Dokument iz 1933 godine, koji je potpisao tadašnji direktor Radio Beograda Danilo Kalafatović. Danilo Kalafatović (Konarevo, kod Kraljeva, 27. oktobar 1875 — Mozburg na Izaru, 1946) je bio armijski general Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata nalazio se na poziciji komandanta Komande pozadine da bi 15. aprila 1941. godine, bio imenovan načelnikom Glavnog generalštaba Vrhovne komande sa ovlašćenjem da povede pregovore o primirju. Danilo S. Kalafatović rođen je 27. oktobra 1875. godine u selu Konarevo nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio 1893, kao pitomac 26. klase niže škole Vojne Akademije. Dalje školovanje je nastavio kao pitomac 8. klase više škole Vojne akademije. Od 1900–1902. godine, bio je slušalac Artiljerijske škole u Fontenblou (Francuska) a od 1904–1907. bio je na generalštabnoj pripremi. Oženio se 1909. godine Milicom, kćerkom Dragomira Lazarevića okružnog načelnika u penziji iz Šapca. Njegov sin Ratko bio je pitomac 57. klase Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije (završio kao prvi u rangu). Po završetku školovanja, 1900. godine, određen je za komandira čete i ordonansa kralja. Od 1902. imenovan komandirom 5. baterije 2. diviziona haubičkog artiljerijskog puka pa potom od 28. oktobra 1903. godine, komandir 3. baterije 1. diviziona Dunavskog artiljerijskog puka. Nakon toga ponovo je postavljen 6. aprila 1907. godine, za ordonansa kralja. Pomoćnikom načelnika generalštaba Dunavske divizijske oblasti imenovan je 3. decembra 1907. godine, pored redovne dužnosti. Početkom 1909. godine, postavljen za načelnika generalštaba Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti se zadržao kratko jer je već 8. aprila poslat za vojnog izaslanika u Bugarsku a od 27. aprila 1911. godine i u Rumuniju, i na tim dužnostima je ostao do 1913. godine. Početkom Balkanskih ratova bio je u štabu 2. armije. Dana 2. septembra 1913. postavljen za komandanta 3. bataljona 7. pešadijskog puka a potom od 1. aprila do 13. aprila 1914. i za komandanta Bregalničkog pešadijskog puka. Tokom Arnautske pobune 1913. godine, bio je komandant 7. pešadijskog puka. Početkom Prvog svetskog rata od 28. avgusta 1914. do 16. aprila 1916. godine, bio je načelnik štaba Moravske divizije II poziva, da bi tokom ukrcavanja trupa u Valoni (1916) bio je imenovan predsednikom Komiteta. Nakon toga poslat u Vrhovnu komandu na mesto načelnika Obaveštajnog odseka. Dana 25. avgusta 1917. godine pa sve do 4. maja 1920. godine, postavljen za načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U novoformiranoj Vojsci Kraljevine SHS 1920. godine, kao francuski đak poslat u Pariz i Rapalo na mesto vojnog eksperta. Od 12. aprila 1920. do 1922. godine, bio je vojni izaslanik u Parizu. Drugim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba imenovan je 15. januara 1922. godine, nakon povratka iz Francuske. Za šefa sekretarijata Saveta zemaljske odbrane i pomoćnika ministra vojske i mornarice postavljen je od 29. januara 1923. do 26. februara 1924. godine. Komandant Dravske divizijske oblasti postao je 30. aprila 1925. da bi od 1. januara 1928. godine, bio imenovan prvim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba. Od 11. aprila 1929. godine vršilac dužnosti pa potom komandant II armijske oblasti. Inspektor zemaljske odbrane postao je 2. avgusta 1930. i sa te pozicije po svojoj molbi stavljen u penziju 25. oktobra 1930. godine. Direktor Radio Beograda bio je od 1930. do 1936. godine. Pred sam početak Aprilskog rata reaktiviran je i postavljen je za Komandanta pozadine Vrhovne komande. Predsednik vlade armijski general Dušan Simović postavio ga je 14. aprila, za načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske sa ovlašćenjem da povede razgovore o primirju. Kalafatović je za tu dužnost odredio bivšeg ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića i divizijskog generala Radivoja Jankovića da pregovaraju sa silama Osovine. Sile Osovine su to odbile i zahtevale su da Kraljevina Jugoslavija potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. Sa strogo pravne tačke gledišta, kapitulacija jugoslovenske vojske je bila nelegitimna, pošto je Kalafatović od Simovića dobio ovlašćenje da samo pregovara o primirju i on kao ratni zarobljenik nije imao pravo da istupa u ime jugoslovenske države ili vojske. Nakon toga je interniran u Nemačku gde je i preminuo 1946.

