiti na svoj način i onako kako vi želite. Ta sloboda je baš ono što Lego igre čini zanimljivim. Lego serijal je čudan presedan u svetu video igara. Nebrojeno puta do sada smo bili svedoci toga da mešanje filmova i video igara proizvodi nekada loše a nekada užasne rezultate. Izuzeci od ovoga su zaista bili jako retki, toliko retki da se nekada zapitamo koliko puta izdavači treba da promaše, da bi se zapitali zašto uopšte i ciljaju u tu metu. A šta se onda dobija kada pomešamo ne samo filmove i video igre, već sve to uradimo i u LEGO izvedbi? To što se neko uopšte ikada zapitao ovo pitanje verovatno običnom konzumentu industrije zabave i nije baš u potpunosti jasno, a da ne govorimo o tome što je to urađeno ne jednom, već više puta i to na nekim od najvećih filmskih franšiza koje su potencijalno interesantne video game publici. Tako danas imamo LEGO franšizu koja u sebi ima i varijacije na ne baš naivne teme kao što su Star Wars, Indiana Jones, Lord of the Rings kao i možda za nijansu prikladnije Harry Potter, Pirates of the Caribbean. Batman serijal je naravno takođe tu kao potencijalna „žrtva“ LEGO video igara, pa je pred nama još jedan nastavak i najnoviji član LEGO video game družine,igra koja ponovo stiže iz britanskog Traveller’s Tales studija, Lego Batman 3: Beyond Gotham. Priča je postavljena tako da svojom strukturom obezbedi da se što više heroja i vilana iz Batman univerzuma, relativno „opravdano“ nađe na jednom mesu (igri) u isto vreme. Dešava se nakon događaja iz Lego Batman 2: DC Super Heroes. Glavni zloća ovoga puta je Brainiac, „intergalaktički kolekcionar“ (ko ne bi poželeo ovu titulu), koji nakon što je napravio malo haosa po najrazličitijim delovima galaksije, odlučuje da poseti i planetu Zemlju i proširi svoju kolekciju, tako što će planetu smanjiti i dodati u svoju kolekciju malih stvarčica, na koju je jelte, vrlo ponosan. Batman i Robin su prinuđeni da se udruže sa Justice League i Lantern Corps, kako bi ovome stali na put. Dakle, kao što smo napomenuli, možete pokušati da se udubite u ovu priču, ali budimo realni, ona je tu samo da bi dala neku podlogu da preko 150 najrazličitijih karaktera bude prisutno u ovoj opuštajućoj igri sa Batman ne čak ni samo skinom, neko LEGO skinom! Ako ste ikada igrali neku LEGO video igru, onda verovatno već znate se kada je gameplay u pitanju, radi o prilično ustaljenoj formuli koja se iznova implementira na svaki od nastavaka. I gle’ čuda, isto je tako i ovoga puta. Vi kontrolišete nekog od čak 150 dostupnih heroja. Da, ponovo smo istakli ovaj broj, a verovatno ćemo i još koji put – stopedeset likova! Priča se odvija u linearnom maniru, a na vama je da rešavate prelake zagonetke i učestvujete u prelakom combatu. Kampanja se sastoji od ukupno 15 misija, a prelazak istih vam neće oduzeti puno vremena. Radi se o relativno kratkoj igri, bez puno varijacija na temu. Neke od poslednjih LEGO igara su se koliko toliko i upuštale u omanja eksperimentisanja, što sa RPG elemetima, što sa nešto otvorenijim nivoim u kojima je moguće raditi više različitih stvari. Beyond Gotham je korak unazad u odnosu na njih, pa čak u neku ruku i u odnosu na Lego Batman 2: DC Super Heroes, u kome je bilo znatno više slobode. Jedan od najzabavnijih aspekata te igre je bilo šetanje prilično dobro napravljenim LEGO Gothamom. Ovde je iskustvo znatno pojednostavljeno i u mnogome svedeno na ponavljanje jednog te istog šablona. Ono što je dobra vest ovoga puta je količina sadržaja koji možete otključati igranjem, kao i broj likova koji pruža zaista puno toga i posle nekolicine sati koliko će vam verovatno trebati prvi put da pređete igru. U tom aspektu je Traveller’s Tales studio položio ispit, pa možemo da kažemo da vam u igri sačinjenoj od LEGO kockica, makar neće ponestati istih. Kada je u pitanju vizuelna komponenta, tu nema puno toga novog da se istakne. LEGO formula je u neku ruku “provaljena” još sa prvim LEGO Star Wars, i od tada je imamo implementiranu na svaki od nastavaka. Audio u igri je takođe odličan. Voice actori se, ako niste znali, ponavljaju iz nastavka u nastavak LEGO serijala i sada već neki od njih imaju popriličan staž. Treba li reći da Batmanu glas pozajmljuje Troy Baker? Ako to niste znali, onda ste makar mogli da pretpostavite. Kada bi krenuli od pretpostavke da Troy Baker daje glas glavnom liku u jednoj video igri danas, velike su šanse da ćete biti u pravu. I nemojte pogrešno da nas shvatite, on gotovo uvek zvuči odlično. Jedino je fenomen to koliko je čovek prisutan. Evo na primer podatak da je on jedini voice actor u istoriji koji je pozajmljivao glas i Batmanu (ovde) i Jokeru (u Arkham serijalu). Sve u svemu, prezentacija i u ovom LEGO naslovu je na visini zadatka i kao u uvek, jedan od ključnih elemenata koji LEGO serijal igara čine onim što on jeste. Spajanje ogromnih franšiza će prema očekivanjima uvek naći svoju publiku, baš kao što će i određen broj fanova uvek biti prilično negativno raspoložen prema načinu na koji se tretira nešto što oni iskreno vole. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, pred nama se nalazi jedna zabavna i relativno šarmantna video igra. Ako ste fan Batmana koji jednostavno mora da ima sve ono što na kutiji ima bilo kakav Batman logo, ova igra jeste za vas. Mada tom logikom jeste i svaka druga. Ako vam family friendly zabava zvuči kao dobar poklon za vaše dete pred novogodišnju sezonu, ova igra takođe može da bude pun pogodak. A za onaj drugi (treći?) ubedljivo najveći deo publike, ovo je igra koju bi možda preporučili jednog dana kada joj cena bude nekih dva do tri puta manja na nekoj od rasprodaja u vašoj omiljenoj online ili retail prodavnici. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PC Call of Duty Ghosts Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 05.11.2013. Početak novembra svake neparne godine donosi surov, neumoljivi omen, koji ljubitelje multiplayer pucačina iskušava snažnije od vrpoljenja glutena na nepcu Novaka Đokovića... Istovremena pojava novog Battlefielda i novog Call of Duty naslova stvara neverovatan problem nekome ko želi da pije iz oba izvora, a da ne bude rastrzan kao Ana Arkadijevna između Vronskog i Karenjina. „Želim da potpuno zaronim u obe igre, a nemam stotine sati slobodnog vremena”, kukate vi u ritmu muzike za ples. Ovaj zastrašujući, gotovo Sofijin izbor, kao stvoren za „first world problem” meme sa crnokosom devojkom sa predplačnom facom, muči i vašeg izveštača i njegovu ekipu onlajn ubica. Dok CoD svoje milošte tradicionalno krije kao zmija noge, Battlefield, u perpetualnoj želji da postane kalif umesto kalifa i preuzme još koji procenat FPS multiplayer publikuma, mesec dana pre izlaska na tržište radoznalom narodu nudi predukus multiplayer sladostrašća putem otvorene bete. Call of Duty Ghosts kampanja je potpuno ludilo, posebno kada je nekome prepričavate. Prvo malo trčite, onda pucate okolo, onda ste na zemlji, odjednom ste pod vodom, onda ubijate pod vodom, onda odjednom – svemir! Sve izgleda kao Old Spice reklama, događa se brzo, ne možete da pohvatate o čemu se radi. Onda letite helikopterom, onda vozite tenk, tu se negde pojavljuje i kuče, eksplozije, krici, umiranje, sve zviždi i pišti i puca i dere se oko vas. Haos na sve strane. Onda ste u zgradi, onda u njoj pucate na ljute protivnike, onda zgrada pada, vi ste još u njoj, nekako se izvlačite iz tog haosa – pravo ludilo jednog akcionog holivudskog filma, samo što je ovo na vašem ekranu i vi ste u glavnoj ulozi. Međutim, to sve deluje lepo na papiru i donekle dok vi igrate singleplayer kampanju. U suštini, tu nema nikakvog izazova. Let Apač helikopterom je prost da prostiji ne može biti, na ekranu na sve strane iskaču obaveštenja šta da radite dalje i kako da reagujete, sve se odigrava vama u korist, sve vam je podređeno i na vama je jedino da klikćete levim mišem uz minimum pomeraja. Da je još jednostavnije, zvalo bi se The House of the Dead. Ukratko – singleplayer kampanja je pasivna, ne puno izazovna za nekoga ko je iskusni igrač FPS-ova i kao da je pravljena za šestogodišnje dečake sa Xbox kontrolerom u ruci (je l’ smo otkrili toplu vodu?). Nije samo to problem – zanimljivi zevzeti i oružja stoje vam na raspolaganju, ali samo kada vam igra to dozvoli. Hoćete snajper koji se kontroliše na daljinu? Može, ali samo u jednoj misiji. Zanimljiv vam je pasji kompanjon Rajli pa biste često voleli da