Opis Zemlja apsurda – Srbija, zar ne? Kao retko ko u nas Rade Jovanović jasno misli i uverljivo kazuje satirični aforizam. To su žive reakcije na svet koji je okrenut naopačke. Dramatična i tragična društvena previranja, važni i neočekivani događaji i prelomna zbivanja, praćena su uzavrelim reakcijama satiričara…U Jovanovićevoj satiri prepliću sednevni događaji i istorijska zbrka kao deo apsurdne drame, kao kasapski vodvilj. Autor prati bezobzirnu vlast, na jednoj, i nevolje, patnje i muke podanika, na drugoj strani – prepoznajući poremećaje u skali vrednosti i u suštini odnosa suprotstavljenih grupacija kao svetova sa različitim uporištem.

Opis Karantinija je balkanska pogranična oblast, sa karantinskom kontrolom na graničnim prelazima, između istočnog i zapadnog carstva. Autor prati sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini. „U drugom delu svoje romansirane istorijske hronike Dragić Ilić je, našavši skladno kompoziciono rešenje, faktografski oživljeno kazivanje o ljudima i događajima zahvaćenim tragičnim kolopletom istorije minulog veka organizovao iz dva zasebna ugla; iz perspektiva dva ženska dnevnika. U te je pronađene rukopise upisano slikovito svedočanstvo o slomu i golgoti Velikog rata, kao i o dramama i ideološko-političkim izazovima i maglama jugoslovenskih društava i država. Bliskost događajima i ton neposrednog kazivanja, kao i slikovitost u dijaloško-narativnom predstavljanju i znatna saznajna usmerenost na razumevanje nacionalne istorije, karaktera i mentaliteta, uz isticanje odabranih primera, podarile su ovoj knjizi odlike istorijske čitanke i moralnog poučnika. Ističući, pri tom, nauk o „večnoj promenljivosti sudbine“ i seobama kao istorijskoj stalnosti. Krcata istorijskim sadržajima koliko i ličnim iskustvima i uvidima, ova se knjiga obraća čitaocima voljnim i spremnim da se suoče sa bolnim i polemičkim saznanjima o nacionalnoj sudbini. Stečenim u uverenju da se, prodenuta kroz ličnu priču, ona može potpunije doživeti i svestranije razumeti.” Mileta Aćimović Ivkov O AUTORU: Prota Dragić Ilić, negdašnji katiheta kruševačke Gimnazije, rođen je 1969. godine u Prokuplju, u svešteničkoj kući. Završio je Bogosloviju Svetoga Save i Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Služi pri Sabornoj crkvi Svetoga Đorđa u Kruševcu. Jedan je od osnivača časopisa studenata Bogoslovskog fakulteta Logos, u kome je objavio svoje prve radove. Autor je knjiga: troknjižje Poslušanja, 1997, 2001, 2006, Mojsinjski meandri, 2000, Tople suze na putu za Jerusalim, 2002, Ptice iz Naisa, 2005, Maurianus, 2005, Jesenje klupko, 2007, Manastiri s pogledom na Kruševac, 2007, Zaboravljeno putovanje kir Sretena Dinića, 2008, Iz istorije Crkve Svetog arhangela u Velikom Šiljegovcu, 2009, Iz istorije Crkve Svete Petke u Majdevu, 2010, Kucanje, 2013, Lazarički protokoli, 2013, Let u Svetu Zemlju, 2013, Zaboravljeni prota Milun J. Stojadinović (1864–1941), 2014, Dobrica Ćosić i jedan sveštenik iz Velikog Šiljegovca, 2014, Pobedonosci, 2016, Zemlja s nadimkom, 2016, Tople suze na putu za Jerusalim; drugo, dopunjeno izdanje, 2017, Na pola puta, 2018.

Opis "Kapetan Vizin - Radivoje Bojičić" Kapetan Ivo Vizin je poznata istorijska ličnost - pomorac iz Boke Kotorske. Oplovio je svet odmah posle Magelana. S vizinom oko sveta putuje i naš duh, lepota jezika i načina mišljenja. Putovanje kapetana Vizina čini osnovu ovog romana, u kojem isac, s mnogo svežeg humoa i plemenite duhovitosti, prikazuje veliki svet i nas u njemu. Povez knjige : mek Strana : 174 Format knjige : 17 cm Pismo : ćirilica

