Narodne pjesme poslovice i slike iz života i običaja Srba na Kordunu Izdavač: Prosvjeta, Zagreb Sakupio i uredio: Stanko Opačić Ćanica Povez: tvrd sa srebrotiskom Broj strana: 445 Kompletan sadržaj priložen na slikama. Sa zalepljenom posvetom na predlistu, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Lirske i epske narodne pjesme - Poslovice, izreke i kletve - Slike iz života i običaja u Srba na Kordunu - Bilješke o autorima, kazivačima i načinu sakupljanja građe (K-152)

Izdavač: Izdanje priređivača, Beograd Biblioteka Vrhunci civilizacije Priredili: Veljko Topalović i Branislav Brkić Povez: tvrd Broj strana: 247 Format: 21 x 29 cm Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: SVETI SAVA - Stanoje Stanojević Sveti Sava - SABRANI SPISI SVE NARODNE PESME I PRIČE O SVETOM SAVI (priredio Vladimir Ćorović) (K-132)

Veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata. Autor - osoba Barthes, Roland, 1915-1980 = Bart, Rolan, 1915-1980 Naslov Sad, Furije, Lojola / Rolan Bart ; [prevod Ivan Čolović] Jedinstveni naslov Sade, Fourier, Loyola. scc Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1979 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić`, 1979 (Beograd : Kultura) Fizički opis 182 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Čolović, Ivan, 1938- = Čolović, Ivan, 1938- Zbirka ǂBiblioteka ǂZodijak ; knj. 44 (Broš.) Napomene Prevod dela: Sade, Fourier, Loyola / Roland Barthes. UZ OVU KNJIGU Savremeni francuski književni kritičar i proučavalac književnosti i kulture, Rolan Bart, za čije ime su vezane neke od najznačajnijih pojava u francuskom književnom i intelektualnom životu u protekle dve decenije (književni strukturalizam, „nova kritika“, semiologija) i čiji se uticaj oseća i u našoj književnoj kritici i teoriji, do sada je našoj publici predstavljen dvema knjigama: Književnost, mitologija, semiologija („Nolit“, 1971) i Zadovoljstva u tekstu („Gradina“, 1976). Prva od ove dve knjige predstavlja izbor Bartovih radova nastalih između 1935. i 1966, a druga je prevod Bartovog eseja iz 1973. godine. Dakle, može se reći da je našoj publici uglavnom ostao nepoznat Bartov rad iz poslednjih desetak godina, a u tom razdoblju on je objavio nekoliko značajnih knjiga, koje su privukle pažnju skoro koliko i njegovi najkontroverzniji spisi iz prethodnog perioda: Sistem mode (1967), S/Z (1970), Sad, Furije, Lojola (1971), Novi kritički eseji (1972), Bart o sebi (1975) i Odlomci jednog ljubavnog govora (1977). Knjiga Sad, Furije, Lojola sadrži dve studije o Sadu i po jednu studiju o Furijeu i Lojoli. Iako su tri od ove četiri studije objavljene posebno, Bart napominje da je „svaka od njih odmah bila zamišljena kao deo iste knjige“. I, doista, posle prvog iznenađenja (šta bi moglo biti zajedničko jednom prokaženom piscu, jednom socijalisti utopisti i jednom jezuitskom svecu?), čitalac uviđa da se Bartova knjiga o trojici međusobno veoma različitih autora ipak odlikuje visokim stepenom koherentnosti. Tačku konvergencije Bart nije tražio (niti bi je, po svemu sudeći, mogao naći) u ravni književno-istorijskih ili tematskih paralela između Sada, Furijea i Lojole, već u njihovom odnosu prema jeziku. To, na prvi pogled, ne obećava mnogo, ali Bart iz svog pristupa izvlači dalekosežne zaključke. Sva trojica su, kaže on, „logoteti, jezikotvorci“, i sva trojica u svom jezikotvomom radu pribegavaju istim operacijama. Bart je zato u prvom redu nameren na to da opiše te