Opis Pripovetke Grigorija Božovića doživele su, posle piščevog povratka medu "žive klasike", nekoliko antologijskih izbora. Ali evo i najnovijeg i najsvežijeg koji potpisuje mladi pesnik Milan Anđelković, rodom iz Zubinog Potoka, Božovićevog zavičaja. Ovaj izbor pokazuje da je Božovićev pripovedački svet prijemčiv i intrigantan i za moderni književni senzibilitet. Milisav Savić

Opis Mesto i vreme dešavanja radnje: Beograd 1993. Dve paralelne priče koje povezuje jedna žena – Lepa – tip Eve čije čari fasciniraju dva međusobno veoma različita junaka. Lepin ljubavnik Krle nema određeno zanimanje, ali vlada veštinom snalaženja u životu; on je švercer benzina i Don Žuan s velikim srcem. Drugi Lepin ljubavnik je Trif, uspešni naučnik koji se posle dvadeset godina vraća iz Amerike, razgrizen krivicom zbog smrti svoje žene Grace. Lepin energetski naboj treba da mu pomogne da se izvuče iz depresije i prihvati istinu o svom životu. U zanimljivoj paleti žena posebno mesto zauzima Quappi, vilinska hodočasnica ljubavi čiji dodir leči. Kada fascinacija lepotom prerasta u ljubav? Od čega to zavisi? Može li čovek u vreme istorijskih previranja odoleti zlu, sačuvati dušu? To su neka od pitanja ovog nesvakidašnjeg romana u kome se vesela ironija prepliće sa egzistencijalnom tragikom. Benzin je jedan od najboljih romana savremene srpske književnosti, prvi put objavljen 2000. godine. Dr Katarina Roringer Vešović

Opis KNJIGA VELIKOG MAJSTORA KRATKE FORME „Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti." Aleksandar Baljak „Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku." Slobodan Simić

Opis S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati... Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

Opis "Izdah iz staklenika - Robert Tili" Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2012. Robert Tili, pesnik po vokaciji, filozof po obrazovanju, roker i bluzer u duši, ispisao je bespoštednu autobiografiju, podignutu na univerzalni nivo, sa jasnim znakovima vremena, prostora, imenskog registra i toponima. Sve u surovo ispovednom tonu porodičnog haosa, kolapsa i raspadanja. U potpunom očišćenju od konkretnog promašenog života pedesetdvogodišnjaka, u državi poremećenih vrednosti, autor, bez kolebanja, najmanje štedi upravo uzvišeno grozno svoje prvo lice. Ovo je neprestani dijalog sa sopstvenom sudbinom, sa njenim ishodima i prividima. Tili pominje i preminule i žive, vrlo konkretno i personalno okruženje, iz sopstvene sadašnjosti, prošlosti, ali i iz krika i škrguta. U Izdahu iz staklenika smenjuju se dijagnoze i metafore, likovi i trikovi, košmari i neuroze, citat i blistavi poetski aforizam, beli i oštri stih, kao i tamna i veličanstvena bol ovovremenog bluza. Povez knjige : mek Strana : 468 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Vrteška - Nenad Teofilović" Od autora KLOPKE - književnog i filmskog hita!!! Intimna istorija jurodivog Griške, nazvanog Luda, izliva se iz Tobolska na uzavrelu stvarnost Sankt Peterburga, carskog grada na čijoj pozornici se filmskom brzinom smenjuju likovi. Carska porodica, volšebnici i proroci i nezaobilazni Raspućin, u rašomonskim pogledima pokušavaju da dočaraju krizu smisla na razmeđi vekova. Vrteška je sugestivna parabola o opterećujućom prošlosti i nesigurnoj budućnosti. Svaki junak vodi svoju malu bitku, pokušavajući da stvori sopstveni prostor sreće, integriteta i ostvarenosti. Nesumnjivo je da je ova knjiga, prožeta avanturističkim duhom i pikarskim partijama, univerzalna paradigma potrage za izbavljenjem i tajnom mudrošću skrivenom negde između neba i zemlje, na putu kojim otkrivamo tajnu i tajna otkriva nas. Povez knjige : tvrd Strana : 297 Format knjige : 14x19.5 cm Pismo : ćirilica