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

EB1 Vujica Rešin Tucić potpis autograf Svojeručni potpis u pismu. autogram, avangarda, srpski avangardni pesnici , Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Njagovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Uređivao je časopise `Ulaznica` (Zrenjanin), `Dalje` (Sarajevo) i `Tisa` (Novi Bečej). 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima. Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu. Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, “Gnezdo paranoje”, dobio je nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku 2007. godine. Osim toga, dobitnik je i nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“, i „Paja Marković Adamov“. Otac istaknutog pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.

Na prodaju računar HP model 800 G2. Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 10 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odma za upotrebu. ------------------------Specifikacije-------------------------------- Procesor: Intel Core i5-6500 3.20Ghz ( 4 jezgara) Matična ploča: HP socket 1151 RAM: 16GB ddr4 Harddisk: Doplata za 500GB je 10e SSD: 480GB SSD Grafika: Intel HD 530 integrisana Napajanje: Original HP Optika: nema Licenca: Windows 10 Professional OS: Windows10 Professional sa osnovnim programima kućište: Uspravno ( Tower ) USB 3.0: ima stanje: korišćeno, polovno garancija: 30dana Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene.

Na prodaju mini računar DeLL 7050 Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 11 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odmah za upotrebu. ---------------------------------------------Specifikacije---------------------------------------------------------- Procesor: Intel Core i5-7500 3.40Ghz ( 4 jezgra) Matična ploča: HP Socket 1151 RAM: 8GB ddr4 Harddisk: ------ SSD: 256GB Grafika: Intel HD 630 integrisana Napajanje: original DeLL adapter Optika: Licenca: Win10 /11 Professional OS: Windows11 Professional sa osnovnim programima kućište: mini računar ( USDT ) USB 3.0: ima stanje: korišćeno, polovno garancija: 30dana USB C HDMI Više komada na stanju Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene.

PRIZNANJE za 20 i 30 godina u sluzbi JNA sa ORIGINALNIM KARTONIMA u kojima je priznanje dato /// kao sto vidite postoje i stari papiri iz 1946. godine i 1970. godine sa originalnom fotografijom /// FOTOGRAFIJE SU NAMERNO NAPRAVLJENE KAO STO VIDITE (neki brojevi su zamagljeni) KAKO `PIRATI` NE BI IMALI SVE INFORMACIJE UKOLIKO ZELE RADITI FOTOKOPIJE - takodje dimenzije nisu date iz istog razloga MILUNKA SAVIC je narodni heroj i zavrsila je na `smetlistu istorije` jer ovakvi materijali treba da se nalaze u muzejima - MILUNKA je sahranjena u ALEJI VELIKANA pored drugih velikana koji su zaduzili Srbiju , kao sto su: DZEJ RAMADANOVSKI i SABAN SAULIC (ovo je, ne zamerite CINIZAM i stvarna cinjenica)

Na prodaju vrhunska HP radna stanica. Odlično očuvana, radila isključivo u laboratorijskim uslovima. Bez ikakvih oštećenja, anomalija i nepravilnosti. Model: WORKSTATION Z600 Konfiguracija: ▶️ CPU: 2 x Intel XEON X5570 ( 8 core - 16 thread, 3.33GHz ) ▶️ MB: HP Intel 5520 ▶️ RAM: 16GB DDR3 (2x8GB ) još 4 slota slobodno za nadogradnju ▶️ VGA: nVidia Quadro FX 1800 ( DVI + DP + HDMI ) ▶️ SSD: Sandisk - 128GB - NOV ( sistem ) ▶️ HDD: 1TB Sata3 ( podaci ) ▶️ DVD-RW ▶️ PSU: HP Brand 650W ( ima 6pin za VGA ) 80+ bronze ▶️ RAID, G-LAN, WiFi ▶️ WiFi kartica 300 mb/s ( ozbiljna sa 3 antene ) ▶️ Legalni Windows Besprekorna radna stanica u svakom pogledu.

Na prodaju brend računar marke HP model Z210. Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 10 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odma za upotrebu. ---------------------------------------------Specifikacije---------------------------------------------------------- Procesor: Intel i7-3770 3.40Ghz ( 4 jezgra + 4 virtuelna jezgra tako da ga windows vidi kao 8 jezgara ) Matična ploča: Original HP RAM: 8GB ddr3 Harddisk: ----- SSD: 256 GB Grafika: IQuadro 2000 1gb ddr5 128bit-a Napajanje: original HP Optika: DVD-rw Licenca: nema OS: Windows10 Professional sa osnovnim programima kućište: Uspravno( Tower ) USB 3.0: ima stanje: korišćeno, polovno garancija: 30dana Workstation mnogo kvalitetniji nego običan računar Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene.