operacije i „jezike“ koje su Sad, Furije i Lojola stvorili. Treba napomenuti da se ovde misli na jezik u širem smislu, odnosno na njegovo semiološko određenje kao sistema znakova. (Na primer, Sad je tvorac svojevrsnog „erotskog jezika“ ili „erotskog koda“, koji se odlikuje dvostrukom artikulacijom i sintaksom i čije su jedinice erotske „poze“, „radnje“, „figure“ i „epizode“.) Dakle, nije reč o stilističkoj ili retoričkoj analizi Sadovog, Furijeovog i Lojolinog jezika, već o modernom postupku a tumačenju teksta koji se oslanja na tekovine strukturalne i poststrukturalne lingvistike i semiologije (koju Bart ovde, kao i u knjizi S/Z i nekim novijim radovima, povezuje s takozvanom „teorijom teksta“). Jezici koje stvaraju Sad, Furije i Lojola – piše Bart – „postaju dostupni samo ako se primeni semiološka definicija Teksta“. Međutim, pisac ove knjige ni u metodološkom ni u teorijskom pogledu ne zadovoljava se objektivnim odnosom prema „tekstu“, to jest, gledanjem na „tekst“ kao na „intelektualni predmet“. On nastoji da smanji razliku između čitanja i pisanja, između tumačenja i „proizvodnje teksta“. (Još bolji primer takvog nastojanja daje njegova knjiga Odlomci jednog ljubavnog govora.) Tako se kod Barta, na iznenađenje onih koji su u njemu videli pre svega predstavnika novog kritičkog pozitivizma, javlja tema subjektivnosti. Uprkos tome što je tekst „razbijač subjekta“, u njemu diskretno ostaje piščeva „razvejana“ subjektivnost. Zbog toga tekst podrazumeva „ko-egzistenciju“ pisca i čitaoca, pri čemu pisac „nije ličnost u građansko-moralnom smislu, već telo“. (Ovo gledište, u kome se prepoznaje uticaj Lakanovog nastojanja da poveže psihoanalizu i strukturalizam, Bart je posebno razvio u eseje Zadovoljstvo u tekstu.) S druge strane, Bart ni ovde ne zapostavlja ono što je ranije nazvao „moralom jezika“, a ovde „društvenom odgovornošću teksta“. To što se Sadom, Furijeom i Lojolom bavi nezavisno od religije, utopije i sadizma, ne znači da prenebregava pitanje socijalnog statusa njihovih spisa; on taj problem samo „premešta“. „Neki veruju“, kaže Bart, „da mogu sa sigurnošću da odrede mesto te odgovornosti: to bi bio autor, autor u svom vremenu, u svojoj istoriji, u svojoj klasi. Međutim, jedno drugo mesto ostaje zagonetno, još uvek izmiče svakom objašnjenju: čitanje.“ Zahvaljujući svom metodološkom i teorijskom bogatstvu (u kome je puno „tuđih bisera“, ali koje Bart niže u ogrlice koje nose pečat njegove originalne draguIjarske veštine), ova knjiga svakako je zanimljiva i za one čitaoce koji se posebno ne interesuju za njen nominalni predmet. Staviše, njena zanimljivost i vrednost ne mogu se svesti ni na konstataciju da je reč o delu koje dobro ilustruje neka od najoriginalnijih i najaktuelnijih stremljenja u savremenoj književno-kritičkoj misli. Jer Bart je, uz sve, ili, pre svega, pisac a Sad, Furije i Lojola je jedna od nekoliko njegovih knjiga čiji je književni kvalitet (što bi on radije nazvao „zadovoljstvom u tekstu“) bar ravan teorijskoj kompetenciji (koju on ne bi tako oštro razlikovao od zadovoljstva). I. Č. Rolan Žerar Bart (franc. Roland Gérard Barthes; Šerbur Oktevil, 12. novembar 1915 – Pariz 25. mart 1980) bio je francuski teoretičar književnosti, filozof, književni kritičar i semiotičar. Njegovo polje interesovanja bilo je široko. Izvršio je snažan uticaj na razvoj strukturalizma, semiotike, egzistencijalizma, marksizma, antropologije i poststrukturalizma. Biografija Bart