Opis Crne priče srpske svakodnevice Posmatrano u svetlu srpske satire, Raša Papeš gotovo da nema pandana u dosadašnjoj produkciji. Nov, prepoznatljiv stil, koji je već godinama uzor mnogim autorima, nezabeležena veština sa rečima i asocijacijama, maestralne igre sa smislom, povremeno gotovo poetska rešenja a sve u granicama žanra, angažovanost sa merom i širim kontekstom, zaista najraskošniji talenat koji je srpska satirična književnost imala zadnjih dvadeset godina.

Opis Kao odgovor na globalnu pretnju terorizma svetske sile stvaraju GATA – globalnu antiterorističku aganciju. Da li će umrežavanje informacija prikupljenih iz novinarskih i obaveštajnih izvora otkriti vezu između terorističkih napada, kriminalnih ubistava, tokova „prljavog“ novca i narkotika? U borbi za moć, suprotnim interesima su umreženi: korumpirani političari i mediji, lobisti i politički stratezi, krupni kriminal i nevladine organizacije, vojni i obaveštajni specijalci i teroristi.

Opis Treća godina u „Severnoj kapiji“ počinje nevoljom – stara kapija se otvara već prve noći po Suzaninom dolasku na imanje. Vrlo brzo školu napada čudnovata strela, a čak ni policija ne može da pronađe njenog vlasnika i naslute njegove namere. Hoće li bliznakinje konačno sklopiti sve kockice svoje misteriozne prošlosti? Da li avetinjsko selo koje im progoni snove ima ikakve veze sa ubicom i njegovom strelom? I hoće li ljubavni trougao narušiti odnose unutar družine? Deca će ovog puta morati da zagaze još dublje u svet demona, a Suzana će biti stavljena pred izbor koji bi mogao da ugasi život jednog od njenih prijatelja. Može li njena savest to da podnese?

Opis Šta je istorija? Neko je shvata kao orijašku silu koja lomi narode, briše pokrete, uništava ili inauguriše dobre ili loše ideje, svejedno, silu koja u osnovi nema veze s ljudima samim. Drugi, poput Lava Tolstoja, kažu da je istorija podvodačica koja traži ljude prekomerne, ljude s one strane normalnog postojanja da bi od njih načinila marionete povesti, koji će narode voditi u pobedu ili češće u propast. Junaci ove knjige, svi odreda, imaju treći pogled na istoriju. Oni na povest gledaju kao na složni rad ogromnog mnoštva malih ljudi, zapravo svih koji su oduvek živeli, od kojih svi imaju ličinku istorije u svom malom i efemernom genomu, larvu koja udruživanjem s nebrojeno mnogo drugih ličinki može da porodi leptira istorije – crnog ili belog svejedno. – iz Uvoda

Opis Pred nama je Antologija srpske priče s početka 21. veka, Vase Pavkovića, pod nazivom 21 ZA 21. Vasa Pavković jeste jedan od najprisutnijih i najobaveštenijih srpskih kritičara u poslednje tri decenije, a sama knjiga osmišljena je tako da domaćim i stranim čitaocima ukazuje na najzanimljivije pripovedačke glasove sa početka 21. veka. Izbor otvaraju pripovedači sada već starijih generacija: Mirjana Pavlović, Radovan Beli Marković i Slobodan Tišma odnosno Milica Mićić Dimovska i David Albahari. Za njima idu priče najvažnijih pripovedača iz generacije 80-ih, koji su još uvek aktivni, kao što su: S. Basara, S. Marković, Ljubica Arsić, Gordana Ćirjanić, F. Petrinović, Đ. Pisarev, Ivana Dimić i Jelena Lengold. Iz naredne generacije, koja se nadovezala na postmoderniste u knjizi su antologijske priče G. Petrovića, Z. ĆiriĆa, Laure Barne, A. Gatalice, Đ. Jakova, Divne Vuksanović i A. Bjelogrlića. Antologija se završava izabranim pričama M. Spasojevića i B. Adaševića. Na kraju knjige su i precizne beleške o izabranim pripovedačima što daje jednu visokokvalitetnu informaciju o kontekstu iz kojeg nastaje uvid koga ova knjiga nudi.

