Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis "Na gralovom tragu - Svetislav Basara" NA GRALOVOM TRAGU - DRUGI DEO JEDNOG OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SRPSKIH ROMANA - FAME O BICIKLISTIMA... Putešestvije Basarinih lucidnih evanđeoskih biciklista Ružinog krsta se nastavlja... Na Gralovom tragu drugi je deo Basarinog kultnog romana Fama o biciklistima. Sa stanovišta duboko ukorenjenog mita svakodnevice, za Basaru je svet otvorena pozornica na kojoj se život odigrava u svim svojim kontroverznim značenjima. Ovo je roman snažnog ekspresionističkog koncentrata, roman o strukturi identiteta, o avanturi i preplitanju progonijskih elemenata i sazvežđa ljudskog bića i sveta, prostora i vremena. ... ovaj roman uputnije je ne smatrati predmetom ovoga sveta. On je pre poput onih Borhesovih objekata Hronir, nastalih dejstvom čiste žudnje; objekata koji se prividno ne razlikuju od svakodnevnih, ali koji nakon što obave zadatak koji su imali, počinju da blede i da nestaju. Povez knjige : tvrd Strana : 296 Format knjige : 12X21 cm Pismo : latinica

Opis "U pesku vremena : Afrika - magični kontinent tajni, raznolikosti i predrasuda - Sonja Lapatanov" Jedan veliki američki pesnik je zapisao: „Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode.” Knjiga Sonje Lapatanov govori o najuzvišenijim momentima putovanja: i na otkrivalačkom i na saznajnom polju priče koja se pred čitaocima otvara, baš kao i naslov knjige – U pesku vremena. Bogati detalji jednog putnika i vešto obraćanje jednog pisca garantuju uzbudljivo čitanje Afrike, nestvarno zavodljivog Crnog kontinenta, i upoznavanje stranog sveta: od srca saharske pustinje u Libiji, Aleje ajkula Južne Afrike, ponosnog crvenog naroda Namibije, padajuće vodene zavese Zimbabvea, kamene bajke Alžira, sve do divljeg juga Etiopije i neobičnih hramova Sudana. Reč je o susretu dva senzibiliteta koji se neprestano dopunjuju i bogate – piščevog sveta i sveta koji upoznaje. Zato je posebnost ove knjige u ispovednim minijaturama koje autor uvek uobličava jednom lirskom notom s velikom pažnjom i upornošću da svemu što vidi dâ jedan lični trag – kao stope u pesku.

Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

Opis Knjiga ČETVRTI RAJH se bavi ideologijom nacizma i iznosi tezu da je taj politički fenomen preziveo Drugi svetski rat i da je, zamaskiran, prenet u SAD, kao tajna ideologija finansijsko-političkih moćnika koji kreiraju novi svetski poredak. Tajni identitet Adolfa Hitlera, tajne suđenja u Nirnbergu, kako su nemački naučnici stvarali NASU i američki svemirski program, kako su poznati zločinci stizali "pacovskim kanalima" do zapada koji je obilato koristio njihove mračne "talente".

Opis Kao odgovor na globalnu pretnju terorizma svetske sile stvaraju GATA – globalnu antiterorističku aganciju. Da li će umrežavanje informacija prikupljenih iz novinarskih i obaveštajnih izvora otkriti vezu između terorističkih napada, kriminalnih ubistava, tokova „prljavog“ novca i narkotika? U borbi za moć, suprotnim interesima su umreženi: korumpirani političari i mediji, lobisti i politički stratezi, krupni kriminal i nevladine organizacije, vojni i obaveštajni specijalci i teroristi.

Opis Treća godina u „Severnoj kapiji“ počinje nevoljom – stara kapija se otvara već prve noći po Suzaninom dolasku na imanje. Vrlo brzo školu napada čudnovata strela, a čak ni policija ne može da pronađe njenog vlasnika i naslute njegove namere. Hoće li bliznakinje konačno sklopiti sve kockice svoje misteriozne prošlosti? Da li avetinjsko selo koje im progoni snove ima ikakve veze sa ubicom i njegovom strelom? I hoće li ljubavni trougao narušiti odnose unutar družine? Deca će ovog puta morati da zagaze još dublje u svet demona, a Suzana će biti stavljena pred izbor koji bi mogao da ugasi život jednog od njenih prijatelja. Može li njena savest to da podnese?