je rođen 12. novembra 1915. u Šerburu u Normandiji kao sin Anrijete i Luja Barta, pomorskog oficira. Otac mu je poginuo 1916. na Severnome moru za vreme Prvog svetskog rata. Sa jedanaest godina zajedno sa majkom preselio se u Pariz, no uprkos preseljenju Bart je čitav život ostao vezan za svoj rodni kraj. Na pariskoj Sorboni, koju pohađa od 1935. do 1939, pokazuje se ambicioznim učenikom. U tom razdoblju bolovao je od raznoraznih bolesti, uključujući i tuberkulozu, zbog koje je mnogo vremena proveo u izolaciji sanatorijuma. Učestali zdravstveni problemi negativno su uticali na njegovu akademsku karijeru i polaganje ispita. Zbog lošeg zdravlja bio je oslobođen vojne službe. Od 1939. do 1948. radio je na dobijanju diplome iz gramatike i filologije, izdao je svoje prve akademske radove, sudelovao je u medicinskim studijima, ali se i dalje borio sa lošim zdravstvenim stanjem. Godine 1948. vratio se isključivo akademskome radu, te je dobio nekoliko kratkoročnih poslova na institutima u Francuskoj, Rumuniji i Egiptu. Istovremeno pisao je za pariski levičarski časopis Borba (Combat), a ti članci su vremenom izrasli u knjigu Le degré zéro de l`écriture (1953). Narednih sedam godina proveo je u Centre national de la recherche scientifique gde je studirao leksikologiju i sociologiju. Takođe, u tome periodu počeo je da piše popularni serijal eseja za časopis Les Lettres Nouvelles u kojima je pobijao mitove popularne kulture (kasnije su eseji okupljeni i objavljeni u zbirci Mitologije izdanoj 1957. godine). Poznavajući u izvesnoj meri engleski jezik, Bart je predavao na Midlberi koledžu 1957. godine i sprijateljio se sa budućim engleskim prevodiocem velikog dela njegovog rada, Ričardom Hauardom, tog leta u Njujorku. Rane šezdesete proveo je istražujući semiotiku i strukturalizam. Mnogi njegovi radovi su kritikovali postojeće tradicionalne akademske poglede književne kritike. Njegove ideje dovele su ga u javni sukob sa Romonom Pikarom, koji ga je napao u tekstu Nova kritika zbog navodnog nedostatka poštovanja prema francuskoj književnoj tradiciji. Bart mu je odgovorio u svome delu Kritika i istina iz 1966. gde je optužio staru građansku kritiku za manjak brige o nijansama i finoći jezika, te o selektivnoj neukosti u kritici dijalektičkih teorija (kao što je na primer marksizam). Do kasnih šezdesetih Bart je stekao veliki ugled. Putuje u SAD i Japan te održava prezentacije. Svoje najpoznatije delo, esej Smrt autora, koje služi kao jedan od osnovnih prelaznih radova u istraživanju logike strukturalističke misli, objavio je 1967. godine. Nastavio je da doprinosi zajedno sa Filipom Solerom avangardnom književnom časopisu Tel Quel, gde se razvijaju slične ideje Bartovim. Bart objavljuje knjigu S/Z 1970, u kojoj je analizirao Balzakovu pripovetku Sarazin. Tokom sedamdesetih nastavio je graditi književnu kritiku, te razvija pojmove tekstualnosti i književničke neutralnosti. 1971. gostuje kao predavač na univerzitetu u Ženevi. Godine 1976. bio je odabran za predavača na katedri za književnu semiologiju na Koležu de Frans u Parizu. Iste godine njegova majka Anrijeta Bart, sa kojom je živeo 60 godina umire. Njegovo poslednje veliko delo Mračna komora je delom esej o prirodi fotografije, a delom pomirenje sa smrću njegove majke. Dana 25. februara 1980. Barta je udario automobil, nakon što je napustio zabavu, koju je održao Fransoa Miteran. Mesec dana kasnije umro je od posledica povrede. MG135 (L)

