Broj strana: 280 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2. jun 2023. Izdavač: Laguna Fric i Dobrila 2 Nastavak doživljaja Frica, Dobrile, Mate, Kineza Lija, Profesora filozofije, Malog deteta i drugih slikovitih junaka ove vesele družine. Dok neprestano menjaju majice sa odštampanim uvek novim sloganima koje su sami izmislili, najčešće primerenim situaciji, ovi naši savremenici nastavljaju da raspravljaju i o svakodnevnim i o istorijskim događajima koji ih okružuju, u mnogo čemu apsurdnim. I dok se svi ostali čude, Mate počinje da piše pesme, a Fric ne može da se odupre verskom zastranjivanju i odlučuje da iz korena promeni svoj život… Međunaslovi ove mozaički isprepletane priče – kao „Ošamućeni ljudi nemaju ništa u planu“, „Na hiljade nemira je potrebno za spokoj“ ili „Da li smo mi brod koji plovi, ili onaj koji tone“ – dovoljno sami po sebi govore o njihovim preokupacijama i strepnjama, kao da su na brodu koji se opasno ljulja pod udarima razbesnelih prirodnih sila… „Priče o ovoj neobičnoj porodici su zapravo duhovit uvid u srpske prilike nakon raspada zajedničke zemlje, nakon rata i tranzicije. Iako se direktno ne bavi politikom, Valjarević kroz ovu povratničku porodicu često sa crnim humorom i ironijom tematizira stanje u kojem se nalazi srpsko društvo.“ - Davor Korić