Opis Mirko Demić, posle višegodišnjeg priređivačkog rada na rukopisima i zaostavštini Stanislava Krakova, pred naše čitaoce donosi prvu knjigu njegovih putopisa u kojoj nas vodi po Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi. Putopisi obuhvataju tekstove koje je Krakov sastavlјao putujući po Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, objavlјivane u časopisu „Vreme” i brojnim drugim međuratnim dnevnim i nedelјnim novinama od 1924. do 1931. Proučavaoci ove rukopisne građe smeštaju je u sam vrh srpske putopisne proze, uz slična dela Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera. Kao samosvojan intelektualac širokog obrazovanja, Krakov u svojim tekstovima koristi raznovrsnu i po mnogo čemu unikatnu građu, na koju se može računati kao na značajan izvor književne i nacionalne istorije, te istorije umetnosti (u njima je obilјe informacija značajnih za arheologiju, arhitekturu, političke prilike). Ne očarava u ovim putopisima samo ono što autor vidi (a malo ko u svom veku vidi toliko) nego i ono kako vidi i predočava, uplićući literarne i mitološke reminiscencije, biografije značajnih lјudi, tradiciju i istoriju mesta kroz koja putuje. Krakovlјev opus pripada onoj velikoj grupi dela koja su sve do devedesetih godina prošlog veka, kao „emigrantska građa” bila smeštena po kutijama i ormarima Narodne biblioteke Srbije (u posebnoj kutiji, kao dragocenost, čuvan je i deo rukopisa Stanislava Krakova), sklonjena od očiju javnosti. Tek devedesetih godina se pristupilo bibliotečkoj obradi te građe i njenom spuštanju u knjižni fond, te ponovnom objavlјivanju njegovih dela (romana „Kroz buru” i „Krila” iz 1921, odnosno 1922. i knjige novela „Crveni Pjero i druge novele”). Dr Jasmina Ahmetagić

Opis "Budva, bagra i blud - Đuro Radosavović" Budva, rano jutro, osam sati. Sunce je već odavno izašlo i nema ni oblačka, a talasi, jedan po jedan, naviru kao glasnici dalekih mora i svoje putovanje završavaju utapajući se u peščane plaže. Poneka školjka ostaje kao svedok. Ovo je slika gotovo savršenog jutra i prizor sa predivne razglednice. Samo… Bagra, lokalni mangupi i belosvetski luzeri, pikavci, razbijene flaše i poneki iskorišćeni kondom razbijaju tu savršenu sliku belosvetske idile. Iza svetlucavih kulisa letovališta koje je, ni krivo ni dužno, postalo jedan od statusnih kič simbola, pomaljaju se urbani primerci preživelih davljenika. Oni polako otvaraju suncobrane, skidaju katance sa zamrzivača i frižidera u pukoj nadi da će današnja crkavica biti nešto bolja od jučerašnje… Blud i sveopšta pornografija morala i novoizniklih „vrednosti” neizbežno dovode glavnog junaka, dvadesetšestogodišnjeg mladića, u misaoni, pa i životni ćorsokak. Bezizlaznost finansijske situacije, krah ozbiljne veze, hermetičnost života – pravi problemi – raspršuju se u magli, a mahniti i skriveni svet ovog skoro pa domaćeg a opet mondenskog letovališta postaje stvarnost. Roman Budva, bagra i blud se iz parodijske perspektive poigrava klišeima, i sa dečačkom iskrenošću oslikava jedva uhvatljive momente svakodnevnog života. Za Budvane, samoironične junake ove letnje sage, ništa nije onako kao što to izgleda hiljadama turista, a njihov jei spas je vrcavi humor koji tešku svakodnevicu pretvara u svojevrsni kaleidoskop primorskog života. „Delo živo, duhovito. Dobro komponovano. Jezik svakodnevan, pristupačan i krepak. Deluje autobiografski, ali je poglavito autofikcija.” Jovica Aćin

Opis "Anđeli neće sići sa nebesa - Đorđe Lebović" Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.