Opis Ovo je jedan od najuspelijih domaćih romana, dobitnik prestižne nagrade "Miroslavljevo jevanđelje". Roman počinje sa događajima iz 1995. godine gde na našim prostorima besni rat ali nosi u sebi elemente erotske proze i trilera na jednoj strani i intimne scene i olovni teret prolaznosti na drugoj strani.Prepoznatljivi kreativni rukopis Milisava Savica i u ovoj knjizi čini pečat koji garantuje lepotu čitanja i umetničkog proživljavanja naše životne stvarnosti.

Opis NAJČITANIJA KNJIGA BIBLIOTEKE SRBIJE. NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE. KNJIGA PREVEDENA NA VIŠE OD 20 SVETSKIH JEZIKA. Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek! Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima. O romanu „Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman. Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne. Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne. Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti. Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance. Tesla sa svojom vjerom u boga Progresa prometejski stoji u kontekstu svijeta obilježenog različitim načinima masikranja, te se njegov prometsjki duh ukazuje u svojoj donkihotskoj gesti u odnosu na manipulativne Edisonove ili Markonijeve geste, odnosno logiku dobiti u surovim kapitalističkim uvjetima društva. Sanjar koji je vjerovao u besplatnu proizvodnju i prenos energije kroz zrak i zemlju, maštao o prenosu zvuka i slike talasima na daljinu, puštao kroz sebe struju ogromnog napona, od naučnih eksperimenta pravio gotovo cirkuske predstave za meodiokritetsku, pseudonaučnu publiku, pokretanjem elektromagnetnih talasa izazivao zemljotrese, postao kosmičkim gromovnikom među ljudima, taj je sanjar uticao na to da se, kako kaže Katarina Džons, jedna od junakinja u Pištalovom romanu, Teslina prijateljica i žena s kojom je Teslin odnos uvijek bio na granici ljubavničkog – svijet brže promijeni za njegova života nego od Platona do njegovog rođenja. U tom naglom ubrazavanju svijeta Tesla nije samo jedna od ključnih naučnih figura koja je odbila Nobelovu nagradu za fiziku, već je i frojdovac, futurist i nadrealist, volterovski racionalist i bretonovac koji je osluškivao geomagnetski impulst zemlje. No, iza tog horizonta romana, u poetsko-psihološkoj ravni priče, Pištalov Tesla izrasta u narativnu figuru koja je stalno na granici utvarnog i relanog. Njega cijeli život prati duh mrtvog brata Daneta i grižnja sasvijesti zbog te smrti; on je hipohondar bonvivan i kicoš, Pigmalion sa Balkana, čovjek koji je racionalnom snagom kontolirao libido i sebi uskratio svaku pomisao na sekusalnost, usamljenik koji se jedino druži s golubovima u hotelu Vladorf Astoria, tragična figura koju je manipultivni sistem naučne i društvene moći više puta obamnuo, čovjek kroz čiji su život protunjala dva rata, a on nije verovao u pesmicu o sukobu Velikog duha istoka i Zapada. Ta se pesmica nije obraćala njegovom umu. Nikola Tesla nije verovao u magijsku geografiju. Balkan, gdje on rođen, bio je šav, pa Pištalo slika Teslu kao čoveka s granice koji zna prenatalnu tamu srpskih crkava, islamski kult svetla i vode, latinski kult satova i zvona, a turska i ruska kultura za njega su bile po sebi razumljive. Otud se u svojoj višetrukoj kodiranosti i hiridnoj utemeljnosti, Pištalov roman ukazuje istodobno i kao arheološka rekonstrukcija kulturološkog, naučnog i tehnološkog, pa i ideološkog-političkog plana svijeta druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka, ali i vivisekcija Tesline psihe, etike i uma, te na koncu i kao društveni roman sa vanesrijskom galerijom likova. Iznad svega toga, pak, uzdiže se poetski intonirana, u fragmentarne slike razbijena, mozačna priča u kojoj se demaskira modernistička i Teslina iluzija Progresa, baš kao što su pale maske i sa iluzije o božanskom spasu čovjeka i čovječanstva. Jednom riječju, roman i poezija koji su srasli u fukoovsku dramu uma kakvu do sada nije imala interliterana južnoslavenska zajednica. –Enver Kazaz