Broj strana: 120 Pismo: Latinica Povez: Broš Format: 13x20 Godina izdanja: 2023 Izdavač: Kreativna radionica Balkan Polje irisa je filozosko-ljubavni roman Ramone Žugić u kome glavna junakinja, Kasija, prelazi težek, ali nužan put do samospoznaje. Taj put podrazumeva harmonizovanje i suočavanje sa sopstvenom senkom, u okviru koje se kriju najmračniji i emotivno najdubljivi slojevi ličnosti, poput strahova. Kasija je svoju senku personalizovala, ona je Iris, neznatno je starija od nje, jer se senka prenosi kroz generacije, ali tokom puta samospoznaje komunicira sa njom: Iskušenjima jačamo, rastemo ili padamo, ali jedno je važno, a to je da uvek sami biramo. Ako se nekada nađeš u dilemi da li da nešto učiniš, seti se da je najvažnije da osetiš ljubav da želiš i veruješ. Ako osetiš gnev i mržnju, tada gubiš priliku da biraš. Ne dozvoli da budeš rob crnila, tuđeg greha, voli i budi slobodna! Taj lep osećaj ljubavi Kasija kao devojčica oseća u svojoj porodici, prema sestri, ali i prema biljkama i cveću. Simbolično, svi ženski likovi ovog romana su dobili imena po vrstama cveća: Jasmin, Iris, Ljiljana… U Kini se cvet Iris smatra simbolom jasne i sofisticirane komunikacije. "Prirodu smo dobili na dar, a ne da bismo je krotili, sputavali. Ona je večna i nikada neće prestati da postoji, jer se menja po sopstvenim pravilima, iznova raste i razvija se. Svevišnji je verovao dok je stvarao misleće koji ne veruju jer misle ‒ prisetila se Naninih reči i odjednom snažno poželela da je tu pored nje. Čovek je onoliko mali koliko misli da može da menja velike stvari ‒ pomislila je. I nije ništa drugo do slike u sadašnjem trenutku. Čovek nije ništa dok ne pripada prirodi, dok je ne oseti u sebi." To je bio prvi nivo na putu ka samospoznaji, bilo je potrebno da shvati i živi u saglasju sa prirodom, koji je Kasija prešla u okrilju svoje porodice. Ubrzo je počeo rat, međuljudski odnosi su se pokvarili, a Kasija sve događaje povezuje sa prirodom pa je metaforu „Oluje”, kako je nazvana operacija kojom je hiljade Srba iseljeno iz Hrvatske, proširila na celokupnu radnju. U toj konfuziji i metežu, nikom ko je rastao i sazrevao nije bilo lako. Drugi nivo puta junakinja ovog romana prevazilazi sama, otiskuje se u nepoznato, u potrazi za planinom, koja je samo simbol, prepreka, koja se mora dostići i prevazići. Na tom nivou susreće Nevu, koja takođe voli cveće i živi asketskim životom zbog neuzvraćene ljubavi. I od nje će Kasija dosta naučiti: Znaš, Kasija, filozofiju prvo moraš da osetiš u sebi kao zov, kao konflikt iz koga nastaje bezbroj pitanja, slutnji i nedoumica, a onda da izgradiš sopstvenu, u koju ćeš da veruješ. Tek kada stvoriš sopstvene obrasce, počinješ da živiš sama svoj život, na putu do osećanja istinske sreće. Ona neće zaobići nikoga ko veruje. Svest da se dobro dobrim vraća i da svako treba da bira sopstvenu filosofiju je ohrabrila Kasiju, ali je nije oslobodila sopstvenih strahova. Neva je bila sposobna da deli dobro i ljubav i zbog toga je bila nagrađena, vratila joj se njena ljubav, a Kasiji je ostavila kuću, slike i knjige da prezimi. Teško je tada bilo Kasiji, ali je ipak smogla snage da s proleća nastavi put. Na trećem nivou puta dolazi do simboličnog ljubavnog susreta sa Viktorom, sa kojim će se spojiti tek u povratku, nakon što se suoči sa svojom senkom (Iris) i obave bitan razgovor: ‒ Ako sam dobro shvatila, za život bez straha je potrebna ljubav. Sa druge strane, da li to znači da ću, kada se oslobodim straha, biti kao i oni drugi koji ne osećaju? Može li se ogrubeti? ‒ Tada ćeš prestati da meriš bilo šta. Ljubav je najviši oblik zrelosti duše, ona je savršenstvo kome težimo od rođenja. Vidiš u dnu planine prelepu obalu, ukrašenu palmama? Shvativši da je ljubav esencija svega i jedino sredstvo pomoću koga se prevazilaze prepreke, rasteretila se i harmonizovala, postala jača i rešila da se vrati svom životu. Na povratku je srela Viktora i ostvarila ljubav. Mračni delovi senke su se preneli na njenu najstariju ćerku, ali je ona, ojačana ljubavlju vičnija i spremnija da joj pomogne. Nemojte se plašiti suočavanja sa sopstvenom senkom. Teško je, ali je nužno da se odvažite na taj korak. Čitanje ovog romana će pomoći u tome, kao i da shvatite svrhu i poentu života, jer: Srdnja je vera u sopstvenu nemoć, a prava nemoć je vera u pravo na srdnju! I nemojte se srditi zbog bilo čega što vam je dodeljeno, lepota je u različitosti, već širite i delite ljubav, pa neka cveta hiljadu cvetova, shvatićete zašto je to važno, kada pročitate ovo Polje irisa Ramone Žugić. - Marina Đenadić

Broj strana: 280 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2023. Izdavač: Kreativna radionica Balkan Mi svojim gresima, oni svojim zlodelima – pokidali smo ogrlicu od bisera vlastite sudbine. Rasuti biseri svuda oko nas a mi koračamo kroz život. Padamo, ustajemo, posrćemo, skrećemo sa pravog puta a duša nam od bisera do bisera izgubljena luta tražeći oproštaj, tražeći luku mira dok neka tuđa muzika nad našim krovovima uporno svira. A kad odu svi, kad odemo i mi, na kraju ostaje samo ljubav. Samo od nas zavisi da li smo je sačuvali ili prodali... Kad god mi ukradu san, ja izmislim novi i lepši. Ne mogu oni toliko da kradu, koliko ja umem da sanjam...