Boško Suvajdžić (urednik) - Teze i rezimei, u dva toma I, II Savez slavističkih društava Srbije, 2018 314, 373 str. meki povez stanje: vrlo dobro višejezično Međunarodni komitet slavista 1: Jezik 2: književnost, kultura, folklor pitanja slavistike Priredili: Dalibor Sokolović, Stefan Milošević, Tanja Rakić , Aleksandra Korda-Petrović 978-86-917949-6-5 9788691794965

Autor: Đorđe S. Kostić Izdavač: Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd) Zbirka: Posebna izdanja / Balkanološki institut (knj. 34) Pismo: ćirilica Broj strana: 229 Povez: mek Visina: 24 cm {KTJ31.014}

Pet stoljeca hrvatske knjizevnosti/Pucki igrokazi XIX.stoljeca.Zora/Matica Hrvatska

SIMBOLIZAM I TUMEČENJE Autor: Cvetan Todorov Preveo: Jovica Aćin Izdavač: Bratstvo Jedinstvo, SVETOVI, Novi Sad Povez: mek sa omotnicom Broj strana: 189. Na knjizi pečati

m11 Edicija Izdanja zadužbine Miloša Crnjanskog; Knjiga 1 Grad Beograd Povez meki Format 155 x 240 mm Uređivački odbor: Pavle Ivić, Borislav Mihajlović, Boško Petrović, Mića Popović, Radovan Samardžić, Živorad Stojković. Naslov Serbia i komentari : 1988/1989 / [glavni urednik Živorad Stojković] Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zadužbina Miloša Crnjanskog, 1989 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 474 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Zbirka Izdanja zadužbine Miloša Crnjanskog Beleška o izdanju Početkom decembra 1987, Upravni odbor Zadužbine Miloša Crnjanskog, na uobičajenoj konferenciji za štampu o delatnosti i planovima Zadužbine, dostavio je, za javnost, sledeće obaveštenje: „Povodom desetogodišnjice smrti Miloša Crnjanskog, Upravni odbor njegove Zadužbine odlučio je da pokrene izdavanje jedne redovne godišnje publikacije čija je osnovna namena da, sem priloga o Crnjanskom, objavljuje radove iz onih oblasti stvaralaštva, koje su zastupljene i u obilnom, raznovrsnom delu samog pisca: iz književnosti, jezika, istorije, likovnih umetnosti, arheologije, pozorišta, prevodilaštva, žurnalistike. Saradnja u pokrenutom godišnjaku bila bi no pozivu, a ugovarala bi se sa autorima i na osnovu njihovih sopstvenih predloga, interesovanja ili raspoloživih mogućnosti. Predviđa se da to budu obimniji monografski radovi, posvećeni ključnim pitanjima kulture i sudbine naroda kome je pripadao Crnjanski. Njegovo poslednje delo trebalo je da bude Serbia i komentari, ali je ono ostalo nezavršeno, u jednoj od fascikli zaostavštine, sa tim naslovom. Na neki način, godišnja publikacija o kojoj je reč trebalo bi da objavljuje naučne, književne, umetničke komentare na temu koju je Miloš Crnjanski zadao sebi, a ostavio nama. Od posebne je važnosti da se Godišnjak Zadužbine Miloša Crnjanskog (mogući podnaslov izdanja) pojavi u vreme sve većih potreba za kritičkim preispitivanjima nacionalne kulture Srba, nedovoljno poznate i njima samima, i onima sa kojima žive u istoj zemlji, a pogotovu stranom svetu. Imajući to u vidu, zamišlja se da godišnjak sadrži i kalendar glavnih događaja u naučnom, književnom, umetničkom životu za proteklu godinu, sa bibliografijom odabranih knjiga i važnijih priloga u periodici, popisom programa naučnih skupova, diskusionih i drugih javnih tribina, pregledom likovnih izložbi, pozorišnih predstava i ostalih priredbi od kulturnog značaja. Jedan kalendar, u svedenijoj meri, predviđa se i za ono što se u svetu objavljuje o nama ili prevodi, predaje