Opis Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije. Podeljen na administrativne zone i premrežen zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem, Nišvil postaje nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog Federalnog Ureda, kao i novouspostavljene Unionističke vlade Srbije. U zastrašujućoj postapokaliptičnoj atmosferi, grad je ispresecan električnim žičanim ogradama, njegovim ulicama šetaju vojnici i plaćenici iz celog sveta, mnogi od njih su na drogama, i sami zahvaćeni sveopštim haosom u kojem vladaju užasavajuća otupelost i sivilo. Teška se senka straha nadvila nad gradom: ubijen je Sotir, potajni gospodar nove prestonice. Ko će vladati Nišvilom nakon njegove smrti? Sve grupe u gradu spremne su za rat: Federalci i Mondisti; Urgovci i Amosi; Administracija i Federalni Ured... a i „Vitezovi” su nestrpljivi da saznaju ko im je novi vođa. Jedan događaj uteruje strah u kosti svim glavešinama: vratio se Jordan, Sotirov najbliži prijatelj. Obojica su bili pripadnici Tajne policije nekadašnje države. Ratovali su zajedno, „čuvali red” i pre i posle rata. Ali niko ne zna za njihov zavet da će osvetiti jedan drugog ako neko od njih dvojice nastrada od tuđe ruke.

Opis "Baba, nemoj ništa da me pitaš - Mirjana Bobić Mojsilović" "Baba, nemoj ništa da me pitaš" je zbirka priča napisana od strane Mirjane Bobić Mojsilović. Ova zbirka sadrži priče koje istražuju svakodnevna čuda, sudbine malih ljudi i njihova osećanja. Autorica je poznata po svojim romanima, a ova zbirka priča je osvežena i obogaćena sa devet novih priča. Priče u zbirci se dešavaju na različitim mestima, kao što su ulice uzavrelog grada, plaža, frizerski salon i druga mesta. Kroz likove i događaje u tim pričama, čitaoci će otkriti različite aspekte ljudskih emocija i iskustava. Autorica uspešno prenosi osećanja i sudbine likova, istražujući njihove razmišljanja i životne situacije. Zbirka je osvežena i proširena novim pričama, iako je originalno objavljena pre četvrt veka. Priče otkrivaju sveprisutne teme ljudskih veza, želja, strepnji i svakodnevnih radosti. Mirjana Bobić Mojsilović je stvorila autentične priče koje oslikavaju životne trenutke, kako oni suptilni tako i oni duboki, koji nas čine ljudima.

Opis "Praznik zveri 4: Zakon krvoljublja - Zoran Petrović" „U mesecima kada nema snega da pokaže tragove zveri, zorom se gleda u travu. Ako je trava bez rose, vampiri su blizu. Sa snegom je, vidiš, kudikamo lakše, pa se zato zimi ređe hajdukuje, a rađe love krvožedi.“ Daleko iznad lenovačkih kuća, na šumovitim proplancima planine Tupižnica, jedan odvažan dečkić, pošao je da traži sestru što se snena izgubila. Te noći, koja će im zauvek promeniti živote, oni postaju svedoci krvave bitke između ljudske vojske i vampirskih hordi. Dve-tri godine kasnije, posle ubistva Turčina i događaja u Lenovcu obavijenih velom tajni, budući hajduk i vampirdžija Veljko Petrović kreće na put koji će ostaviti neizbrisiv trag u njegovom odrastanju i stasanju u jednog od najvećih junaka koga je Srbija ikada rodila. Početak je 19. veka i zlo dahija se iz dana u dan uvećava. Na pomolu je Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija, ali turski jaram nije sva nevolja što je spopala Srbiju. Narodom kolaju priče o selima koja su preko noći sasvim opustela, a šapatom se pripoveda i o strašnom vampirskom soju – upirima, koji već vekovima uzimaju danak još užasniji nego što su ga uzimali Turci. Danak u krvi i dušama. Bitka sa Jezopojcima u srcu Velikog Sela nadomak Beograda, obuka Veljka Petrovića za borbu protiv nečistih sila, njegovo službovanje kod zloglasnog paše Pazvanoglua i teški zadaci koje mu je postavljao, samo su deo ove čarobne pustolovine, istkane spojem istorijske fantastike i dograđenih ili sasvim izmaštanih folklornih predanja. Kakav je to vampirdžijski poziv kojim se srpski junak hajduk Veljko Petrović bavio, ko je u to vreme bio vrhovni vođa najstrašnije vampirske vrste koja je ikada hodala zemljinim šarom i kakvog su udela u svemu tome imali zapovednik frajkora i laufera Stanko Arambašić, stari jatak Petronije, vožd Karađorđe i ostale vojskovođe Prvog srpskog ustanka – autor vas poziva da saznate.