ISBN: 978-86-10-04916-9 Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 16x24 cm Godina izdanja: 2023. Izdavač: Vulkan izdavaštvo Tematski i stilski razuđena Trilogija ljubavi Aleksandra Đurovića zamišljena je kao složeno lirsko tkanje u kojem su odabrani momenti iz autorove biografije prepleteni sa efektima čitanja. Najintimniji doživljaji pritom, kao i portreti dragih ljudi, intelektualaca i književnika, zaodevaju se u poetsko ruho svojstveno minulim vremenima – u osmerce i deseterce, oktave i tercine, heksametre. Sve su to znaci autorovog hotimičnog prepuštanja romantičarskom osećanju života – koje u plotskom traga za energijom božanskog preobražaja i u suočenju sa smrću opredeljuje se za eudaimon – kao odgovoru na svakodnevnu banalnost i na iskustvo gubitka. Odbijajući na taj način savremenost, njene poetske mode i ritam, autor više od sopstvene afirmacije želi da bude sa pesnicima. Vesna Trijić Ono što se s prethodnim knjigama slutilo, sada postaje sasvim jasno – Aleksandar Đurović je pesnik dugog daha i eruptivne pesničke snage. Njegove knjige su osmišljene pesničke celine, gde se podjednako pažnje pridaje ideji vodilji i artističkoj uspelosti pojedinačnih pesama, među kojima ima pravih bisera, dostojnih strogih antologijskih izbora. Tek u celini otkrivaju se suština, složenost i promišljenost pesnikovog nauma. Iza naslova knjige Trilogija ljubavi krije se, u stvari, tematski široka, u izrazu bogata, i u realizaciji doterana poezija, bogate simbolike. Iako u osnovi lirska, ova knjiga je, u suštini, angažovana poezija, koja na specifičan, prefinjen način ukazuje na odnose u društvu i pojave koje ga razaraju. Ona zaslužuje da bude čitana polako, da se istražuje u detaljima, jer donosi samosvojan pesnički glas koji Aleksandru Đuroviću u savremenoj srpskoj književnosti obezbeđuje zapaženo mesto. Milan Tasić

ISBN: 978-86-10-04931-2 Broj strana: 384 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 15x21 cm Godina izdanja: 2023. Izdavač: Vulkan izdavaštvo Pored toga što je živela u godinama burnih istorijskih dešavanja, ni tadašnja književna kritika nije bila spremna za književnost žene koja je kroz život išla sama i sa idejama budućeg vremena. Ipak, sve to nije predodredilo ni njen životni ni stvaralački put. Stekla je široko obrazovanje, bila je poliglota, interesovala se za druge kulture, te je mnogo putovala. Uz sve to, čitanje je za nju predstavljalo nepresušno izvorište nadahnuća i spoznaje sveta. „Saputnici“ su prvi put ugledali svetlost dana 1913. godine, a „Pisma iz Norveške“ 1914. godine. Dakle, ove i naredne godine obeležava se 110 godina od njihovog objavljivanja, a mi ih i danas čitamo i nalazimo u njima mnogo toga što prepoznajemo kao naše, odnosno savremeno. To potvrđuje da je Isidora Sekulić u svojim delima iznedrila ono što bismo mogli odrediti kao univerzalno u sveopštem ljudskom iskustvu. Ovo izdanje je dragoceno i po tome što je predgovor napisao profesor Jovan Delić.

ISBN: 978-86-10-04946-6 Broj strana: 272 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2023. Izdavač: Vulkan izdavaštvo Nezavršena autobiografija. Na stranicama knjige koja se nalazi pred vama oslikan je portret Dušana Ivkovića. U prvom delu knjige, on je podelio sa čitaocima kako je izgledao njegov životni i košarkaški put, i već posle prvih nekoliko stranica sasvim je jasno da su se ta dva puta prožimala – od prvog do poslednjeg koša. Vrativši se u detinjstvo, Dušan Ivković ispričao je priču o svom odrastanju, porodici i svemu onome što je obeležilo najranije godine njegovog života. Već tada se koš utisnuo u njegov pogled na svet – ispod prozora njegove i bratovljeve sobe, u kući u kojoj su živeli na Crvenom krstu, nalazila se spomen-ploča Radivoju Koraću, jednom od najboljih evropskih košarkaša šezdesetih godina prošlog veka. Vreme od te godine do godina u kojima će postati jedan od najuspešnijih evropskih trenera obeležili su veliki izazovi, postignuća, uspesi, ali i sve ono što je Dušanu Ivkoviću bilo važno van košarkaškog terena: porodica, prijatelji, Beograd, buzuki, kao i simboli porodičnog grba: pčela, golub i koš. Ono što je upečatljivo jeste da se u svakoj njegovoj priči prepoznaje doslednost s kojom je koračao kroz život visoko uzdignute glave. U drugom delu knjige portret Dušana Ivkovića doslikali su njegova porodica i njegovi prijatelji. Oni su rečima ispunili tišinu koja ostaje posle svakog odlaska i time su nas uverili u to da veliki ljudi nastavljaju da žive i kada poslednja pčela napusti njihova nedra. „Za mene su oduvek najveća motivacija bili NEUSPEH I PORAZ. Mnogo puta sam posle poraza trpeo salve kritika, koje su neretko bile i neukusne. Često su raznorazni mediji bili puni najgorih mogućih reči o mom radu, ali to je uvek dolazilo posle nekih iznenađujućih poraza, kojih je kod mene, srećom, bilo vrlo malo. Toliko malo da bih jedva mogao i da ih se setim. Najbolji lek za takve stvari bio je rad. Vratiš se u rudnik sa svojim timom i saradnicima, i jedva čekaš prvu sledeću utakmicu. I ta naredna utakmica je po pravilu uvek bila odigrana na najkvalitetnijem mogućem nivou, na radost svih prijatelja, a na razočaranje zlonamernih, kojih danas, nažalost, ima mnogo. A zlonamernost i zloba su neke od najgorih karakteristika ljudskog bića.“

