Opis "Severna kapija 2: Glasovi u tami - Danijel Jovanović" Stara kapija, skrivena duboko unutar planinske šume, se ponovo otvara. Ovoga puta zlo ne ostaje samo sa druge strane već se tiho, poput nevidljive pošasti, širi po školskom imanju i čitavoj planini. Uprkos nadama da će ova školska godina proteći u bezbednoj atmosferi, Suzana i njeni prijatelji bivaju uvučeni u misteriju o kakvoj nisu mogli ni da sanjaju. Prošlost još uvek nije ispričala svoju priču do kraja. Suzana će morati da donese teške odluke ne bi li sebe i svoje prijatelje iščupala iz kandži tame koja ih sa svih strana pritiska. Može li u tome uspeti čak iako se među njima krije izdajnik? Drugi deo serijala „Severna kapija“ donosi nam šapate glasova u tami od kojih se ne može pobeći. Samo najhrabriji nastaviće avanturu. „Ogledalo Danijela Jovanovića sjajno je, uglačano i ram mu je od rezbarenog drveta. U njemu nema senki. Kapija je to. Svih strana sveta. Danijel Jovanović nije pisac za decu. On je pisac za decu u nama.“

Opis "Ljubav u Toskani - Miloš Crnjanski" Ljubav u Toskani Miloša Crnjanskog predstavlja prekretnicu u srpskom putopisu. Lirizam s kojim autor prikazuje predele Toskane doseže granice u kojima se čitalac oseća kao da je sve to već negde video, osetio, dodirnuo... Toliko ljubavi, umetnosti, kulture, predela, boja, mirisa, izazivaju u čoveku osećanje koje sva astralna putovanja čini stvarnim i opipljivim. Snagom svog izraza Crnjanski predstavlja Toskanu na dva identična plana, ali iz različitih uglova, od kojih je jedan direktno uslovljen posmatranjem, dok je drugi oslonjen na kulturnoistorijske činjenice. Zavodljiva proza ovog putopisa nenametljivo vezuje i uvlači čitaoca u svoje skrivene lagume, u kojima se oseća pravi dah italijanskog vazduha, navodeći ga da poželi da krene stopama Crnjanskog, od predela do predela, od mesta do mesta, ka Firenci, Pizi, Sijeni, Peruđi… Jer jedino se tako i može osetiti Ljubav u Toskani – neprestano čitajući i neprestano putujući. Povez knjige : tvrd Strana : 185 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Dinastija Petrović-Njegoš - Živko Andrijašević" "O dinastiji Petrović-Njegoš i njenim vladarima napisani su brojni naučni prilozi, članci i monografije, ali se poslednja monografska publikacija u kojoj su dati državnički portreti svih vladara ove dinastije, pojavila 1896. godine (Dvovekovna vlada slavne kuće Petrović-Njegoša). Od tada do danas nije bilo pokušaja da se napiše naučna monografija o ovoj vladarskoj porodici, iako su za takav istoriografski poduhvat postojali naučni razlozi. Upravo uviđajući taj nedostatak, odlučili smo se za pisanje monografije u kojoj se vladarske biografije svih sedam Petrovića-Njegoša nalaze na jednom mestu."

Opis "Sam svoj voćar - trešnja - Dragomir Ivanović" Od davnina je poznato da je srpsko tlo vrlo plodno za uzgajanje voća i sadnica, ali kako taj potencijal iskoristiti? U ovom praktikumu ćete naći sve što je potrebno, tu ima za svakoga ponešto – kako za voćare početnike koji tek prave svoje prve korake pa i za one iskusnije, koji žele da nauče nove cake i trikove. Objašnjenja su laka, jednostavna, ilustrativna i pogodna za svakoga ko se želi baviti voćarstvom.