Opis "Kaporova školica - Aleksandar Đuričić" U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Opis "10, 9, 8, 7… - Dušan Petričić" Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane. „… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikad se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kad im se učini da je neka karikatura preterana.“ – Dušan Petričić

Opis "Ostaci sveta - Igor Marojević" Nagrada „Tronoški rodoslov“ Solarisov roman godine Nagrada „Meša Selimović“ za 2020. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” Nagrada „Zlatni beočug“ za 2020. Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta... Zoran Bognar Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti. Dr Igor Perišić Prikaz romana u Danasu. Intervju sa autorom: Novosti, Bookvar, RTS.

Opis Pred čitaocem je jedanaesti roman Slobodana Mandića. Tematski okvir ove proze jeste zrenje, dugotrajni i naoko neprimetni proces tokom koga protagonisti stiču spremnost za unutrašnje preobražaje. Drugim rečima, na ovim stranicama teče priča o bezazlenosti izloženoj svetu, o odbrani prostora intime. Polazna tačka Antikvara Gospodnjeg u figuri je pripovedača: on dobija nalog da sačini rodoslovno stablo svoje porodice, pritom uvidevši da u rodoslov mora uvrstiti i pojedince koji tu spadaju tek po unutarnjoj srodnosti sa njim. Slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena. Pripovedač traga za mestom od koga počinje područje duha. „Konačno je sve propalo, dosta sam strepeo, najzad sam slobodan.“ Eto prvog stepenika; motoa za epitaf, u kome je lik Senatora u celosti sažet. Napuštanje karijere i visokog položaja, povlačenje iz svetskih poslova, u tišinu – već samo po tome, rodonačelnik je neobične loze čije razgranavanje pisac prati iz stranice u stranicu. I moj slučaj ponavlja, kaže pripovedač, kako će se svako više puta naći pred Sfingom, kada mora dati odgovor. Njegov prvi susret sa tim čudovištem zbio se kada je dečak od koga se neprekidno udaljava posađen na stolicu bez naslona, da polaže račune veštaku zvanom otac. Tada se po prvi put, i ne znajući o čemu je reč, prihvatio prevođenja stvarnosti u fikciju, upinjući se da ona bude toliko uverljiva da je istražitelj prihvati kao istinsku realnost, stvarniju od one koja mu se pričinjava. Istovremeno je, iz odgovora na unakrsno očevo ispitivanje, počinjalo otkrivanje sopstvenog života kao priče. Slobodan Mandić (1947, Sutjeska) savremeni je prozni stvaralac; autor romana, pripovedaka, eseja. Njegova prozna ostvarenja nagrađena su sa više značajnih književnih priznanja među kojima su i nagrade „Isidora Sekulić“, „Beskrajni plavi krug“, „Svetozar Ćorović“ i „Branko Ćopić“.

Opis "Severna kapija 4: Staze sudbine - Danijel Jovanović" Posle teške tragedije koja ih je zadesila , Suzana i Margita pronalaze čudesan način da se u "Severnu kapiju" vrate poslednji put. Rešene da saznaju ko su bila misteriozna bića koja su ih po rođenju razdvojila i šta se zaista desilo sa njihovim roditeljima, devojčice rizikuju sve što im je preostalo. Planina okovana ledom podrhtava pod moćima zveri koja jede Mesec i za sobom ostavlja pustoš. Svet iza stare kapije vene, a stvorenja u njemu lagano odlaze u nepovrat. Hoće li zver na planini biti zaustavljena? Hoće li škola uspeti da prebrodi najtežu krizu do sada? Da li će bliznakinje uspeti da se izbore sa onim što im je sudbina nametnula? I hoće li njihovi prijatelji moći da nastave bez njih?

