Opis "Izdah iz staklenika - Robert Tili" Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2012. Robert Tili, pesnik po vokaciji, filozof po obrazovanju, roker i bluzer u duši, ispisao je bespoštednu autobiografiju, podignutu na univerzalni nivo, sa jasnim znakovima vremena, prostora, imenskog registra i toponima. Sve u surovo ispovednom tonu porodičnog haosa, kolapsa i raspadanja. U potpunom očišćenju od konkretnog promašenog života pedesetdvogodišnjaka, u državi poremećenih vrednosti, autor, bez kolebanja, najmanje štedi upravo uzvišeno grozno svoje prvo lice. Ovo je neprestani dijalog sa sopstvenom sudbinom, sa njenim ishodima i prividima. Tili pominje i preminule i žive, vrlo konkretno i personalno okruženje, iz sopstvene sadašnjosti, prošlosti, ali i iz krika i škrguta. U Izdahu iz staklenika smenjuju se dijagnoze i metafore, likovi i trikovi, košmari i neuroze, citat i blistavi poetski aforizam, beli i oštri stih, kao i tamna i veličanstvena bol ovovremenog bluza. Povez knjige : mek Strana : 468 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Mentor - Ksenija Pešić" Kada nagrađivani pisac i izdavački magnat izgubi inspiraciju, odlazi na drugi kraj sveta u nadi da je vrati. Jedan susret promeniće sve. Kažu da je veštica. Dva pisca, dva velika uma. Dve krajnosti istog talenta, u priči o umetnosti, duhu, različitosti...

Opis "Dugmar - Vesna Aleksić" Đurđevdan 2001. god. zatiče novinarku Galu u avionu, u noćnom, neprijatnom letu kroz nepogodu nad Alpima. Tu započinje i pozadinsko putovanje obeleženo šengenskom vizom, `Milosrdnim anđelom`, aždajom i kopljem, starinskim mapama i vozovima, vetruškama i dugmićima iz male, pozamanterijske radnje... Na tom putovanju, vreme je igračka koja se kotrlja po svojim pravilima, da bi se konačno zaustavila u danu Svetog Đorđa, daleke 1968. godine... I tek u gradu Male sirene, koji je prostorno odredište njenog puta, Gala će saznati zašto se uopšte obrela tu?! `Dugmar` na složen i moderan način pripoveda o pojedinačnoj ljudskoj sudbini i traganju za sopstvenim identitetom. Povez knjige : mek Strana : 194 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis "Čuvari fantazmi - Zoran Petrović" “Izvanredna erudicija i maštovitost, bilo da se bavi epskim i mitološkim temama, bilo da nas zasipa stravom i akcijom u svojim pričama: Zoran Petrović je snažan, autentičan glas domaće žanrovske književnosti “- Goran Skrobonja Samo posebne knjige uspevaju da nas nestvarnom brzinom uvuku među korice. Ova to čini raskošno satkanim rečenicama, živopisnim likovima, stvarnim i izmaštanim mestima, a sve to sa mnogo ljubavi. Veština Petrovićevog pripovedanja kojom nas prebacuje iz jedne epohe u drugu-velika je. Uspešna igra dijalektima, vožnja gradskim ulicama u džipovima modernih lovaca na vampire, jahanje po zabitima na konjima čije su potkovice zakovane naopačke, ostavljaju čitaoca bez daha, te nestrpljivo očekuje svaku sledeću stranicu. Lakoća kojom nas je autor “naterao” da verujemo u neverovatno i izaberemo sa kojim ćemo se likom poistovetiti uistinu je poseban. Neće nam smetati jesmo li egzekutor ili žrtva, heroj ili antiheroj, niti ćemo znati da li čitanjem ovog književnog dela sve vreme sanjarimo o životu ili živimo san. Opisi filmični i ozbiljni, dijalozi nestvarni, a realni, doprinose čarobnoj moći Petrovićevog stila, koji je tako redak na ovim prostorima. Posle pročitane knjige nameće mi se pitanje…Da li Zoran Petrović stvara neke nove legend, ili one, zapravo stvaraju njega? Goran Stojičić