Na prodaju brend računar marke HP model Z210. Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 10 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odma za upotrebu. -------------------------------------Specifikacije---------------------------------------------------------- Procesor: Intel i7-2600 3.40Ghz ( 4 jezgra + 4 virtuelna jezgra tako da ga windows vidi kao 8 jezgara ) Matična ploča: Original HP RAM: 8GB ddr3 Harddisk: ----------- SSD: 256 GB Grafika: Intel HD 2000 Napajanje: original HP Optika: DVD-rw Licenca: nema OS: Windows10 Professional sa osnovnim programima kućište: Uspravno( Tower ) USB 3.0: nema stanje: korišćeno, polovno ( garancija: 30dana Workstation mnogo kvalitetniji nego običan računar Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene.

Opis Procesor Intel Core i9-14900K 24-Core 2.40GHz (6.0GHz) Box - Snaga koja pomera granice! Intel Core i9-14900K 24-Core procesor donosi revoluciju u svet računarstva. Sa 24 jezgra i impresivnim taktom od 2.40GHz (6.0GHz Turbo Boost), ovo je čudovište koje će zadovoljiti sve tvoje potrebe, bilo da se radi o zahtevnim igrama ili intenzivnom multitaskingu. Ovaj procesor je dizajniran za prave gejmere i kreativce. Sa Intelovim Hyper-Threading tehnologijama, možeš istovremeno raditi više zadataka sa lakoćom. Tvoje igre će se izvoditi bez trzanja, dok ćeš istovremeno moći da uređuješ video materijale ili radiš na zahtevnim projektima. Ističemo da Intel Core i9-14900K postavlja nove standarde u performansama. On je srce tvojeg računara koje će ti omogućiti da ostvariš najbolje rezultate. Bez obzira na to da li se baviš gejmingom, 3D modeliranjem ili video produkcijom, ovaj procesor će ti pružiti neviđenu snagu. Ključne karakteristike: 24 jezgra i 48 niti za neverovatnu multitasking sposobnost. Takt od 2.40GHz (6.0GHz Turbo Boost) za brze performanse. Intel Hyper-Threading tehnologija za glatko izvođenje više zadataka. Idealan za gejming, 3D dizajn, video produkciju i druge zahtevne zadatke. Specifikacija: Proizvođač Intel Klasa procesora Intel Core i9 Model i9-14900K Broj jezgara procesora 24 Broj logičkih jezgara (niti) 32 Radni takt 2.4GHz Turbo frekvencija 6.0GHz Max Turbo Efficient jezgra Procesorsko ležište (socket) Intel 1700 Keš memorija 36MB Intel Smart Cache Integrisana grafika Da Grafika Intel UHD Graphics Model 770 Frekvencija 300MHz - 1.65GHz Max Dynamic Proces izrade Intel 7 (10nm) Arhitektura 64bit TDP 125W Podržane tehnologije Hyper-Threading, Intel Adaptive Boost Technology, Intel® Deep Learning Boost, Intel® Gaussian & Neural Accelerator, Intel® Speed Shift Technology, Intel® Thread Director, Intel® Turbo Boost, Intel® Volume Management Device, SpeedStep, Thermal Monitoring, Thermal Velocity Boost Pakovanje Box Reklamacioni period 36 meseci Prava potrošača Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Razno Link proizvođača

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Na prodaju brend računar marke HP model Z800. Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 10 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odmah za upotrebu. ---------------------------------------------Specifikacije---------------------------------------------------------- Procesor: Intel Xeon X5672 3. .20Ghz ( procesor 4 jezgra + 4 virtuelna jezgra tako da ga windows vidi kao 8 jezgara ) Matična ploča: Original HP RAM: 64GB ddr3 Harddisk: 500GB SSD: 160 GB Grafika: Nvidia Quadro 4000 2GB ddr5 256bit-a Napajanje: original HP Optika: DVD-rw Licenca: nema OS: Windows10 Professional sa osnovnim programima kućište: Uspravno( Tower ) USB 3.0: nema stanje: korišćeno, polovno ( garancija: 30dana Workstation mnogo kvalitetniji nego običan računar Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene

Na prodaju brend računar marke HP model Workstation Z420. Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 10 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odma za upotrebu. ---------------------------------------------Specifikacije---------------------------------------------------------- Procesor: Intel Xeon E5-1620 0 3.60Ghz ( 4 jezgra + 4 virtuelna jezgra tako da ga windows vidi kao 8 jezgara ) Matična ploča: Original HP socket 2011 RAM: 32GB ddr3 Harddisk: 500GB SSD: 128GB Grafika: Nvidia Quadro 4000 2GB ddr5 256bit-a Napajanje: original HP 600W Optika: DVD-rw Licenca: nema OS: Windows10 Professional sa osnovnim programima kućište: Uspravno( Tower ) USB 3.0: nema stanje: korišćeno, polovno garancija: 30dana Workstation mnogo kvalitetniji nego običan računar Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene.