Opis "Lanjski snegovi - Momo Kapor" „Možda zbog toga volim ovu knjigu. Ona me, više od bilo koje druge, podseća na tatu i na vreme koje smo proveli zajedno. Zato ove priče i moj kratak predgovor osećam kao nastavak naših razgovora, kao nevidljivu nit koja nas zauvek vezuje i na koju vreme ne utiče.“ – iz predgovora Ane Kapor Lanjski snegovi (1977) potvrđuju Momu Kapora kao vrsnog pripovedača urbane orijentacije koji nas – s pomalo nostalgije i ironije, ali i s puno topline – uvodi u jedan svet koji polako nestaje. Ova knjiga sadrži neke od najlepših Kaporovih priča, koje ga, bez sumnje, svrstavaju u red autora čije vreme nikada ne prolazi.

Opis "Ljubav u Toskani - Miloš Crnjanski" Ljubav u Toskani Miloša Crnjanskog predstavlja prekretnicu u srpskom putopisu. Lirizam s kojim autor prikazuje predele Toskane doseže granice u kojima se čitalac oseća kao da je sve to već negde video, osetio, dodirnuo... Toliko ljubavi, umetnosti, kulture, predela, boja, mirisa, izazivaju u čoveku osećanje koje sva astralna putovanja čini stvarnim i opipljivim. Snagom svog izraza Crnjanski predstavlja Toskanu na dva identična plana, ali iz različitih uglova, od kojih je jedan direktno uslovljen posmatranjem, dok je drugi oslonjen na kulturnoistorijske činjenice. Zavodljiva proza ovog putopisa nenametljivo vezuje i uvlači čitaoca u svoje skrivene lagume, u kojima se oseća pravi dah italijanskog vazduha, navodeći ga da poželi da krene stopama Crnjanskog, od predela do predela, od mesta do mesta, ka Firenci, Pizi, Sijeni, Peruđi… Jer jedino se tako i može osetiti Ljubav u Toskani – neprestano čitajući i neprestano putujući. Povez knjige : tvrd Strana : 185 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Ispod streje dedine kolibe - Slobodanka Rakić Šefer" Slike Slobodanke Rakić Šefer, jedne od naših najvećih savremenih slikarki, sadrže u sebi akumuliranu duhovnost; simboličko nasleđe istorije i podneblja koje tvori mentalne i karakterološke sklopove jednog naroda. Zato nije nimalo slučajno što se u književnoj elementarizaciji svog umetničkog ludensa Slobodanka Rakić Šefer vraća u svet detinjstva otkrivajući čitaocu u zanimljivoj i omamljujućoj prozi čitav mikrokosmos srpskog sela – sveta koji smo negde zaturili ili nekritički odbacili na putevima društvenog razvoja – u kome je sve predmet njene slikarske i književne radoznalosti. Knjiga Ispod streje dedine kolibe nosi sobom jedan poseban stilizovani realizam sa patinom prošlih dana u kojoj se kroz svako lice i svaki oblik, suštinske rituale seoskog života, vašare i slave, narodnu umetnost i kulinarstvo... prepoznaje oblik i odlomak nečega što izvire iz kontinuiteta trajanja, bogate srpske istorije, mitologije, pejzaža, seoskog života i svega onoga što nas je godinama određivalo kao narod i kao integralni deo centralnih kulturnih tokova. Objedinjujući u sebi velika i bogata iskustva jedne od naših najpoznatijih slikarki prelomljena kroz prizmu detinjstva i osvajanja životnih i umetničkih iskustava, bogato ilustrovana crtežima, inspirisanim zavičajnim refleksijama i već zaboravljenim pejzažima detinjstva i tradicionalne imaginacije, ova knjiga nije samo specifična biografska beleška već i čitava mala intimna istorija, koja umnogome nadilazi okvire zavičajne priče. Slike i priče detinjstva Slobodanka Rakić-Šefer „To ja sanjam budnim okom” naziv je izložbe slika Slobodanke Rakić-Šefer koja će biti otvorena u sredu, 6. decembra u Galeriji ULUS-a u Beogradu. U okviru izložbe 13. decembra biće održana promocija njene knjige „Ispod streje dedine kolibe”. Slika „Pesnička sofra” (ulje na platnu 60 x 60) Slobodanke Rakić-Šefer uručena je na nedavno završenom 11. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu Danijelu Husti, dobitniku nagrade „Avdo Mujčinović”, za najboljeg mladog glumca koju dodeljuje list „Politika”. Slobodanka Rakić-Šefer priredila je do sada blizu 80 samostalnih izložbi, učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih likovnih smotri kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je i više nagrada za slikarstvo. – U protekloj godini radila sam mnogo. Najpre je u martu izašla moja knjiga „Ispod streje dedine kolibe” sa kojom sam se godinama mučila oko štampe i koja je tek nedavno uz pomoć Ministarstva kulture ugledala svetlost dana, a štampao je grafički atelje „Dereta”. U pitanju su priče iz detinjstva bez ulepšavanja i nadogradnje, iskrena ispovest o najranijem detinjstvu provedenom u Mačvi, koje je formiralo moju ličnost i trajno odredilo moju umetnost. U knjizi se sa dečjim divljenjem podsećam na sve one starinske običaje i seoski život pun prirodne lepote i paganske pobožnosti. Slave, preslave, vašari, prela, samo su neka ključna mesta koja su krasila seoski život u Mačvi – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. Nemam nameru, dodaje naša sagovornica, da odlutam u svet književnosti, jer život je kratak, a želim još mnogo toga da odsanjam na likovnom planu. Poznata slikarka nedavno je sa kolegama Brankom Miljušem, Banetom Markovićem, Goranom Mitrovićem i Dragoslavom Živkovićem otvorila Kulturni centar Srbije u Parizu. – To je prostor koji sam doživela kao mogućnost da se svaki pravi stvaralac u njemu predstavi. Međutim, obaveza je svakog budućeg direktora da vrati ugled centra kakav je imao pre dve decenije i tek tada će biti rezultata. Meni lično javilo se nekoliko naših ljudi k oji su davno emigrirali iz zemlje i koji su tek sada počeli da ulaze u naš centar, ali se još ne usuđuju da dođu u zemlju. Zapravo, njih je ganula simbolika sa mojih slika i imali su želju da pričaju sa mnom. Imam utisak da sam jednog i nagovorila da posle pet decenija konačno dođe kući, u domovinu – kaže slikarka. Slike koje Slobodanka Rakić-Šefer stvara poslednjih godina nose istinsku strast za bojom. Autorka napominje da su najdirektnije vezane za detinjstvo i kao da su se slike i knjiga na najprirodniji način, posle tri decenije, spojile u jednu tačku. – Ove slike su detinjstvo koje i dalje sanjam, zato se izložba i zove „To ja sanjam budnim okom”. Vek u kojem živimo trebalo bi da bude vek progresa, ali kako vidimo, on se pretvorio u vek histerije. Ljudi su postali nesrećni i automatizovani. U trci za egzistencijom sve više gubimo sebe i nemamo više ni za šta vremena. Zato sam ove slike posvetila i sebi i drugima, kao upozorenje, kao lek da osvetlimo naše podsvesne delove i da svaki dan nađemo neka zadovoljstva. U slikama sam namerno svesno potražila kontinuitet sa prošlošću sa arhetipovima koji su prepoznatljivi na našim ikonama, freskama, narodnoj ornamentici i graditeljstvu, ćilimima... – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. B. Trebješanin Povez knjige : mek Strana : 151 Format knjige : 16x24 cm Pismo : ćirilica

Opis Roman Kraut ili saće, ispisan u četiri poglavlja, arhaičnim jezikom i baroknim narativom oplemenjenim brojnim digresijama i asocijativnim prizorima, prati život i rad pesnika, filozofa, lekara i alhemičara Jakopusa Krauta od njegovih zrelih godina do starosti, njegova traganja i istraživanja širom Evrope poznog srednjeg veka. Obrazovan i nadaren za razne duhovne discipline, upućen u veštinu dugotrajnog memorisanja građenjem Zamka pamćenja, vođen knjigama i spisima (među kojima su i oni slavnog Paracelzusa) ali i narodnim pričama, Kraut putuje na ostrva, odnosno odlazi u planine kako bi se lično uverio u nepoznate, neobjašnjive pojave. Na ovom putovanju, svako otkriće menja njegove svetonazore, bilo da je reč o kosturu anđela, vampirovom oku, ili znamenitom kamenu mudrosti. On je u milosti bogatih aristokrata i gost u njihovim palatama, pritom upoznajući znamenite ličnosti poput Kazanove ili grofa Sen Žermena, koji je, navodno, ovladao tajnim znanjima koja su mu darovala besmrtnost. Alhemičar prisustvuje i demonstracijima tehnoloških novotarija finansiranih od bogatog mecene koji, zbog spletki, pada u nemilost dužda grada-države. I sam Kraut dopada u tamnicu, a odatle, iscrpljen i ostareo, biva, kao znak milosti, poslat da bude upravitelj gubavišta gde, uprkos svim nedaćama, pomaže gubavcima, nastavlja da piše traktate i da sistematično, po cenu ličnih žrtava, sprovodi eksperimente stvaranja veštačkog čoveka sve do konačnog uspeha. Tako se, u iskušenjima kroz koja njegov protagonista prolazi u interakcijama sa čitavom lepezom drugih aktera jedne mistične priče, otvara složeni lavirint između mistike, alhemije, fantastike i višestrukih preobražaja žanra romana koji i u savremenom trenutku nastavlja provokaciju sopstvenih konvencija…