ga pustite na protivnike? Neće moći, samo kada vam igra dozvoli. Nekako, efekat “imao pa nemao” odnosno “uzimala davala” kod Ghost singleplayer kampanje više je nego izražen. Pomešane emocije ovde je potrebno dodatno pojasniti – nije da je Ghost kampanja loša, nije da je loše smišljena, jednostavno – kratka je i pasivna, ne zahteva previše aktivnosti od vas, a to jeste šteta. Primera radi, scena u svemiru. Gledali ste Gravity? Sad zamislite da su Sandra Bulok i Džordž Kluni imali velike puške! Sve izgleda odlično, ali na kratke staze. Naravno, najveći broj igrača uzima Call of Duty zbog multiplayera i to je nešto što im ne možemo zameriti. Preporuka je da odigrate nekoliko singleplayer misija čisto da steknete utisak o tome kako funkcioniše novi CoD, mada je malo toga zaista promenjeno. Problem sa druge strane izazvaće činjenica da u okršajima za više igrača nema ništa od onih sjajnih mapa poput svemirske ili podvodne, već ste “osuđeni” na tradicionalna vojna ratišta – razruđene gradove, manja naselja, šumske okršaje i slično. Deathmatch mod je verovatno najkonfuzniji od svih i donosi bezbroj ubistava za kojih niti znate ko vas je ubio, niti koga ste ubili. Protivnici se pojavljuju po slučajnom odabiru lokacije, nekada i tik iza vas iako ste ih pre sekund ubili, pa pored sočnih psovki putem glasovne komunikacije ne očekujte puno toga. Neki “inteligentniji” modovi, poput Search and Rescue, ipak donose nešto više zabave. Tu jedan tim postavlja bombu, drugi brani određeni objekat a jednom ubijen protivnik se ne diže (osim uz korišćenje dog-tag-a). Counter Strike u Call of Duty-ju. Ground War mod je takođe jedan od zanimljivijih modova napravljen za veći broj igrača, koji takođe ima našu preporuku za isprobavanje. Kao što smo već pomenuli u našem previewu Ghostsa sa GamesCom sajma, otključavanje novog oružja vremenom i dužim igranjem zamenjeno je za “timske poene”. Oni omogućavaju da bilo kada otključate bilo koje oružje ukoliko ste skupili dovoljan broj poena. Ovo je promena koja se može dvojako shvatiti pa ćemo za sada ostati neutralni. Naime, nekome se možda može dopasti što na ovaj način štedi vreme i lakše može doći do željene opreme, dok sa druge strane postoje i oni koji ipak žele da trudom i radom dođu do bitnog oružja kao i da to isto ne mogu da urade oni koji su odigrali Ghost znatno kraće od njih samih. Međutim, ono što moramo da još jednom potenciramo a pomenuli smo tokom GamesCom previewa – Ghost je jako brza igra, posebno u multiplayeru. Ubistva se događaju skoro svake sekunde, konstantno ste u trku, konstantno razmišljate nekoliko koraka napred i svaka greška vas skupo košta. Ovo je nešto što će zasigurno odgovarati određenom broju igrača ali je jasno da će biti znatno veći broj onih koji se u ovakvom okruženju neće najbolje snaći. Preporuka je stoga da ukoliko ste iskusni multiplayer FPS-ovac, bolje ni ne pokušavate da se priključite nekom serveru, osim ukoliko ne želite da obrišu patos vama. Nesumnjivo, MP komponenta je svakako dobro urađena, ispolirana, sa balansiranim naoružanjem i sistemom “budženja” opreme o kojem smo već pisali u prošlosti. Ipak, ostaje pitanje da li je to dovoljno, da li Ghost zaista ima da ponudi nešto novo kao deseta igra u serijalu (i šesta koju razvija Infinity Ward) ili je ipak potrebno da dizajneri sednu i iznova razmisle o svemu a ne isključivo dorade već postojeći koncept. Sećamo se svi kako je Modern Warfare primljen u javnosti – potrebno je da se i Activision toga priseti. Tada možemo da pričamo o novom i kul Call of Duty naslovu. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Battlefield 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Hit godine - najbolja multiplayer pucačina decenije - kampanja za jednog igrača na nivou filma - igra koja ostavlja bez daha... Samo su neki od komentara koji nam govore koliko je BF3 dobar naslov. Proverite da li su tačni igrajući ovu uzbudljivu simulaciju modernih oružanih sukoba, koju pokreće vrhunski grafički engine. EA već neko vreme nagoveštava da će njihove dolazeće igre postati neka vrsta servisa, što verovatno i jeste budućnost (PC) gejminga (svidelo se to vama ili ne). Battlefield 3 prvi pravi primer ovog koncepta koji uglavnom funkcioniše dobro, ali krenućemo prvo od njegove loše strane. Za pokretanje igre neophodan je Origin softver, poznat po kontraverznim uslovima korišćenja koji, grubo rečeno, ovom gigantu (EA) daje pravo da prikuplja i raspolaže vašim ličnim podacima (ali to nije tema ovog teksta). Startovanjem igre pokrenuće se najpre Origin softver, a zatim i internet browser (koji će zatražiti instalaciju plugin-a), odnosno Battlelog servisi preko koga zapravo pokrećete igru. Odavde možete odabrati da li ćete igrati kampanju za jednog igrača, kooparativni mod ili multiplayer komponentu. Međutim, Battlelog je mnogo više od toga. U pitanju je neka vrsta društvene mreže namenjena isključivo BF3 igračima. Tako vrlo brzo i lako možete pronaći prijatelje i pozvati ih da se pridruže vodu (platoon) koji ste oformili. Sa saborcima možete uvek biti u kontaktu bilo putem chat ili voice kanala. Isto tako vrlo brzo i lako možete videti koji prijatelja su u igri, kada jednim klikom možete da im se pridružite (pod uslovom da na serveru ima slobodnih slotova) ili ih pozvovete da se oni pridruže vama. Sve ovo funkcioniše zaista brzo i lako. Detaljno filtriranje i pretraga servera se takođe obavlja isklučivo iz browser-a, odnosno Battlelog-a i sa tim nismo imali nikakvih problema. Stvar u kojoj Battlelog briljira je detaljna statistika u kojoj možete videti apsolutno sve što vas zanima o vašem (ili tuđem) napredovanju, a tu je i detaljan uvid u oružja, opremu i gedžete koji čekaju da ih otključate. Zaustavićemo se ovde i polako krenuti od moda za jednog igrača. Single player komponenta je u Battlefield igrama oduvek bila samo odskočna daska, odnosno priprema za multiplayer okršaje. Međutim, ovog puta EA i DICE su rešili to da promene i da na ovom polju konkurišu Call of Duty serijalu, što otvoreno i priznaju. Svi znamo da ako neka igra želi da konkuriše CoD igrama, onda mora da ima dramatične misije sa saborcima koji ginu, tenkovima, avionima, snajperima i jurnjavom za negativcima, sa sve saborcima koji umesto bojeve municije ispaljuju ćorke. Battlefield 3 je upravo jedna takva, što ima svojih prednosti, ali i mana. Igrač je u ulozi poručnika Blackburn-a koji se našao u centru konflikta u kome teroristička grupa planira da nuklearkama digne u vazduh par svetskih metropola. Blackburn je zbog svega što se desilo jedan od osumnjičenih koga tajna služba SAD-a drži u pritvoru i ispituje o dešavanjima koja su ga dovela tu gde jeste, a koja nagoveštavaju da će sledeća bomba eksplodirati u Njujorku u naredna 24 sata, zbog čega su svi na ivici živaca. Misije koje igrate su zapravo sećanja, odnosno prepričavanja događaja u kojima je Blackburn učestvovao (uz jedan ili dva ispada koja će vas staviti u ulogu potpuo nepoznatog lika). Ono što vas čeka su strogo linearne i skriptovane misije, u kojima vam velike, prostrane (uglavnom urbane) lokacije daju samo prividan osećaj slobode. Kada ste na nogama, sve se svodi na praćenje vođe tima i svaki bunt u vidu pokušaja odstupanja od ove predefinisane formule vodi ka nevidljivom zidu ili brzoj smrti niotkuda. Neprijateljski AI definitivno nije najpametniji, ali je đavolski precizan i vrlo brzo će vas razrešiti dužnosti ako ste duže od par trenutaka na otvorenom, pa je skrivanje iza zaklona ključ preživljavanja intenzivnijih okršaja, a ujedno i najbolji načina da izbegnete frustrirajuć sistem checkpoint-a. Prava je šteta što je ogroman potencijal slobode u potpunosti eliminisan zarad “filmskog“ iskustva i skriptovanih momenata, čineći igru pravim “koridor šuterom“. Čini se da je igrač ovde bačen u drugi plan i da je tu samo da bi pratio uputsva vođe tima. Isto tako, čini se da je sve koncipirano tako da igrač ima dovoljno vremena da se divi fantastičnoj grafici i cinematic momentima kojih ima na pretek. Verovatno najbolji primer ove logike je misija sa nezaboravnim početkom, gde izlazite iz unutrašnjosti nosača aviona, kada se pruža fantstičan prizor uzburkanog mora sa flotom na pučini, a zatim i pista po kojoj vetar nanosi kišu uz neke neverovatno realistične efekte. Stavili smo kacigu (uz fenomenalan efekat izobličavanja zvuka), smestili u klaustrofobičan kokpit sa