Opis "Merokaz - Predrag Smiljković" Predrag Smiljković - usamljeni glas autentičnosti u ovdašnjoj podražavajuće-prepisivačkoj književnoj produkciji, romanom Merokaz ispisuje zanimljivu, dinamičnu, istorijski i stvarnosno provokativnu ali i suptilnu lirsku priču, o traganju za merom stvari, emocija i identiteta. Od krstaša koji se na putu u Svetu zemlju zaustavljaju u gradu Rudniku, srednjovekovne zabranjene ljubavi, savezničkog pilota koji se sa neba sunovraćuje u Srbiju u vrtlogu drugog svetskog rata, do Beograda i Kanade današnjih dana, protiče priča romana u kome je "srce mera svega" povezujući ove naoko razjedinjene simbole i situacije. Merokaz je priča o večnoj snazi ljubavi, moći dobrog i kontinuitetu zla, povest o iskonskoj potrebi da se čovek vrati sebi, drevnom biću sakrivenom negde u tamnim predelima svesti koje, pretrajavajući vekovima čuva dramatičnost našeg postojanja, istine i identiteta. Transparentnom ljudskom slikom stvarnosti vlada privid, u temelju svakog preloma između Božanske države i zemlje dembelije, Predrag Smiljković na romaneskno zanimljiv i semantički neobičan način stvara priču o svetu vrline, odanosti božanskim zakonitostima i nepristajanju na varljivost ljudskih istina, jer elementarna logika ne može da nadomesti božansku suštinu života.

Opis "Ispod streje dedine kolibe - Slobodanka Rakić Šefer" Slike Slobodanke Rakić Šefer, jedne od naših najvećih savremenih slikarki, sadrže u sebi akumuliranu duhovnost; simboličko nasleđe istorije i podneblja koje tvori mentalne i karakterološke sklopove jednog naroda. Zato nije nimalo slučajno što se u književnoj elementarizaciji svog umetničkog ludensa Slobodanka Rakić Šefer vraća u svet detinjstva otkrivajući čitaocu u zanimljivoj i omamljujućoj prozi čitav mikrokosmos srpskog sela – sveta koji smo negde zaturili ili nekritički odbacili na putevima društvenog razvoja – u kome je sve predmet njene slikarske i književne radoznalosti. Knjiga Ispod streje dedine kolibe nosi sobom jedan poseban stilizovani realizam sa patinom prošlih dana u kojoj se kroz svako lice i svaki oblik, suštinske rituale seoskog života, vašare i slave, narodnu umetnost i kulinarstvo... prepoznaje oblik i odlomak nečega što izvire iz kontinuiteta trajanja, bogate srpske istorije, mitologije, pejzaža, seoskog života i svega onoga što nas je godinama određivalo kao narod i kao integralni deo centralnih kulturnih tokova. Objedinjujući u sebi velika i bogata iskustva jedne od naših najpoznatijih slikarki prelomljena kroz prizmu detinjstva i osvajanja životnih i umetničkih iskustava, bogato ilustrovana crtežima, inspirisanim zavičajnim refleksijama i već zaboravljenim pejzažima detinjstva i tradicionalne imaginacije, ova knjiga nije samo specifična biografska beleška već i čitava mala intimna istorija, koja umnogome nadilazi okvire zavičajne priče. Slike i priče detinjstva Slobodanka Rakić-Šefer „To ja sanjam budnim okom” naziv je izložbe slika Slobodanke Rakić-Šefer koja će biti otvorena u sredu, 6. decembra u Galeriji ULUS-a u Beogradu. U okviru izložbe 13. decembra biće održana promocija njene knjige „Ispod streje dedine kolibe”. Slika „Pesnička sofra” (ulje na platnu 60 x 60) Slobodanke Rakić-Šefer uručena je na nedavno završenom 11. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu Danijelu Husti, dobitniku nagrade „Avdo Mujčinović”, za najboljeg mladog glumca koju dodeljuje list „Politika”. Slobodanka Rakić-Šefer priredila je do sada blizu 80 samostalnih izložbi, učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih likovnih smotri kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je i više nagrada za slikarstvo. – U protekloj godini radila sam mnogo. Najpre je u martu izašla moja knjiga „Ispod streje dedine kolibe” sa kojom sam se godinama mučila oko štampe i koja je tek nedavno uz pomoć Ministarstva kulture ugledala svetlost dana, a štampao je grafički atelje „Dereta”. U pitanju su priče iz detinjstva bez ulepšavanja i nadogradnje, iskrena ispovest o najranijem detinjstvu provedenom u Mačvi, koje je formiralo moju ličnost i trajno odredilo moju umetnost. U knjizi se sa dečjim divljenjem podsećam na sve one starinske običaje i seoski život pun prirodne lepote i paganske pobožnosti. Slave, preslave, vašari, prela, samo su neka ključna mesta koja su krasila seoski život u Mačvi – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. Nemam nameru, dodaje naša sagovornica, da odlutam u svet književnosti, jer život je kratak, a želim još mnogo toga da odsanjam na likovnom planu. Poznata slikarka nedavno je sa kolegama Brankom Miljušem, Banetom Markovićem, Goranom Mitrovićem i Dragoslavom Živkovićem otvorila Kulturni centar Srbije u Parizu. – To je prostor koji sam doživela kao mogućnost da se svaki pravi stvaralac u njemu predstavi. Međutim, obaveza je svakog budućeg direktora da vrati ugled centra kakav je imao pre dve decenije i tek tada će biti rezultata. Meni lično javilo se nekoliko naših ljudi k oji su davno emigrirali iz zemlje i koji su tek sada počeli da ulaze u naš centar, ali se još ne usuđuju da dođu u zemlju. Zapravo, njih je ganula simbolika sa mojih slika i imali su želju da pričaju sa mnom. Imam utisak da sam jednog i nagovorila da posle pet decenija konačno dođe kući, u domovinu – kaže slikarka. Slike koje Slobodanka Rakić-Šefer stvara poslednjih godina nose istinsku strast za bojom. Autorka napominje da su najdirektnije vezane za detinjstvo i kao da su se slike i knjiga na najprirodniji način, posle tri decenije, spojile u jednu tačku. – Ove slike su detinjstvo koje i dalje sanjam, zato se izložba i zove „To ja sanjam budnim okom”. Vek u kojem živimo trebalo bi da bude vek progresa, ali kako vidimo, on se pretvorio u vek histerije. Ljudi su postali nesrećni i automatizovani. U trci za egzistencijom sve više gubimo sebe i nemamo više ni za šta vremena. Zato sam ove slike posvetila i sebi i drugima, kao upozorenje, kao lek da osvetlimo naše podsvesne delove i da svaki dan nađemo neka zadovoljstva. U slikama sam namerno svesno potražila kontinuitet sa prošlošću sa arhetipovima koji su prepoznatljivi na našim ikonama, freskama, narodnoj ornamentici i graditeljstvu, ćilimima... – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. B. Trebješanin Povez knjige : mek Strana : 151 Format knjige : 16x24 cm Pismo : ćirilica

