Opis "Anđeli neće sići sa nebesa - Đorđe Lebović" Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.

Opis "Kaporova školica - Aleksandar Đuričić" U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Opis "Plavo ćebe - Duško Stefanović, Ljiljana Smiljanić" Kratka priča o ljubavi i životu, koja u nekim trenutcima potseća na Silverstejnovo „Dobro drvo“.

Opis "10, 9, 8, 7… - Dušan Petričić" Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane. „… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikad se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kad im se učini da je neka karikatura preterana.“ – Dušan Petričić

Opis "Most na vetru - Beroslav Stojanović" U ovom romanu autor govori da čoveku treba mir i radost svaki dan, pa čak i kad napravi grešku, on treba da živi s tom greškom i da se raduje životu, a ne samo da razmišlja o učinjenom propustu. Početak priče je smešten u Americi a drugi deo priče se odvija u Srbiji.

Opis "Atman - naviN" Intrigantan i tajanstven, roman Atman, između imaginacije i dokumentarizma, istoriografije i emocija, nosi u sebi veoma jaku i veoma vidljivu želju da se iz perspektive lične istorije dosegnu koreni narastajućeg zla. Ovo je roman u kome je prikazan kraj dvadesetog veka u Srbiji, koji na veoma dobar i uspeo način oslikava mapu naših sudbinskih smušenosti i tumaranja na granici između komedije i tragedije.

Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″

Opis "Poslednja stanica Beograd - Bojan Bosiljčić" Polemički eseji o Beogradu devedesetih Knjiga Poslednja stanica Beograd volšebni je brevijar polemičko-esejističkih tekstova na temu duhovne, moralne i arhitektonsko-urbanističke razgradnje Beograda devedesetih godina minulog veka koje je Bojan Bosiljčić, iz nedelje u nedelju, kazivao u „Metropolisu”, jednom od najdugovečnijih srpskih televizijskih kulturnih magazina. Napori u okviru ciklusa ovih eseja bili su upravljeni ka Beogradu kao težišnoj tački u koju su se slivale sve negativne sile sveta: migracije, divlja gradnja, opšte srozavanje morala i svih etičkih normi. Taj vavilonski atribut, pored elementarne težine običnog života, Beogradu je dao kosmičku dimenziju postojanja i stavio ga u red sa svim mitskim i stvarnim gradovima u kojima se, bilo kad u istoriji, prevrtala sudbina naočigled njegovih stanovnika... Onima koji su Poslednju stanicu Beograd gledali autor ovom knjigom nudi mogućnost rekapitulacije, a čitaocima koji nisu ni bili rođeni tada, a u međuvremenu ih je privukao neodoljivi šarm Beograda, nudi direktan uvid u blisku istoriju njihovog grada, koja je bolela, koja nije praštala, a koju smo morali da odživimo. Tekstovi objedinjeni u ovoj knjizi bruje u istom tembru velegradske elegije za vrednostima i eteričnim osećanjem gradskosti koje smo, u naletu devedesetih, izgubili...

Opis "Suzni krokodil - Miloš Crnjanski" Suzni krokodil, koji nesumnjivo predstavlja istinsku literarnu poslasticu, izlazio je u Srpskom književnom glasniku u svega nekoliko brojeva tokom 1931. godine, nakon čega je njegovo objavljivanje prekinuto. U ovom nedovršenom romanu o međuratnom Beogradu i Srbiji, dramatičnoj sagi o ljubavnom trouglu i društvenopolitičkim previranjima, nema velikih deskriptivnih zamaha karakterističnih za Crnjanskog. Ipak, i te kako su prisutne njegove prepoznatljive minijature u citatu, stihu, slici, zvuku i, na koncu, suzi... što ovog stvaraoca i etablira kao pisca lamenata, a ne kao pisca apoteoza... Ostvarujući i u ovom romanu neraskidivu povezanost sa svojim čitaocima, Crnjanski nas njegovom nedovršenošću ostavlja s pitanjem da li je zaista reč o nedostatku kraja, ili o nečemu sasvim drugom... Povez knjige : tvrd Strana : 90 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Ostaci sveta - Igor Marojević" Nagrada „Tronoški rodoslov“ Solarisov roman godine Nagrada „Meša Selimović“ za 2020. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” Nagrada „Zlatni beočug“ za 2020. Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta... Zoran Bognar Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti. Dr Igor Perišić Prikaz romana u Danasu. Intervju sa autorom: Novosti, Bookvar, RTS.