Opis Veselin Gatalo rođen, školovao se i živi u Mostaru. Piše priče, romane, drame, eseje, kolumnista je mnogih uglednih časopisa, urednik i voditelj. Objavio je dela: Vrijeme mesinganih perli (pesme), Amore al primo Binocolo (pesme, Italija), Siesta, Fiesta, Orgasmo, Riposo (roman), Rambo, Drumski i Onaj treći (priče), Ja sam pas... i zovem se Salvatore, roman za djecu i odrasle, Geto (roman), Kmezovi narednici (pesme), Cafe Oxygen (roman), Vrijeme maslinastih pertli (pesme), Priče za nemirnuu noć, Polja čemerike (priča), Salika s uspomenom (roman), Princeza od zida (roman), Drame, Ženska strana svijeta... Dobitnik je više značajnih nagrada iz oblasti literature. Njegove drame se izvode na mnogim scenama u regionu. Dela su mu prevedena na više stranih jezika. Mark Tven je jednom napisao: „Što bolje upoznajem ljude, to više volim pse”. Roman koji je pred vama se može svesti na ovu duhovitu opasku čuvenog pisca, međutim, distopijska verzija balkanskog društva zatvorenog iza visokih neprobojnih zidina u dalekoj budućnosti gdje se odlaže ljudski šljam iz cijelog svijeta, nažalost,ni malo nije. U cijelom tom haosu i„koktelu” ostataka naroda i novih robijaša, raste cvijet I prkosi. Momak koji je tu rođen, uprkos svakoj logici, simbolično, filmski i poetski,jedinog pravog prijatelja nalazi u psu. Pred vama je avantura, akcija, borba, nadljudski napori, epska hrabrost i pre svega bezuslovna ljubav kakvu samo pas može da pruži. Ovaj se roman čita u jednom dahu, a bez daha i ostavlja pokrećući lavine emocija, i vjerujem da mu je pravo mjesto na filmskom platnu. Petar Strugar, glumac

Opis Zemlja apsurda – Srbija, zar ne? Kao retko ko u nas Rade Jovanović jasno misli i uverljivo kazuje satirični aforizam. To su žive reakcije na svet koji je okrenut naopačke. Dramatična i tragična društvena previranja, važni i neočekivani događaji i prelomna zbivanja, praćena su uzavrelim reakcijama satiričara…U Jovanovićevoj satiri prepliću sednevni događaji i istorijska zbrka kao deo apsurdne drame, kao kasapski vodvilj. Autor prati bezobzirnu vlast, na jednoj, i nevolje, patnje i muke podanika, na drugoj strani – prepoznajući poremećaje u skali vrednosti i u suštini odnosa suprotstavljenih grupacija kao svetova sa različitim uporištem.

Opis Karantinija je balkanska pogranična oblast, sa karantinskom kontrolom na graničnim prelazima, između istočnog i zapadnog carstva. Autor prati sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini. „U drugom delu svoje romansirane istorijske hronike Dragić Ilić je, našavši skladno kompoziciono rešenje, faktografski oživljeno kazivanje o ljudima i događajima zahvaćenim tragičnim kolopletom istorije minulog veka organizovao iz dva zasebna ugla; iz perspektiva dva ženska dnevnika. U te je pronađene rukopise upisano slikovito svedočanstvo o slomu i golgoti Velikog rata, kao i o dramama i ideološko-političkim izazovima i maglama jugoslovenskih društava i država. Bliskost događajima i ton neposrednog kazivanja, kao i slikovitost u dijaloško-narativnom predstavljanju i znatna saznajna usmerenost na razumevanje nacionalne istorije, karaktera i mentaliteta, uz isticanje odabranih primera, podarile su ovoj knjizi odlike istorijske čitanke i moralnog poučnika. Ističući, pri tom, nauk o „večnoj promenljivosti sudbine“ i seobama kao istorijskoj stalnosti. Krcata istorijskim sadržajima koliko i ličnim iskustvima i uvidima, ova se knjiga obraća čitaocima voljnim i spremnim da se suoče sa bolnim i polemičkim saznanjima o nacionalnoj sudbini. Stečenim u uverenju da se, prodenuta kroz ličnu priču, ona može potpunije doživeti i svestranije razumeti.” Mileta Aćimović Ivkov O AUTORU: Prota Dragić Ilić, negdašnji katiheta kruševačke Gimnazije, rođen je 1969. godine u Prokuplju, u svešteničkoj kući. Završio je Bogosloviju Svetoga Save i Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Služi pri Sabornoj crkvi Svetoga Đorđa u Kruševcu. Jedan je od osnivača časopisa studenata Bogoslovskog fakulteta Logos, u kome je objavio svoje prve radove. Autor je knjiga: troknjižje Poslušanja, 1997, 2001, 2006, Mojsinjski meandri, 2000, Tople suze na putu za Jerusalim, 2002, Ptice iz Naisa, 2005, Maurianus, 2005, Jesenje klupko, 2007, Manastiri s pogledom na Kruševac, 2007, Zaboravljeno putovanje kir Sretena Dinića, 2008, Iz istorije Crkve Svetog arhangela u Velikom Šiljegovcu, 2009, Iz istorije Crkve Svete Petke u Majdevu, 2010, Kucanje, 2013, Lazarički protokoli, 2013, Let u Svetu Zemlju, 2013, Zaboravljeni prota Milun J. Stojadinović (1864–1941), 2014, Dobrica Ćosić i jedan sveštenik iz Velikog Šiljegovca, 2014, Pobedonosci, 2016, Zemlja s nadimkom, 2016, Tople suze na putu za Jerusalim; drugo, dopunjeno izdanje, 2017, Na pola puta, 2018.