Opis "Krštenje Klio ili Kako razbuditi usnulu princezu? : ogled o pravoslavnoj filosofiji istorije - Nikola Giljen" Mera istorije nije samo njeno mesto u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti jednog naroda, ili čovečanstva u celosti. Njena mera zapravo je njeno mesto u večnosti, iako su pojmovi večnosti i istorije na izvestan način suprotstavljeni. U tom smislu ova knjiga je i priča o istoriji kao procesu usmerenom ka večnosti i priča o večnosti kao etalonu istorije. Knjiga Krštenje Klio Nikole Giljena precizno nam objašnjava šta je istorija kao proces a šta kao nauka, i donosi nam odgovor na pitanje koji je najpravilniji pogled na istoriju kao proces i kao nauku. Ova knjiga izlaže razvitak istorijske nauke u svetu i kod nas Srba, od nastanka do savremenog doba, ali i razjašnjava neka sporna i škakljiva pitanja savremene istoriografije: da li različiti narodi mogu imati i različita tumačenja istorijskih događaja, ima li istorija smisla ako nema Boga i nečeg izvan ovozemaljskog života, zašto istorija kao proces uopšte postoji i koji je njen izvor i uzrok, kakve su neistine i grozote o Srbima pisali Hegel, Marks i Engels, zašto iz istorijskog ugla Arapi nemaju pravo na teritoriju Izraela a Jevreji imaju, da li Srbi imaju za šta da se izvinjavaju svojim neprijateljima iz prošlosti i da li istorija sme da bude „posipanje pepelom i izvinjavanje svojim dželatima“, šta je o vremenu i istoriji mislio i govorio patrijarh Pavle, na koji način Biblija objašnjava istoriju, da li je kraj sveta koji poznajemo kraj istorije i u kom smislu, da li su hrišćanske vrline, ljubav, vera i nada, smernice čoveku za putešestvije kroz istoriju, da li je istorija samo skup nasilja i zala ili put usavršavanja čoveka do Božanskog ideala, o hrišćanskoj ideji Božanskog pečata večnosti u istoriji... Ukoliko se posle knjige Krštenje Klio o ovim temama bude više razmišljalo, pisalo i raspravljalo, utoliko će njen učinak biti uspešniji.

Opis "Slike sveta - Ivo Andrić" U ovim zapisima, koji su pokušaj da se od zaborava otrgne doživljeni utisak sa putovanja, nazire se Andrić putnik, posmatrač i beležnićar. Putopisi sabrani oko zemalja kojima je pisac hodio, otkrivaju čitaocu Andrićeva shvatanja, razmišljanja i naklonosti zabeležene povodom zdanja, svetkovina i znamenitosti, koje je, širom zemljina šara, obilazio i posećivao. U nastojanju da sačuva vlastite impresije, nobelovac je stvorio živopisnu i zanimljivu prozu, koja zrači i jednim ličnim pečatom.

Opis Mirko Demić, posle višegodišnjeg priređivačkog rada na rukopisima i zaostavštini Stanislava Krakova, pred naše čitaoce donosi prvu knjigu njegovih putopisa u kojoj nas vodi po Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi. Putopisi obuhvataju tekstove koje je Krakov sastavlјao putujući po Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, objavlјivane u časopisu „Vreme” i brojnim drugim međuratnim dnevnim i nedelјnim novinama od 1924. do 1931. Proučavaoci ove rukopisne građe smeštaju je u sam vrh srpske putopisne proze, uz slična dela Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera. Kao samosvojan intelektualac širokog obrazovanja, Krakov u svojim tekstovima koristi raznovrsnu i po mnogo čemu unikatnu građu, na koju se može računati kao na značajan izvor književne i nacionalne istorije, te istorije umetnosti (u njima je obilјe informacija značajnih za arheologiju, arhitekturu, političke prilike). Ne očarava u ovim putopisima samo ono što autor vidi (a malo ko u svom veku vidi toliko) nego i ono kako vidi i predočava, uplićući literarne i mitološke reminiscencije, biografije značajnih lјudi, tradiciju i istoriju mesta kroz koja putuje. Krakovlјev opus pripada onoj velikoj grupi dela koja su sve do devedesetih godina prošlog veka, kao „emigrantska građa” bila smeštena po kutijama i ormarima Narodne biblioteke Srbije (u posebnoj kutiji, kao dragocenost, čuvan je i deo rukopisa Stanislava Krakova), sklonjena od očiju javnosti. Tek devedesetih godina se pristupilo bibliotečkoj obradi te građe i njenom spuštanju u knjižni fond, te ponovnom objavlјivanju njegovih dela (romana „Kroz buru” i „Krila” iz 1921, odnosno 1922. i knjige novela „Crveni Pjero i druge novele”). Dr Jasmina Ahmetagić

Opis Ovaj Matavuljev roman, koji je na početku bio zamišljen kao pripovetka, opisuje na duhovit i vitalan, živ način svet Dalmatinskog zagorja i život u jednom neobičnom franjevačkom samostanu u Visovcu. Dvanaestogodišnjeg dečaka Ivu Jerkovića Bakonju njegov će stric, franjevac, odvesti iz sela i uvesti u život fratara, redovnika. Iza samostanskih zidova, mladog će Iva dočekati neobičan, hirovit i tajanstven svet redovničkog života. Sam Matavulj, interesantno je primetiti, kao mladić boravio neko vreme u manastiru Krupi, kod svog strica igumana Serafima.