Opis "Priče o junacima i antijunacima - Ivo Andrić" Proza Ive Andrića, a posebno njegove priče, često se bavi tragičnim sudbinama ljudi poodmaklih godina koji u sebi nose iskustvo sveta, njegove drame, uspone i padove. Kroz ovakve likove pisac razrešava unutrašnje životne protivrečnosti i kompleksno rastvara jednu moguću viziju stvarnosti koja nas okružuje. Na taj način Andrić iznalazi književni prostor u kom je vidljivo koliko čovek sam sebe stvara, koliko sam gradi svoju realnost ili pak kako se sam zatamnjuje i potkopava. U velikoj slici i predstavi junaka i antijunaka, osim pripovedačkog okvira koji je baziran na izvornoj bogatoj i dramaturški razuđenoj biografiji Simona Bolivara, putu Alije Đerzeleza, Mustafi Madžaru, legendama o pobuni, rzavskim bregovima i ruđanskim begovima, Andrić prolazi kroz vreme, događaje, geografiju i dokumenta dajući im jedan novi kontekst zbog kojeg čitalac poznate stvari vidi kao nove. Osim vanvremenskog majstorstva kompozicije, ovaj veliki majstor pripovetke pokazuje neprevaziđenu veštinu preplitanja planova protkanih uverljivim dijalozima koji nam otkrivaju i dočaravaju ljudske ćudi i podsticaje, afekte i gestove, ljutnju i plač, molbu i nemoć. Zavodljiva mudrost privlači svakog pasioniranog čitaoca i poštovaoca Andrićevog dela da mu se iznova vraća. Povez knjige : tvrd Strana : 222 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis KAMENI BRODOVI SAVE STIJEPOVIĆA SU ORIGINALNA I VEŠTO ZAMIŠLJENA VERZIJA ON THE ROAD ROMANA... Tela saputnika, bez obzira na njihov broj, u prezentu koji se uz benzin troši i naracijom prepunom lucidnih, epskih i zavičajnih digresija uz rok-muziku, zastaju na nekim mestima, jedu, piju i noće u konkretnim motelima i objektima... dok duše ipak brode velikim brodovima po kotlinama i klancima koji spajaju Hercegovinu, Bosnu, Crnu Goru i Dalmaciju. Duhovito, ponekad autoironično, ali na vrlo autentičan način, ovo se štivo presipa iz bogatog neometajućeg znanja i ubeđenja, sećanja i erosa, tanatosa i potkožnih grafita lične biografije... i kao igra sa svetom, prostorom, nevremenom, istorijom, legendama, predanjima, manirima i sudbinom, velikim slikama i malim svemirima. Ideja o putu koji pojede sam sebe, kao i brojne druge krajnje poetičke paradigme, u ovom su romanu, prepunom bogatog podtekstualnog brujanja, primer osobenog shvatanja proze u našem vremenu.

Opis Gospo Astrik imao je neobičan šešir. Nije više bio siguran kako je s tim čudesnim šeširom sve počelo. Kupio ga je još u prošlom veku u najčuvenijoj šeširdžinici u Londonu, kod „Loka“ u ulici Sent Džejms. Slagao mu se s omiljenim frakom svilenih revera. Cilindar je bio golubije boje, sa sivom trakom po obodu. Probao ga je, namestio malo ukoso na čelo i kupio. Nekoliko dana kasnije saznao je njegovu tajnu. Dok ga je nosio na glavi, mogao je da čuje tuđe misli. Ušao bi tako u kočije i saznao da se kočijašev sin opija i da je opet odbegao sa nekom musavom devojkom; da kočijaša boli zub, pa onda opet da je ta devojka možda Ciganka... Začudio se isprva koliko su ljudske misli zbrkane. Konji su bili jednostavniji, mada dosadni. Razmišljali su samo o zobnici i senu u njoj. Neke je bolela noga, a jedno kljuse je patilo kao da ima početak pneumonije. Njegov kočijaš još ništa nije znao o tome, ali gospo Astrik jeste. Dok je izlazio sa svojim čudesnim šeširom, pred njim se niko nije mogao sakriti. – Iz priče Šešir i njegov sluga