nestrpljenjem čekajući da upravljamo lovcem. Nakon provere ispravnosti krila dobili smo zeleno svetlo i suludom brzinom se vinuli u vazduh uz buru adrenalina, koji je isto tako brzo splasnuo kada smo shvatili da smo na mestu kopilota u ulozi topdžije koji je tu samo kako bi lock-ovao neprijateljske lovce i filovali bombama sitne ciljeve na zemlji (što smo do sada radili bezboroj puta). DICE-u možda ne nedostaje inspiracije i entuzija, ali svakako nedostaje iskustva u “intenzivnom skriptovanju“ (za razliku od Infinity Ward i Treyarch timova). O tome svedoče neki tragi-komični bagovi poput ovog. Takođe, u par navrata nam se desilo da se neki neprijatelj uspava iza zida, kada naši saborci (misleći da je prostorija očišćena) samo prošetaju pored njega ignorišući ga, baš kao i on njih, sve dok ne ugleda vas. Napucavanje je povremeno prekinuto “brzo pritisni odgovarajuće dugme ili umri“ momentima koji nisu ni malo izazovni, ali su zanimljivi za posmatranje i uglavnom se aktiviraju u skriptovanim scenama bliskih borbi golim rukama. Čak je i toliko najavljivana destrukcija u kampanji svedena na najmanju moguću meru zahvaljujući strogo linearnom dizajnu nivoa. Sve što smo uspeli da raznesemo su par betonskih ograda, nekoliko automobila i nešto kancelarijskog nameštaja, osim u nekoliko (da, pogodili ste) skriptovanih momenata sa nešto impresivnijim scenama masovnog razaranja. Ovo znači da možete da zaboravite na rušenje fasada i zidova u cilju otvaranja novog prolaza. Razlog ovome nije imit fantastičnog Frostbite 2.0 endžina, već pomenut dizajn i nedostatka potrebnog alata (čitaj eksploziva) za tako nešto. Čak je i Bad Company 2 nudio daleko više prostora za taktiziranje i dizanje u vazduh svega što poželite, bilo u cilju otvaranja alternativnog prolaza, zaobilaženja neprijatelja ili iz čiste zabave. I pored brojnih zamerki i propusta, ovo je iskustvo koje ćemo definitivno pamtiti, pre svega zahvaljujući fantastičnoj grafici, atmosferi, zvuku i nekim neviđeno dobrim i prirodnim animacijama našeg tima marinaca. Tako smo uživali samo gledajući ih kako trče, skaču, preskaču prepreke, kotrljaju se i upadaju kroz vrata iznova i iznova. Atmosfera i neke misije iz kampanje su nas je podsetile i na holivudske hitove, kao što je Hurt Locker na primer. EA je definitivno zahtevao od DICE-a da kampanja bude što sličnija onima iz par poslednjih CoD igara, sa jedinim ciljem da preotme što je više moguće igrača od zlatne koke Activision-a. Na svu sreću, ova politika nije primenjena i na multiplayer komponentu igre, koja je ono što Battlefield serijal čini tako posebnim, a što će istinski fanovi znati da cene. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014 OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Udružite snage preko 150 likova iz DC stripova i zaustavite zlog Brainiaca u pokušaju da uništi Zemlju! Kombinacija akcije, puzli, otkrivanja i raznih drugih misija koje se mogu naći u ovom nastavku Lego Batmana su ono sto ga čini razlicitim od predhodnih. Veliki broj likova koji se mogu otkljucati daje fleksibilnost da se svaka misija moze završiti na svoj način i onako kako vi želite. Ta sloboda je baš ono što Lego igre čini zanimljivim. Lego serijal je čudan presedan u svetu video igara. Nebrojeno puta do sada smo bili svedoci toga da mešanje filmova i video igara proizvodi nekada loše a nekada užasne rezultate. Izuzeci od ovoga su zaista bili jako retki, toliko retki da se nekada zapitamo koliko puta izdavači treba da promaše, da bi se zapitali zašto uopšte i ciljaju u tu metu. A šta se onda dobija kada pomešamo ne samo filmove i video igre, već sve to uradimo i u LEGO izvedbi? To što se neko uopšte ikada zapitao ovo pitanje verovatno običnom konzumentu industrije zabave i nije baš u potpunosti jasno, a da ne govorimo o tome što je to urađeno ne jednom, već više puta i to na nekim od najvećih filmskih franšiza koje su potencijalno interesantne video game publici. Tako danas imamo LEGO franšizu koja u sebi ima i varijacije na ne baš naivne teme kao što su Star Wars, Indiana Jones, Lord of the Rings kao i možda za nijansu prikladnije Harry Potter, Pirates of the Caribbean. Batman serijal je naravno takođe tu kao potencijalna „žrtva“ LEGO video igara, pa je pred nama još jedan nastavak i najnoviji član LEGO video game družine,igra koja ponovo stiže iz britanskog Traveller’s Tales studija, Lego Batman 3: Beyond Gotham. Priča je postavljena tako da svojom strukturom obezbedi da se što više heroja i vilana iz Batman univerzuma, relativno „opravdano“ nađe na jednom mesu (igri) u isto vreme. Dešava se nakon događaja iz Lego Batman 2: DC Super Heroes. Glavni zloća ovoga puta je Brainiac, „intergalaktički kolekcionar“ (ko ne bi poželeo ovu titulu), koji nakon što je napravio malo haosa po najrazličitijim delovima galaksije, odlučuje da poseti i planetu Zemlju i proširi svoju kolekciju, tako što će planetu smanjiti i dodati u svoju kolekciju malih stvarčica, na koju je jelte, vrlo ponosan. Batman i Robin su prinuđeni da se udruže sa Justice League i Lantern Corps, kako bi ovome stali na put. Dakle, kao što smo napomenuli, možete pokušati da se udubite u ovu priču, ali budimo realni, ona je tu samo da bi dala neku podlogu da preko 150 najrazličitijih karaktera bude prisutno u ovoj opuštajućoj igri sa Batman ne čak ni samo skinom, neko LEGO skinom! Ako ste ikada igrali neku LEGO video igru, onda verovatno već znate se kada je gameplay u pitanju, radi o prilično ustaljenoj formuli koja se iznova implementira na svaki od nastavaka. I gle’ čuda, isto je tako i ovoga puta. Vi kontrolišete nekog od čak 150 dostupnih heroja. Da, ponovo smo istakli ovaj broj, a verovatno ćemo i još koji put – stopedeset likova! Priča se odvija u linearnom maniru, a na vama je da rešavate prelake zagonetke i učestvujete u prelakom combatu. Kampanja se sastoji od ukupno 15 misija, a prelazak istih vam neće oduzeti puno vremena. Radi se o relativno kratkoj igri, bez puno varijacija na temu. Neke od poslednjih LEGO igara su se koliko toliko i upuštale u omanja eksperimentisanja, što sa RPG elemetima, što sa nešto otvorenijim nivoim u kojima je moguće raditi više različitih stvari. Beyond Gotham je korak unazad u odnosu na njih, pa čak u neku ruku i u odnosu na Lego Batman 2: DC Super Heroes, u kome je bilo znatno više slobode. Jedan od najzabavnijih aspekata te igre je bilo šetanje prilično dobro napravljenim LEGO Gothamom. Ovde je iskustvo znatno pojednostavljeno i u mnogome svedeno na ponavljanje jednog te istog šablona. Ono što je dobra vest ovoga puta je količina sadržaja koji možete otključati igranjem, kao i broj likova koji pruža zaista puno toga i posle nekolicine sati koliko će vam verovatno trebati prvi put da pređete igru. U tom aspektu je Traveller’s Tales studio položio ispit, pa možemo da kažemo da vam u igri sačinjenoj od LEGO kockica, makar neće ponestati istih. Kada je u pitanju vizuelna komponenta, tu nema puno toga novog da se istakne. LEGO formula je u neku ruku “provaljena” još sa prvim LEGO Star Wars, i od tada je imamo implementiranu na svaki od nastavaka. Audio u igri je takođe odličan. Voice actori se, ako niste znali, ponavljaju iz nastavka u nastavak LEGO serijala i sada već neki od njih imaju popriličan staž. Treba li reći da Batmanu glas pozajmljuje Troy Baker? Ako to niste znali, onda ste makar mogli da pretpostavite. Kada bi krenuli od pretpostavke da Troy Baker daje glas glavnom liku u jednoj video igri danas, velike su šanse da ćete biti u pravu. I nemojte pogrešno da nas shvatite, on gotovo uvek zvuči odlično. Jedino je fenomen to koliko je čovek prisutan. Evo na primer podatak da je on jedini voice actor u istoriji koji je pozajmljivao glas i Batmanu (ovde) i Jokeru (u Arkham serijalu). Sve u svemu, prezentacija i u ovom LEGO naslovu je na visini zadatka i kao u uvek, jedan od ključnih elemenata koji LEGO serijal igara čine onim što on jeste. Spajanje ogromnih franšiza će prema očekivanjima uvek naći svoju publiku, baš kao što će i određen broj fanova uvek biti prilično negativno raspoložen prema načinu na koji se tretira nešto što oni iskreno vole. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, pred nama se nalazi jedna zabavna i relativno šarmantna video igra. Ako ste fan Batmana koji jednostavno mora da ima sve ono što na kutiji ima bilo kakav Batman logo, ova igra jeste za vas. Mada tom logikom jeste i svaka druga. Ako vam family friendly zabava zvuči kao dobar poklon za vaše dete pred novogodišnju sezonu, ova igra takođe može da bude pun pogodak. A za onaj drugi (treći?) ubedljivo najveći deo publike, ovo je igra koju bi možda preporučili jednog dana kada joj cena bude nekih dva do tri puta manja na nekoj od rasprodaja u vašoj omiljenoj online ili retail prodavnici. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014 OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Udružite snage preko 150 likova iz DC stripova i zaustavite zlog Brainiaca u pokušaju da uništi Zemlju! Kombinacija akcije, puzli, otkrivanja i raznih drugih misija koje se mogu naći u ovom nastavku Lego Batmana su ono sto ga čini razlicitim od predhodnih. Veliki broj likova koji se mogu otkljucati daje fleksibilnost da se svaka misija moze završiti na svoj način i onako kako vi želite. Ta sloboda je baš ono što Lego igre čini zanimljivim. Lego serijal je čudan presedan u svetu video igara. Nebrojeno puta do sada smo bili svedoci toga da mešanje filmova i video igara proizvodi nekada loše a nekada užasne rezultate. Izuzeci od ovoga su zaista bili jako retki, toliko retki da se nekada zapitamo koliko puta izdavači treba da promaše, da bi se zapitali zašto uopšte i ciljaju u tu metu. A šta se onda dobija kada pomešamo ne samo filmove i video igre, već sve to uradimo i u LEGO izvedbi? To što se neko uopšte ikada zapitao ovo pitanje verovatno običnom konzumentu industrije zabave i nije baš u potpunosti jasno, a da ne govorimo o tome što je to urađeno ne jednom, već više puta i to na nekim od najvećih filmskih franšiza koje su potencijalno interesantne video game publici. Tako danas imamo LEGO franšizu koja u sebi ima i varijacije na ne baš naivne teme kao što su Star Wars, Indiana Jones, Lord of the Rings kao i možda za nijansu prikladnije Harry Potter, Pirates of the Caribbean. Batman serijal je naravno takođe tu kao potencijalna „žrtva“ LEGO video igara, pa je pred nama još jedan nastavak i najnoviji član LEGO video game družine,igra koja ponovo stiže iz britanskog Traveller’s Tales studija, Lego Batman 3: Beyond Gotham. Priča je postavljena tako da svojom strukturom obezbedi da se što više heroja i vilana iz Batman univerzuma, relativno „opravdano“ nađe na jednom mesu (igri) u isto vreme. Dešava se nakon događaja iz Lego Batman 2: DC Super Heroes. Glavni zloća ovoga puta je Brainiac, „intergalaktički kolekcionar“ (ko ne bi poželeo ovu titulu), koji nakon što je napravio malo haosa po najrazličitijim delovima galaksije, odlučuje da poseti i planetu Zemlju i proširi svoju kolekciju, tako što će planetu smanjiti i dodati u svoju kolekciju malih stvarčica, na koju je jelte, vrlo ponosan. Batman i Robin su prinuđeni da se udruže sa Justice League i Lantern Corps, kako bi ovome stali na put. Dakle, kao što smo napomenuli, možete pokušati da se udubite u ovu priču, ali budimo realni, ona je tu samo da bi dala neku podlogu da preko 150 najrazličitijih karaktera bude prisutno u ovoj opuštajućoj igri sa Batman ne čak ni samo skinom, neko LEGO skinom! Ako ste ikada igrali neku LEGO video igru, onda verovatno već znate se kada je gameplay u pitanju, radi o prilično ustaljenoj formuli koja se iznova implementira na svaki od nastavaka. I gle’ čuda, isto je tako i ovoga puta. Vi kontrolišete nekog od čak 150 dostupnih heroja. Da, ponovo smo istakli ovaj broj, a verovatno ćemo i još koji put – stopedeset likova! Priča se odvija u linearnom maniru, a na vama je da rešavate prelake zagonetke i učestvujete u prelakom combatu. Kampanja se sastoji od ukupno 15 misija, a prelazak istih vam neće oduzeti puno vremena. Radi se o relativno kratkoj igri, bez puno varijacija na temu. Neke od poslednjih LEGO igara su se koliko toliko i upuštale u omanja eksperimentisanja, što sa RPG elemetima, što sa nešto otvorenijim nivoim u kojima je moguće raditi više različitih stvari. Beyond Gotham je korak unazad u odnosu na njih, pa čak u neku ruku i u odnosu na Lego Batman 2: DC Super Heroes, u kome je bilo znatno više slobode. Jedan od najzabavnijih aspekata te igre je bilo šetanje prilično dobro napravljenim LEGO Gothamom. Ovde je iskustvo znatno pojednostavljeno i u mnogome svedeno na ponavljanje jednog te istog šablona. Ono što je dobra vest ovoga puta je količina sadržaja koji možete otključati igranjem, kao i broj likova koji pruža zaista puno toga i posle nekolicine sati koliko će vam verovatno trebati prvi put da pređete igru. U tom aspektu je Traveller’s Tales studio položio ispit, pa možemo da kažemo da vam u igri sačinjenoj od LEGO kockica, makar neće ponestati istih. Kada je u pitanju vizuelna komponenta, tu nema puno toga novog da se istakne. LEGO formula je u neku ruku “provaljena” još sa prvim LEGO Star Wars, i od tada je imamo implementiranu na svaki od nastavaka. Audio u igri je takođe odličan. Voice actori se, ako niste znali, ponavljaju iz nastavka u nastavak LEGO serijala i sada već neki od njih imaju popriličan staž. Treba li reći da Batmanu glas pozajmljuje Troy Baker? Ako to niste znali, onda ste makar mogli da pretpostavite. Kada bi krenuli od pretpostavke da Troy Baker daje glas glavnom liku u jednoj video igri danas, velike su šanse da ćete biti u pravu. I nemojte pogrešno da nas shvatite, on gotovo uvek zvuči odlično. Jedino je fenomen to koliko je čovek prisutan. Evo na primer podatak da je on jedini voice actor u istoriji koji je pozajmljivao glas i Batmanu (ovde) i Jokeru (u Arkham serijalu). Sve u svemu, prezentacija i u ovom LEGO naslovu je na visini zadatka i kao u uvek, jedan od ključnih elemenata koji LEGO serijal igara čine onim što on jeste. Spajanje ogromnih franšiza će prema očekivanjima uvek naći svoju publiku, baš kao što će i određen broj fanova uvek biti prilično negativno raspoložen prema načinu na koji se tretira nešto što oni iskreno vole. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, pred nama se nalazi jedna zabavna i relativno šarmantna video igra. Ako ste fan Batmana koji jednostavno mora da ima sve ono što na kutiji ima bilo kakav Batman logo, ova igra jeste za vas. Mada tom logikom jeste i svaka druga. Ako vam family friendly zabava zvuči kao dobar poklon za vaše dete pred novogodišnju sezonu, ova igra takođe može da bude pun pogodak. A za onaj drugi (treći?) ubedljivo najveći deo publike, ovo je igra koju bi možda preporučili jednog dana kada joj cena bude nekih dva do tri puta manja na nekoj od rasprodaja u vašoj omiljenoj online ili retail prodavnici. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Battlefield 3 Proizvođač: EA Hit godine - najbolja multiplayer pucačina decenije - kampanja za jednog igrača na nivou filma - igra koja ostavlja bez daha... Samo su neki od komentara koji nam govore koliko je BF3 dobar naslov. Proverite da li su tačni igrajući ovu uzbudljivu simulaciju modernih oružanih sukoba, koju pokreće vrhunski grafički engine. EA već neko vreme nagoveštava da će njihove dolazeće igre postati neka vrsta servisa, što verovatno i jeste budućnost (PC) gejminga (svidelo se to vama ili ne). Battlefield 3 prvi pravi primer ovog koncepta koji uglavnom funkcioniše dobro, ali krenućemo prvo od njegove loše strane. Za pokretanje igre neophodan je Origin softver, poznat po kontraverznim uslovima korišćenja koji, grubo rečeno, ovom gigantu (EA) daje pravo da prikuplja i raspolaže vašim ličnim podacima (ali to nije tema ovog teksta). Startovanjem igre pokrenuće se najpre Origin softver, a zatim i internet browser (koji će zatražiti instalaciju plugin-a), odnosno Battlelog servisi preko koga zapravo pokrećete igru. Odavde možete odabrati da li ćete igrati kampanju za jednog igrača, kooparativni mod ili multiplayer komponentu. Međutim, Battlelog je mnogo više od toga. U pitanju je neka vrsta društvene mreže namenjena isključivo BF3 igračima. Tako vrlo brzo i lako možete pronaći prijatelje i pozvati ih da se pridruže vodu (platoon) koji ste oformili. Sa saborcima možete uvek biti u kontaktu bilo putem chat ili voice kanala. Isto tako vrlo brzo i lako možete videti koji prijatelja su u igri, kada jednim klikom možete da im se pridružite (pod uslovom da na serveru ima slobodnih slotova) ili ih pozvovete da se oni pridruže vama. Sve ovo funkcioniše zaista brzo i lako. Detaljno filtriranje i pretraga servera se takođe obavlja isklučivo iz browser-a, odnosno Battlelog-a i sa tim nismo imali