Opis Najnoviji roman Marije Šimoković odvija se na fonu izuzetno uzbudljive priče o Lajošu Vermešu, intelektualcu autentične evropske osećajnosti, osnivaču i promoteru prvih obnovljenih olimpijskih igara, još jednog iz palićke galaksije, umetnika, prevratnika, mudrošću izdašnih utopista i kako to mudro isijava iz autorkinog konteksta neimara rastakanja predrasuda... Ovo je roman o zanosu, roman u kojem se događaji, kao u kakvom volšebnom kaleidoskopu, odvijaju naizmenično i u kojem se poruka o trajnoj sintagmi vezanoj za pojedinca, svet, grad, vreme i trenutak u vezi sa ličnom ili kolektivnom istorijom snažno gradi u poetičkoj ravni... Koja već po redu potvrda da kad pesnik piše prozu, proza je u najvećem dobitku, a samim tim i Njegovo Visočanstvo Čitalac...

Opis Iz izuzetno podsticajnih i mudrih upitnih provokacija dijalog Roganović–Simić pretvara se u uzbudljivi, metatekstualni teatar u kom se otkrivaju nova značenja brojnih termina, ubeđenja i uverenja, mitologije svakodnevice i kreativnih podozrenja. Sagovornici inspirativno podstiču izuzetnu pesničku izričitost, čarobnu erudiciju, epifanijski originalne, otvorene i nepoštedne odgovore na brojna pitanja o ličnom životu, istoriji, politici, filozofiji, svetu i pojedincu, o razlozima života i razlozima poezije. Dozirana a životna ispovednost i funkcija sećanja kod vrlo autopoetičkih iskaza velikog pesnika, ubedljivost u otvorenosti i stavovima, sve je to ovde predstavljeno kao stereo-prožimanje intelektualno požrtvovanog čitanja i onog kultivisanog nivoa i bogatstva poetske eksplicitnosti koji i od života dobija suštinu, izuzetnu autobiografiju o prožimanju svih vremena i svih predela koji traju i žive u pesniku. Tu su, naravno, i neizbežni bogati činjenični pasaži o događajima, priznanjima i odlikama stvaralačkog statusa same ličnosti i dela pesnika Čarlsa Simića. Bez lažne uzdržanosti, Vesna Roganović uspeva da uzbudljivom i sadržajnom otvorenošću, uz znanje i iskustvo, ali i energiju i radoznalost, intervju pretvori u podelu darova i otkrića s čitaocima.

Opis FANTAZIJE NA TEMU SIBIRA I SREDNjE AZIJE Još jedan prozni projekat Matićevih „mističnih imaginarijuma”, već samom podnaslovnom odrednicom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Ova knjiga svoju specifičnost ispoljava i kao integralni deo ne jedne, nego čak dve Matićeve trilogije – prvu trilogiju čine „Sklapanje pejzaža”, „Zapisi iz Novog Saraja” i „Izgubljeni grad”, a drugu „Metak od leda”, „Detektiv Tezej i legenda o putniku” i „Izgubljeni grad”. Dok sa jedne strane prva trilogija kao „žarište” pripovedanja postavlja važnost istorije, ali i individualnog i kolektivnog pamćenja, druga trilogija sve tri knjige snažno povezuje vizijom postapokaliptičnog Severa, a složeni dijalog motiva, simbola i mističnih prostora iz obe trilogije još jednom ujedinjuje „Izgubljeni grad” u ličnom doživljaju pisca između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola” obraća svome čitaocu, katkad smelo i direktno ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, ali isto tako ovo delo koje sam autor, ne slučajno, naziva „novelom”, vodi složene intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Pekićevog „Novog Jerusalima” u vizijama o „obećanom gradu”, ili pak Despotovljeve „Evrope broj dva” i njenim fantazijama iz Srednje Azije. Pojmove civilizacije, mita i istorije, svega što je drevno i, samo čini se, udaljeno od savremenog bivstvovanja, Matić preoblikuje kao „priču o nama”, priču koja je „samo moja”, ali i univerzalna, o prostorima i vremenima koji nikada nisu do kraja zamišljeni i dosanjani, ili onima nikad do kraja sagledanim, doživljenim… a koji gustom mrežom simbola ucrtavaju putanje ljudskog traganja za samim sobom… Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani „Sklapanje pejzaža” i „Metak od leda” prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, češki, švedski), a roman „Zapisi iz Novog Saraja” se 2019. pojavio u izdanju „Agore”.