no katedrama inostranih univerziteta, ili održava na skupovima uglednijih ustanova i organizacija – zbog čega bi bilo potrebno da se u rad na godišnjaku uključe i ugledna imena stranih jugoslavista. Na ovaj način almanah Zadužbine pisca, kakav je Miloš Crnjanski, poslužio bi bližem upoznavanju sveta sa nama, a domaćoj javnosti pružio uvid koliko se i kako zna, ili ne zna, o nama u svetu. Upravni odbor Zadužbine imenovaće uređivački odbor godiš- njaka pošto sasluša primedbe, predloge i savete od ličnosti na čiju podršku računa. Ukoliko se namere Upravnog odbora pokažu realnim, što se tiče saradnje čiji najviši kvalitet valja obezbediti, Godišnjak Zadužbine Miloša Crnjanskog mogao bi se pripremiti već za 1988. Ako bi se usvojio predlog da naziv novopokrenutog Godišnjaka bude upravo Serbia i komentari, njegovo izlaženje započelo bi gotovo doslovno značenju tog naslova`. Uređivački odbor, čiji je sastav ovde naveden na odgovarajućem mestu, prihvatio je osnove iznetog plana pokrenute publikacije, ali u toku priprema prve, ogledne knjige pokazalo se da su pojedini prilozi, i obimom i značajem, nadmašili očekivanja, a da se neke namere nisu mogle ostvariti u postojećim okolnostima. To se pre svega odnosi na kalendar, za koji je potrebno prikupljati veoma obimnu građu (a uredništvo ni za svoje sastanke nije imalo drugog stola do kafanskog!), tako da se od ambiciozno zamišljene hronike kulturnih i društvenih događaja u jednoj godini moralo odustati – bar za sada. U vreme sve većih neizvesnosti, materijalnih i drugih, a bez osnovnih uslova za redakcijski rad, Upravni odbor Zadužbine Miloša Crnjanskog prihvatio je predlog uredništva da se pod naslovom Serbia u komentari, umesto predviđenog godišnjaka, objavljuju povremena izdanja Zadužbine. Godišnjak bi obavezivao na redovno izlaženje, a već na početku rada nije se moglo izbeći dvogodišnje izdanje, zbog čega ova publikacija, kao knjiga I, nosi godinu 1988/89. Međutim, ukoliko bi njena pojava naišla na povoljan prijem kod čitalaca i saradnika, otvorile bi se mogućnosti za odvažniju izdavačku delatnost Zadužbine Miloša Crnjanskog. Tome, svako, treba dodati i očekivanja da uredništvo Serbie i komentara preuzmu naši mlađi, a dovoljno iskusni književni i naučni radnici. Priprema za štampu tekstova iz neobjavljenih rukopisa zahtevala je savesnu i napornu saradnju, kao i potrebu uporednih i kontrolnih čitanja više revizija već složenih tabaka. Priroda tih poslova takva je da su, i pored svih nastojanja, omaške ne samo moguće već, prema poznatom iskustvu, i neminovne. Sve to, međutim, ne sprečava odg. urednika izdanja da za izuzetno pažljiv i požrtvovan rad izrazi zahvalnost saradnicima: Veri Naumov, Gordani Jovanović, Marini Adamović, Mirjani Mileusnić, Mili Petrović. Posebna zahvalnost pripada vrsnom grafičkom stručnjaku, Peri Stanisavljevu-Buri, za dragocenu ulogu savetnika i saradnika u poslovima štamparskog okončanja ove knjige. Rukopise Miloša Crnjanskog i Branka Ćopića pripremio je za štampu urednik izdanja, kao što je dao i tekstove beležaka i napomena, potpisane sa Ur. – za koje snosi isključivu odgovornost. Sadašnji Uređivački Odbor izražava želju da i buduća izdanja, pod naslovom Serbia i komentari, zadrže na koricama, kao amblem, portret Miloša Crnjanskog koji je izradio njegov prijatelj Sava Šumanović, veliki srpski slikar, zaklan od ustaša 1942. u svom, i Crnjanskovom, Sremu.