Opis "Burleska gospodina Peruna Boga groma - Rastko Petrović" Rastko Petrović napisao je jedan od najneobičnijih romana srpske avangardne književnosti. „Burlesku” je žanrovski teško definisati jer se u njoj smenjuju elementi mitova, bajki, predanja, epskih pesama, žitija, apokrifa, biografske i autobiografske proze pa sve do konstruktivističke poezije. Kada se roman pojavio, početkom XX veka, podelio je čitalačku javnost tadašnje Jugoslavije. Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali negativnim kritikama, a sa druge strane, Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana „pune rasta, pokreta, plođenja, znoja, igre, patnje želje i smeha. Perunov raj je mesto neke apsolutne animalne veselosti i duše napaćenih se ne primaju „da bi u raju ostalo veselo”, dok je Stanislav Vinaver naglašavao da je Rastkov roman genijalan i navodi da je „sav Beograd kupovao knjigu da se smeju i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika”. Između ostalog, u Rastkovom svetu mešaju se Van Gog i Stari Sloveni, jer, šta ima prirodnije od toga?

Opis "Aleksandrov veliki - Mirjam Đurđević" Dugo očekivano delo Mirjam Đurđević najnoviji je dokaz da žensko pismo već duže vreme drži dominat kako kod nas tako i u svetu. Ovaj svojevrsni erotski satirikon ili satirični erotikon može se eventualno uporediti sa bockavo-indiskretnim perom kakvog se nikada nije stideo Kurcio Malaparte, a gnušao trendu kreiranom kičerskom kičicom. Umesto izmanikiranog prsta u oko, autorka se nije libila da potpunu slobodu prepusti povremeno i celoj šaci. Ovo atipično koketiranje dekameronskog narativa sa somnambulnim zanosom Šeherezade raskriliće vam mnoge srpske tabue zapečaćene pod TOP SECRET, i odgonetnuti kome najbolje pristaju škrge.

Opis "Međustanica Lisabon - Dušan Savić" U siromašnoj hercegovačkoj porodici Todora Gordića, 1930. godine, rađa se deveto dete koje dobija ime Milan. Dečak odrasta bez majke, uz oca i ostalu braću. Od najranijih dana po svemu odskače od svojih vršnjaka. Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, njegovu visprenost uočava bogati trgovac, Jozef Miler, i uz očev blagoslov odvodi ga sa sobom u Švajcarsku. Dečak dobija novi identitet, nemačko ime, Mihael Miler, i tamo nastavlja školovanje. Ubrzo, jedno za drugim, umiru njegovi usvojitelji i testamentom mu ostavljaju prilično bogatstvo. Na jednom naučnom skupu, Amerikanci mu nude izvanredne uslove za dalji istraživački rad i on se preseljava u Njujork, gde upoznaje naučnicu En Baruh koja će mu iz korena promeniti život. Ipak, i pored postojeće idile, Mihael neočekivano odlučuje da se vrati na ognjište, ne sluteći plamene jezike nove tragedije. Kao i u svojim prethodnim knjigama, Dušan Savić i u najnovijem romanu Međustanica Lisabon nastavlja da se bavi dramatičim sudbinama, emotivnim notama, htenjima, bliskošću i razočaranjima... Izmaštane i oživljene likove oslikava u pojedinim istorijskim periodima, gde samo okvirno zahvata tragična vremena ratova, a o zločinu govori bez direktne osude. Savić je jezgro događanja ovog romana, nimalo slučajno, smestio u Bosnu i Hercegovinu, po njemu neiscrpnom polju umetničkog nadahnuća, ali i u Ameriku i centralnu Evropu... U književnosti nema garancija, kao ni u životu – tako je svaki pojedini slučaj jedinstven, koliko i literarno uverljiv. Zlo je ciklično i upravo je život taj koji se pobrine da nikad ne dobijemo sve odgovore. Dovodi nas na raskršća iznenadnih odluka, bez znakova, gde po instinktu sami biramo smer, nesigurni u neizvesnost pravog izbora.