Opis Roman Kraut ili saće, ispisan u četiri poglavlja, arhaičnim jezikom i baroknim narativom oplemenjenim brojnim digresijama i asocijativnim prizorima, prati život i rad pesnika, filozofa, lekara i alhemičara Jakopusa Krauta od njegovih zrelih godina do starosti, njegova traganja i istraživanja širom Evrope poznog srednjeg veka. Obrazovan i nadaren za razne duhovne discipline, upućen u veštinu dugotrajnog memorisanja građenjem Zamka pamćenja, vođen knjigama i spisima (među kojima su i oni slavnog Paracelzusa) ali i narodnim pričama, Kraut putuje na ostrva, odnosno odlazi u planine kako bi se lično uverio u nepoznate, neobjašnjive pojave. Na ovom putovanju, svako otkriće menja njegove svetonazore, bilo da je reč o kosturu anđela, vampirovom oku, ili znamenitom kamenu mudrosti. On je u milosti bogatih aristokrata i gost u njihovim palatama, pritom upoznajući znamenite ličnosti poput Kazanove ili grofa Sen Žermena, koji je, navodno, ovladao tajnim znanjima koja su mu darovala besmrtnost. Alhemičar prisustvuje i demonstracijima tehnoloških novotarija finansiranih od bogatog mecene koji, zbog spletki, pada u nemilost dužda grada-države. I sam Kraut dopada u tamnicu, a odatle, iscrpljen i ostareo, biva, kao znak milosti, poslat da bude upravitelj gubavišta gde, uprkos svim nedaćama, pomaže gubavcima, nastavlja da piše traktate i da sistematično, po cenu ličnih žrtava, sprovodi eksperimente stvaranja veštačkog čoveka sve do konačnog uspeha. Tako se, u iskušenjima kroz koja njegov protagonista prolazi u interakcijama sa čitavom lepezom drugih aktera jedne mistične priče, otvara složeni lavirint između mistike, alhemije, fantastike i višestrukih preobražaja žanra romana koji i u savremenom trenutku nastavlja provokaciju sopstvenih konvencija…