Opis Pred čitaocem je jedanaesti roman Slobodana Mandića. Tematski okvir ove proze jeste zrenje, dugotrajni i naoko neprimetni proces tokom koga protagonisti stiču spremnost za unutrašnje preobražaje. Drugim rečima, na ovim stranicama teče priča o bezazlenosti izloženoj svetu, o odbrani prostora intime. Polazna tačka Antikvara Gospodnjeg u figuri je pripovedača: on dobija nalog da sačini rodoslovno stablo svoje porodice, pritom uvidevši da u rodoslov mora uvrstiti i pojedince koji tu spadaju tek po unutarnjoj srodnosti sa njim. Slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena. Pripovedač traga za mestom od koga počinje područje duha. „Konačno je sve propalo, dosta sam strepeo, najzad sam slobodan.“ Eto prvog stepenika; motoa za epitaf, u kome je lik Senatora u celosti sažet. Napuštanje karijere i visokog položaja, povlačenje iz svetskih poslova, u tišinu – već samo po tome, rodonačelnik je neobične loze čije razgranavanje pisac prati iz stranice u stranicu. I moj slučaj ponavlja, kaže pripovedač, kako će se svako više puta naći pred Sfingom, kada mora dati odgovor. Njegov prvi susret sa tim čudovištem zbio se kada je dečak od koga se neprekidno udaljava posađen na stolicu bez naslona, da polaže račune veštaku zvanom otac. Tada se po prvi put, i ne znajući o čemu je reč, prihvatio prevođenja stvarnosti u fikciju, upinjući se da ona bude toliko uverljiva da je istražitelj prihvati kao istinsku realnost, stvarniju od one koja mu se pričinjava. Istovremeno je, iz odgovora na unakrsno očevo ispitivanje, počinjalo otkrivanje sopstvenog života kao priče. Slobodan Mandić (1947, Sutjeska) savremeni je prozni stvaralac; autor romana, pripovedaka, eseja. Njegova prozna ostvarenja nagrađena su sa više značajnih književnih priznanja među kojima su i nagrade „Isidora Sekulić“, „Beskrajni plavi krug“, „Svetozar Ćorović“ i „Branko Ćopić“.

Opis "Nebeski bik - Vladimir M. Ristić" NEBESKI BIK NA NOVI NAČIN OSVETLJAVA ŽIVOT ALBERTA AJNŠTAJNA U ROMANU KOJI JE NAPISAN SA MATEMATIČKOM PRECIZNOŠĆU. Ova knjiga predstavlja prikaz uspona i padova jednog velikog uma... Vladimir Ristić je uspeo da napiše roman koji je parabola o etici u naučnom radu, o vremenu kada se naučna i etička slika sveta menjala, krećući se ka istraživanju fisije atomskih jezgara.

Opis Pisma srpskih pisaca 20. veka otkrivaju nam dragocene podatke o ljudima ali i o društvenim zbivanjima i događanjima. Nekad su to pravi mali eseji. Ima pisaca koji su uživali u epistolarnim ispovedanjima, poput u svetu epistolarnog međusobnog ispovedanja Andre Žida i Rože Marten di Gara. U nas bi to moglo biti ispovedanje Miodraga Bulatovića i Mirka Kovača ili Isidore sa mnoštvom korespondenata sa kojima je održavala bliskost do kraja života. Ova knjiga je, u stvari, srpski epistolarni roman, u fragmentima, od početka do kraja veka, a pisali su ga pisci različitih estetskih i etičkih opredeljenja, ali često sasvim iskreno, bez ostatka. Povodom knjige “Srpska epistolarna antologija 20. veka” autor govori za Danas