Opis Као цењен и један од најпревођенијих српских песника данас, Драган Драгојловић је у последњих десетак година објавио неколико читаних и у више издања штампаних прозних књига. У овом избору налазе се приче из његових књига Приче из Аустралије и Америчке и друге приче. У предговору, критичар Марко Недић каже: ΄΄Драган Драгојловић први програмски узима тему о животу наше дијаспоре у прекоокеанским просторима, поготово у Аустралији, за кључни предмет већине својих прозних књига,΄΄ као и да његове књиге ΄΄доносе значајну тематску новину нашој савременој прози.΄΄ По Недићу, Драгојловићева проза поседује ΄΄занимљиву и стандардним књижевним средствима изложену и добро компоновану причу, изразите опсервације о средини у којој се одвија садржина књижевног текста, елиптично наговештаване али јасно мотивисане поступке и одлуке књижевних ликова, непосредан и сликовит наративни стил. Дух толеранције међу различитим нацијама и религијама, који се активно појављује у већем броју прича, додатно обележава приповедачке особине овог аутора. Његова проза је слојевита, компонована од различитих прозних регистара од информативног, лирског, есејистичког, наративног... ΄΄ Додали бисмо да Драгојловићева проза сведочи о своме времену, у њој ћемо наћи мајсторски обликоване и упечатљиве ликове, универзалне поруке. Њени јунаци, изгубљени и разбацани по разним деловима и провинцијама света, наћи ће место у срцу сваког читаоца. Она оплемењује и нуди задовољство читања. Такође, помаже нам да схватимо свет и да се запитамо где смо ми у њему.

Opis Ni jedna vlast ne poštuje ljudska prava u bukvalnom smislu te reči jer bi to svetske procese uvelo u demontiranje svake hijerarhijske strukture, i vlast i vlasništva. "Jednakosti" neće biti nikada na globalnom nivou, ima je samo u zatvorenim krugovima. "Bratstva" ima samo u onim organizacijama (i "klasama") koje imaju zajednički interes i cilj. "Ljudskosti" u odnosima prema čovečanstvu ima u priči, ali svetski ratovi, porobljavanje, tlačenje i eksploatacija ljudi pokazuje da humanistički odnos prema ljudima ostaje neostvareni ideal svih klasnih društava jer je prosto neostvariv.

Opis Knjiga "Deca novog doba" Milana Vidojevića zaključuje njegov ciklus tema o novom svetskom poretku. Kada se činilo da "nema dalje," posle nekoliko godina, stiže završno poglavlje o mračnoj strani naše civilizacije. Iz ove knjige jasno je da postoji viševekovni kontinuitet i razvoj ideje dominacije nad Ijudima, otimanja i pljačke resursa i ostvarivanja nekih mračnih ciljeva u budućnosti koji se tek naziru. Ova knjiga razotkriva taj viševekovni mehanizam uspostavljen s ciljem "osvajanja sveta," porobljavanja čovečanstva i njegovog uništenja u onim duhovnim i materijalnim okvirima u kojima bi mogao da postoji, da nije onih koji bi to sve da potčine sebi. Ta slika je sumorna, neprijatna ali i upozoravajuća jer razotkriva mehanizme svetske dominacije. Ovom knjigom autor Milan Vidojević zaokružuje dvadesetogodišnje istraživanje ovih tema sa željom da neko nastavi taj rad, u mračnom vremenu koje nam predstoji.