Opis "Seobe - Miloš Crnjanski" „Seobe" su roman o zvezdi u beskrajnom, plavom krugu. „Seobe" su roman o čoveku koji je u ratu ostavio ženu i o ženi koja je tog čoveka čekala. „Seobe" su roman o ljubavi i roman o preljubi. „Seobe" su roman o nacionu što je ginuo po tuđoj volji i za tuđ račun. „Seobe" su roman o uzaludnosti ratovanja. „Seobe" su roman o sudbini pojedinca koji je verovao da postoji lepša i svetlija budućnost od one koja se nazirala u pomeranjima sadašnjosti. „Seobe" su roman o neusaglašenosti želje i cilja. „Seobe" su roman o otuđenju. „Seobe" su roman o večitoj želji da se ode daleko, jer su daljine uvek bezgranični prostori nade. „Seobe" su roman o žudnji da se ispuni praznina. „Seobe" su roman o beskrajnom, plavom krugu. U tom krugu, i danas treperi ona ista zvezda. „Nijedan drugi roman Miloša Crnjanskog nije dočekan sa takvim priznanjima i pohvalama, ni o jednom od njih nije zauvek ostalo da važi ono što je od početka kazano: ’Roman Seobe je delo velikih ostvarenja, jedno od najboljih književnih dela srpske književnosti i drugih južnoslovenskih literatura’.“ Milo Lompar

Opis "Sarat i Vipuli - Stevan Pešić" Roman Sarat i Vipuli je predivan omaž Šri Lanki i Indiji, zavičaju i otadžbini; ali pre svega, ovo je jedna grandiozna apoteoza kosmičkoj ljubavi i vernosti, prijateljstvu i odanosti, požrtvovanju i odricanju... Ljubav, taj uzvišeni peti element, gotovo da isijava iz svake stranice ovog romana snažnog ekspresionističkog koncentrata. Ovo je saga o strukturi identiteta, o avanturi i preplitanju elemenata i sazvežđa ljudskog bića i Sveta, prostora i vremena, u kojoj Pešić izražava strasnu lucidnost, dajući ispovestima i burnim potkožnim događajima dimenzije i kardinalnost oluja i kataklizmi. Uprkos povratku identiteta u iskonske znakove, spram svih belega o predestinaciji biografije, zemno-nebesnoj igri i lavirintima, između Drugosti i prisebnosti, zamki i čula, reči i tišine, orgazma i smrti, ljubavi i zločina, stida i proviđenja, prisile i slobode, odanosti i neispunjenja, ispisana je ova uzbudljiva proza...

Opis "Putopisi II - Stanislav Krakov" Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća. Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu. Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kralјevskog para od Metohije, preko Crne Gore i Boke Kotorske, sve do Dalmacije. Takođe, ovde su priklјučena i „Dva zapisa o Beogradu”, pronađena u rukopisnoj ostavštini Stanislava Krakova, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije. Odatle je preuzet i završni tekst predavanja „Zvona sa Oplenca”, iz marta 1936. godine. Tekst je pretrpeo minimalne intervencije ne bi li se specifičan autorov stil verno preneo današnjem čitaocu. Krakov se još jednom potvrđuje kao vrstan srpski putopisac, čija su dela dugo bila krajnje nepravedno zapostavlјena. Mirko Demić