Na prodaju brend računar marke Fujitsu model M720. Računar je ispravan i testiran, instaliran je nov Windows 10 Professional sa osnovnim programima. Spreman je odma za upotrebu. ---------------------------------------------Specifikacije---------------------------------------------------------- Procesor: Intel Xeon E5-1620 0 3.60Ghz ( 4 jezgra + 4 virtuelna jezgra tako da ga windows vidi kao 8 jezgara ) Matična ploča: Original Fujitsu socket 2011 RAM: 32GB ddr3 Harddisk: ------ SSD: 240GB Grafika: Nvidia Quadro K2200 4GB ddr5 128bit-a Napajanje: original Fujitsu Optika: DVD-rw Licenca: nema OS: Windows10 Professional sa osnovnim programima kućište: Uspravno( Tower ) USB 3.0: nema stanje: korišćeno, polovno garancija: 30dana Workstation mnogo kvalitetniji nego običan računar GTA V Lično preuzimanje u Somboru, slanje BEX-kurirskom službom, slanje za Novi Sad linijskim prevozom. Cena je fiksna i ne radimo zamene. Pogledajte ostale naše oglase:

Potpuno ispravna polukonfiguracija, prvi vlasnik. Polukonfiguracija se sastoji od sledećih komponenti (SSD i grafička koji su precrtani na slici nisu u ovoj ponudi!): Matična ploča: Asrock H410M-HDV Procesor: Intel i3-10100F 3.6ghz do 4.3GHz Turbo Speed Socket FCLGA1200 10th Generation Intel® Core™ i3 Processor RAM:16GB DDR4 2666MHz A-Data Kućište - vidi slike Napajanje: Rhino RX-550PA Postoji mogućnost nadogradnje dodavanjem SSD diska, grafičke karte - pogledajte moje druge oglase. Radna garancija se podrazumeva. OBRATITE PAŽNJU da ne dodate neku neispravnu komponentu ili prejaku grafičku kartu za ovo napajanje! Ako niste upućeni, ne upuštajte se u nadogradnju! Cena je FIKSNA i NE RADIM ZAMENE. - Troškovi poštarine NISU uključeni u cenu. - Moguće je i lično preuzimanje - Bačka Palanka - - Na sva pitanja pokušaću što detaljnije i što brže da odgovorim.

━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━ Prodajem prelep biznis laptop HP ProBook 650 G1 iz elitne ProBook HP-ove serije laptopa. Ovaj model je sa Intelovim i5-4210M procesorom cetvrte generacije, koji ima dva fizicka jezgra i 4 virtuelna (*Threads). Procesor radi na 2x 2.60GHz (5.20GHz), dok sa Turbo moze izlaziti na 2x3.20GHz kada je to potrebno. Laptop ima 8GB RAM memorije i hard disk je od SAmsung EVO SSD od 250GB. U programu HDD Sentinel prikazuje 100% zdravlje i 100% Performanse i radio je SAMO 130 dana i 14h. Fizicko stanje laptopa se vidi na slikama, gde se vidi da je laptop dobro ocuvan. Laptop je apsolutno ispravan, bez skrivenih mana. Laptop je uredno ociscen od prasine sto se vidi i na slici iz Speccy-a da su temperature na Processoru i Grafici niske. Baterija je dupla i laptop moze da izdrzi do cak 5h rada pri normalnom koriscenju laptopa. Garantujem da laptop nije popravljan ili servisiran u smislu da je popravljanja maticna ploca, menjan graficki chip ili slicno. Laptop je stigao iz Svajcarske i uz laptop dolazi ORIGINAL punjac. ━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━ Proizvodjac: HP Model: ProBook 650 G1 Procesor: Intel® Core™ i5-4210M Processor 3M Cache, up to 3.20 GHz RAM: 8GB RAM memorija Hard Disk: SSD od 250GB Display: 15.6` Full HD (SVA) eDP anti-glare (1920 x 768 resolution) Grafika: Intel HD Graphics 3000 Baterija: Dobra - kad se napuni prikazuje rad do 5h pri normalnom koriscenju. OS: Windows 10 Pro 64bit - Originalna licencirana verzija sistema! Nije piratski Dimenzije: 37.8 x 25.7 x 2.5 cm Tezina: 2.53kg Portovi: 1x HDMI, 1x VGA, 5x USB 3.0, 1x Dock Port, 1x Serial Port 1x RJ-45 LAN port za internet Audio-Combo priključak (Headphone/microphone combo jack) Citač kartica (SD Card, SDHC Card, SDXC Card) Laptop ima Wi-Fi konekciju, WEB cam kamericu za pricanje preko VIber-a ili Skype-a. . . Na laptop mogu instalirati programe po zelju besplatno! ! ! Npr paket Microsoft Office *(Word, Excel, PowerPoint, itd) dolazi vec instaliran i ukoliko ne zelite potrebno je naglasiti pre kupovine. Na laptopu je isntalirana originalna verzija najnovijeg sistema Windows 10 sa originalom licencom koja je dosla uz laptop iz Svajcarske. Zbog toga nemate potrebe da se plasite da ce licenca otici na crnu listu i necete imati potrebe da radite stalno reinstalacije kao sto je slucaj sa piratskim verzijama sistema. Pored toga ukoliko laptop nosite u inostranstvo necete imati problem ukoliko vam budu proveravali softver.

━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━ Prodajem mali micro PC desktop racunar HP ProDesk 600 G4 iz cuvene EliteDesk HP-ove serije malih micro racunara. Ovaj model je sa Intelovim Intel® SixCore i5-8500T procesorom osme generacije, koji ima sest fizickih jezgra i sest virtuelnih (*Threads). Procesor radi na 6x2.10GHz (12.60GHz), ali sa TurboBust tehnologijom izlazi i na 6x3.50GHz kad je potrebno. Ovaj Mini PC ima 12GB DDR4 RAM memorije koja radi na 2400MHz i jos jedan prazan SLOT za RAM, kao i NOV SSD ultra brzi NVMe disk od 512GB. U programu HDD Sentinel prikazuje 100% zdravlje i 100% Performanse. Radio je SAMO 45 dana i 3h. Uredjaj ima jos jedan slot za HDD u koji sam ubacio Western Digital HDD od 1TB . Fizicko stanje racunara se vidi na slikama, gde se vidi da je dobro ocuvan. Racunar je apsolutno ispravan, bez skrivenih mana. Ovaj PC je uredno ociscen od prasine sto se vidi i na slici iz Speccy-a da su temperature na Processoru i Grafici niske. Garantujem da nije popravljan ili servisiran u smislu da je popravljanja maticna ploca, menjan graficki chip ili slicno. Racunar je stigao iz Svajcarske i uz ovaj PC dolazi strujni napojni kabl. Proizvodjac: HP Model: ProDesk 600 G4 Procesor: Intel® Core™ i5-8500T Processor 9M Cache, up to 3.50 GHz RAM: 12GB DDR4 RAM Memorija Hard Disk: SSD NVMe 512GB + HDD 1TB Grafika: Intel® UHD Graphics 630 OS: Windows 11 Pro 64bit *ORIGINALNA Licenca *(Besplatno mogu uraditi Win 11) Dimenzije: 17.7 x 17.5 x 3.4 cm Tezina: 1.24 kg Portovi: 2x DisplayPort 4x USB 3.0 (Napred 2kom, Nazad 4kom) 2x USB 2.0 (Nazad oba) 2x USB-C (Napred 1kom, Nazad 1kom) 1x RJ-45 LAN port za Ethernet konekciju 1x headphone/microphone 1x headphone connector Na racunar mogu instalirati programe po zelju besplatno! ! ! Npr paket Microsoft Office *(Word, Excel, PowerPoint, itd) dolazi vec instaliran i ukoliko ne zelite potrebno je naglasiti pre kupovine. Na ovom mini PC-u ima Wi-Fi i unutrasnja ugradjena Antena. Instalirana je originalna verzija najnovijeg sistema Windows 11 sa originalom licencom koja je dosla na racunaru u BIOS-u. Zbog toga nemate potrebe da se plasite da ce licenca otici na crnu listu i necete imati potrebe da radite stalno reinstalacije kao sto je slucaj sa piratskim verzijama sistema. Pored toga ukoliko laptop nosite u inostranstvo necete imati problem ukoliko vam budu proveravali softver. ━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━━

Ukaz Kralja Aleksandara I Obrenovića. Potpis ministra pravde Koste Hristića. Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac. Rođen je u Beogradu kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića. Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj. Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899). Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu. Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića. U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića. Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907). Kao na fotografijama

Prodajemo kompjutere za zabavu, školu i posao. Sve lepe stvari mogu da rade brzo, lako i lepo. ( Na njima se ne mogu igrati nasilničke igre ! ! ! ) Odlični za početnike “od 7 do 77” godina – sve rade, a koštaju zanemarljivo malo. – zbog niske cene ga preko leta bez mnogo brige možete ostavljati na npr. vikendici. . . Kompjuter košta kao jedna rata za mobilni, a stariji ne moraju da muče oči – sve je lepo, jasno i krupno. . . Kada naučite na ovakvom kompjuteru, umećete da radite na bilo kojem – suština se nije bitno menjala 20-30 godina – samo sitne, kozmetičke promene i verzije programa. . . Slike su sa interneta , samo da okvirno steknete sliku o čemu se radi. Napomena: nemamo velik broj računara na “lageru” – sklapamo ih u dogovoru sa Vama i po Vašim željama – ako slučajno ne znate tačno šta želite, daćemo Vam par predloga. U ovoj oblasti imamo preko 30 godina iskustva. . .

Prodajem mali PC desktop racunar HP Slim 290-p0207nz DT PC SWIS2 iz HP-ove serije malih racunara. Ovaj model je sa Intelovim Intel Pentium® i5-9500 procesorom, koji ima dva fizicka jezgra i cetiri virtuelna (*Threads) jezgra. Procesor radi na 2x3.70GHz (7.40GHz). Ovaj Mini PC ima 8GB DDR4 RAM memorije koja radi na 2400MHz i jos jedan prazan SLOT za RAM. U racunaru su ugradjeni SSD NVMe disk Hynix BC501 od 128GB i obicni Hard DIsk od 500GB za podatke. U programu HDD Sentinel prikazuje 100% Zdravlje i 100% Performanse. Radio je 21 dan i 6 sati! Racunar ima ugradnjenu WiFi karticu tako da se moze povezivati bezicno na Wireless mreze. Fizicko stanje racunara se vidi na slikama, gde se vidi da je dobro ocuvan. Racunar je apsolutno ispravan, bez skrivenih mana. Ovaj PC je uredno ociscen od prasine sto se vidi i na slici iz Speccy-a da su temperature na Processoru i Grafici niske. Garantujem da nije popravljan ili servisiran u smislu da je popravljanja maticna ploca, menjan graficki chip ili slicno. Racunar je stigao iz Svajcarske i uz ovaj PC dolazi strujni napojni kabl. Proizvodjac: HP  Model: Slim 290-p0207nz DT PC SWIS2 Procesor: Intel® Pentium® Gold G5400 Processor 4M Cache, 3.70 GHz  RAM: 8GB DDR4 RAM Memorija Hard Disk: SSD NVMe 128GB + HDD od 500GB za podatke Grafika: Intel® UHD Graphics 610 OS: Windows 10 Pro 64bit *ORIGINALNA Licenca Dimenzije: 27.00 x 29.60 x 9.50 cm Tezina: 3.00 kg Portovi: 1x HDMI Port, 1x VGA Port, 4x USB 3.0 (Napred 2kom, Nazad 2kom) - with up to 5 Gbps data transfer 4x USB-2.0 (Nazad je sva 4kom) 1x RJ-45 LAN port za Ethernet konekciju 1x headphone/microphone 1x Audio line-in 1x Audio line-out 1x PCI Express (3.0) x16 (internal) unutra za ubacivanje dodatne graficke kartice 1x PCI Express (3.0) x1 (internal) 1x RS232 - Serial Port Na racunar mogu instalirati programe po zelju besplatno! ! ! Npr paket Microsoft Office *(Word, Excel, PowerPoint, itd) dolazi vec instaliran i ukoliko ne zelite potrebno je naglasiti pre kupovine. Na ovom PC mini racunaru je isntalirana originalna verzija najnovijeg sistema Windows 10 sa originalom licencom koja je dosla na racunaru u BIOS-u. Zbog toga nemate potrebe da se plasite da ce licenca otici na crnu listu i necete imati potrebe da radite stalno reinstalacije kao sto je slucaj sa piratskim verzijama sistema. Pored toga ukoliko laptop nosite u inostranstvo necete imati problem ukoliko vam budu proveravali softver.

14 x 10 cm Đorđe Đoka Marjanović (Kučevo, 30. oktobar 1931 — Beograd, 15. maj 2021) bio je jugoslovenski i srpski pevač, najpopularniji tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u SFR Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu i, po mnogima, najveća zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike. Rođen je u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, nakon čega je u Beogradu studirao farmaciju. Pošto je zapostavio studije, novac je zarađivao istovarajući vagone na železničkoj stanici, raznoseći mleko i novine, radeći kao inkasant u Radio Beogradu i statirajući u filmu `Svi na more` i predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvi put je zapevao na audiciji pevača zabavne muzike koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, da bi u narednom periodu pevao na igrankama i zabavama u gradu. Prelomni trenutak dogodio se 1958. godine u Nišu. Duško Radančević, šef jednog malog beogradskog orkestra koji je pratio pevače i glumce, pozvao ga je da peva u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike. Đorđe je otpevao četiri pesme - Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada i kaubojsku pesmu iz jednog filma. Publika je fantastično reagovala, tražila bis, a Đorđe, kako je spremio samo pomenute pesme, sve ih je otpevao na bis. Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom „Zvižduk u osam“ odmah se pretvorilo u opšte oduševljenje. On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Prva LP ploča Đorđa Marjanovića Muzika za igru (PGP RTB) pojavila se u prodaji na njegov rođendan, 30. oktobra 1959. godine. Ploča je prodata u 11.000 primeraka, u vreme kad u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona. Druga LP ploča, pod nazivom Mustafa objavljena je 1962. godine. Omote za obe ploče oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis. 1960. godine sa pesmama Pesma raznosača mleka i Prodavač novina učestvovao je na festivalu u Opatiji i osvojio tri nagrade. Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. godine u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima. 1963. godine započinje svoju karijeru u Sovjetskom Savezu, čija ga je publika prihvatila od prvog trenutka. O njegovoj popularnosti u SSSR-u najbolje govori podatak da je na stadionu `Lenjin` imao petnaest uzastopnih koncerata pevajući svake večeri pred petnaestak hiljada ljudi. Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike - Beogradsko proleće, Vaš šlager sezone, Festival Opatija, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival, kao i nekoliko puta na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije. Na Beoviziji 2009. je nastupio zajedno sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins u pesmi Superstar Ognjena Amidžića, Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta. Dana 14. aprila 1990. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano. Uprkos bolesti, na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava. Povodom 75. rođendana Đorđa Marjanovića, Kulturno-obrazovni program RTS-a napravio je seriju `K`o nekad u osam` od pet epizoda o njegovom životu i karijeri, čija je promocija održana u Ruskom domu, uz prisustvo delegacija Rusije, Belorusije i Ukrajine. Povodom 80. rođendana, 30. oktobra 2011. godine u Domu sindikata održan je koncert, nazvan `Milordu s ljubavlju`, na kom su Đorđu u čast pevali njegovi prijatelji i kolege: Bora Đorđević, Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Ekstra Nena, Dragana del Monako, Živan Saramandić, Oliver Njego, Dušan Svilar, Andrej Berščenko, kao i grupa Ivan i klinci iz Marjanovićevog rodnog Kučeva. Juna 2016. godine, na oduševljenje brojne publike, pojavio se na festivalu Pesma leta u Smederevu i na plejbek izveo pesme Zvižduk u osam, Romana i Nikad nije kasno. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su: priznanje Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije (2018), Zlatni mikrofon Radio Beograda (2016), Sretenjski orden trećeg stepena (2015), Zlatna plaketa Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR. Po Srbiji su postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio, rukovao se i slikao. U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio veoma popularan pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan sa počastima. Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli, sa kojom je bio u braku od 1966 do njegove smrti. Imao je troje dece. Živeo je u Beogradu. Marijana Dujović je o Đorđu Marjanoviću objavila biografsku knjigu „Energija slobode” 2019. godine. Preminuo je 15. maja 2021. godine. Iako se u početku ispostavilo da je umro od posledica virusa korona, njegova kći Nevena je potvrdila da je on zapravo umro od opšte slabosti, budući da je imao 89 godina. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Branko Lazarević Originalni rukopis na vizit karti. Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) je bio srpski književnik i diplomata. Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića. U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske. Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925). Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom.

AKCIJA! ! ! Kupujte sigurno! Odlicna konfiguracija za Dotu 2, LoL, WoT, GTA V, Fortnite, CS GO, Pes, Overwatch, WoW, sve ce raditi na HIGH podesavanjima u FULL HD rezoluciji. Instaliran je Windows 10 PRO 64 bit-a sa pratecim programima. Po zelji kupca mogu da ubacim neku od igrica: PES 2019, Dota 2, GTA V, Fortnite. Mogucnost izmene kucista, stavljanje SSD-a, dodavanja jace grafike, dodavanje RAM-a i slicno. MOGUCA ZAMENA ZA SLABIJI UZ VASU DOPLATU - U OBZIR DOLAZE SAMO NOVIJE KONFIGURACIJE - AM2, AM3, 775 ME NE INTERESUJU Komponente su sledece: 1. Maticna ploca h81m - usb 3.0, sata 3 2. Procesor Intel i5 4460 - 4x3,2ghz - turbo 3.4ghz - odlican za sve namene 3. Grafika Gigabyte GAMING RX 570 4gb DDR5 256 bit-a - pokrece sve igrice, OC model ove kartice sa rgb logom i backplate-om. 5. Ram 8gb ddr3 1600mhz 6. Kuciste Zeus GAMING l09 - novo - rgb fan+led traka napred, podrum za napajanje, providna bocna stranica, fitleri za prasinu! 7. Napajanje 500w 8. 500gb -100/100 hard disk NAPOMENA: -Svaka komponenta je detaljno testirana i snimljena u radu. -Ne prihvatam reklamacije nastale losim rukovanjem sa Vase strane! -Svaki predmet ce biti dobro upakovan

str. 8 18 x 14 cm stanje LOSE Teodor Klefiš, rođen je u Italiji, 1879. godine. Njegov otac, Petar imao je u Italiji trgovinsko preduzeće, kada je 1901. godine odlučio da osnuje fabriku za preradu mesa i mesnih prerađevina u Jagodini. Fabrika se najpre bavila prometom živine i jaja. Do izbijanja rata, Fabrika je radila uspešno, međutim u toku Prvog svetskog rata, Klefiš je sa porodicom napustio Srbiju, a njegova Fabrika je pretrpela veliku materijalnu štetu.Teodor Klefiš, uspeva da obnovi i modernizuje proizvodnju i od sredine tridesetih godina do izbijanja Drugog svetskog rata, Fabrika uspešno posluje. Pored nje,Klefiš je imao svoje poslovnice u Beču, Pragu i Kelnu. Po izbijanju Drugog svetskog rata, Klefiševo preduzeće imalo je stratešku ulogu za nemačku okupacionu vlast u Srbiji. Maja 1943. godine, namačka okupaciona vlast preuzima deo fabrike. Početkom 1945. godine, Teodor Klefiš je uhapšen, kao saradnik neprijatelja i osuđen na kaznu smrti i konfiskaciju celokupne imovine. Posle mnogobrojnih žalbi, kazna je preinačena na doživotnu robiju, a 1948. godine oprošteno dalje izdržavanje kazne ali ostala je na snazi konfiskacija Klefiševe celokupne imovine. Posle oslobođenja, fabrika je nacionalizovana i tada dobila ime Državna fabrika salame i suhomesnatih proizvoda „Juhor“.

originalni potpisi, autogram, potpis RADOMIR LUKIC, DUSAN KANAZIR i PAVLE SAVIC Radomir D. Lukić (Miloševac, 31. avgust 1914 — Beograd, 31. maj 1999) je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoretičar pravnih nauka, osnivač katedre za filozofiju i sociologiju prava. Rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju Obavezna snaga pravne norme - problem objektivnog prava. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?` Pred Drugi svetski rat, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač i u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Među studentima je slovio za strogog profesora koji su se više od petice pribojavali njegovih vrcavih dosetki. Retko se pojavljivao u javnosti. Sahranjen je u rodnom Miloševcu, gde osnovna škola nosi njegovo ime. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije. Sabrana dela akademika Lukića objavljena 1995. godine obuhvataju 11 tomova ili 4.600 stranica. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. U rodnom selu Miloševcu osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime, a ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen bista. 3. oktobra 2016. dobio je bistu u Malom Tašmajdanu u Beogradu. ---------------------------------------- Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. --------------------------------------- Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 — Beograd, 30. maj 1994) je bio srpski fizičar i hemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Pavlov otac Petar, ubeđeni socijalista, studirao je u Francuskoj u jeku Drajfusove afere, bio veliki simpatizer Žoresa i prijatelj sa Duškom Popovićem. Zbog svojih naprednih ideja Petar Savić je izgubio državnu stipendiju i bio proteran iz Francuske. Prevodio je Bodlera, Mopasana, Dodea i bio čovek bogate kulture. Majka Ana, nesuđena glumica i pesnička duša, bila je izvanredno privržena svojoj deci.[1] Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve periodne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedna nemačka grupa koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu .[2] Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Levičarskom studentskom pokretu pristupio je sredinom tridesetih godina, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine. Pored raznih partijskih zadataka, po Titovom nalogu instalirao je, uoči rata, radio-stanicu za vezu sa Moskvom, ali je zgrada u kojoj se nalazila radio-stanica porušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Kasnije je instalirao novu radio-stanicu, koja je bila prva u partizanima. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje, zajedno sa suprugom Brankom, od 1941. godine. U toku rata je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik AVNOJ-a i član Vojne misije NOVJ u Moskvi. Tokom rata, kao ilegalka je poginula njegova sestra Slobodanka Danka Savić. Posle oslobođenja se nalazio na raznim odgovornim dužnostima. Bio je predsednik Privrednog saveta Srbije, član Saveta federacije i dr. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada i Orden narodnog oslobođenja. Bio je jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ od 1960. do 1966. godine. Bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. godine.