Opis Od davnina je poznato da je srpsko tlo vrlo plodno za uzgajanje voća i sadnica, ali kako taj potencijal iskoristiti? U ovom praktikumu ćete naći sve što je potrebno, tu ima za svakoga ponešto – kako za voćare početnike koji tek prave svoje prve korake pa i za one iskusnije, koji žele da nauče nove cake i trikove. Objašnjenja su laka, jednostavna, ilustrativna i pogodna za svakoga ko se želi baviti voćarstvom.

Opis Urbana beogradska savremena priča... Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2010. Beograđani, rođeni ili povratnici, prolaznici ili putnici namernici, prisutni u urbanoj klisuri Knez Mihailove ulice, tog su se dana uplašeno sklanjali s puta čoveku koji je jurio, mašući nožem za seckanje girosa; tamo negde na rubu grada mlada policajka koja očekuje ispunjenje sna i odlazak u Ameriku, u divljem je trku za odbeglom prostitutkom ili nedostižno zaljubljenom devojkom, a u avionu koji tek što nije sleteo mladić se vraća u svoj rodni grad, da bi dao kreativni doprinos novoj modnoj liniji u svetu glamura i upoznao čoveka koji svojoj verenici za rođendan poklanja plastičnu operaciju grudi i sve to dok dole pri obalama reka tamni lepak plićaka drži neploveće splavove u prividnom mirovanju, upravo iznad ovog osinjaka zvanog Beovavilon.

Opis Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije. Povez knjige : mek Strana : 111 Format knjige : 13.5X18.5 cm Pismo : latinica

Opis NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”.

Opis Priča romana je smeštena na ogromni kontinent Ardaniju. Ostareli vladar Novog Carstva, Henrik Osloboditelj, upravo je izgubio bitku sa davno prognanim narodom Mitraditima što jaše na zastrašujućim Elfantima. Severna granica je pala i klonuli car poziva sebi svog miljenika Tea, nekadašnjeg kapetana elitnog odreda Besmrtnih. Teov zadatak je da stigne u Svetigrad pre Mitradita, i iznese svete relikvije iz drevnog grada. Međutim, Teo shvata da Svetigrad nije samo grad stotinu vera već i mesto hiljadugodišnjeg sukoba ljudi i Enarija, rase nalik vilinskoj. Našavši se između sukobljenih strana Teo počinje da sklapa zastrašujuću priču o predstojećem uništenju Ardanije. Jedni bi da zadrže stečeno, drugi da povrate izgubljeno, ali sudbina nije u legijama ratnika, crvenim piramidama, hladnim tvrđavama i mističnim srebrnim šumama. Tajnu čuvaju drevne relikvije i duše nekoliko ljudi koje su dotakli prsti sudbine. Da li je to pauk što plete mrežu izdaje, tajna društva, izgubljeni narod, ili, možda, senka sa nožem od vulkanskog stakla, otkrijte u uvodnom delu uzbudljive epskofantastične sage Dorijanovo zaveštanje.

Format: 20 cm Godina izdanja: 2012 Izdavač: Plato Četrdeset priča Nebojše Milosavljevića slika su života u emigraciji. Ta slika je nekad gorka, nekad ironijska, a najčešće humorstična. Opisujući našeg čoveka, našu porodicu koja je usled društvenog i ekonomskog kraha devedesetih godina napustila svoju zemlju, Milosavljević dočarava šta znači snaći se u tuđini, uklopiti se u sistem, voditi „sređen“ život. Istovremeno, on pravi poređenje sa onim što je ostavljeno, odakle se došlo i ukazuje na neizmernu nostalgiju ljudi koji su se odlučili da odu u daleki, bolji svet. Smejući se „tuđem“, on se smeje i onom tipično „našem“ ne skrivajući pri tom simpatije. Tako su nastale neke, već, antologijske priče poput „Govorite li Serglish“, „Pismo Deda Mrazu“, „Beograd – Toronto 3:0“ „Mali rečnik nostalgije“ Komšija – bliži od najbližeg roda. Služi za gledanje utakmica, igranje preferansa i popdnevnu rakijicu uz mezetluk... Burek – tvorevina od testa u kome se mogu naći sir, meso, spanać, a dobar je i prazan. Jede se prstima i u kombinaciji sa jogurtom, a najbolji je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru smaže jedno pola tepsije „Politika“ – jedini list na svetu koji se kupuje tako što se ode na kiosk i kaže: „Komšija, daj jedne novine.“ ....

Opis Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis Rekvijem za ratnika je pripovest o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i nadasve , poučna.

Opis Ovo je najintimnija knjiga Jasmine Mihajlović u kojoj se intrigantno okrenula humoru, tananom hororu, zabavnoj esejistici. Naslov koji knjiga nosi predstavlja, pre svega, otklon od sveta (ljudi), s jednom blagom ironijom koju autorka ima, postavljajući pitanje: jer, ko će (još i) čitati Dosadnu knjigu? Kompoziciju knjige čine mali narativni svetovi, od jednog društveno-sociološkog paradoksa do intimno-lirskog obraćanja, u kojima ima svega, taman onoliko koliko je čoveku potrebno da oseti moć vrline i težinu svakodnevice, kako i kaže jedan poznati estetičar: Sve je savršeno u mikro i makro svetu. Samo u ovom našem – ništa ne valja. Autorka ovom knjigom predstavlja sebe u onim najtananijim i najfinijim predelima kratke proze u kojima dopušta i čitaocu da zastane, da se odmori, da udahne i, najzad, da pogleda u sopstvenu Svaštaru, kako glasi podnaslov-žanr knjige, i koji je rezime svega čime se autorka bavila u svojim prethodnim delima kao što su putopisi, ljubavne priče, praćenje fenomena modernog sveta i prepletaji sa drevnim... A tako se knjiga i završava, delom koji je naznačen kao Privatno. Pored otvorenosti prema svetu, koju donosi drugi deo knjige, ali i otvorenosti prema sebi, Jasmina Mihajlović uspela je da ispuni osnovni cilj svakog pisca, a to je da knjiga ima adresu. Uzbudljiva, intrigantna, na momente i bolna, oštra i duboko proživljena, ova topla knjiga ima samo jednu adresu koju nudi čitaocima, i ona glasi: Naša. Svaka adresa je naša.

Opis Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda... Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva... „Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“ – Miloš Petković

Opis Prateći ekspediciju bogataša-avanturiste Žan Sebastijana, Žorž Mišić se obreva u svetu sasvim drugačijem od onog koji poznajemo. Pun razumevanja, uteha i oprosta, novi svet je slobodan od ogledala materijalne grešnosti, ali pasivan do skoro potpune apatije. U tom svetu on pronalazi novi ugao posmatranja – kroz suštinu našeg bića, pa sve do njegovih dubina iz čijih se utočišta ponekad teško izlazi. Tama je priča o bežanju od najmanjih, ali i najvećih odluka pred nama. Ispričana slobodnim žanrovskim stilom, ona nudi više od puke zabave. Oslanjajući se na popularnu estetiku osamdesetih, Tama će kod čitalaca izazivati osećaje trijumfa i jeda, neprekidno suočavajući sa pitanjem – ko smo i šta radimo? Nudeći alternativno objašnjenje gde se kao civilizacija nalazimo, ali što je važnije, u kom pravcu smo se zaputili, Tama upotpunjuje Priču o odrastanju čovečanstva. Prateći interesantne i zanemarene analogije, sakrivene iza svakodnevnih životnih problema, roman podseća da našu destinaciju možemo spoznati samo ako se udubimo i otvorimo oči u Tami.

Opis Svetske bajke koje je 1894. godine sabrao Simo Matavulj. Povez knjige : mek Strana : 124 Format knjige : 17 cm Pismo : ćirilica

Opis TRI KNjIŽEVNA REGISTRA Sledeći moto da nema nespojivih sudbina i da je kolaž, bez sumnje, ikona modernih vremena, Postajati drugi, nova knjiga Draška Ređepa, upravo poput dijaloških kolaža u kojim se kao glavni junaci pojavljuju Miloš Crnjanski, Dušan Matić i Mika Antić, otvara vrata jednom drugačijem razgovoru koji je diskurzivniji, intimniji, često polemički intoniran, obavešteniji – kadikad lakonski, a kadikad minuciozan poput prostrane studije. Ukazujući na činjenicu da je žanr književnog razgovora i dan današnji najtužniji deo naše paraliterature, koji, beznadežno udvajajući monologe, pati od nedostatka kinestetičke, prevashodne osobine aktuelnog govora, Ređep pred čitaoca iznosi „bermudski trougao naše prošlovekovne rečitosti” kao dijalog koji večito traje… I dok Crnjanski žešće nego drugde govori o nerazumevanju, duhu geografije, izabranom zavičaju, dotle Matić svedoči o mogućnostima nespojivog pitanjem odgovarajući na izazov, često nesaglasan sa samim sobom poput Bernarda Šoa. Poslednji u nizu dijaloga jeste neobičan razgovorni Antićev memento, završen neposredno pred pesnikovu smrt živeći moto – ostvariti biografiju koja se nije desila, ali koja se, u vitalnim premisama i te kako oslanja na tvrdoglave činjenice. Postajati drugi knjiga je koja se može čitati i kao pouzdana dokumentarna slika, bliska hronici tadašnjeg života, kao adnotata za 21. vek o jednom književnom stanju ali i kao razgolićeni komad u kojem je ličnost lišena maske, jedan potresni teatar o nesvesnom… Konačno, ova knjiga jeste svojevrsna troglasna (pro)misao o prolaznosti kao zajedničkom imenitelju triju sagovornika. I kad se uzme u obzir generacijska međa, tri tri srpska stvaraoca su svakako opsesivno, zatravljeno marili motiv smrti, nigdnine, bajkovite zvezdane besmrtnosti. Prolaznost je, dakle, ono što su Crnjanski, Matić i Antić prepoznali kao svoj rub i konačni beleg.

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis Kada jedne večeri mala grupa navijača uđe u lokalni bar da proslavi pobedu svog tima, njihov vođa Darko ugledaće Noru i poželeće da je osvoji. Ubrzo shvata da to neće biti samo još jedna prolazna avantura, ali bi ipak želeo sve i odmah. Iako pojava namrgođene Eme Darku na prvu loptu kvari planove, on se ne predaje lako – upoznaće Emu sa svojim najboljim drugom, Ferveksom. Kada novoformirano društvance krene na izlet, neke će tajne isplivati na površ¡inu i pretiti da ugroze mlade živote. Ovo je priča o mladim ljudima, koji će morati da se uhvate u koštac s ozbiljnim problemima, gubicima i bolima, ali i da su iskrenost, ljubav i prijateljstvo najbolji saveznici u toj avanturi zvanoj odrastanje. „Šarmiranje bola je više nego prijatno iznenađenje za mene. Iako realistična, priča poseduje i magične delove koji su vešto utkani u roman. Mnogi pisci na loš način podrede svoju priču likovima, ideji ili nepotrebnim jezičkim vratolomijama – ovde to nije slučaj. Siguran sam da će vas Marko Veljković šarmirati ovom vešto ispričanom pričom.“ – Miloš Petković, pisac (Laguna, Pčelica, Fantazija)

Opis Pretvaranje događaja u doživljaj Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom, receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela, koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca. Čitalac njegovih sabranih priča prati, uslovno rečeno, „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine, ideje, karakterologije, rečenice i očuđenja. Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog, vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti, istorije, mita, insomnije, sazvežđa, atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine, vrtovi su ovog pisca... Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj, znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje... Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam, zaumnost, ekspresivnost, antropocentričnost i univerzalnost. To je, uz jedan (ultra)moderan jezik, osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje, kako se u čoveku izgrađuje, održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija...