Opis "Sabrana dela - Jovan Dučić - Jovan Dučić" Sabrana dela Jovana Dučića, u luksuznom, kožnom povezu, sadrže sledeća dela: Blago cara Radovana, Jutra s Leutara, Gradovi i himere, Verujem u Boga i srpstvo, Staza pored puta, Moji saputnici, Grof Sava Vladisavljević i Pesme.

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2013 Knjiga izabranih aforizama Radeta Jovanovića » Samo da izdrži slamka« je nesumnjivo najkvalitetnija knjiga aforizama koju bilo ko može da objavi, jer se u njoj nalaze probrani i selektovani baš najbolji aforizmi velikog majstora aforistike, iz svih do sada objavljenih njegovih knjiga satiričnih aforizama. Tu su aforizmi iz » San je da sve ovo sanjamo«, iz » Srbije na isteku«, » Kuće smeća« i poslednje » Kratko i kasno«. Tako skupljeni i na jednom mestu, aforizmi Radeta Jovanovića ubedljivo svedoče o tome zašto je baš on u samom vrhu aforistike srpskog govornog područja. Ima kritičara i autora koji Radeta Jovanovića smatraju najboljim srpskim aforističarem, koji u društvu sa Baljkom,Simićem i Čotrićem predstavlja upravo sam vrh u toj književnoj formi.

Opis "Velmer, raznosač ideja - Miša Mihailo Kravcev" Kako se u nama rađaju ideje, bilo one male ili velike, dobre ili loše? Da li je posredi puka slučajnost, ljudska moć ili neka viša sila? U stvari, za njih je zaslužan Velmer, mali plavi dobri duh. I sam personifikacija jedne ideje, Velmer ljudima širom sveta brižljivo pruža sve one trenutke inspiracije i prosvetljenja na pravom mestu i u pravo vreme, u nadi da će jednom postati anđeo. Te trenutke čovek oseća kao iznenadni ubod žaoke ili kao fino, maglovito osećanje, seme koje će tek s vremenom rasti i razvijati se nezavisno od njegove volje. Govoreći o životnom putu dvoje zaljubljenih, pisca Nikole i Sandre, njegove Beatriče, autor nas podseća ne samo koliko je ogromna snaga ljubavi već i da se ništa u životu ne dešava slučajno, a ponajmanje ideje. Povez knjige : tvrd Strana : 179 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis "Anđeli neće sići sa nebesa - Đorđe Lebović" Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.

Opis "Kaporova školica - Aleksandar Đuričić" U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Opis "Plavo ćebe - Duško Stefanović, Ljiljana Smiljanić" Kratka priča o ljubavi i životu, koja u nekim trenutcima potseća na Silverstejnovo „Dobro drvo“.

Opis "Most na vetru - Beroslav Stojanović" U ovom romanu autor govori da čoveku treba mir i radost svaki dan, pa čak i kad napravi grešku, on treba da živi s tom greškom i da se raduje životu, a ne samo da razmišlja o učinjenom propustu. Početak priče je smešten u Americi a drugi deo priče se odvija u Srbiji.

Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″

Opis Pred čitaocem je jedanaesti roman Slobodana Mandića. Tematski okvir ove proze jeste zrenje, dugotrajni i naoko neprimetni proces tokom koga protagonisti stiču spremnost za unutrašnje preobražaje. Drugim rečima, na ovim stranicama teče priča o bezazlenosti izloženoj svetu, o odbrani prostora intime. Polazna tačka Antikvara Gospodnjeg u figuri je pripovedača: on dobija nalog da sačini rodoslovno stablo svoje porodice, pritom uvidevši da u rodoslov mora uvrstiti i pojedince koji tu spadaju tek po unutarnjoj srodnosti sa njim. Slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena. Pripovedač traga za mestom od koga počinje područje duha. „Konačno je sve propalo, dosta sam strepeo, najzad sam slobodan.“ Eto prvog stepenika; motoa za epitaf, u kome je lik Senatora u celosti sažet. Napuštanje karijere i visokog položaja, povlačenje iz svetskih poslova, u tišinu – već samo po tome, rodonačelnik je neobične loze čije razgranavanje pisac prati iz stranice u stranicu. I moj slučaj ponavlja, kaže pripovedač, kako će se svako više puta naći pred Sfingom, kada mora dati odgovor. Njegov prvi susret sa tim čudovištem zbio se kada je dečak od koga se neprekidno udaljava posađen na stolicu bez naslona, da polaže račune veštaku zvanom otac. Tada se po prvi put, i ne znajući o čemu je reč, prihvatio prevođenja stvarnosti u fikciju, upinjući se da ona bude toliko uverljiva da je istražitelj prihvati kao istinsku realnost, stvarniju od one koja mu se pričinjava. Istovremeno je, iz odgovora na unakrsno očevo ispitivanje, počinjalo otkrivanje sopstvenog života kao priče. Slobodan Mandić (1947, Sutjeska) savremeni je prozni stvaralac; autor romana, pripovedaka, eseja. Njegova prozna ostvarenja nagrađena su sa više značajnih književnih priznanja među kojima su i nagrade „Isidora Sekulić“, „Beskrajni plavi krug“, „Svetozar Ćorović“ i „Branko Ćopić“.

Opis "Nebeski bik - Vladimir M. Ristić" NEBESKI BIK NA NOVI NAČIN OSVETLJAVA ŽIVOT ALBERTA AJNŠTAJNA U ROMANU KOJI JE NAPISAN SA MATEMATIČKOM PRECIZNOŠĆU. Ova knjiga predstavlja prikaz uspona i padova jednog velikog uma... Vladimir Ristić je uspeo da napiše roman koji je parabola o etici u naučnom radu, o vremenu kada se naučna i etička slika sveta menjala, krećući se ka istraživanju fisije atomskih jezgara.

Opis Pisma srpskih pisaca 20. veka otkrivaju nam dragocene podatke o ljudima ali i o društvenim zbivanjima i događanjima. Nekad su to pravi mali eseji. Ima pisaca koji su uživali u epistolarnim ispovedanjima, poput u svetu epistolarnog međusobnog ispovedanja Andre Žida i Rože Marten di Gara. U nas bi to moglo biti ispovedanje Miodraga Bulatovića i Mirka Kovača ili Isidore sa mnoštvom korespondenata sa kojima je održavala bliskost do kraja života. Ova knjiga je, u stvari, srpski epistolarni roman, u fragmentima, od početka do kraja veka, a pisali su ga pisci različitih estetskih i etičkih opredeljenja, ali često sasvim iskreno, bez ostatka. Povodom knjige “Srpska epistolarna antologija 20. veka” autor govori za Danas

Opis "Pričica - Radivoj Šajtinac" Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije. Povez knjige : mek Strana : 111 Format knjige : 13.5X18.5 cm Pismo : latinica

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2014 Ove su crnohumorne, fantazmagorične minijarure o neverovatnim, apsurdnim i monstruoznim zbivanjima u jednom fiktivnom izopačenom, nakaradnom svetu, neprestano i neumorno se takmiče sa čudesima i glupostima u ovom realnom, nakaznom svetu u kojem živimo. Knjiga Trnovita krunapredstavlja izbor iz Simićevih zbirki aforizama – Najcrnje je crveno (1992), Ratni profirter (1994), Vozi, Miško (1998) i Siminom ulicom (2007). „Otuda i tvrdnja da je Simićev aforizam lekovit, hiruški precizan, oštar, bodljikav kao trnovita kruna, kojom je i sam Gospod krunisan od zločinaca i zlobnika, kruna koja skriva plemenitu i nepojmnu božju pamet. Ovi Simićevi rezovi, otkrivaju mesta gde se bolest zapatila, uzela maha, ali još uvek ne preti potpunim uništenjem preostalom zdravom tkivu. Volšebnom magijom uma i dovitljivošću znalca, Simić ovu tek razotkrivenu anomaličnost uklanja tako što je obasjava rentgenskim zracima svoje dosetljivosti, i tu na naše oči, uvek iznova i iznova čini da lakše sagledavamo propast nečega što nam je pretilo i bilo prikriveno negde u nama, a da te opasnosti nismo bili ni svesni. Tako Simić, nenametljivo a moćno, postaje i lekar naše duše. Vidar iscelitelj, sa moćima kojima se veruje.“ Veselin Mišnić Lari

Opis Pred čitaocem je neobično svedočanstvo o našem vremenu i „procesima” koji su mogući u njemu. Knjiga Ubijanje grada zrenjaninskog pisca Vuksana Kneževića dosledno, u detaljima, podrazumevajući i subjektivnu i objektivnu perspektivu, prati krivični postupak koji se vodio protiv bivšeg gradonačelnika Zrenjanina, Gorana Kneževića, autorovog sina.