Opis "Zanosi i prkosi Laze Kostića - Stanislav Vinaver" Knjiga koja je prećutkivana poslednjih pedeset godina. Na skoro šesto strana briljantnog eseja o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, Stanislav Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti... Osoben i originalan pogled jednog od najvećih posvećenika srpske i evropske kulture dvadesetog veka sadrži u sebi, u isto vreme, umetničku radoznalost, enciklopedijsko znanje i etičnost autentičnog duha. Povez knjige : tvrd Strana : 577 Format knjige : 18x24.5 cm Pismo : latinica

Opis "Bilija - Bisera Boškailo" DOBITNIK NAGRADE "MIROSLAV DERETA" ZA NEOBJAVLJENI ROMAN 2009. GODINE. Roman Bilija Bisere Boškailo sav je u funkciji i u činu življenja. Osnovna i jedina motivsko-tematska vodilja ove knjige je čudnovato lepa apoteoza ljubavi, dakle, apoteoza tom čarobnom petom elementu bez kojeg života nema. Taj peti element isijava iz gotovo svake stranice ovog romana. Reč je o lucidnoj ispovesti žene... žene koja je i kćerka i supruga i majka i ljubavnica i prijateljica... I bez obzira da li Bisera Boškailo piše o drami izgnane žene (izgnane iz svog tela, duha, budućnosti) ili o strastvenoj ispovesti umetnice... uvek je reč o dirljivoj ispovesti žene koja je na raskršću iznenadnih odluka, i ranjena i hranjena, i razočarana i usamljena...

Opis "Gospođa ministarka - Branislav Nušić" Kultna Nušićeva komedija – satira donosi čitavu galeriju živopisnih likova čija se potraga za društvenom respektabilnošću i ugledom pretvara u urnebesnu farsu. Šta se događa kada ljudi iz male, palanačke sree igrom sudbine budu uzdignuti na društvenoj lestvici? Ovo je drama o tragikomičnosti pokušaja da se bude neko drugi. Svako oponašanje ugleda, manira, karkatera osuđeno je da bude groteskna karikatura. „I , eto, iz te i takve sree ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sree, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži“, zapisao je sam Nušić u predgovoru ove komedije.

Opis "Sazvežđe svitaca - Mirjana Bobić Mojsilović" Knjiga, "Sazvežđe svitaca" od Mirjane Bobić Mojsilović, predstavlja priču o iskupljenju i ljubavi. Životne priče šest junaka se isprepliću tokom sedamdeset dva sudbonosna sata, a svako od njih će morati da se suoči sa svojim težnjama i odluči da li će zauvek ostati osujećen ili da će prigrliti život. Knjiga je puna melanholije, nade i burnih osećanja koja će vas zagriliti čvrsto i neće vas pustiti dok vam ne izmami suzu, nostalgiju, tugu, širok osmeh i uzdah olakšanja. U "Sazvežđu svitaca" Mirjana Bobić Mojsilović piše bogatim potezima pera koji će vas očarati. Kupite ovu knjigu u online knjižari i dozvolite da vas preplavi talas emocija i istinske ljudske priče.

Opis "Ženski u sto tehnika - Slađana Ilić" Mislili ste da znate nešto o ženama?! Zbirka priča Ženski – u sto tehnika Slađane Ilić zasniva se na tematskim osnovama važnim i tipičnim za savremeni svet u kojem se i mi, poput junaka priča, na razne načine snalazimo i ne snalazimo. I baš to snalaženje i nesnalaženje koji dovode do sudbonosnih, nekada i kobnih ishoda čine dodirne tačke čitalaca sa svetom ove knjige, ali i sa svetom kulturne tradicije i delima stvaralaca koje autorka poštuje i voli. Služeći se različitim pripovedačkim tehnikama, ona postiže spontano kretanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, koliko god da je to komplikovano i bolno. U pričama Slađane Ilić zavodljivim igrama strasti, orgazmima, velikim, jakim ljubavima ili njihovim neminovnim i strašnim nestajanjima neprestano se nadmudruju eros i tanatos tako što junaci učvršćuju svoj identitet ili od njega nemoćni odustaju gubeći i sebe i druge zbog iskonskog nerazumevanja. Ova knjiga poziva čitaoce da se zagledaju u svoju unutrašnju golotinju i da iz te pozicije razgolite svet. Ona iz drugačije perspektive otkriva žensko. Ona je brutalno iskrena...

Opis "Čovek na balkonu - Tihomir Stevanović" Sve ono što čini jedan život nezamislivim smešteno je u ovoj priči koja se bavi čovekovim egzistencijalnim pitanjima, gde je borba za goli život predstavljena kroz najmračnija sočiva sudbine. Dve godine posle Drugog svetskog rata, Paja Jovanović angažovan je da naslika portret maršala J. B. Tita, što promućurno prihvata samo zbog toga da dobije dozvolu da otputuje u Beč i trajno napusti zemlju s retrogradnim režimom. Do tada, on i Milutin Milanković, kao personifikacije takozvane plave krvi, bivaju pod stalnom prismotrom kapetana Jakovljevića, naprasitog jurišnika iz neposrednog Brozovog okruženja, koji gaji animozitet prema Jovanoviću zbog toga što je jednom prilikom odbio da uradi portret njegove preminule majke. Skrhan unutrašnjim sukobima sa svojim avetima i besanim noćima, Jakovljević se premišlja da likvidira velikog srpskog slikara... Ovo je intrigantna i dragocena storija o čuvenom slikaru i jednom naučniku, ali i o njihovim životima u prilikama koje ponekad nisu ni dostojne jednog pristojnog življenja. Čovek je neprestano na raskršću iznenadnih odluka za koje ponekad unapred zna da mogu biti pogubne.

Opis "Otkrovenje staroslovenskih priča - Rastko Petrović" Autentična figura srpske avangarde, „začetnik slovenskog neomitologizma”, Rastko Petrović višestruko je značajan za srpsku književnost i kulturu u celini: s jedne strane, Petrović je prenosio ideje aktuelne evropske, pre svega francuske književnosti, umetnosti, filozofije, a s druge strane, potvrđivao je vrednost tradicije sopstvenog naroda, isticao njegovo slovensko poreklo, mitologiju i folklor. Iako je svoje obrazovanje sticao u pariskim bibliotekama i galerijama (a možda upravo stoga, smatra Marko Ristić), Petrović se zanimao za mitsku prošlost i arhetipske predstave, čije tragove je pronalazio i proučavao u narodnim umotvorinama. Uloga i značaj slovenstva, elemenata slovenske mitologije i paganstva, kao i umetnikova vizija slovenskog panteona, izrazito je prisutna u ranim delima Rastka Petrovića, nastalim u poratnom periodu 1919 –1928. godine. Ovo unikatno izdanje sastoji se od dve celine: zbirke pesama Otkrovenje i pripovedaka pod nazivom Staroslovenske priče. (iz predgovora Aleksandre D. Matić)

Opis "Baba, nemoj ništa da me pitaš - Mirjana Bobić Mojsilović" "Baba, nemoj ništa da me pitaš" je zbirka priča napisana od strane Mirjane Bobić Mojsilović. Ova zbirka sadrži priče koje istražuju svakodnevna čuda, sudbine malih ljudi i njihova osećanja. Autorica je poznata po svojim romanima, a ova zbirka priča je osvežena i obogaćena sa devet novih priča. Priče u zbirci se dešavaju na različitim mestima, kao što su ulice uzavrelog grada, plaža, frizerski salon i druga mesta. Kroz likove i događaje u tim pričama, čitaoci će otkriti različite aspekte ljudskih emocija i iskustava. Autorica uspešno prenosi osećanja i sudbine likova, istražujući njihove razmišljanja i životne situacije. Zbirka je osvežena i proširena novim pričama, iako je originalno objavljena pre četvrt veka. Priče otkrivaju sveprisutne teme ljudskih veza, želja, strepnji i svakodnevnih radosti. Mirjana Bobić Mojsilović je stvorila autentične priče koje oslikavaju životne trenutke, kako oni suptilni tako i oni duboki, koji nas čine ljudima.

Opis "Priči nikad kraja - Jelica Greganović" Knjiga koju ste nekad nekom pozajmili i više је nikad niste dobili nazad. „Gorica Nešović i Jelica Greganović druže se već duže od četiri decenije. Pomislite samo koliko priča može da stane u to vreme, od devojaštva u gimnaziji, preko studiranja, izlazaka, rada u medijima, momaka, supruga, venčanja i razvoda, do dece, а bogami i unučića. Ovo је knjiga koja ne beleži samo događaje i vreme već predstavlja i jedinstvenu istoriju jednog ženskog prijateljstva. Sve ove priče su one jedna drugoj ispričale, а onda su ih podelile sa čitaocima. Zato је priča koja se krije iza svih ovih ona najvažnija, večita, retko ispričana priča о prijateljstvu, о drugarici sa kojom možeš da podeliš sve lepe i teške trenutke koje život donosi. А u ovoj naizgled kolokvijalnoj frazi dve ovdašnje genijalne prijateljice otkrivena је velika istina: priči nikad kraja...“ – Dragan Ilić „Čarobni šareni svet ima svoju geometriju. U toj geometriji između idealnog i onog mogućeg, između gostinskih soba koje žive u hladnoj tišini prostora i dnevnih boravaka prepunih devojačke vriske, od detinjstva gusto naseljenog babama i dedama do trenutka kada vi dobljete dedu (svekra) na čuvanje, u geometriji izmedu ćutanja i negde mora da se eksplodira, stanuju priče koje pričaju Jelica i Gorica.“ – Vojka Pajkić Đorđević

Opis "Zoo Called London - Vida Nenadić" Roman Vide Nenadić "Zoo Called London" bez ustezanja - pravo je otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti književnog postupka, odnosno o sentimentalnom putovanju kroz vreme i prostor koje karakteriše poetika sadržajne i nepoštedne preotvorenosti, strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na telu i duši, egzodus mladih izndomovine, bombardovanje, pakao politike i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i samospasenja. Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva, lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada... Prigušeni erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u samooslobađanju i preživljavanju, melanž i posleistorijskih spomenara, sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih mogu začeti čitave nove povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. Hrabro, uzbudljivo, neopterećeno, bez treme od svakog stilskog modela, čitko u "jednom cugu"!

Opis "Zvezdana prašina - Milan Vlajčić" Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Prikaz knjige na sajtu Avant Art Magazin i u Kulturnom dnevniku

Opis Aleksandar Baljak je, nesumnjivo, najveći živi srpski aforističar, a knjiga Rat je prvi počeo, nakon sedmogodišnje ćutnje, ono žižno mesto na kome se pretresaju, uhovito, uverljivo i, nadasve, neproverljivo, relevantna pitanja srpske stvarnosti s početka dvadeset i prvog veka. Šireći polje aforističarske predmetnosti, on u ovoj knjizi pokazuje kako nisu samo politika i politički život, kao se često misli, najvažniji predmet aforističarske opservacije u srpskoj satiri. Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti. Žarko Trebješanin Satirična misao Aleksandra Baljaka i danas ima neku vrstu posebne uloge. Ona je minijaturna škola uspravnosti, lucidnog nepristajanja na niskosti, na trivijalne podvale, na ćiftinsku filozofiju. Miroslav Egerić Aleksandar Baljak, majstor i mag modernog aforizma, čini ovom književnom formom više nego mnogi drugi studijama, esejima i sociološkim raspravama. Naprosto pogađa u središte problema, mentaliteta, bića, istine, pitanjem odgovara a odgovorom pita. Ljiljana Šop Po Baljaku, aforizam, taj „dribling duha na malom prostoru” nema za svrhu uveseljavanje već problematizovanje. Igra je tu da označi nadmoć slobodnog duha koji se smeje tek ako misli. Neozbiljnosti i diletantizmu kao ključnim kategorijama u kulturi i društvu Baljak suprotstavlja ozbiljnost i filigrantski precizan rad. Predrag Marković Bojim se da nisam daleko od nalaženja nečeg aristofanskog u Aleksandru Baljaku. Možda ću se zadovoljiti manjim, pa zaključiti da je Baljak danas najduhovitiji u Srbiji. Svetlana Slapšak Među aforističarima Aleksandar Baljak skoro da ima kultno mesto. Njegovi aforizmi su pamćeni sa književnih večeri, prepričavani iz druge ruke, isecani iz novina… Milovan Vitezović