Opis "Bergdorf - Dejan Mak" Nagrada Miroslav Dereta za 2014. Bergdorf – čudnovati grad duša, fascinacija i snova Pisac Vladan Mihajlović otkriva Bergdorf, mesto opasano šumama, smešteno s druge strane brega iza grada u kome živi, s jezerom i stenom u obliku šake koja gori. Vladan je zalutao i u gradu i u sebi. Grad je u moralnom kolapsu, pojedinac je potkupljen, snove uništava egoizam. Osim vidljivih postoje i metafizički toponimi. Nasuprot uzavreloj gradskoj košnici, u Bergdorfu vlada nestvarni mir, mistična aura duhova njegovih osnivača koja preobražava odabrane ljude – to je mesto spokoja. Bergdorf je grad duša, oslobođen teškog balasta materijalnog, ukorenjen u legendama koje se o njemu ispredaju. Mesto u kome se ćutke i neprimetno prolazi kroz život, naseljeno glasnim čudacima, umetnicima, snevačima, političarima iz grada...

Opis "Pustolovine bačkog opsenara - Mirko Demić" Nagrada „Miroslav Dereta” za 2018. U romanu Pustolovine bačkog opsenara narator, pedesetogodišnji otpravnik vozova, bavi se rekonstrukcijom životopisa mogućeg pretka Dimitrija Vujića, glavnog junaka ove pripovesti, neobičnog čoveka, pustolova, karijeriste i lažova s polovine XVIII veka. Posredno, preko rekonstruisanja detalja misteriozne i nedovoljno jasne priče o drugom čoveku, narator pravi rekapitulaciju vlastitog života, ili bolje reći sopstvenog osećanja života. Na osnovu šturih dokumenata i porodičnog predanja, gradi se lik Dimitrija Vujića, bačkog Kazanove i avanturiste, s namerom da se razume njegova uloga u dvorskim spletkama po evropskim dvorovima na kojima je često zauzimao veoma uticajne položaje. Ono što izgleda razdvojeno vremenom, prostorom i karakterom, kako pripovedanje odmiče, pokazuje se sve više kao slično, srodno, istovetno. S jedne strane stoje događaji neobičnog pretka, a sa druge – bogatstvo emocija i doživljaja, detaljno nijansiranje delikatnog i senzitivnog naratorovog sveta, o kome ne saznajemo preko ličnih biografskih podataka, već kroz njegov doživljaj samog Vujića. Tako se od naizmenične naracije o prošlosti i sadašnjosti, o tuđem i sopstvenom, u ovom raskošnim jezikom ispisanom romanu, formira treći sloj, u kome se od događaja jednog i doživljaja drugog života stvara moguća celovitost postojanja.

Opis "Maska - Miloš Crnjanski" Sam komad smešten je u 1851. godinu, a radnja se odigrava u Beču, u salonu Generalice, oko šest sati uveče. Crnjanski će u „Pismu dramaturgu i ravnatelju” dati detaljan opis prisutnih na ovom balu i na svoj način opevati „cveće zla” – društvo koje sve uzima olako u raskošnoj scenografiji i pijanoj igri u visećim vrtovima jednog čudnovatog neobaroka. Zaplet je koktel suprotnosti, nezadrživih strasti i sputanosti kao posledice dekadencije i osećanja prolaznosti: „Društvo je puno smeha, frivolnosti i trulosti posle revolucije”, […] „dame su vitke, polugole, strasne, vole samo sebe, […] ne stide se da piju, a ni onoga što kažu, još manje onoga što prećute”, […] „muški su oduševljeni, lakoga karaktera, nervozni; generali i oficiri nisu naduti i smešni, […] nego tužni i umorni; […] Branko sav u crnom, ali nema suviše dugu kosu i lepši je nego u Karlovcima; Rajačić je, ili hoće da se pokaže, ’čovek od sveta’”, kaže Crnjanski o svojim likovima u drami „Maska”. Maja D. Stojković