Opis "Pričica - Radivoj Šajtinac" Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije. Povez knjige : mek Strana : 111 Format knjige : 13.5X18.5 cm Pismo : latinica

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2014 Ove su crnohumorne, fantazmagorične minijarure o neverovatnim, apsurdnim i monstruoznim zbivanjima u jednom fiktivnom izopačenom, nakaradnom svetu, neprestano i neumorno se takmiče sa čudesima i glupostima u ovom realnom, nakaznom svetu u kojem živimo. Knjiga Trnovita krunapredstavlja izbor iz Simićevih zbirki aforizama – Najcrnje je crveno (1992), Ratni profirter (1994), Vozi, Miško (1998) i Siminom ulicom (2007). „Otuda i tvrdnja da je Simićev aforizam lekovit, hiruški precizan, oštar, bodljikav kao trnovita kruna, kojom je i sam Gospod krunisan od zločinaca i zlobnika, kruna koja skriva plemenitu i nepojmnu božju pamet. Ovi Simićevi rezovi, otkrivaju mesta gde se bolest zapatila, uzela maha, ali još uvek ne preti potpunim uništenjem preostalom zdravom tkivu. Volšebnom magijom uma i dovitljivošću znalca, Simić ovu tek razotkrivenu anomaličnost uklanja tako što je obasjava rentgenskim zracima svoje dosetljivosti, i tu na naše oči, uvek iznova i iznova čini da lakše sagledavamo propast nečega što nam je pretilo i bilo prikriveno negde u nama, a da te opasnosti nismo bili ni svesni. Tako Simić, nenametljivo a moćno, postaje i lekar naše duše. Vidar iscelitelj, sa moćima kojima se veruje.“ Veselin Mišnić Lari

Opis Pred čitaocem je neobično svedočanstvo o našem vremenu i „procesima” koji su mogući u njemu. Knjiga Ubijanje grada zrenjaninskog pisca Vuksana Kneževića dosledno, u detaljima, podrazumevajući i subjektivnu i objektivnu perspektivu, prati krivični postupak koji se vodio protiv bivšeg gradonačelnika Zrenjanina, Gorana Kneževića, autorovog sina.

Opis 101 lice fantastike Ilije Bakića nominalno čine kratki ogledi o delima više od stotinu pisaca prevashodno naučne fantastike ali i epske fantastike odnosno fantastike natprirodnog – horora ili mračne fantastike, kako pisaca koji su odavno zauzeli svoje mesto u analima žanrovskih književnosti odnosno sveukupne Literature tako i autora koji poslednjih decenija određuju pravce aktuelnog razvoja ovih žanrova. Naučna i epska fantastika, odnosno mračana fantastika/horor, većim delom XX veka tretirani su kao paraliterarni proizvodi za „široku potrošnju“ da bi im krajem ovog perioda u svetskim razmerama priznat umetnički kredibilitet i relevatnosti. Na žalost na ovdašnjim prostorima još uvek nema njihovog adekvatnog akademskog razmeravanja odnosno podrške šire kulturne javnosti; deo negativnog (ili krajnje uzdržanog) odijuma prema njima posledica je i nepoznavanja istorijata žanrova odnosno tekućih dešavanja u svetu ali i na srpskoj žanrovskoj sceni. 101 lice fantastike moguće je iščitavati kao niz ogleda o piscima fantastike u kojima je bez, za žanrove uobičajenih frazeoloških pompeznosti, već, naprotiv, sintetički, racionalno i argumentovano tretiran njihov opus, razmatrana pojedina reprezentativna dela odnosno dat zaključak koji sažima autorova interesovanja i domete. Pisci se ne tretiraju izolovano već su pozicionirani u opšteistorijskim tokovima razvoja žanrovske literature, precizirani su pomaci koje doneli odnosno njihov doprinos razvoju specifične žanrovske tematike i ikonografije. Tako čitalac biva upoznat ne samo sa opusom autora kao pojedinaca već i sa osnovnim tendencijama razvoja ove grane Literature, od njenog nastanka do danas. Konačno, 101 lice fantastike se može iščitavati i kao kritički leksikon relevantnih žanrovskih pisaca odnosno svojevrsno žanrovsko hrestomatije iz pera autora koji više od tri decenije aktivno prati i iščitava naučnofantastična dela te o njima daje svoj kritičarski sud. 101 lice fantastike jeste dobrodošli kritički uvod u svetove žanrovske fantastike i kao takvo je delo jedinstveno na ovdašnjoj književnoj i kulturnoj sceni koje popunjava jednu od većih praznina u poznavanju sveukupnog bogatstva Literature.

