Marko Paovica : ARETEJEV LUK, Službeni glasnik 2009, str. 62. Studija o drami Aretej Miroslava Krleže. Očuvanost 4.

Miroslav Josic Visnjic - Azbucnik prideva Izdavac : Draganic 1995, tvrdi povez, odlicno ocuvana, 615 strana, na predlistu ima posvetu POLICA 67

ALEKSANDAR FLAKER - RUSKI KLASICI XIX STOLECA SKOLSKA KNJIGA /ZAGREB 1965.GOD TVRD POVEZ 307 STRANA u unutrasnjosti ima podvlacenja teksta ,a korice su malo iskrzane na coskovima ,na rubovima ( u hodniku ,na polici ,na otvorenom)

Milan Đoković : BRANISLAV NUŠIĆ , Nolit 1964, tvrdi povez, omot, str. 372. Branislav Nušić ; Biografija ; Književno delo. Očuvanost 4-; omot malo pohaban.

Mirko Rogosic - Ljubavna pisma hrvatskih knjizevnika Zagreb 1984, tvrdi povez, 395 strana POLICA 66

Dusan Stojkovic - Zubor metafizickog Izdavac : Beograd Altera 2010, odlicno ocuvana POLICA 19

Fali prva strana ali ne od samog teksta knjige Balzak, Zola, Impolit Ten, Pol Lafarg mek povez 109 str format 17 cm

Boško Petrović: USMENA REČ, Matica srpska 1991, str. 253. Razgovori sa piscem, piščevi govori. Očuvanost 4.

Milna Živanović - CRTE I REZE (70 razgovora), Matica srpska 1994, str. 356. Razgovori sa piscima. Očuvanost 5.