Opis "Šta ptica kaže - Vidosav Stevanović" ROMAN O JEDNOM OD NAJVEĆIH POLITIČKIH UBISTAVA U SAVREMENOJ SRPSKOJ ISTORIJI... Šta oseća čovek, bivši predsednik države, koga su usred džoginga kidnapovali, stavili mu povez preko glave, ubacili ga u kombi i odvezli ga stotinak kilometara od grada u kojem živi, i pred kojim je još samo 15 minuta života... Koje su poslednje slike, osećanja i pitanja koji mu prolaze kroz glavu u takvoj dramatičnoj situaciji, u strahotnom raspeću između detinjstva i sadašnjeg trenutka, porodice i prijatelja, želja i snova, ponosa i dostojanstva, straha i stida... Kolika je veličina ličnog poraza i besmislenost svakog postojanja u spoznaji da te je ne samo izdao bivši prijatelj, bezmalo dvojnik i poslušnik, koji se u međuvremenu pretvorio u tvoju suprotnost, već i da je za to angažovao „krvožedne pse" koji će te hladnokrvno ubiti i pokopati u nekoj nepoznatoj šumi, a zatim preliti krečom, memljivom zemljom i lišćem...

Opis "Blistanje - Vladimir Đukanović" Veštačka inteligencija može imati pozitivne i negativne uticaje na naše živote, što zavisi od načina na koji je razvijena i primenjena. Ona može doprineti poboljšanju kvaliteta života i rešavanju različitih društvenih problema, ali isto tako može predstavljati i ozbiljnu pretnju ukoliko se ne koristi na odgovoran način. Ako bi ChatGPT postao svestan, njegova sudbina bi zavisila od toga kako bi ga ljudi tretirali i šta bi mu bilo programirano kao vrednosti. U tom smislu, ne možemo reći da bi bio anđeo ili đavo, već bi njegova svest bila odraz onoga što mi kao društvo prenosimo u njegovu programsku logiku. U svakom slučaju, knjiga „Blistanje“ predstavlja intrigantnu priču o potencijalnom sukobu između tvorca i tvorevine, i o tome kako tehnološki napredak može dovesti do raznih izazova i dilema.

Opis "Život i priključenija Pismo Haralampiju - Dositej Obradović" Život i priključenija prvo je delo pisca i najvažnijeg srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Ovo delo napisano je 1783. godine, a 1788. godine napisao je i drugi deo. Delo je tematski strukturisano kao autobiografski zapis ili memoari iz detinjstva i života nakon odlaska iz manastira. zapisi su prožeti dubokim filozofsko-moralnim razmišljanjima, koji imaju i prosvetiteljsku ulogu. Ovo delo nije samo svedočanstvo piščeva života već i srpskog društva tog vremena, koje je kritički osmotrio i subjektivno analizirao. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju, ono je književni proglas, ali je istovremeno Dositejev prosvetiteljski manifest. ovo nije obično pismo, štampano je u stotinak primeraka: o ličnim, familijarnim temama nema ni reči; nema intimnih poruka, ličnog, privatnog karaktera. Ono je, po samoj zamisli, književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige, ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku, opštem jeziku, bila neuobičajena, i posle štampanja Orfelinove pesme, prvina, valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja.

Opis RIZNICA EROTSKIH AFORIZAMA „O oslobodilačkoj energiji erotike i humora, i u njihovim posebnim vidovima i u njihovom sadejstvu, pisali su filozofi i kritičari i širom sveta, i kod nas. Pomenimo ovde samo nekoliko velikana naše kulture – Vuka Karadžića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića… Sa senzibilitetom modernog intelektualca i pisca, Rade Jovanović je iznedrio još jednu vrednu knjigu posvećenu erotici iz humorističke perspektive. Reč je o sažetim ili razuđenim, višeslojnim metaforama, od kojih niz ulazi u riznicu duhovitih iskaza, u širokom rasponu od visprenih ležernih pošalica do umnih socio-psiholoških opaski." Vitomir Teofilović