Opis Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i "prozirnost duše:’ što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga…

Opis Nakon svih napisanih analiza, studija i članaka čini se da je veoma teško reći nešto novo i suštinski bitno o delu Albera Kamija. Ipak, dobar proučavalac književnosti zna da svako vreme baca drugačije svetlo na umetničko delo, čineći ga drugačijim i samim tim iznova uzbudlјivim. Jasmina Ahmetagić, svakako jedan od naših najznačajnijih savremenih književnih teoretičara, kao i uvek moderna u pristupu i temelјna u analizi, ovom knjigom pokušava upravo to: da uhvati odraz vremena iz kog čitamo Kamija i da na taj način dobije jednu novu teksturu u tumačenju njegovog dela. Zašto je Kami danas bitan, zašto je još uvek toliko aktuelan, da li ga možda iz ove perspektive tačnije čitamo, koliko razvitak humanističkih, kognitivnih, psiholoških i drugih nauka može da nam pomogne u tome i postoje li uopšte još uvek neotkriveni semantički slojevi u toliko tumačenom delu kao što je Stranac? Ahmetagić ne sumnja da postoje i to nam ovom knjigom i dokazuje. Osim Stranca, ona analizira još jedan veliki roman Pad, zbirku novela Izgnanstvo i kralјevstvo, komparativistički čita Kamija i Kiša, a osnovne autorove filozofske postulate sabira u jednu sintagmu – „poetika mere”: u prećutanom, neizgovorenom, nalazi se isto onoliko značenja koliko i u verbalizovanom.

Opis "Na gralovom tragu - Svetislav Basara" NA GRALOVOM TRAGU - DRUGI DEO JEDNOG OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SRPSKIH ROMANA - FAME O BICIKLISTIMA... Putešestvije Basarinih lucidnih evanđeoskih biciklista Ružinog krsta se nastavlja... Na Gralovom tragu drugi je deo Basarinog kultnog romana Fama o biciklistima. Sa stanovišta duboko ukorenjenog mita svakodnevice, za Basaru je svet otvorena pozornica na kojoj se život odigrava u svim svojim kontroverznim značenjima. Ovo je roman snažnog ekspresionističkog koncentrata, roman o strukturi identiteta, o avanturi i preplitanju progonijskih elemenata i sazvežđa ljudskog bića i sveta, prostora i vremena. ... ovaj roman uputnije je ne smatrati predmetom ovoga sveta. On je pre poput onih Borhesovih objekata Hronir, nastalih dejstvom čiste žudnje; objekata koji se prividno ne razlikuju od svakodnevnih, ali koji nakon što obave zadatak koji su imali, počinju da blede i da nestaju. Povez knjige : tvrd Strana : 296 Format knjige : 12X21 cm Pismo : latinica

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Opis "Predeli i staze - Ivo Andrić" Sjaj darežljivih otkrića putovanja ka večnosti Još od najranijih srednjovekovnih zapisa, pa do najsavremenijih tekstova, putopisi su imali značajno mesto u biografskom, etnološkom, istorijskom i drugim vidovima tumačenja sveta. Putopisna proza nije redak slučaj u našoj književnosti – Ivo Andrić dostigao je vrhunac u ovom žanru, a pred vama su odabrani putopisni tekstovi preuzeti iz poslednjeg toma prvog izdanja Sabranih dela, uz fragmente i zapise iz Znakova pored puta i Svezaka. U Andrićevoj putopisnoj prozi zanimljiva je uloga naratora koji putovanje uzima kao sliku koju ugrađuje u sklop naracije, priče i serije zapleta, prateci relaciju od prve do poslednje tačke. Motiv pejzaža, ne samo kao deo pripovedačke celine nego i kao samostalna tema, novost je koju Andrić uvodi u naše prozno stvaralaštvo. Andrćev pejzaž se ne zaustavlja samo na spoljnoj slici vec aktivno uključuje svog autora koristeći lirsku intonaciju, izraz koji nosi ličnu notu i poseban fokus kroz koji autor sagledava taj pejzaž, a narocito to što svaki pejzaž umnožava asocijacije za promišljanja posve različitih problema, te je stoga putopisna proza Ive Andrića uvek iznova izazovna za čitaoce. Posebno se to ogleda u njegovim brojnim putopisnim refleksijama o Sremu, Vojvodini, Bosni, Dubrovniku, Krakovu... Pogledi, vreme, predeli i lica kod Ive Andrića podsećaju da je pretvaranje tajni u otkrića istovremeno i darovni čin, koji od putovanja iziskuje i očekivano požrtvovanje: susret sebe i sveta, otkrića i iznenađenja, nečeg većeg od započetog predela i trajnijeg od jednoznačnog utiska. Povez knjige : tvrd Strana : 301 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis ,,Kivan" je ,,drumska priča" , i znatno više o toga. Naizgled besciljno krstarenje auto-putevima Zapadne Evrope mizanscen je u kome se odigrava drama o velikim egzistencijalnim temama: usamljenosti u svetu punom ljudi u pokretu, saosećajnosti, naknadnom sazrevanju, trnovitom traganju za smislom vlastitog postojanaja, o gubitku i nalaženju nade. Sanda Pekić ovim delom uverljivo opravdava svoje veliko književo prezime. - Zoran Živković

Opis "Poremećaj - Aleksandar Bečanović" U Poremećaju, novom romanu Aleksandra Bečanovića, na naročito skladan način se spajaju tri magistralna pravca književno-teorijskog djelovanja ovog autora: proza, poezija i flozofija. Činjenica da je Bečanović nagrađivani autor (Nagrada Evropske unije za književnost za prozu; Ratkovićeva nagrada za poeziju), ujedno i značajni ovdašnji teoretičar kulture, navodi na oprez. Doista, Poremećaj je eksplozivna naprava načinjena od najboljih materijala: neodoljivog narativa koji elegantno oscilira između žanrova melodrame, horora i evangelističke apokaliptičke pornografije, rafniranog, poezijom brušenog jezika i provokativnih flozofsko-psihoanalitičarskih pasaža. Poremećaj je ne samo neobično lijepa i istovremeno zabavna i zahtjevna, nego i opasna knjiga. Raskošan i radikalan tekst, istinska majstorija. Andrej Nikolaidis

Opis "Zlatni zmaj - Siniša Sušić" Posve čudni, nejasni snovi morili su mladića Darjana i odveli ga u rodno mesto, ruralnu Zelengoru, za koju su ga vezivala sećanja iz detinjstva. Tamo je bio rođen i Darjanov otac koji je, pre mnogo godina, misteriozno nestao iz njegovog života. Ni ne sluteći, Darjan će povratkom u Zelengoru zaći u neverovatan, maštovit svet sa kojim je, na volšeban način, neraskidivo vezan. Njegov vodič i učitelj po stazi sudbine biće pripadnik uzvišene rase, koji će mu otkriti neke od najvećih tajni univerzuma. Naime, planete Sunčevog sistema povezane su mističnim portalima iz drevne prošlosti. Piramide skrivaju tek jednu od tajni, a srce okeana Atlantidu koja je zaista postojala. Darjan će u veličanstvenoj avanturi otvoriti škrinju vilenjačkih, patuljačkih i zmajskih blaga, uplesti se u klupko magije i zaći u košmarni lavirint u kojem vrebaju mračne sile Urana.