Tvrdi povez, zaštitni omot, 527 strana, omot dobro očuvan sa sitnim tragovima pohabanosti, unutrašnjost odlično očuvana. Nolit. Đerđ Lukač (mađ. György Lukács; Budimpešta, 13. april 1885 — Budimpešta, 4. jun 1971) je bio mađarski hegelijanski i marksistički filozof i književni kritičar. On je jedan od začetnika Zapadnog marksizma, kao tradicije koja je deo marksističke ortodoksne ideologije Sovjetskog Saveza. On je razvio Teoriju postvarenja i doprineo Marksovoj teoriji uvodeći pojam klasne svesti. Bio je, takođe pristalica lenjinizma. On je ideološki razvio i organizovao Lenjinove pragmatične revolucionarne prakse u formalnu filozofiju revolucije. Đerđ Lukač Đerđ Lukač Lični podaci Datum rođenja 13. april 1885. Mesto rođenja Budimpešta, Austrougarska Datum smrti 4. jun 1971. (86 god.) Mesto smrti Budimpešta, NR Mađarska Kao književni kritičar bio je izuzetno uticajan zbog svog teorijskog razvoja u oblasti realizma i romana, kao književnog žanra. 1919. godine je bio mađarski ministar kulture u kratkotrajnoj Vladi Mađarske Sovjetske republike (mart-april 1919). Lukač je bio opisivan kao istaknuti marksistički intelektualac staljinističke ere. Procena njegovih dela i ostavštine može biti prilično komplikovana, zato što se činilo kao da Lukač podržava obe strane; sa jedne, staljinizam kao otelotvorenje marksističke misli, a sa druge strane se bori za povratak na pre-staljinistički marksizam.

Kultura, 1962. Izbor i predgovor: dr. Sreten Marić (Fokner, Džon Dos Pasos, Husler, Morijak, Deni de Ružemon, Žan Žirodu, Kami...)

odlično stanje, 320str.,meki povez,24cm, š t19

Izdanje SKZ Priredio za stampu Resetar Tvrde korice sa vidljivim znacima koriscenja M-45

► SKZ, 1993 ► tvrd povez, str. 506 ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 5/5

Berlitz Method - English Part Second Book (1933) method for teaching modern languages TVRD POVEZ strana 167 1933 na predlistu ispisan potpis

Odlično očuvana, kao nova. C3

Srpski dijalektološki zbornik, knjiga je u vrlo dobrom stanju. - leksika srpskog prizrenskog govora - dopuna rečn. pirotskog govora - narodna medicinska leksika Velikog Blaška Izdanje:Beograd Povez:mek Težina:1570g k-114P

Radoman Kordić - Autobiografsko pripovedanje Beograd Narodna knjiga - Alfa 2000 (Beograd : Grafopress) 191 str. 20 cm Biblioteka Pojmovnik ; knj. 59 Književnost - Autobiografija Odlično ocuvana knjiga bez podvlačenja. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 16082019

Антић, њим самим / Радован Поповић Београд : Службени гласник, 2009. 148 стр. : илустр. ; 24 cm Великани српске књижевности. Биографије ; књ. 16 Низ. Одабрана дела / Радован Поповић ISBN 978-86-519-0240-9 тврдо коричена Radovan Popović napisao je književnu biografiju Miroslava Antića koja, po mnogo čemu, predstavlja jedinstveni podvig – naime Antić čitavim svojim životom (1932–1986) strašno je nastojao da razgradi međe sna i jave, takozvanih svakojakih vlastitih i pomalo naših stvarnosti i uznesenog poetskog doživljaja kome je do poslednjeg trena bio odan. Zaista je ovaj sanjar, mornar, slikar, reditelj, reporter, pesnik, dramatičar, putnik, putovođa, pevač, bokser, usmenjak, urednik bio jedan od onih izuzetnih buntovnika naše moderne literature koji je po svaku cenu, bez šavova i naknadnih kombinacija, nastojao da razgradi svet poeziju i vlastitu biografiju. Utoliko i biografski zadatak Radovana Popovića bio teži i zamršeniji. I utoliko je veće zadovoljstvo čitaocima kada tako životno, suvereno i prisno mogu na ovim stranicama da prepoznaju pesnika koji je, već toliko decenija, kultna ličnost naše ukupne kulture u drugoj polovini dvadesetog veka.