Marko Ristić : ZA SVEST 1971 - 1977, Nolit 1977, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-. Marko Ristić (, 20. jun 1902 — , 20. jul 1984) je vođa i glavni ideolog srpskog nadrealizma. Biografija On, kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju (Od sreće i od sna, 1925; -{Nox microcosmica}-, 1956), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: Književna politika (1952) i Istorija i poezija (1962). U obema su najvećma sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je on zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Umetnost se stvara iz najdubljih potreba života i izraz je težnje ljudskog duha za samootkrivanjem. Zato umetničko stvaranje mora biti neposredno, ničim nekontrolisano, ni zahtevima zdravog razuma, ni konvencijama estetike, ni praktičnim potrebama društva, jer sve to ograničava slobodu stvaranja, bez koje nema prave umetnosti. Estetika se bavi samo onim što je spoljašnje, zanatsko, tehničko, a bit je umetnosti u unutrašnjem, spontanom, iracionalnom, biti umetnosti jeste poezija. Drugi bitan sastojak svake velike umetnosti jeste humor. Ristić je u njemu video podsmeh besmislu sveta i istovremeno naročit oblik otkrivanja dubljih aspekata stvarnosti. Kao najviši kvaliteti umetnosti, poezija i humor imanentni su stvarnosti, oni su deo života, a umetnost ih samo otkriva, ističe, pojačava, čini ih predmetom intenzivnog doživljaja. Polazeći od tog shvatanja, Ristić je došao do paradoksalnog razrešenja osnovne dileme 30-ih godina, dileme o angažovanoj literaturi. Poezija teži istom cilju kojem stremi svak moralna i socijalna akcija: potpunom oslobođenju čoveka, samo što ona tom cilju ide vlastitim putem. Otuda, ukoliko izražava unutrašnje biće čovekovo, poezija se „izjednačava sa moralom“, dok prestaje biti moralna ako se podredi društvenom moralu i utilitarnim ciljevima. Na isti način, pravi pesnik samom je suštinom svog dela revolucionaran, jer teži istom cilju kao i revolucija, totalnom oslobođenju čoveka, a prestaje to biti u trenutku kada svoje stvaranje podredi spoljašnjem diktatu, kad postane glasnogovornik određene ideologije, partije itd. Drugim rečima, poezija ima moralni i socijalni smisao samo kada ne služi ni moralnim ni socijalnim nego svojim vlastitim, pesničkim ciljevima (Moralni i socijalni smisao poezije, 1934; Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, 1935; Istorija i poezija, 1935. i dr.). Tih stavova Ristić se držao i u svojim kritikama i polemikama. Uvek je isticao značaj poezije i poetskog, nezavisno od toga je li delo u stihu ili u prozi. U kritičkim ocenama pokazivao je izoštreno osećanje za vrednosti ali istovremeno, kada su bila u pitanju njegova teorijska opredeljenja ili čak njegov lični odnos prema piscima, znao je biti dogmatski isključiv, ličan, često nepravičan. U njegovom stilu spajaju se intelektualni s emocionalnim kvalitetima. Svoje stavove umeo je iskazati precizno ali i sugestivno, poetski nadahnuto. Kritički prikazi, naročito oni objavljeni u novinama, odlikuju se kratkoćom, sažetošću, britkošću i štedljivošću izraza, dok su ogledi o piscima, književnim pojavama i teorijskim pitanjima, obično veoma opširni, često pisani tehnikom montaže. Najbolji je u esejima, gde su teorijski stavovi i kritičke analize povezane s ličnim iskustvima i doživljajima autorovim. U tim sintezama esejističkog, kritičkog i autobiografskog Ristić je ostvario izuzetne domete modernog srpskog eseja. Surađivao je u Pečatu (1939–1940). Bio je ambasador Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1948. godine, a potom predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom. Bio je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i Saveta federacije. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Marko Ristić : KNJIŽEVNA POLITIKA - ČLANCI I PAMFLETI , Rad 1979, tvrdi povez, omot, str. 348, drugo izdanje. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Marko Ristić (, 20. jun 1902 — , 20. jul 1984) je vođa i glavni ideolog srpskog nadrealizma. Biografija On, kao i drugi nadrealisti, pisao je poeziju (Od sreće i od sna, 1925; -{Nox microcosmica}-, 1956), ali mu je pesnički rad ostao u senci obimne esejistike i književne kritike. Zahvaljujući njima, a ne poeziji, on zauzima jedno od veoma istaknutih mesta u našoj književnosti 20. veka. Od njegovih mnogobrojnih knjiga iz tih oblasti izdvajaju se: Književna politika (1952) i Istorija i poezija (1962). U obema su najvećma sadržani radovi iz međuratnog perioda, u prvoj književne kritike, a u drugoj eseji o načelnim pitanjima. U čitavom svom radu, i onom iz doba nadrealizma i onom kasnijem, Ristić je ostao privržen osnovnim nadrealističkim stavovima o prirodi i funkciji književnosti i umetnosti. Njih je on zastupao s više strasti i istrajnosti nego ijedan drugi predstavnik ovog pokreta. Umetnost se stvara iz najdubljih potreba života i izraz je težnje ljudskog duha za samootkrivanjem. Zato umetničko stvaranje mora biti neposredno, ničim nekontrolisano, ni zahtevima zdravog razuma, ni konvencijama estetike, ni praktičnim potrebama društva, jer sve to ograničava slobodu stvaranja, bez koje nema prave umetnosti. Estetika se bavi samo onim što je spoljašnje, zanatsko, tehničko, a bit je umetnosti u unutrašnjem, spontanom, iracionalnom, biti umetnosti jeste poezija. Drugi bitan sastojak svake velike umetnosti jeste humor. Ristić je u njemu video podsmeh besmislu sveta i istovremeno naročit oblik otkrivanja dubljih aspekata stvarnosti. Kao najviši kvaliteti umetnosti, poezija i humor imanentni su stvarnosti, oni su deo života, a umetnost ih samo otkriva, ističe, pojačava, čini ih predmetom intenzivnog doživljaja. Polazeći od tog shvatanja, Ristić je došao do paradoksalnog razrešenja osnovne dileme 30-ih godina, dileme o angažovanoj literaturi. Poezija teži istom cilju kojem stremi svak moralna i socijalna akcija: potpunom oslobođenju čoveka, samo što ona tom cilju ide vlastitim putem. Otuda, ukoliko izražava unutrašnje biće čovekovo, poezija se „izjednačava sa moralom“, dok prestaje biti moralna ako se podredi društvenom moralu i utilitarnim ciljevima. Na isti način, pravi pesnik samom je suštinom svog dela revolucionaran, jer teži istom cilju kao i revolucija, totalnom oslobođenju čoveka, a prestaje to biti u trenutku kada svoje stvaranje podredi spoljašnjem diktatu, kad postane glasnogovornik određene ideologije, partije itd. Drugim rečima, poezija ima moralni i socijalni smisao samo kada ne služi ni moralnim ni socijalnim nego svojim vlastitim, pesničkim ciljevima (Moralni i socijalni smisao poezije, 1934; Predgovor za nekoliko nenapisanih romana, 1935; Istorija i poezija, 1935. i dr.). Tih stavova Ristić se držao i u svojim kritikama i polemikama. Uvek je isticao značaj poezije i poetskog, nezavisno od toga je li delo u stihu ili u prozi. U kritičkim ocenama pokazivao je izoštreno osećanje za vrednosti ali istovremeno, kada su bila u pitanju njegova teorijska opredeljenja ili čak njegov lični odnos prema piscima, znao je biti dogmatski isključiv, ličan, često nepravičan. U njegovom stilu spajaju se intelektualni s emocionalnim kvalitetima. Svoje stavove umeo je iskazati precizno ali i sugestivno, poetski nadahnuto. Kritički prikazi, naročito oni objavljeni u novinama, odlikuju se kratkoćom, sažetošću, britkošću i štedljivošću izraza, dok su ogledi o piscima, književnim pojavama i teorijskim pitanjima, obično veoma opširni, često pisani tehnikom montaže. Najbolji je u esejima, gde su teorijski stavovi i kritičke analize povezane s ličnim iskustvima i doživljajima autorovim. U tim sintezama esejističkog, kritičkog i autobiografskog Ristić je ostvario izuzetne domete modernog srpskog eseja. Surađivao je u Pečatu (1939–1940). Bio je ambasador Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1948. godine, a potom predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom. Bio je dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i Saveta federacije. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Marija M. Stojanović : POSTIGNUĆA - Jedan pisac jedna knjiga , Fileks Leskovac 2012, str. 92. Književne kritike. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Марија Стојановић је рођена у Лесковцу 1979. године. Живи у Вучју. После завршене Медицинске школе у Лесковцу, дипломирала је на Филозофском факултету у Нишу (Група за српски језик и књижевност). Ради у Техничкој школи ,,Раде Металац’’ у Лесковцу. Бави се књижевном критиком. Радове објављује у лесковачком ,,Помаку’’ и Српском југу’’ (Ниш). Хонорарни је сарадник ТВ Лесковац (припрема прилоге ,,Књига за викенд’’).