nikakvih problema. Stvar u kojoj Battlelog briljira je detaljna statistika u kojoj možete videti apsolutno sve što vas zanima o vašem (ili tuđem) napredovanju, a tu je i detaljan uvid u oružja, opremu i gedžete koji čekaju da ih otključate. Zaustavićemo se ovde i polako krenuti od moda za jednog igrača. Single player komponenta je u Battlefield igrama oduvek bila samo odskočna daska, odnosno priprema za multiplayer okršaje. Međutim, ovog puta EA i DICE su rešili to da promene i da na ovom polju konkurišu Call of Duty serijalu, što otvoreno i priznaju. Svi znamo da ako neka igra želi da konkuriše CoD igrama, onda mora da ima dramatične misije sa saborcima koji ginu, tenkovima, avionima, snajperima i jurnjavom za negativcima, sa sve saborcima koji umesto bojeve municije ispaljuju ćorke. Battlefield 3 je upravo jedna takva, što ima svojih prednosti, ali i mana. Igrač je u ulozi poručnika Blackburn-a koji se našao u centru konflikta u kome teroristička grupa planira da nuklearkama digne u vazduh par svetskih metropola. Blackburn je zbog svega što se desilo jedan od osumnjičenih koga tajna služba SAD-a drži u pritvoru i ispituje o dešavanjima koja su ga dovela tu gde jeste, a koja nagoveštavaju da će sledeća bomba eksplodirati u Njujorku u naredna 24 sata, zbog čega su svi na ivici živaca. Misije koje igrate su zapravo sećanja, odnosno prepričavanja događaja u kojima je Blackburn učestvovao (uz jedan ili dva ispada koja će vas staviti u ulogu potpuo nepoznatog lika). Ono što vas čeka su strogo linearne i skriptovane misije, u kojima vam velike, prostrane (uglavnom urbane) lokacije daju samo prividan osećaj slobode. Kada ste na nogama, sve se svodi na praćenje vođe tima i svaki bunt u vidu pokušaja odstupanja od ove predefinisane formule vodi ka nevidljivom zidu ili brzoj smrti niotkuda. Neprijateljski AI definitivno nije najpametniji, ali je đavolski precizan i vrlo brzo će vas razrešiti dužnosti ako ste duže od par trenutaka na otvorenom, pa je skrivanje iza zaklona ključ preživljavanja intenzivnijih okršaja, a ujedno i najbolji načina da izbegnete frustrirajuć sistem checkpoint-a. Prava je šteta što je ogroman potencijal slobode u potpunosti eliminisan zarad “filmskog“ iskustva i skriptovanih momenata, čineći igru pravim “koridor šuterom“. Čini se da je igrač ovde bačen u drugi plan i da je tu samo da bi pratio uputsva vođe tima. Isto tako, čini se da je sve koncipirano tako da igrač ima dovoljno vremena da se divi fantastičnoj grafici i cinematic momentima kojih ima na pretek. Verovatno najbolji primer ove logike je misija sa nezaboravnim početkom, gde izlazite iz unutrašnjosti nosača aviona, kada se pruža fantstičan prizor uzburkanog mora sa flotom na pučini, a zatim i pista po kojoj vetar nanosi kišu uz neke neverovatno realistične efekte. Stavili smo kacigu (uz fenomenalan efekat izobličavanja zvuka), smestili u klaustrofobičan kokpit sa nestrpljenjem čekajući da upravljamo lovcem. Nakon provere ispravnosti krila dobili smo zeleno svetlo i suludom brzinom se vinuli u vazduh uz buru adrenalina, koji je isto tako brzo splasnuo kada smo shvatili da smo na mestu kopilota u ulozi topdžije koji je tu samo kako bi lock-ovao neprijateljske lovce i filovali bombama sitne ciljeve na zemlji (što smo do sada radili bezboroj puta). DICE-u možda ne nedostaje inspiracije i entuzija, ali svakako nedostaje iskustva u “intenzivnom skriptovanju“ (za razliku od Infinity Ward i Treyarch timova). O tome svedoče neki tragi-komični bagovi poput ovog. Takođe, u par navrata nam se desilo da se neki neprijatelj uspava iza zida, kada naši saborci (misleći da je prostorija očišćena) samo prošetaju pored njega ignorišući ga, baš kao i on njih, sve dok ne ugleda vas. Napucavanje je povremeno prekinuto “brzo pritisni odgovarajuće dugme ili umri“ momentima koji nisu ni malo izazovni, ali su zanimljivi za posmatranje i uglavnom se aktiviraju u skriptovanim scenama bliskih borbi golim rukama. Čak je i toliko najavljivana destrukcija u kampanji svedena na najmanju moguću meru zahvaljujući strogo linearnom dizajnu nivoa. Sve što smo uspeli da raznesemo su par betonskih ograda, nekoliko automobila i nešto kancelarijskog nameštaja, osim u nekoliko (da, pogodili ste) skriptovanih momenata sa nešto impresivnijim scenama masovnog razaranja. Ovo znači da možete da zaboravite na rušenje fasada i zidova u cilju otvaranja novog prolaza. Razlog ovome nije imit fantastičnog Frostbite 2.0 endžina, već pomenut dizajn i nedostatka potrebnog alata (čitaj eksploziva) za tako nešto. Čak je i Bad Company 2 nudio daleko više prostora za taktiziranje i dizanje u vazduh svega što poželite, bilo u cilju otvaranja alternativnog prolaza, zaobilaženja neprijatelja ili iz čiste zabave. I pored brojnih zamerki i propusta, ovo je iskustvo koje ćemo definitivno pamtiti, pre svega zahvaljujući fantastičnoj grafici, atmosferi, zvuku i nekim neviđeno dobrim i prirodnim animacijama našeg tima marinaca. Tako smo uživali samo gledajući ih kako trče, skaču, preskaču prepreke, kotrljaju se i upadaju kroz vrata iznova i iznova. Atmosfera i neke misije iz kampanje su nas je podsetile i na holivudske hitove, kao što je Hurt Locker na primer. EA je definitivno zahtevao od DICE-a da kampanja bude što sličnija onima iz par poslednjih CoD igara, sa jedinim ciljem da preotme što je više moguće igrača od zlatne koke Activision-a. Na svu sreću, ova politika nije primenjena i na multiplayer komponentu igre, koja je ono što Battlefield serijal čini tako posebnim, a što će istinski fanovi znati da cene. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Call of Duty Ghosts Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 01.01.2000. Priča ove igre, za razliku od ranijih naslova vrlo je jasna i prati elitnu grupu specijalnih jedinica poznatih pod imenom Ghosts (Duhovi) čiji pripadnici nose fantomke ofarbane tako da liče na lobanje. Kampanju pratite kroz jednog od glavnih likova Logana Walkera, koji zajedno sa bratom Davidom pristupa Američkim specijalcima, a kasnije i pomenutom odredu. Bore se protiv nove pretnje miru u svetu, Federaciji koju predvodi odmetnuti bivši pripadnik Ghosts-a. Član vašeg tima je i nemački ovčar Riley, saborac kome izdajete naredbe za napad, a u pojedinim nivoima koristite i kameru na njegovim leđima za pregled i izviđanje terena, te napada iz prikrajka. Kao i u ranijim naslovima, očekuje vas vožnja u stilu visokobudžetnih akcionih filmova, prepuna eksplozija i fijuka metaka. Magija CoD serijala nalazi se u multiplayer-u. Tu imamo nekoliko novih sistema među kojima je i stvaranje vlastitog vojnika. Možete mu birati opremu, odeću, a po prvi put u serijalu i pol, te igrati kao ženski vojnik. Tu su i dva moda. Squad mode, u kome možete zajedno sa botovima ili sa prijateljima kao što naslov kaže, napraviti odred i boriti se protiv kompjuterski vođenih timova ili drugih igrača. Extinction menja popularni zombi mod iz Black Ops serijala. U ovom modu borite se protiv vanzemaljaca, a glavni cilj jeste uništiti im gnezdo. Call of Duty Ghosts kampanja je potpuno ludilo, posebno kada je nekome prepričavate. Prvo malo trčite, onda pucate okolo, onda ste na zemlji, odjednom ste pod vodom, onda ubijate pod vodom, onda odjednom – svemir! Sve izgleda kao Old Spice reklama, događa se brzo, ne možete da pohvatate o čemu se radi. Onda letite helikopterom, onda vozite tenk, tu se negde pojavljuje i kuče, eksplozije, krici, umiranje, sve zviždi i pišti i puca i dere se oko vas. Haos na sve strane. Onda ste u zgradi, onda u njoj pucate na ljute protivnike, onda zgrada pada, vi ste još u njoj, nekako se izvlačite iz tog haosa – pravo ludilo jednog akcionog holivudskog filma, samo što je ovo na vašem ekranu i vi ste u glavnoj ulozi. Međutim, to sve deluje lepo na papiru i donekle dok vi igrate singleplayer kampanju. U suštini, tu nema nikakvog izazova. Let Apač helikopterom je prost da prostiji ne može biti, na ekranu na sve strane iskaču obaveštenja šta da radite dalje i kako da reagujete, sve se odigrava vama u korist, sve vam je podređeno i na vama je jedino da klikćete levim mišem uz minimum pomeraja. Da je još jednostavnije, zvalo bi se The House of the Dead. Ukratko – singleplayer kampanja je pasivna, ne puno izazovna za nekoga ko je iskusni igrač FPS-ova i kao da je pravljena za šestogodišnje dečake sa Xbox kontrolerom u ruci (je l’ smo otkrili toplu vodu?). Nije