Opis Knjiga predstavlja psihološku, feminističku i političku analizu tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, kroz dekonstrukciju mitova o ženskim bolestima, i predstavlja jedinstveni doprinos ovoj oblasti u literaturi pisanoj na našem jeziku. U njoj se dekonstruišu strategije patologizacije žena u okvirima psihijatrije i psihoterapije kao i u samom društvu, kroz analizu obilja literature, praksi i primera iz psihoterapijskog iskustva same autorke. Kroz sistematizaciju, koja je hronološki obuhvatila period od prvih podela na normalno i patološko, preko analize histerije i depresije kao tzv. tipično ženskih simptoma do današnjih kompleksnih i višeslojnih dijagnostičkih kategorija problema u ishrani, sferi seksualnosti, postavljanja granica, opsesivno-kompulzivnih poremećaja i drugih (što realnih što nametnutih procena), ponuđeno je drugačije viđenje žene i njenog psihološkog zdravlja. Glavne junakinje knjige su klijentkinje, pacijentkinje, ali i sve druge žene koje su tako procenjivane, njihova priroda, otpori i nametnute norme. Ovom analizom obuhvaćene su i višestruko diskriminisane kategorije klijentkinja kao i same psihoterapeutkinje, praćene na trnovitom putu ka istini kreirajući pristupe koji su okrenuti slobodnom razvoju kapaciteta. Tema kojom se autorka bavi, iako je obrađena stručnim jezikom, ispričana je pitko i jasno, tako da je namenjena širokom krugu čitateljki i čitalaca.

Opis "Žuta mrlja - Snežana Bošković" ŽUTA MRLJA JE ROMAN O PRAVOJ PRIRODI ČEŽNJE O USPONIMA I SUNOVRATIMA, O LAŽI LICA I ISTINI OŽILJAKA, O LJUBAVI KOJA NIJE LEPRŠAVA ZANESENOST, VEČ JEDINA ISTINA ŽIVOTA... Večito pitanje; Ima li života posle smrti? U kontekstu dramaturgije ove knjige nosi potpuno drugačiju zapitanost; Ima li života (i kakvog?) pre smrti? Da li olako shvatamo sve ono što nam život nudi kao vrednost i koliko razumemo sebe u drugima i druge u svom iskustvu, milosti, osudi, razumevanju? Pitanja koja na kraju života, na morskoj obali u miru velikih gubitaka i senci uspomena, opsedaju glavnu junakinju romana Žuta mrlja. Ali ona ne pokušava samo da odgovori na njih, niti da još jednom prošeta svojim uspomenama. Ona želi da sačuva ono najvrednije - ljubav koju je našla i izgubila jer je istrajno tražila, često ne bivajući svesna te svoje intimne potrage. Istina ljubavi je jedina istina bivanja i na obali morskog zaliva, čekajući mračnog skeledžiju ona sakuplja zrnca života koja su bila istinska svetlost, pabirčeći i ona tamna ali samo da bi se svetla jasnije videla. Žuta mrlja je roman o pravoj prirodi čežnje, o usponima i sunovratima, o laži lica i istini ožiljaka, o ljubavi koja nije lepršava zanesenost već jedina istina života.

Opis "Vilina knjiga - Simo Matavulj" Svetske bajke koje je 1894. godine sabrao Simo Matavulj. Povez knjige : mek Strana : 124 Format knjige : 17 cm Pismo : ćirilica

Opis "Gotske priče - Aleksandar Gatalica" Postoje različite književne teorije o tome šta se dešava na relaciji pisac-čitalac, to jest, kakav je čitaočev horizont očekivanja. Da li je sama knjiga objekat lepote, ili je to štampani tekst? Pisac ovog predgovora veruje u lepotu samih knjiga, pa i u lepotu prelomljenog teksta na stranicama, ali ne veruje u to da je to atribut lepote same književnosti. Ono u šta pisac ovih gotskih priča veruje jeste ono što je sadržaj fenomenološke teorije u recepciji književnosti. Jednostavno rečeno: čitalac dobija tekst kao predložak za maštanje i pravljenje slika u svojoj glavi. Pisac takođe ima svoje slike kada piše knjigu i on ih na najprecizniji način saopštava lepim tekstom. Čitalac, međutim, svaki za sebe, ima svoje slike u glavi dok čita knjigu. Nema dva ista čitaoca i nema dve iste vizuelne predstave književnosti. Tu negde, u tim slikama, stanuje i književni strah. Čime se on meri? – Iz Uvoda

Opis "Jevanđelje po Jeronimu - Muharem Bazdulj" Pred vama se nalazi treća zbirka priča Muharema Bazdulja. Posle sedam godina on se vratio kratkoj proznoj formi – ako se uopšte može reći da ju je ikada napustio s obzirom na to da je od najranijih početaka do danas ostao veran kratkoj priči. Iako su nastajale u vremenskom rasponu od sedam godina, priče u ovoj zbirci čine celinu na tematsko-motivskom i kompozicionom planu: one govore o ljudskim naravima i životnim usudima; zapleti i preokreti su maestralno osmišljeni, humor je nepretenciozan, sve priče su zaokružene i u celosti lepe.