Opis „VIKILIKS PROZA“ O NAJNOVIJIM RATOVIMA „Ukupan skor svakog rata izražava se 0 : 0. Pobednicima pripada velika nula. Poraženima ona manja. One dve tačke između tih nula – moje su slepe oči!“ – podrazumeva neko od brojnih narativnih lica ove knjige, zamišljene kao savremeni pandan Krležinog Hrvatskog boga Marsa, koji u konkretnom slučaju obrađuje na različite načine stvarnost nedavnog rata u Hrvatskoj i predstavlja deo zamišenog autorovog petoknjižja o sudbini Srba iz Hrvatske, od kojih su do sad štampana tri (Molski akordi, Trezvenjaci na pijanoj lađi i Po(v)ratnički rekvijem). Parodična i burleskna, ova proza donosi antimilarizam bez tendencije, baca novo svetlo na rivastvo Komšilije i Susjedstana, priča o o Zaumlju i Zaumljanima, kao posledicama i žrtvama megalomanije svake vrste. Istovremeno, u ovoj knjizi traje i stalan dijalog sa antiratnom literaturom, kako našom tako i svetskom. Sresćemo istorijske ličnosti, antiratni pisci (poput Hašeka i Birsa), ali i njihove junaci ( Švejka, jednogodišnjeg dobrovoljca Mareka, ili poručnika Jugovića). Nastavlja se dijalog sa Krležinom literaturom, započet u Demićevom romanu Trezvenjaci na pijanoj lađi. Knjigu Ataka na Itaku sačinjavaju pet dužih pripovedaka (Ataka na Itaku, (B)rat naš nasušni, Presretnute depeše Ambrozija Hapsanž-Birsa, Švejk na odsustvu, Susjedstabsko-komšilijski gambit ) uokvirenih prološkom i epiloškom pričom. Naslovna pripovetka Ataka na Itaku koja opisuje „junaštva“ legendarnog mitskog junaka Odiseja, iz usta dva sporedna junaka Odiseje – svirača Femija i psa Argusa. Njihova priča se razlikuje od one zvanične, nalikujući na istoriju autodestrukcije, što svaki rat svojoj suštini i jeste. Pripovetke knjige „Ataka na Itaku“ iako tematizuju poslednje ratove u našem okruženju, govore suvereno i o bivšim i budućim ratovima, bilo gde da se vode. U podnaslovu su označene Špenglerovom sintagmom, kao – „komedije burleskne besmislenosti“, nagoveštavajući neobične zgode i neočekivane obrte, one ustavri nagoveštavaju štošta od onoga što se odvija iznad i ispod onoga što je ratna pojavnost.

Opis Aleksandar Baljak je, nesumnjivo, najveći živi srpski aforističar, a knjiga Rat je prvi počeo, nakon sedmogodišnje ćutnje, ono žižno mesto na kome se pretresaju, uhovito, uverljivo i, nadasve, neproverljivo, relevantna pitanja srpske stvarnosti s početka dvadeset i prvog veka. Šireći polje aforističarske predmetnosti, on u ovoj knjizi pokazuje kako nisu samo politika i politički život, kao se često misli, najvažniji predmet aforističarske opservacije u srpskoj satiri. Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti. Žarko Trebješanin Satirična misao Aleksandra Baljaka i danas ima neku vrstu posebne uloge. Ona je minijaturna škola uspravnosti, lucidnog nepristajanja na niskosti, na trivijalne podvale, na ćiftinsku filozofiju. Miroslav Egerić Aleksandar Baljak, majstor i mag modernog aforizma, čini ovom književnom formom više nego mnogi drugi studijama, esejima i sociološkim raspravama. Naprosto pogađa u središte problema, mentaliteta, bića, istine, pitanjem odgovara a odgovorom pita. Ljiljana Šop Po Baljaku, aforizam, taj „dribling duha na malom prostoru” nema za svrhu uveseljavanje već problematizovanje. Igra je tu da označi nadmoć slobodnog duha koji se smeje tek ako misli. Neozbiljnosti i diletantizmu kao ključnim kategorijama u kulturi i društvu Baljak suprotstavlja ozbiljnost i filigrantski precizan rad. Predrag Marković Bojim se da nisam daleko od nalaženja nečeg aristofanskog u Aleksandru Baljaku. Možda ću se zadovoljiti manjim, pa zaključiti da je Baljak danas najduhovitiji u Srbiji. Svetlana Slapšak Među aforističarima Aleksandar Baljak skoro da ima kultno mesto. Njegovi aforizmi su pamćeni sa književnih večeri, prepričavani iz druge ruke, isecani iz novina… Milovan Vitezović

Opis "Dugmar - Vesna Aleksić" Đurđevdan 2001. god. zatiče novinarku Galu u avionu, u noćnom, neprijatnom letu kroz nepogodu nad Alpima. Tu započinje i pozadinsko putovanje obeleženo šengenskom vizom, `Milosrdnim anđelom`, aždajom i kopljem, starinskim mapama i vozovima, vetruškama i dugmićima iz male, pozamanterijske radnje... Na tom putovanju, vreme je igračka koja se kotrlja po svojim pravilima, da bi se konačno zaustavila u danu Svetog Đorđa, daleke 1968. godine... I tek u gradu Male sirene, koji je prostorno odredište njenog puta, Gala će saznati zašto se uopšte obrela tu?! `Dugmar` na složen i moderan način pripoveda o pojedinačnoj ljudskoj sudbini i traganju za sopstvenim identitetom. Povez knjige : mek Strana : 194 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2013 Knjiga izabranih aforizama Radeta Jovanovića » Samo da izdrži slamka« je nesumnjivo najkvalitetnija knjiga aforizama koju bilo ko može da objavi, jer se u njoj nalaze probrani i selektovani baš najbolji aforizmi velikog majstora aforistike, iz svih do sada objavljenih njegovih knjiga satiričnih aforizama. Tu su aforizmi iz » San je da sve ovo sanjamo«, iz » Srbije na isteku«, » Kuće smeća« i poslednje » Kratko i kasno«. Tako skupljeni i na jednom mestu, aforizmi Radeta Jovanovića ubedljivo svedoče o tome zašto je baš on u samom vrhu aforistike srpskog govornog područja. Ima kritičara i autora koji Radeta Jovanovića smatraju najboljim srpskim aforističarem, koji u društvu sa Baljkom,Simićem i Čotrićem predstavlja upravo sam vrh u toj književnoj formi.

Opis Nikolić je kritičan, moralan i hrabar autor, koji oštro reaguje na devijacije, apsurde i paradokse zajednice. U stanju je da pogodi u srž, u centar mete društvenog, političkog, pa i ličnog problema. Naprosto, nema milosti prema gluposti. A poseduje neki hladni mir hirurga koji tačno zna gde, kako i zašto seći, pa to i radi, oštro i precizno. Bez obzira na svu težinu i bol koji možda izaziva, naš satirični hirurg nam zaista želi dobro. Pri tom, ne kalkuliše, ne popušta i ne propušta da prozove i pozove, da progovori jezikom obespravljenih sa margine, jezikom besa i jeda poniženih i uvređenih." Slobodan Simić

Opis RIZNICA EROTSKIH AFORIZAMA „O oslobodilačkoj energiji erotike i humora, i u njihovim posebnim vidovima i u njihovom sadejstvu, pisali su filozofi i kritičari i širom sveta, i kod nas. Pomenimo ovde samo nekoliko velikana naše kulture – Vuka Karadžića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića… Sa senzibilitetom modernog intelektualca i pisca, Rade Jovanović je iznedrio još jednu vrednu knjigu posvećenu erotici iz humorističke perspektive. Reč je o sažetim ili razuđenim, višeslojnim metaforama, od kojih niz ulazi u riznicu duhovitih iskaza, u širokom rasponu od visprenih ležernih pošalica do umnih socio-psiholoških opaski." Vitomir Teofilović

Opis O HIPOKRIZIJI NAŠEG SVETA Raša Papeš, kao retko ko u našoj satiričnoj misli, izvrgao je ruglu i podsmehu – duhovito i pronicljivo – glupost i hipokriziju sveta koji je oboleo od oholosti i zaborava. Ratko Božović.

Opis „Милан Симић је одличан познавалац наших људи и наших нарави. Не само да добро познаје психологију свог народа, него има и знања и смелости да укаже на изразите мане у националном карактеру Срба и да их изложи разорном, али и лековитом подсмеху. На удару његове сатире нашле су се особине као што су : митоманија, агресивност, подаништво, превртљивост, поткупљивост, склоност хипокризији, склоност ка рационализацији, аутодеструктивност… „ Жарко Требјешанин

Opis "Mulen ruža - Radivoje Bojičić" Istorijski roman u savremenoj drami. Kazivanje o prijateljstvu između kralja Milana Obrenovića i slikara Anri de Tuluz Lotreka i njihovoj ljubavi prema Evropi, Parizu, slikarstvu, Mulen Ružu... U romanu se pojavljuju; Njegovo veličanstvo, kralj Milan Obrenović i Milan, knez od Takova, Anri de Tuluz Lotrek, kraljica Natlija.... Povez knjige : mek Strana : 176 Format knjige : 21 cm Pismo : ćirilica

Opis "Vilina knjiga - Simo Matavulj" Svetske bajke koje je 1894. godine sabrao Simo Matavulj. Povez knjige : mek Strana : 124 Format knjige : 17 cm Pismo : ćirilica

Opis Crne priče srpske svakodnevice Posmatrano u svetlu srpske satire, Raša Papeš gotovo da nema pandana u dosadašnjoj produkciji. Nov, prepoznatljiv stil, koji je već godinama uzor mnogim autorima, nezabeležena veština sa rečima i asocijacijama, maestralne igre sa smislom, povremeno gotovo poetska rešenja a sve u granicama žanra, angažovanost sa merom i širim kontekstom, zaista najraskošniji talenat koji je srpska satirična književnost imala zadnjih dvadeset godina.