samo to problem – zanimljivi zevzeti i oružja stoje vam na raspolaganju, ali samo kada vam igra to dozvoli. Hoćete snajper koji se kontroliše na daljinu? Može, ali samo u jednoj misiji. Zanimljiv vam je pasji kompanjon Rajli pa biste često voleli da ga pustite na protivnike? Neće moći, samo kada vam igra dozvoli. Nekako, efekat “imao pa nemao” odnosno “uzimala davala” kod Ghost singleplayer kampanje više je nego izražen. Pomešane emocije ovde je potrebno dodatno pojasniti – nije da je Ghost kampanja loša, nije da je loše smišljena, jednostavno – kratka je i pasivna, ne zahteva previše aktivnosti od vas, a to jeste šteta. Primera radi, scena u svemiru. Gledali ste Gravity? Sad zamislite da su Sandra Bulok i Džordž Kluni imali velike puške! Sve izgleda odlično, ali na kratke staze. Naravno, najveći broj igrača uzima Call of Duty zbog multiplayera i to je nešto što im ne možemo zameriti. Preporuka je da odigrate nekoliko singleplayer misija čisto da steknete utisak o tome kako funkcioniše novi CoD, mada je malo toga zaista promenjeno. Problem sa druge strane izazvaće činjenica da u okršajima za više igrača nema ništa od onih sjajnih mapa poput svemirske ili podvodne, već ste “osuđeni” na tradicionalna vojna ratišta – razruđene gradove, manja naselja, šumske okršaje i slično. Deathmatch mod je verovatno najkonfuzniji od svih i donosi bezbroj ubistava za kojih niti znate ko vas je ubio, niti koga ste ubili. Protivnici se pojavljuju po slučajnom odabiru lokacije, nekada i tik iza vas iako ste ih pre sekund ubili, pa pored sočnih psovki putem glasovne komunikacije ne očekujte puno toga. Neki “inteligentniji” modovi, poput Search and Rescue, ipak donose nešto više zabave. Tu jedan tim postavlja bombu, drugi brani određeni objekat a jednom ubijen protivnik se ne diže (osim uz korišćenje dog-tag-a). Counter Strike u Call of Duty-ju. Ground War mod je takođe jedan od zanimljivijih modova napravljen za veći broj igrača, koji takođe ima našu preporuku za isprobavanje. Kao što smo već pomenuli u našem previewu Ghostsa sa GamesCom sajma, otključavanje novog oružja vremenom i dužim igranjem zamenjeno je za “timske poene”. Oni omogućavaju da bilo kada otključate bilo koje oružje ukoliko ste skupili dovoljan broj poena. Ovo je promena koja se može dvojako shvatiti pa ćemo za sada ostati neutralni. Naime, nekome se možda može dopasti što na ovaj način štedi vreme i lakše može doći do željene opreme, dok sa druge strane postoje i oni koji ipak žele da trudom i radom dođu do bitnog oružja kao i da to isto ne mogu da urade oni koji su odigrali Ghost znatno kraće od njih samih. Međutim, ono što moramo da još jednom potenciramo a pomenuli smo tokom GamesCom previewa – Ghost je jako brza igra, posebno u multiplayeru. Ubistva se događaju skoro svake sekunde, konstantno ste u trku, konstantno razmišljate nekoliko koraka napred i svaka greška vas skupo košta. Ovo je nešto što će zasigurno odgovarati određenom broju igrača ali je jasno da će biti znatno veći broj onih koji se u ovakvom okruženju neće najbolje snaći. Preporuka je stoga da ukoliko ste iskusni multiplayer FPS-ovac, bolje ni ne pokušavate da se priključite nekom serveru, osim ukoliko ne želite da obrišu patos vama. Nesumnjivo, MP komponenta je svakako dobro urađena, ispolirana, sa balansiranim naoružanjem i sistemom “budženja” opreme o kojem smo već pisali u prošlosti. Ipak, ostaje pitanje da li je to dovoljno, da li Ghost zaista ima da ponudi nešto novo kao deseta igra u serijalu (i šesta koju razvija Infinity Ward) ili je ipak potrebno da dizajneri sednu i iznova razmisle o svemu a ne isključivo dorade već postojeći koncept. Sećamo se svi kako je Modern Warfare primljen u javnosti – potrebno je da se i Activision toga priseti. Tada možemo da pričamo o novom i kul Call of Duty naslovu. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 NBA 2K14 Proizvođač: 2K Datum izlaska: 15.12.2013. Teren je samo vaš u novom izdanju najbolje i najrealističnije košarkaške igre. Sa preko 30 nagrada i nominacija za najbolju sportsku igru godine, NBA 2K14 je naslov koji morate imati u svojoj kolekciji! 2K Games je potvrdio da ćemo u nadolazećem NBA 2K14 dobiti mogućnost odabira nekih od najpoznatijih timova Eurolige. U igru će biti ukupno 14 evropskih timova poput Barcelone, CSKA, Olympiacosa, Maccabija i ostalih. Iako bi mogućnost odabira svih najvećih evropskih timova bila dobrodošla, nećemo se žaliti. Ovakav rasplet predstavlja veliki korak napred i osiguraće još više uživanja u virtualnoj košarci. Iako već godinama nemaju konkurenciju, kompanija 2K sa svojim NBA serijalom pravi vraški dobar posao. Ne samo da iz sezone u sezonu podižu lestvicu mogućeg kada je simuliranje igre pod obručima u pitanju, već stoje rame uz rame sa EA-ovom Fifom koja je po mnogima vrhunac (kao paket) kada su sportske igre u pitanju. Ipak, čini nam se da je zenit dostignut izdanjem 2K11 koje je, što zbog uključenog sadržaja (čitaj: dramatičnog ubacivanja „letećeg Majkla” u vatru), što zbog dobro odmerenog gameplaya, predstavljalo vrhunac ponude. Možda zbog fokusiranosti na izlazak nove generacije igračkih konzola, razvojni tim ove godine nije pripremio novina koliko smo očekivali. Zaštitni znak je „Kralj” lično – LeBron Džejms, čiju priču ćete moći da „odmotavate” u naročitom režimu Lebron: Path to Greatness – misiju po misiju. Drame ni izbliza nema kao kad je u pitanju MJ, a ako pride ne volite Miami Heate izbor autora neće vam dobro leći. Druga stvar koja se da primetiti je odustajanje (ne u potpunosti) od rep folklora i „narodne” muzike koja uz NBA cirkus ide kao luk uz ćevape. Doduše, Jay Z je prisutan u playlisti, ali je akcenat na miksu žanrova koji nekako mnogo lepše „leže” od starog, jednoličnog pristupa. Tu su Gorillaz, The Black Keys, Daft Punk, Fil Kolins... Izvođači koje je mlađani LeBron sam birao. Prezentacija je po običaju vrhunska i tu se nije mnogo toga promenilo. Spektakularne najave mečeva, analize u poluvremenu, navijačice na terenu, sve je vešto uklopljeno da za trenutak pomislite kako gledate živi prenos neke NBA utakmice. Za komentatore nemamo šta više da kažemo, jednostavno su odlični, baš kao i publika čije navijanje i đipanje po tribinama je nešto najbolje što smo videli u departmentu sportskih igara. Naravno, šampionski šablon prati i gameplay koji je jednostavno briljantan! Moramo da primetimo da su autori dodatno poradili na pickup & play sistemu upravljanja kako bi igru približili casual igračima, ali da to ne utiče u velikoj meri na narušavanje simulacijskog pristupa. Naprotiv, igra je realnija nego ikad i poseduje nikad izraženiji fizički momenat. Možda će vam se vođenje i dodavanje lopte (pa čak i šutevi) učiniti jednostavnim, ali je sve ostalo daleko od toga. Srljanje ka košu kažnjava se gubljenjem lopte i brzim kontranapadima, dok su „bunarenje” u reketu i ishitreni šutevi u 90 odsto slučajeva osuđeni na propast. Mora da se vodi računao svemu – položaju igrača na terenu, udaljenosti protivničkih igrača, izbačaju lopte i tako dalje. Čvrsta odbrana je ključ svega, a AI je tako dobro sprovodi da je to za medalju. Ne postoji šablon za davanje koševa, ne postoje safe akcije koje će vam doneti lagane poene, jednostavno celu utakmicu morate da budete koncentrisani ne bi li je rešili u svoju korist. Igra je toliko zarazna i tera vas da učite poteze dok ih ne savladate do savršenstva. Ovde treba reći da je sistem upravljanja (autori ga zovu Pro Stick) opet doživeo izmene i da ćete desnu pečurkicu na upravljaču koristiti češće nego ikad. Nisu u pitanju samo dodavanja i šutevi, već i driblinzi, naročiti pokreti i slično. Šta ćete, ljudima ponestalo dugmića na upravljaču. Autori tvrde da je u NBA 2K14 ubačeno preko 3.000 novih animacija pokreta i da sve što vidite na pravom prenosu vidite i na terenu u igri. Pri tome, ovde se ne računaju samo pokreti pri trčanju, šutiranju i zakucavanjima, već i oni prilikom kontakta, skokova ili gurkanja pod košem. Simpatične su situacije kad se grdosije nađu na parketu nakon „naskakanja” protivničkog igrača ili posle žestokih duela. To igri daje dodatnu dozu realizma. Autori dalje ističu da su radili na animacijama dresova i čestičnim efektima znoja. Tu još ima mesta za unapređenja, pogotovo kad su dresovi u pitanju pošto u velikom broju slučajeva izgledaju kao kartonske ploče okačene na odlično animirane igrače. Konačno, dolazimo i do najveće novine ove godine – rostera timova. Očekivano, na raspolaganju je svih 30 NBA ekipa, baš kao i retro timovi koji su obeležili određene epohe (ukupno ih je 34 – ekipa Sacramento Kingsa predvođena Divcem i Stojakovićem nije na spisku). Nedostaju poznate ličnosti i dream timovi, ali su umesto njih tu Evroligaši! Kompanija 2K potpisala je višegodišnji ugovor sa Evroligom čime je dobila pravo na ovo Evropsko takmičenje. Za sada se u igri nalazi 14 timova od moskovskog CSKA, preko Olipijakosa, Efesa, Panatinaikosa, pa sve do Reala iz Madrida, Barselone, Unikahe i Žalgirisa. Nažalost, ove timove moguće je voditi samo u Quick Game režimu igranja pošto Evroliga kao takmičenje nije ubačeno, a neozbiljno je očekivati da se neki od evropskih timova nađe u NBA ligi. Upravljanje ekipama iz Evrope potpuno je drugačije od onih iz NBA takmičenja. Igra u ovom slučaju nije toliko fizički orijentisana i mnogo lakše je postizati koševe sa distance. Zanimljiva situacija nastaje kada „uparite” tim iz Evrolige sa timom iz NBA. To je i bio cilj. Potez autora da uključe timove iz Evrolige u roster pozdravljamo iz sve snage i nadamo se da je to samo prvi korak ka ubacivanju novih igračkih modova, pa i reprezentacija (ako se sećate, NBA Live ih je imao). NBA 2K14 je logičan sled stvari i odličan uvod u next, next-gen rat koji nas očekuje pred kraj godine, a u koji će se uključiti i EA sa svojim NBA Liveom (ili kako će se već igra zvati). Proizvod kompanije 2K je blizu savršenstva, ali nije savršen. Valja se dodatno poigrati sa igračkim modovima i proširiti iskustvo kada su Evroligaši u pitanju. Takođe, mora se poraditi i na rutini zaduženoj za vođenje igrača u igračevom timu. Previše često se dešava da se igrači „vrte” oko lopte i gube posed zbog neodlučnosti i tromosti. Tu je i mušičavi sistem aktiviranja vođenih igrača koji je previše spor i neprecizan i često je uzrok nervoze u presudnim trenucima.

PSV Mortal Kombat Komplete Edition Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Najbolja borilačka igra 2011. godine sada je još bolja - Komplete edition obuhvata originalnu igru i dodatne likove kao i 15 kostima, a ekskluzivno u Playstation verziji možete igrati kao Kratos iz God of War serijala. Bonus u Playstation Vita verziji - 150 dodatnih Challenge tower nivoa. Dugo je prošlo od kako je prvi Mortal Kombat krasio police igraonica. Kao i većina stvari i igra u jednom trenutku zahteva podmlađivanje i vraćanje korenima. Išao je gore – dole, levo – desno, kao da pokušava da izvede kombo. Da li je posle dvadeset jedne godine, uspeo da zadrži iskru koja ga je učinila popularnim? Mortal Kombat Komplete Edition stigao je i na PC, posle dve godine od originalnog izlaska na konzolama. Počeo sam rivju sa pričo da je franšiza bila na sve strane. Probali su da ubace oružje kao okosnica igre, ali to je umanjilo potrebu za kombovanjem. Pokusali su da uđu u oblast Tekkena, dodavajući slobodu kretanja na sve četiri strane u 3D okruženju. Pokušali su da se osveže sa cross-overom u MK vs DC comics. Bili su bukvalno svuda. Ali… igra je bila uspešna zbog nekoliko stvari koje su se izgubile u procesu “napretka” franšize. Posmatram igre kao hrana za zabavu. Gladni ste određene zabave i idete u restoran, kod kuvara za zabavu. Dobar kuvar će napraviti jedno odlično jelo. Kada vidi da se svima sviđa, dodavaće mu duža i malo drugačija imena ali esencijalno služiće dugi niz godina jelo sa istim ukusom. Potrebno je određeno vreme da gosti shvate da pet godina nisu jeli ništa drugo i prekinuće da dolaze. Pametan kuvar će dodavati stvari u svoje uspešno jelo, onoliko da originalni osećaj ostane isti, ali će gosta žacnuti sa nekim dodatim, novim ukusom. Nesiguran kuvar će izmetini recept toliko puta, da gosti neće znati da li je jelo dobro, loše, da li je to to što su naručili. Eventualno prvo jelo postaće nešto sasvim drugo. Kada se to desi, a videli smo najave “kuvara”, vraćaju se oirignalnom receptu. Tako je sa Blacklistom iz Splinter Cella, Resident Evilom pa i Mortal Kombatom. Odluka da se vrate korenima, bila je najpametnija stvar koju su uradili. Zamišljen kao reboot prve tri originalne igre, port je došao za PC. A cela priča kako fajterske igre ne fukncionišu na kompu, ne pije vodu. Ja imam jedan džojpad, a moj drug se igra na tastaturi. Samim tim što nisam okoreli pro u ovakvim igrama, igram lošije. On na tastaturi nije imao nikakvih problema da poveže kombo od po desetak udaraca. Na stranu potpuno odličan port i odgovor na komande, igra izgleda prelepo na 1080p rezoluciji. Tu su stari nivoi iz prethodnih igara, ali widescreen omogućava da se unesete više u igru. Ogromne arene pune navijača, tamne šume, metroi… Sve je odrađeno standardima nove tehnologije, ali ima duh originala. Nema ni jedne statične mape u kojoj se ništa ne dešava. Iza vas će leteti bombe, eksplodirati automobili, boriće se zmajevi, Šao Kan će komentarisati koliko ste jadni (iako je on i dan danas najružniji spamer kao i pre). Što se tiče sadržaja igre… Ne znam odakle da krenem. Ne samo da su se potrudili da igra ima osećaj originala, vraćajući se na 2D combat ali sa odlično animiranim 3D karaterima, već i dodatan sadržaj će vas baciti jedno dvadeset godina unazad, kada je igrač na igri koju je kupio imao tonu artworka, muzike i skinova za odključavanje u toku igre, suprotno od današnjeg vadipara sistema preordera superspecijalne colector edicije koja stiže sa albumom sa sličicama, koji se puni artworkom koji dodatno morate da plaćate preko buster pakova… šta god. Kupili ste igru? Igrajte je, uživajte! Idite u Nekropolj i tamo trošite zlatnike odključavajući nove finišere, kostime, artwork i OST mapa. Pored toga, dobijate i nekoliko novih karaktera, uključujući i Fredi Krugera. Krivo mi je zato što svačiji omiljen lik nije na PC verziji zbog ekskluzive a to je Kratos. Kombo sistem dobio je rework takođe. Za razliku od starih igara, gde je igač treba manje više da pamti niz komadni, sada je sistem fleksibilniji. Počinjete tako što krenete da kapirate lika od a do š. Igra vam da neke osnovne komboe koje možete da trenirate, ali njihovo miksovanje je pravi izazov i nagrada sama po sebi. Kada naučite koji su kratki koji dugi udarci, kako se neprijatelj ponaša ako određeni kombo krene i kako da iz trenutne situacije nastavite da ga sabijate u zemlju. Eksperimentisanje nikad nije bilo zanimljivije. Tu su standarni, takozvani signature moves, kod svakog lika, a ti skilovi lepo idu kada ih implementirate u neki zeznuti kombo. Dodatak novom sistemu igre, tu je i power bar. On omogućava da na određene momente obrnete situaciju u vašu korist ako je neprijatelj baš zapeo da vas ubije, trošeći momentum da napravite parry block i odbijete ga. On ima tri podeoka i svaki od njih može da se iskoristi da pojača snagu specijalnog poteza. Npr. Kung Lao udara dva puta sa svojim obrtom. Ex verzija traje duže, ima napred slajd, i udara oko pet puta. Zavisno kog karaktera igrate, neki potezi traže i po dva cela podeoka. Kada se bar napuni do kraja… Dolazimo do novog dodatka a to je X Ray attack. Aktivira se na R1 L1 u isto vreme i lako ga je izvesti. Ali svaki karakter ima svoj uslov i daljinu na kojoj mora da bude da bi napad prošao. Takođe može da se blokira. Rendgenski napad radi to na šta zvuči. Pokazuje vam rendgenom u prerenderovanoj sceni šta vaš lik lomi neprijatelju. Od vilice do međunožja, puno stvari ćete izlomiti. Ovaj potez pravi masovnu štetu a najbolji igrači ga koriste kao zatvarač komboa, efektivno ubijajući neprijatelja u jednom prelepo izvedenom sledu udaraca. Ono što je bilo zanimljivo jeste kampanja igre. Pokriva prva tri dela i pokazuje šta se desilo sa likovima te su postali takvi. Priča Sajreksa i Sektora, kako su postali kiborzi, kako je Džeks dobio metalne ruke i slično, pokrivene su kampanjom. Igra ima preko dva sata snimaka između borbi! Daleko više sadržaja nego što se to očekuje od bilo koje igre u žanru. Da stvari budu zanimljivije, igra naravno nudi i dodatne modove. Tu je Tag team, borba 2vs2, u kome možete da specijalnim imputom radite tag napad-promenu igrača koji dodaje na zanimljvosti borbe. Tu je online borba protiv drugih igrača, kao i 1vs1 protiv vaših prijatelja. Tu je Challenge Tower, nešto kao produženi tutorijal, koji vam daje da uradite različite zadatke. Tu su i Test Your Might i Test Your Eyes mini igre, u kojima morate da pritiskom na dugme polomite crepove, cigle i sl, ili pogodite u kojoj lobanji je oko. Na sve to ima jedan jako zanimljim mod “Test Your Luck” u kom igrate protiv slot mašine. Da pojasnim, ima četiri slota koji se obrću, a pritiskom na confirm zaustaljvate po jedan slot. Prvi slot će biti neprijatelj za tu borbu, dok su ostali ludi moderatori bobre kao: Suprotne kontrole, obrnuta mapa, nema bloka, nemate ruke, nema šutiranja, nema aperkata, zombi mod… Sigurno ima još neki, pošto nisam video sve. Tona, tona sadržaja i zabave. Ko god da sebe smatra ljubiteljem dobre tabačine i starog dobrog MK-a, ne sme da propusti ovu igru!