Opis "Lanac slobode - Zoran Ćirić" Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije. Podeljen na administrativne zone i premrežen zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem, Nišvil postaje nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog Federalnog Ureda, kao i novouspostavljene Unionističke vlade Srbije. U zastrašujućoj postapokaliptičnoj atmosferi, grad je ispresecan električnim žičanim ogradama, njegovim ulicama šetaju vojnici i plaćenici iz celog sveta, mnogi od njih su na drogama, i sami zahvaćeni sveopštim haosom u kojem vladaju užasavajuća otupelost i sivilo. Teška se senka straha nadvila nad gradom: ubijen je Sotir, potajni gospodar nove prestonice. Ko će vladati Nišvilom nakon njegove smrti? Sve grupe u gradu spremne su za rat: Federalci i Mondisti; Urgovci i Amosi; Administracija i Federalni Ured... a i „Vitezovi” su nestrpljivi da saznaju ko im je novi vođa. Jedan događaj uteruje strah u kosti svim glavešinama: vratio se Jordan, Sotirov najbliži prijatelj. Obojica su bili pripadnici Tajne policije nekadašnje države. Ratovali su zajedno, „čuvali red” i pre i posle rata. Ali niko ne zna za njihov zavet da će osvetiti jedan drugog ako neko od njih dvojice nastrada od tuđe ruke.

Opis "Šarmiranje bola - Marko Veljković" Kada jedne večeri mala grupa navijača uđe u lokalni bar da proslavi pobedu svog tima, njihov vođa Darko ugledaće Noru i poželeće da je osvoji. Ubrzo shvata da to neće biti samo još jedna prolazna avantura, ali bi ipak želeo sve i odmah. Iako pojava namrgođene Eme Darku na prvu loptu kvari planove, on se ne predaje lako – upoznaće Emu sa svojim najboljim drugom, Ferveksom. Kada novoformirano društvance krene na izlet, neke će tajne isplivati na površ¡inu i pretiti da ugroze mlade živote. Ovo je priča o mladim ljudima, koji će morati da se uhvate u koštac s ozbiljnim problemima, gubicima i bolima, ali i da su iskrenost, ljubav i prijateljstvo najbolji saveznici u toj avanturi zvanoj odrastanje. „Šarmiranje bola je više nego prijatno iznenađenje za mene. Iako realistična, priča poseduje i magične delove koji su vešto utkani u roman. Mnogi pisci na loš način podrede svoju priču likovima, ideji ili nepotrebnim jezičkim vratolomijama – ovde to nije slučaj. Siguran sam da će vas Marko Veljković šarmirati ovom vešto ispričanom pričom.“ – Miloš Petković, pisac (Laguna, Pčelica, Fantazija)

Opis "Granična stanja - Igor Marojević" Knjiga "Granična stanja", autora Igora Marojevića, predstavlja značajno i bogato delo koje se ističe svojom kompaktnošću i polivalentnošću. Kroz ovu knjigu, Marojević istražuje različite teme i motive, dovodeći čitaoce pred dramatične, hiperrealne slike koje oslikavaju granične aspekte medicinskih stanja, geografskih granica, ali i savremenog sveta ispunjenog brzinom, stresom i izazovima. Naslov "Granična stanja" ima dvostruko značenje koje reflektuje dve dimenzije. Prva dimenzija se bavi medicinskim graničnim stanjima i geografskim granicama, dok druga dimenzija ukazuje na sučeljavanje sa negativnim trendovima i stresom savremenog sveta. Kroz protagoniste kao što su pisci, slikari, novinari i drugi, Marojević istražuje njihovu borbu za očuvanje lične stabilnosti, ljubavi, prijateljstva i porodičnog sklada, uprkos haosu i tragedijama koji okružuju svakodnevicu. Knjiga sadrži pet novela koje donose različite nijanse života i izazova sa kojima se junaci suočavaju. Stil pisanja obuhvata cinizam, ironiju, farsu i lakrdiju kako bi se izrazila dublja dimenzija komičnosti i suočavanja sa stvarnošću. Marojević prepoznaje "Klaster B" likove, osobe koje se izdvajaju po nedostatku empatije i izopačenim moralnim shvatanjima, koristeći ih kao likove koji se suočavaju sa različitim izazovima i dilemama. "Granična stanja" pružaju dubok uvid u ljudske karaktere i njihove borbe u svetu ispunjenom kontrastima. Ova knjiga je delo koje će čitaoce naterati da razmišljaju o stvarima koje definišu ljudsko iskustvo i suočavanje sa graničnim aspektima života. Povez knjige : mek Strana : 184 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Iskušenje - Borivoj Rašuo" U misaonoj sintezi poetske misije i suštinskih životnih načela, Borivoj Rašuo, polazeći od prividno poznate, okoštale jezičke tvorevine, u najuspelijim pesmama ove zbirke uspeva da je detronizuje, preispita iznutra, čuvajući njen melodijski čar i značenjsko tajanstvo, koje isijava iz svedenog broja motiva i precizno građene pesničke slike. Uzajamnost i saglasje jezika javljaju se kao romor sveta, titraj vaseljene, kao tajanstveni govor iz predela čudesne harmonije i dozivanja Prapočela. Povez knjige : tvrd Strana : 126 Format knjige : 18 cm Pismo : ćirilica