Nikola Kovač : UPITNA MISAO , Prosveta Beograd 1980, str. 320. Studije o francuskoj književnosti. Sadržaj na slici. Očuvanost 4.

Laza Lazarević, Stevan Sremac, Radoje Domanović, Simo Matavulj, Bora Stanković, Petar Kočić... ✰Izdavač: Nolit, 1955. ✰Povez: tvrdi, 327 strana ✰Delimično podvlačena, nema posvetu, požutela, težina 410 grama

✰Izdavač: Nolit, 1956. ✰Povez: tvrdi, 506 strana ✰Nepodvlačena, nema posvetu, težina 610 grama

MEK POVEZ 247 STRANA PO NEKI PECAT U KNJIZI INACE KNJIGA ODLICNO OCUVANA POGLEDAJTE SVE MOJE KNJIGE NA KUPINDU UVEK SU MOJE KNJIGE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA MENJAM BILO KOJE KNJIGE IZ MOJIH OGLASA ZA STRIPOVE ILI STARE ALBUME SA SLICICAMA MOZE I SAMO SLICICE A MOZE I ZA OCUVANE GRAMOFONSKE PLOCE LP ROK, ,DJEZ, BLUZ,POP HEVI METAL I SLICNO

Mek povez dobro ocuvano podvlaceno grafitnom olovkom 6

M. S. Lalević TEME IZ SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA S PRAVOPISOM, UPUTSTVIMA, SKICAMA I PLANOVIMA М. С. Лалевић - ТЕМЕ Експорт-прес , Београд , 1967. 176 стране Меке корице Димензије књиге 11,5 x 16,6 cm Добро очувана књига

MARIN DRŽIĆ VIDRA -Živko Jeličić Nolit, 261 str, meki povez, korice malo zaprljane, požutele strane, u dobrom stanju. Kutija u kojoj se nalaze knjiga sa malo ovlažila pa sam umanjio cenu knjige L. 3. KUT. 4.

OD VOJISLAVA DO DISA -Zoran Gavrilović Beograd 1958 god, 165 str, meki povez, korice pohabane, požutele strane, ima dosta podvučenog teksta, u dobrom stanju. L. 3. KUT. 4.

Branimir Donat : PRIBLIŽAVANJE BESKRAJU, Nolit 1979, str. 244. Eseji o fantastici u književnosti. Očuvanost 4; ima manji potpis.

Predrag Palavestra : KNJIŽEVNOST I JAVNA REČ - Književne teme XII , Braničevo POžarevac 1994, str. 142. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; omot malo pohaban.

KNJIŽEVNA KRITIKA broj 4 , jul-avgust 1980, godina XI, str. 108. Časopis za estetiku književnosti Izdavač Rad Beograd Tema: Jezik kao univerzalna praksa Očuvanost 3; na nekoliko stranica ima podvlačenja suvom olovkom.

Novo Vuković : DEVETA SOBA - Književni ogledi , Filip Višnjić Beograd 2001, str. 356. Književni ogledi o delu Stojana Hajduka, Stefan Mitrov Ljubiše, Jovana Dučića, Grigorija Božovića, Desanke Maksimović, Rista Ratkovića, Mihaila Lalića, Dušana Kostića, Čeda Vukovića, Stevana Raičkovića, Milorada Pavića, Borislava Pekića, Matije Bećkovića, Vide Ognjenović, Milisava Savića i Mira Vuksanovića. Očuvanost 3; ima posvetu,.

Miroljub Milanović : POLA VEKA ĆUTANJA - Jedan pogled na srpsku prozu druge polovine dvadesetog veka, Edicija Braničevo Požarevac 2008, str. 123. Književni eseji i kritike. Očuvanost 4.