Opis NAJČITANIJA KNJIGA BIBLIOTEKE SRBIJE. NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE. KNJIGA PREVEDENA NA VIŠE OD 20 SVETSKIH JEZIKA. Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek! Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima. O romanu „Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman. Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne. Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne. Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti. Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance. Tesla sa svojom vjerom u boga Progresa prometejski stoji u kontekstu svijeta obilježenog različitim načinima masikranja, te se njegov prometsjki duh ukazuje u svojoj donkihotskoj gesti u odnosu na manipulativne Edisonove ili Markonijeve geste, odnosno logiku dobiti u surovim kapitalističkim uvjetima društva. Sanjar koji je vjerovao u besplatnu proizvodnju i prenos energije kroz zrak i zemlju, maštao o prenosu zvuka i slike talasima na daljinu, puštao kroz sebe struju ogromnog napona, od naučnih eksperimenta pravio gotovo cirkuske predstave za meodiokritetsku, pseudonaučnu publiku, pokretanjem elektromagnetnih talasa izazivao zemljotrese, postao kosmičkim gromovnikom među ljudima, taj je sanjar uticao na to da se, kako kaže Katarina Džons, jedna od junakinja u Pištalovom romanu, Teslina prijateljica i žena s kojom je Teslin odnos uvijek bio na granici ljubavničkog – svijet brže promijeni za njegova života nego od Platona do njegovog rođenja. U tom naglom ubrazavanju svijeta Tesla nije samo jedna od ključnih naučnih figura koja je odbila Nobelovu nagradu za fiziku, već je i frojdovac, futurist i nadrealist, volterovski racionalist i bretonovac koji je osluškivao geomagnetski impulst zemlje. No, iza tog horizonta romana, u poetsko-psihološkoj ravni priče, Pištalov Tesla izrasta u narativnu figuru koja je stalno na granici utvarnog i relanog. Njega cijeli život prati duh mrtvog brata Daneta i grižnja sasvijesti zbog te smrti; on je hipohondar bonvivan i kicoš, Pigmalion sa Balkana, čovjek koji je racionalnom snagom kontolirao libido i sebi uskratio svaku pomisao na sekusalnost, usamljenik koji se jedino druži s golubovima u hotelu Vladorf Astoria, tragična figura koju je manipultivni sistem naučne i društvene moći više puta obamnuo, čovjek kroz čiji su život protunjala dva rata, a on nije verovao u pesmicu o sukobu Velikog duha istoka i Zapada. Ta se pesmica nije obraćala njegovom umu. Nikola Tesla nije verovao u magijsku geografiju. Balkan, gdje on rođen, bio je šav, pa Pištalo slika Teslu kao čoveka s granice koji zna prenatalnu tamu srpskih crkava, islamski kult svetla i vode, latinski kult satova i zvona, a turska i ruska kultura za njega su bile po sebi razumljive. Otud se u svojoj višetrukoj kodiranosti i hiridnoj utemeljnosti, Pištalov roman ukazuje istodobno i kao arheološka rekonstrukcija kulturološkog, naučnog i tehnološkog, pa i ideološkog-političkog plana svijeta druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka, ali i vivisekcija Tesline psihe, etike i uma, te na koncu i kao društveni roman sa vanesrijskom galerijom likova. Iznad svega toga, pak, uzdiže se poetski intonirana, u fragmentarne slike razbijena, mozačna priča u kojoj se demaskira modernistička i Teslina iluzija Progresa, baš kao što su pale maske i sa iluzije o božanskom spasu čovjeka i čovječanstva. Jednom riječju, roman i poezija koji su srasli u fukoovsku dramu uma kakvu do sada nije imala interliterana južnoslavenska zajednica. –Enver Kazaz