PC Doom 2016 Proizvođač: Bethesda Datum izlaska: 13.05.2016. DOOM se vraća kao brutalno zabavna i izazovna moderna pucačina. Nemilosrdni demoni, neverovatno naoružanje i brzo, tečno kretanje pružaju osnovu za intenzivnu borbu iz prvog lica. Ovde si sa razlogom. Ogromno istraživačko postrojenje Union Aerospace korporacije na Marsu je pregaženo od strane moćnih demona i jedina osoba koja stoji između njihovog i našeg sveta si ti. Kao usamljeni DOOM marinac aktiviran si zbog jedne stvari, da ih pobiješ sve. Nema stajanja da se sakrijete ili regenerišete zdravlje dok se borite sa divljim hordama pakla. Kombinujte svoj arsenal, unapređenja, kretanje i unapređeni sistem bliske borbe da oborite, zgozite, zdrobite i raznesete domeno na kreativne i nasilne načine. Povratak id Multyplayer- Dominirajte nad svojim protivnicima na pravi DOOM način u brzim arenama. Tu su klasični kao i sasvim novi modovi za igru. Nekada je FPS žanr bio oličenje jednostavnog i elegantnog dizajna – evo vam puška, tamo su krakondžule, za dalje se snađite sami. I to je funkcionisalo odlično i mnogo godina nakon što su Karmak i drugari svetu podarili Doom (zar je već prošlo 23 godine!?). Žanr je vremenom postajao, pa… čudan. Od prostranih nivoa došli smo do virtuelnih hodnika sa nevidljivim zidovima, pritiskanja E da pobedimo i posmatranja spektakla koji se dešava negde u daljini umesto da sami u njemu aktivno učestvujemo. Previše FPS igara se trudi da vas zaintrigira nekakvom pričom o X koji je u nevolji jer Y, razglabajući i nikada zaista ne pružajući zadovoljstvo rešavanja tog problema Y. A nekada je dovoljno i da igra samo počne, da vam oružje i prepusti vas uživanju. Upravo tako počinje i novi DOOM. Ne sećamo se kada smo poslednji put igrali igru koja samo počne. Bukvalno je potrebno desetak sekundi dok se vaš junak ne probudi, uzme pištolj sa poda i prosvira lobanju demonu koji je želeo da ga pojede za doručak- Bezimeni protagonista serijala, poznat samo kao Doomguy, je čovek kome je svega preko glave – i demona i ludačke korporacije UAC koja rudari sam pakao za resurse i želi da pretvori demone u hodajući arsenal. Mrzovoljan, ali bez ijedne progovorene reči, svojim pokretima i akcijama savršeno prikazuje koliko ga je baš briga za sve i samo želi da odradi ovaj ”posao” i da ga svi više ostave na miru. Neverovatno je da je igra u serijalu poznatom da priče ima u tragovima koliko i pravog mesa u McDonald’s hamburgerima u stvari uspela da poveže svu onu papazjaniju iz prethodnih igara u nešto potpuno validno i toliko grandiozno da ima čitavu mitologiju koja okružuje našeg protagonistu kao ultimativnog čistača brljotina kada naviru horde pakla. Ali, kao i njemu, priča u DOOM nam je potpuno sekundarna. Valja li ičemu gameplay? A na ovom polju igra ne samo da briljira, već potpuno uništava sve tvrdnje nevernih Toma da moderni šuter mora da ima zidiće, regeneraciju, dugme za sprint i da pritom ne možete da ponesete svako oružje sa sobom (Mythbustersi su pokazali da je ovo i te kako moguće!). Svaki sukob sa paklenim hordama je spektakl esplozija, krvi i udova koji lete na sve strane dok prevrćete po arsenalu tamaneći masu rogova i kljova koja urlajući grabi ka vama. Morate stalno da budete u pokretu, strejfujući ili preskačući prepreke, stalno u potrazi za municijom i sledećom njuškom koju treba nabosti pesnicom. Akcija na ekranu podiže adrenalin do neverovatnih razmera, dok bez treptanja i zakrvavljenih beonjača igrate sve do sitnih sati, sa kezom od uha do uha i neretkim oduševljavanjem brojnim sitnicama i referencama. Ipak, to ne znači da DOOM nije pokupio poneki fazon od modernih igara. Manje-više sve što radite vas nagrađuje svojevrsnim tokenima za unapređivanje sposobnosti lika ili oružja. Posle nekoliko početnih nivoa počećete da skupljate i rune, pasivne bonuse za koje je potrebno izvršavati mini zadatke kako biste ih uopšte otključali, a za svako oružje možete da otključate dva alternativna moda paljbe čime se već bogat arsenal dodatno proširuje. Sačmarica sa lanserom granata, plazma puška koja povremeno šalje talas u krugu oko vas ili daljinsko aktiviranje raketa iz bazuke? Sve to ćete imati i do kraja igre najverovatnije i apgrejdovati. Motorna testera je ovoga puta izuzetno moćno oružje sa ograničenim brojem upotreba, ali kojim ćete trenutno prepoloviti sve protivnike koji nisu bossovi i pritom se grohotom smejati. Tu je i nekoliko starih znanaca iz prethodnih igara, ali ćemo to ostaviti vama da otkrijete i isprobate, jer je zaista zabavno koristiti svako od oružja u igri. Jedna zanimljiva novotarija je izvođenje takozvanih ”glory kill” poteza, izuzetno brutalnih fatality poteza kojima ćete finiširati ranjene protivnike. Na prvi pogled nam je delovalo da će brzo dosaditi, ali satisfakcija korišćenja kao i raznovrsnost istih čine da do samog kraja igre nismo ni za trenutak pomislili kako su višak. I ne samo to, igra vas stalno nagrađuje ako na ovakav način okončavate demonske (ne)živote tako što ćete dobiti dodatne pakete healtha, municije ili čak oklopa. Pritom su neopisivo kreativni i nasilni, nekako odgovarajući stilu nadrndanog marinca koji na početku razbije monitor kada završi brifing. Bez preterivanja, osobama slabijeg stomaka neće biti svejedno kada vide određene glory kill animacije. Možete da uradite i mali test – ako svojoj lepšoj polovini pokažete glory kill nad Mancubus i dotična ne pozeleni ili prebledi, slobodno je oženite! Solo kampanja u DOOM traje poprilično, skoro 15 sati ako budete provodili vreme istražujući nivoe. Baš u duhu originalne igre, novi DOOM ima masivne nivoe sa isprepletanim hodnicima u kojima se lako možete izgubiti da nije mape. Veliki broj prolaza i tajni čine svaki od ogromnih nivoa igre pravom uživancijom za istraživanje. Tempo kampanje je sjajan i stalno ćete otkrivati ili otključavati nešto novo tako da nećete ni osetiti da je već prošlo desetak sati kad budete stigli do odjavne špice. S obzirom da postoji nekoliko nivoa težine (sa najtežim Ultimate Nightmare koji dobijate nakon prvog prelaska) i enorman broj tajni, garantovan je bar još jedan prolazak kroz igru ako ne i ponavljanje nekih nivoa više puta. Kada ste izgustirali kampanju ili poželite pauzu od iste, tu je i relativno mlak timski multiplayer za 12 igrača i šačicom mapa koji nije oduševljavao ni u beti, kao ni sada u punom izdanju. Ovde je očigledno da je drugi studio bio zadužen i brzina i osećaj igranja više podsećaju na Halo nego na singleplayer komponentu. Ali, dovoljno je zanimljiv da ćete u njemu provesti nekoliko sati, a i jedina je prilika da zaigrate kao neki od najvećih demona iz kampanje. SnapMap, s druge strane, pruža daleko duži ”životni vek” igri na vašem hard disku jer poput Trackmania igara omogućava igračima da slažući delove mapa i razne elemente prave nove nivoe za solo, kooperativno ili kompetitivno igranje. Ima svojih ograničenja, pre svega u količini predmeta koje jedna mapa može da sadrži i nadamo se da će Bethesda i id proširiti njegove mogućnosti. I pored toga, imali smo priliku da igramo nekoliko parkour nivoa, svojevrsni farming simulator, da suprotstavimo demone u paklenim Pokemon bitkama i čak rešavamo jedan room escape. Nije baš paklena verzija Super Mario Maker, ali više nego interesantan dodatak igri u kome možete provesti desetine sati. Kao retko iznenađenje u svetu visokobudžetnih igara, DOOM je igra lansirana bez ikakvih tehničkih problema na svim platformama. Najbolji je mogući kompromis između stare i nove škole FPS igara, hiperaktivno i ultranasilno iskustvo koje je toliko dugo bilo odsutno iz žanra, a naročito sa mainstream strane istog. Igra je koja apsolutno zaslužuje da joj se ime piše u caps-lock i od nas ima apsolutnu preporuku. Uvoznik:GameS zemlja porekla:Amerika