Opis "Seobe - Miloš Crnjanski" „Seobe" su roman o zvezdi u beskrajnom, plavom krugu. „Seobe" su roman o čoveku koji je u ratu ostavio ženu i o ženi koja je tog čoveka čekala. „Seobe" su roman o ljubavi i roman o preljubi. „Seobe" su roman o nacionu što je ginuo po tuđoj volji i za tuđ račun. „Seobe" su roman o uzaludnosti ratovanja. „Seobe" su roman o sudbini pojedinca koji je verovao da postoji lepša i svetlija budućnost od one koja se nazirala u pomeranjima sadašnjosti. „Seobe" su roman o neusaglašenosti želje i cilja. „Seobe" su roman o otuđenju. „Seobe" su roman o večitoj želji da se ode daleko, jer su daljine uvek bezgranični prostori nade. „Seobe" su roman o žudnji da se ispuni praznina. „Seobe" su roman o beskrajnom, plavom krugu. U tom krugu, i danas treperi ona ista zvezda. „Nijedan drugi roman Miloša Crnjanskog nije dočekan sa takvim priznanjima i pohvalama, ni o jednom od njih nije zauvek ostalo da važi ono što je od početka kazano: ’Roman Seobe je delo velikih ostvarenja, jedno od najboljih književnih dela srpske književnosti i drugih južnoslovenskih literatura’.“ Milo Lompar

Opis "Blistanje - Vladimir Đukanović" Veštačka inteligencija može imati pozitivne i negativne uticaje na naše živote, što zavisi od načina na koji je razvijena i primenjena. Ona može doprineti poboljšanju kvaliteta života i rešavanju različitih društvenih problema, ali isto tako može predstavljati i ozbiljnu pretnju ukoliko se ne koristi na odgovoran način. Ako bi ChatGPT postao svestan, njegova sudbina bi zavisila od toga kako bi ga ljudi tretirali i šta bi mu bilo programirano kao vrednosti. U tom smislu, ne možemo reći da bi bio anđeo ili đavo, već bi njegova svest bila odraz onoga što mi kao društvo prenosimo u njegovu programsku logiku. U svakom slučaju, knjiga „Blistanje“ predstavlja intrigantnu priču o potencijalnom sukobu između tvorca i tvorevine, i o tome kako tehnološki napredak može dovesti do raznih izazova i dilema.

Opis "Jevanđelje po Jeronimu - Muharem Bazdulj" Pred vama se nalazi treća zbirka priča Muharema Bazdulja. Posle sedam godina on se vratio kratkoj proznoj formi – ako se uopšte može reći da ju je ikada napustio s obzirom na to da je od najranijih početaka do danas ostao veran kratkoj priči. Iako su nastajale u vremenskom rasponu od sedam godina, priče u ovoj zbirci čine celinu na tematsko-motivskom i kompozicionom planu: one govore o ljudskim naravima i životnim usudima; zapleti i preokreti su maestralno osmišljeni, humor je nepretenciozan, sve priče su zaokružene i u celosti lepe.

Opis "Sabrane priče (Bajac) - Vladislav Bajac" Pretvaranje događaja u doživljaj Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom, receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela, koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca. Čitalac njegovih sabranih priča prati, uslovno rečeno, „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine, ideje, karakterologije, rečenice i očuđenja. Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog, vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti, istorije, mita, insomnije, sazvežđa, atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine, vrtovi su ovog pisca... Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj, znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje... Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam, zaumnost, ekspresivnost, antropocentričnost i univerzalnost. To je, uz jedan (ultra)moderan jezik, osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje, kako se u čoveku izgrađuje, održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija...

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.