Opis "Kapetan Vizin - Radivoje Bojičić" Kapetan Ivo Vizin je poznata istorijska ličnost - pomorac iz Boke Kotorske. Oplovio je svet odmah posle Magelana. S vizinom oko sveta putuje i naš duh, lepota jezika i načina mišljenja. Putovanje kapetana Vizina čini osnovu ovog romana, u kojem isac, s mnogo svežeg humoa i plemenite duhovitosti, prikazuje veliki svet i nas u njemu. Povez knjige : mek Strana : 174 Format knjige : 17 cm Pismo : ćirilica

Opis "Tuđi život - Milan Jovanović" Roman koji maestralno osvetljava XV vek – period naše istorije o kojem se danas malo zna. Četiri decenije nakon što je Srbija pala pod tursku vlast, u Smederevskom sandžaku odvijaju se neobični i intrigantni događaji kako među srpskim življem, tako i među malobrojnijim Turcima. Damnjanovići, stara vlastelinska porodica, morala je da osvajačima prepusti grad Borač i preseli se u svoj letnjikovac. U neposrednoj blizini ovih lokaliteta nalazi se Preobraženski skit, gde bratija umnožava bogoslužbene knjige. Po izuzetnom talentu i predanosti izdvaja se mladi monah Serafim. Jedne olujne večeri na vratima njegove kelije neočekivano se pojavljuje Seda, slobodoumna sestra boračkog dizdara, i moli ga da joj pomogne da izbegne udaju na koju je voljeni brat primorava. Iako svestan opasnosti u koju se upušta, Serafim popušta pred njenim molbama i sa Sedom kuje smeo plan koji podrazumeva drsku podvalu i zamenu neveste. U ovu opasnu igru oni će uvući čergarsku družinu, ali i Damnjanoviće i potomke Brankovića, koji stoluju na ugarskoj teritoriji u tvrđavi Kupinik. Posledice ovih naizgled romantičnih igrarija za neke od učesnika biće kobne. Istovremeno, grupa turskih prvaka kuje zaveru da na mesto prvog čoveka nahije dovede mladog i ambicioznog boračkog dizdara i Sedinog brata.

Opis "Jazavac pred sudom i izabrane pripovetke - Petar Kočić" Ovo svoje najpoznatije delo Petar Kočić je, prema svedočenju svog prijatelja Sime Erakovića, napisao za jednu noć. „Bio je vedar. Uhvatio je Erakovića za ruku, smešeći se. 'Za noć sam napisao, za jednu noć!' A posle dužeg uzdaha, rekao je: 'To je priča o Davidu Štrpcu što tuži prokletog jazavca u onom našem nesretnom kraju'“, piše M. Selimović o nastanku ovog Kočićevog dela. „Agrarne i druge nevolje bosanskog seljaka, lukava, pritunjena, ali nesalomljiva i buntovna, sve je to našlo silna izraza u ovoj izvrsnoj satiri. Tip seljaka izveden je sa veoma mnogo tačnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko satire, gorke i osvetničke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire političke i socijalne književnosti“, bio je utisak poznatog književnog kritičara Jovana Skerlića.