NAŠA KNJIŽEVNOST KNJIGA DRUGA MAJ - AVGUST 1946. godine Izdavač: Beograd, 1946 Broj strana: 639 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Format: 27x20 Stanje kao na slici. Korice na ivicama iskrzane, dva lista iz sredine ispadaju Književnost je časopis za književnost.Prvi broj časopisa Književnost objavljen je januara 1946. godine pod nazivom Naša književnost. Glavni urednik je bio Čedomir Minderović, a ostali članovi redakcije bili su renomirani kritičari i pisci: Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Božidar Kovačević i Desanka Maksimović. U prvom broju priloge su objavili Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Jovan Popović, Oskar Davičo i drugi značajni pisci tog doba. Period od 1946-1969 U prvim godinama izlaženja časopis je objavljivao aktuelnosti iz svetske literature, ali se bavio i temama iz oblasti pozorišne, filmske, muzičke i likovne umetnosti. U poeziji i prozi, tih godina, preovlađivale su uglavnom ratne teme i teme iz posleratne izgradnje zemlje, a časopis se ugledao na sovjetske književne časopise, uvažavajući političke koncepcije u književnosti i umetnosti koje je nametala Komunistička partija. Sledeće godine časopis je promenio ime i redakciju. Glavni urednikKnjiževnosti pod novim imenom postao je Eli Finci, koji je najpre sa Tanasijem Mladenovićem i Dušanom Kostićem, a potom i sam, pa od 1955. godine sa Dušanom Matićem i Jovanom Hristićem, kao sekretarom redakcije, vodio časopis do 1969. godine. Krajem 1949. posle Rezolucije Informbiroa i napuštanja sovjetskih uzora, dolazi do promena i u Književnosti; na književnoj sceni rasplamsava se polemika između realista i modernista, koja je vođena od 1952. do 1954. godine. U ovom periodu, Književnost je otvorena prema piscima tada najmlađe generacije: Ivana V. Lalića, Božidara Timotijevića, Aleksandra Ristovića, Miodraga Bulatovića, Svetlani Velmar-Janković i drugima. Objavljuju se tekstovi o filmu kao `sedmoj umetnosti`, eseji, dnevnici, prate se knjige iz istorije, psihologije, sociologije. Početkom 1969. godine časopis preuzima Zoran Mišić i redakcija sa Ivanom Vlastićem i Svetlanom Velmar-Janković kao urednicima. To vreme obeleženo političkim krizama i studentskim nemirima, manifestuje se i kroz književne časopise. Objavljivana je poezija Milovana Danojlića, Kolje Mićevića, Ivana V. Lalića i drugih. Pored afirmisanih proznih pisaca iz pedesetih i šezdesetih godina (Voja Čolanović, Pavle Ugrinov, Aleksandar Tišma), svoje priloge objavljuju Borislav Pekić, Danilo Kiš, Mirko Kovač, Branimir Šćepanović, a potom i Vidosav Stevanović, Miroslav Josić Višnjić, Milisav Savić, Marko Nedić... Zbog političkih implikacija, 1975. godine i objavljivanja romana u nastavcima „TBC prvi zglob“, i aluzija na tada neprikosnovenu ličnost u Jugoslaviji, Josipa Broza Tita, kao i studentskih spisa, formirana je komisija koja je proučila rukopis i ustanovila da je došlo do „propusta“ od sstrane urednika, pa je redakcija podnela ostavku. Do dolaska nove redakcije, Milorad Pavić je odbio ponuđeno mesto, pa je do izbora Vuka Krnjevića, posao urednika obavljao Momčilo Milankov. Dolaskom Vuka Krnjevća na čelo „Književnosti“, pokreće se dodatak časopisu kao srpsko izdanje Lettre internationale ( Pariz, Berlin, Sofija, Bukurešt, Prag, Zagreb), koji je sastavni deo časopisa. U periodu koji je sledio veliki prostor se posvećivao i problemima zla u književnosti i filozofiji, odnosu kulture i politike i tumačenju postmoderne. Objavljivani su novi tekstove istaknutih autora kao što su: Miodrag Pavlović, Milorad Pavić, Erih Koš, Matija Bećković, Pavle Ugrinov, Živojin Pavlović, Ljubomir Simović. Posle 2004. dolazi do prvih većih problema u Izdavačkom preduzeću Prosveta, kako ekonomskih, tako i u rukovođenju izdavačkom kućom, pa i u uređivanju časopisa „Književnost“. Iako izlazi neredovno, jer je tokom niza godina prestao da bude mesečni časopis, da bi preživeo, ipak je uspeo da se izbori da izlazi bar jednom godišnje.

Nolit, 1974. Tvrd povez, strana 459 Ime bivšeg vlasnika na predlistu, i na 6, 7 strana ima obeležavanja crvenom hemijskom olovkom, vidi sliku. Sem toga vrlo dobra

DA LI ZNATE ENGLESKI? Vidaković 1951 beograd tvrd povez 16,8cm flekica prisutna na povezu drugih nedostataka nema

RIMSKA KNJIŽEVNOST: Đan Bjađo Konte Naslov Rimska književnost : od rane Republike do Avgusta / Đan Bjađo Konte ; [prevod Nina Gugleta, Ivana Tomić, Irina Vujičić] Jedinstveni naslov Letteratura Latina. srp Vrsta građe stručna monografija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Areté, 2016 (Beograd : DMD) Fizički opis 423 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Gugleta, Nina = Gugleta, Nina Maksimović, Ivana, prevodilac = Maksimović, Ivana, prevodilac Vujičić, Irina, 1980- = Vujičić, Irina, 1980- Zbirka Zbirka Sofia / [Areté, Beograd] ISBN 978-86-80426-10-5 (broš.) Napomene Prevod dela: Letteratura Latina / Gian Biagio Conte Tiraž 1.000 Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 415-417 Registar. Predmetne odrednice Rimska književnost Odlično očuvana knjiga. ks

Tragom Bisernih Minđuša Renesansnost i baroknost srpske knjizevnosti Jelena Marićević Balać Novi Sad 2018g./215 str. Mek povez,posveta autorke,odlično očuvano. vr283

Ivana Antonić - Svenka Savić: Između baletske i jezičke igre, Futura publikacije, Novi Sad 2020 godine Mek povez. Kao nova knjiga. 320 strana

Izdavač: Karpos, Loznica Biblioteka Supplementa Allographica Prevod: Sonja Vasiljević Povez: broširan Broj strana: 260 Pečatirana, margine listova malo požutele. Malo štikliranja, nekoliko podvučenih rečenica, sitan zapis na kraju knjige, lepo očuvana. Iako je proteklo više decenija otkako je delo Grčki put Amerikanke Idit Hamilton prvi put štampano, ono ipak nije mnogo izgubilo na aktuelnosti i još uvek ima mnogo toga da saopšti o starogrčkoj kulturi i njenim najvažnijim protagonistima (o kojima znanja nikada ne nedostaju). Ali danas Grčki put ima i drugi značaj – budući da je od onih dela koja su često preštampavana, prevođena, komentarisana, rečju, postala uticajna, ono je zanimljivo i kao povlašćeno mesto konstruisanja istorije i rekonstruisanja zapadnog kulturnog identiteta, koji se počev od renesanse vezuje, s više ili manje intenziteta, sa antičkom Grčkom. (K-99)