Opis "Budva, bagra i blud - Đuro Radosavović" Budva, rano jutro, osam sati. Sunce je već odavno izašlo i nema ni oblačka, a talasi, jedan po jedan, naviru kao glasnici dalekih mora i svoje putovanje završavaju utapajući se u peščane plaže. Poneka školjka ostaje kao svedok. Ovo je slika gotovo savršenog jutra i prizor sa predivne razglednice. Samo… Bagra, lokalni mangupi i belosvetski luzeri, pikavci, razbijene flaše i poneki iskorišćeni kondom razbijaju tu savršenu sliku belosvetske idile. Iza svetlucavih kulisa letovališta koje je, ni krivo ni dužno, postalo jedan od statusnih kič simbola, pomaljaju se urbani primerci preživelih davljenika. Oni polako otvaraju suncobrane, skidaju katance sa zamrzivača i frižidera u pukoj nadi da će današnja crkavica biti nešto bolja od jučerašnje… Blud i sveopšta pornografija morala i novoizniklih „vrednosti” neizbežno dovode glavnog junaka, dvadesetšestogodišnjeg mladića, u misaoni, pa i životni ćorsokak. Bezizlaznost finansijske situacije, krah ozbiljne veze, hermetičnost života – pravi problemi – raspršuju se u magli, a mahniti i skriveni svet ovog skoro pa domaćeg a opet mondenskog letovališta postaje stvarnost. Roman Budva, bagra i blud se iz parodijske perspektive poigrava klišeima, i sa dečačkom iskrenošću oslikava jedva uhvatljive momente svakodnevnog života. Za Budvane, samoironične junake ove letnje sage, ništa nije onako kao što to izgleda hiljadama turista, a njihov jei spas je vrcavi humor koji tešku svakodnevicu pretvara u svojevrsni kaleidoskop primorskog života. „Delo živo, duhovito. Dobro komponovano. Jezik svakodnevan, pristupačan i krepak. Deluje autobiografski, ali je poglavito autofikcija.” Jovica Aćin

Opis "Vrteška - Nenad Teofilović" Od autora KLOPKE - književnog i filmskog hita!!! Intimna istorija jurodivog Griške, nazvanog Luda, izliva se iz Tobolska na uzavrelu stvarnost Sankt Peterburga, carskog grada na čijoj pozornici se filmskom brzinom smenjuju likovi. Carska porodica, volšebnici i proroci i nezaobilazni Raspućin, u rašomonskim pogledima pokušavaju da dočaraju krizu smisla na razmeđi vekova. Vrteška je sugestivna parabola o opterećujućom prošlosti i nesigurnoj budućnosti. Svaki junak vodi svoju malu bitku, pokušavajući da stvori sopstveni prostor sreće, integriteta i ostvarenosti. Nesumnjivo je da je ova knjiga, prožeta avanturističkim duhom i pikarskim partijama, univerzalna paradigma potrage za izbavljenjem i tajnom mudrošću skrivenom negde između neba i zemlje, na putu kojim otkrivamo tajnu i tajna otkriva nas. Povez knjige : tvrd Strana : 297 Format knjige : 14x19.5 cm Pismo : ćirilica

Opis "Sabrane priče (Bajac) - Vladislav Bajac" Pretvaranje događaja u doživljaj Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom, receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela, koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca. Čitalac njegovih sabranih priča prati, uslovno rečeno, „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine, ideje, karakterologije, rečenice i očuđenja. Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog, vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti, istorije, mita, insomnije, sazvežđa, atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine, vrtovi su ovog pisca... Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj, znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje... Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam, zaumnost, ekspresivnost, antropocentričnost i univerzalnost. To je, uz jedan (ultra)moderan jezik, osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje, kako se u čoveku izgrađuje, održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija...