Opis Mesto i vreme dešavanja radnje: Beograd 1993. Dve paralelne priče koje povezuje jedna žena – Lepa – tip Eve čije čari fasciniraju dva međusobno veoma različita junaka. Lepin ljubavnik Krle nema određeno zanimanje, ali vlada veštinom snalaženja u životu; on je švercer benzina i Don Žuan s velikim srcem. Drugi Lepin ljubavnik je Trif, uspešni naučnik koji se posle dvadeset godina vraća iz Amerike, razgrizen krivicom zbog smrti svoje žene Grace. Lepin energetski naboj treba da mu pomogne da se izvuče iz depresije i prihvati istinu o svom životu. U zanimljivoj paleti žena posebno mesto zauzima Quappi, vilinska hodočasnica ljubavi čiji dodir leči. Kada fascinacija lepotom prerasta u ljubav? Od čega to zavisi? Može li čovek u vreme istorijskih previranja odoleti zlu, sačuvati dušu? To su neka od pitanja ovog nesvakidašnjeg romana u kome se vesela ironija prepliće sa egzistencijalnom tragikom. Benzin je jedan od najboljih romana savremene srpske književnosti, prvi put objavljen 2000. godine. Dr Katarina Roringer Vešović

Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati... Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

Opis "Burleska gospodina Peruna Boga groma - Rastko Petrović" Rastko Petrović napisao je jedan od najneobičnijih romana srpske avangardne književnosti. „Burlesku” je žanrovski teško definisati jer se u njoj smenjuju elementi mitova, bajki, predanja, epskih pesama, žitija, apokrifa, biografske i autobiografske proze pa sve do konstruktivističke poezije. Kada se roman pojavio, početkom XX veka, podelio je čitalačku javnost tadašnje Jugoslavije. Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali negativnim kritikama, a sa druge strane, Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana „pune rasta, pokreta, plođenja, znoja, igre, patnje želje i smeha. Perunov raj je mesto neke apsolutne animalne veselosti i duše napaćenih se ne primaju „da bi u raju ostalo veselo”, dok je Stanislav Vinaver naglašavao da je Rastkov roman genijalan i navodi da je „sav Beograd kupovao knjigu da se smeju i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika”. Između ostalog, u Rastkovom svetu mešaju se Van Gog i Stari Sloveni, jer, šta ima prirodnije od toga?

Opis "Međustanica Lisabon - Dušan Savić" U siromašnoj hercegovačkoj porodici Todora Gordića, 1930. godine, rađa se deveto dete koje dobija ime Milan. Dečak odrasta bez majke, uz oca i ostalu braću. Od najranijih dana po svemu odskače od svojih vršnjaka. Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, njegovu visprenost uočava bogati trgovac, Jozef Miler, i uz očev blagoslov odvodi ga sa sobom u Švajcarsku. Dečak dobija novi identitet, nemačko ime, Mihael Miler, i tamo nastavlja školovanje. Ubrzo, jedno za drugim, umiru njegovi usvojitelji i testamentom mu ostavljaju prilično bogatstvo. Na jednom naučnom skupu, Amerikanci mu nude izvanredne uslove za dalji istraživački rad i on se preseljava u Njujork, gde upoznaje naučnicu En Baruh koja će mu iz korena promeniti život. Ipak, i pored postojeće idile, Mihael neočekivano odlučuje da se vrati na ognjište, ne sluteći plamene jezike nove tragedije. Kao i u svojim prethodnim knjigama, Dušan Savić i u najnovijem romanu Međustanica Lisabon nastavlja da se bavi dramatičim sudbinama, emotivnim notama, htenjima, bliskošću i razočaranjima... Izmaštane i oživljene likove oslikava u pojedinim istorijskim periodima, gde samo okvirno zahvata tragična vremena ratova, a o zločinu govori bez direktne osude. Savić je jezgro događanja ovog romana, nimalo slučajno, smestio u Bosnu i Hercegovinu, po njemu neiscrpnom polju umetničkog nadahnuća, ali i u Ameriku i centralnu Evropu... U književnosti nema garancija, kao ni u životu – tako je svaki pojedini slučaj jedinstven, koliko i literarno uverljiv. Zlo je ciklično i upravo je život taj koji se pobrine da nikad ne dobijemo sve odgovore. Dovodi nas na raskršća iznenadnih odluka, bez znakova, gde po instinktu sami biramo smer, nesigurni u neizvesnost pravog izbora.

Opis "Šarmiranje bola - Marko Veljković" Kada jedne večeri mala grupa navijača uđe u lokalni bar da proslavi pobedu svog tima, njihov vođa Darko ugledaće Noru i poželeće da je osvoji. Ubrzo shvata da to neće biti samo još jedna prolazna avantura, ali bi ipak želeo sve i odmah. Iako pojava namrgođene Eme Darku na prvu loptu kvari planove, on se ne predaje lako – upoznaće Emu sa svojim najboljim drugom, Ferveksom. Kada novoformirano društvance krene na izlet, neke će tajne isplivati na površ¡inu i pretiti da ugroze mlade živote. Ovo je priča o mladim ljudima, koji će morati da se uhvate u koštac s ozbiljnim problemima, gubicima i bolima, ali i da su iskrenost, ljubav i prijateljstvo najbolji saveznici u toj avanturi zvanoj odrastanje. „Šarmiranje bola je više nego prijatno iznenađenje za mene. Iako realistična, priča poseduje i magične delove koji su vešto utkani u roman. Mnogi pisci na loš način podrede svoju priču likovima, ideji ili nepotrebnim jezičkim vratolomijama – ovde to nije slučaj. Siguran sam da će vas Marko Veljković šarmirati ovom vešto ispričanom pričom.“ – Miloš Petković, pisac (Laguna, Pčelica, Fantazija)

Opis "Granična stanja - Igor Marojević" Knjiga "Granična stanja", autora Igora Marojevića, predstavlja značajno i bogato delo koje se ističe svojom kompaktnošću i polivalentnošću. Kroz ovu knjigu, Marojević istražuje različite teme i motive, dovodeći čitaoce pred dramatične, hiperrealne slike koje oslikavaju granične aspekte medicinskih stanja, geografskih granica, ali i savremenog sveta ispunjenog brzinom, stresom i izazovima. Naslov "Granična stanja" ima dvostruko značenje koje reflektuje dve dimenzije. Prva dimenzija se bavi medicinskim graničnim stanjima i geografskim granicama, dok druga dimenzija ukazuje na sučeljavanje sa negativnim trendovima i stresom savremenog sveta. Kroz protagoniste kao što su pisci, slikari, novinari i drugi, Marojević istražuje njihovu borbu za očuvanje lične stabilnosti, ljubavi, prijateljstva i porodičnog sklada, uprkos haosu i tragedijama koji okružuju svakodnevicu. Knjiga sadrži pet novela koje donose različite nijanse života i izazova sa kojima se junaci suočavaju. Stil pisanja obuhvata cinizam, ironiju, farsu i lakrdiju kako bi se izrazila dublja dimenzija komičnosti i suočavanja sa stvarnošću. Marojević prepoznaje "Klaster B" likove, osobe koje se izdvajaju po nedostatku empatije i izopačenim moralnim shvatanjima, koristeći ih kao likove koji se suočavaju sa različitim izazovima i dilemama. "Granična stanja" pružaju dubok uvid u ljudske karaktere i njihove borbe u svetu ispunjenom kontrastima. Ova knjiga je delo koje će čitaoce naterati da razmišljaju o stvarima koje definišu ljudsko iskustvo i suočavanje sa graničnim aspektima života. Povez knjige : mek Strana : 184 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Tuđi život - Milan Jovanović" Roman koji maestralno osvetljava XV vek – period naše istorije o kojem se danas malo zna. Četiri decenije nakon što je Srbija pala pod tursku vlast, u Smederevskom sandžaku odvijaju se neobični i intrigantni događaji kako među srpskim življem, tako i među malobrojnijim Turcima. Damnjanovići, stara vlastelinska porodica, morala je da osvajačima prepusti grad Borač i preseli se u svoj letnjikovac. U neposrednoj blizini ovih lokaliteta nalazi se Preobraženski skit, gde bratija umnožava bogoslužbene knjige. Po izuzetnom talentu i predanosti izdvaja se mladi monah Serafim. Jedne olujne večeri na vratima njegove kelije neočekivano se pojavljuje Seda, slobodoumna sestra boračkog dizdara, i moli ga da joj pomogne da izbegne udaju na koju je voljeni brat primorava. Iako svestan opasnosti u koju se upušta, Serafim popušta pred njenim molbama i sa Sedom kuje smeo plan koji podrazumeva drsku podvalu i zamenu neveste. U ovu opasnu igru oni će uvući čergarsku družinu, ali i Damnjanoviće i potomke Brankovića, koji stoluju na ugarskoj teritoriji u tvrđavi Kupinik. Posledice ovih naizgled romantičnih igrarija za neke od učesnika biće kobne. Istovremeno, grupa turskih prvaka kuje zaveru da na mesto prvog čoveka nahije dovede mladog i ambicioznog boračkog dizdara i Sedinog brata.

Opis "Jazavac pred sudom i izabrane pripovetke - Petar Kočić" Ovo svoje najpoznatije delo Petar Kočić je, prema svedočenju svog prijatelja Sime Erakovića, napisao za jednu noć. „Bio je vedar. Uhvatio je Erakovića za ruku, smešeći se. 'Za noć sam napisao, za jednu noć!' A posle dužeg uzdaha, rekao je: 'To je priča o Davidu Štrpcu što tuži prokletog jazavca u onom našem nesretnom kraju'“, piše M. Selimović o nastanku ovog Kočićevog dela. „Agrarne i druge nevolje bosanskog seljaka, lukava, pritunjena, ali nesalomljiva i buntovna, sve je to našlo silna izraza u ovoj izvrsnoj satiri. Tip seljaka izveden je sa veoma mnogo tačnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko satire, gorke i osvetničke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire političke i socijalne književnosti“, bio je utisak poznatog književnog kritičara Jovana Skerlića.

Opis "Sedam smrtnih grehova - Milorad Pavić" Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Opis "Klavirštimer - Zoran Grujić-Gruja" „Vešto menjajući ključeve na nevidljivom svežnju pripovedanja, Zoran Grujić-Gruja nam otvara škrinju nevelikih ali blistavih bisera priča, čija je radnja mahom smeštena između dva svetska rata na neimenovanim prostorima Srbije. Iako treba proći različitim stazama pripovedanja – koje ostaju u okvirima naše najbolje tradicije – čitalac ovde nikada ne biva osuđen na naporno lutanje po gustim maglama reči. Mnogi plodovi humora čekaju u vrtu ove zbirke, svaki na svojoj grani gorčine“ – Nikola Filipović „Knjiga poput zaboravljenog albuma starih fotografija. Slike, krtih, požutelih ivica, koje izmamljuju poneki osmeh, setu ili suzu“ – Tihomir Stevanović

Opis Draško Ređep tvrdi da je geografija duha stvar gotovo zaumna,a da Banat nije zadata književna tema, niti se u 20. veku sabornom i difuznom, mare zadaci koji se dopadaju svima. Pred čitaocem je pesnička, sasvim svetska a naša ANTOLOGIJA koju grade devet naših nezaobilaznih pesnika 20. veka: Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko Popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov. Banat je njihova tajanstvena tačka koju antologičar vidi.

Opis Masonska pouka kaže da je Tubal-Kain bio prvi Majstor kojem je uspelo da izdvoji čist metal iz kamena; potvrđujući da masonski rituali imaju svoje poreklo u alhemijskoj tradiciji. Generalno se veruje da reč Alhemija potiče od arapskereči “Al-Khem” ili “Iz Zemlje Khem”,koja se odnosi na Egipat. Masoni poput Bendžamina Frenklina i Voltera su studirali Alhemiju u relaciji sa Masonerijom. Među poznatim alhemičarima-masonima treba izdvojiti, Grofa Sen Žermena, Grofa Kaljostra i Pola Riveru. Veliki Albert Pajk je takođe verovao da je Alhemija Tajna iza Masonerije. Alhemija je postala kamen temeljac ljudima poput Frensisa Bejkona, Isaka Njutna, Roberta Bojla, Elijasa Ešmola, kao i ostalim osnivačima Kraljevskog Društva Britanije. Kamen filo-zofa teži da preobrati Aurum Vulgi (Prosto zlato) u Aurum Philosophorum (Filozofsko zlato); Neofita, Luftona, u Adepta (Iniciranog). Ti adepti Alhemije su Tajni Majstori Masonerije, Prosvetljeni Mudraci i Besmrtni Filozofi koji poseduju Kamen filozofa. Jedan drevni alhemičar ističe: “Taj predmet, Kamen filozofa izvučen je iz tebe: ti si njegov mineral.” Alhemija je stoga nauka preobražavanja stvari ali, reč “stvar” se ne odnosi samo na metale, već pre svega na one koji praktikuju tu disciplinu.

Opis Plemeniti RED SIONA je po legendi 15. jula 1099. godine u Jerusalimu osnovao Gofri Bujonski, u Opatiji NAŠE DAME OD SIONA, kao RED NAŠE DAME OD SIONA. Članstvo u REDU, kao i rukovodstvo, je kroz vekove poveravano, bez izuzetka, samo onima koji su bili sposobni da produbljuju i proučavaju taina znanja. Tako se među imenima VELIKIH MAJSTORA SIONSKOG PRIORATA nalaze Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Sandro Fililepi, Robert Bojl i Mišel Nostradamus. VELIKI MAJSTOR SIONSKOG PRIORATA, Pjer Plantard, ie odlučio da obnovi i institucionalizuje RED 1956. godine. Jedan od na poznatijih simbola SIONSKOG PRIORATA je OKTOPOD, čija glava sugenše na izvesno UPRAVNO TELO, a kraci predstavljaju ostala tajna društva koja su pod direktnim "nadzorom" SUPERIORA ili TAJNIH MAJSTORA SIONA. Iz očiglednih razloga SIONSKI PRIORAT možemo smatrati najmočmjim tajnim društvom sveta. Danas SIONSKI PRIORAT doživljava novu renesansu", RED se preporađa a izvesni članovi, koji su javno obznanili svoje članstvo, drže predavanja, seminare, publikuju časopise i knjige, čini se da je RED danas mnogo bliži "običnom puku" i kao da izlazi iz "senke". No, sve je usklađeno sa VELIKIM PLANOM i ciklusima, kojih se SIONSKI PRIORAT pridržava od samog osnivanja; naiđu periodi intezivnih "aktivnosti" a onda se RED uspava' ili povuče sa javne scene; kako bi sačekao povoljne okolnosti i "mrno more", po kojem će IZIDINA BARKA sa njenim NAVIGATORIMA nastaviti da plovi, pod svetlošću ZVEZDE.

Opis Pre 6530. godina, u dohu zodijačkog znaka Taurusa-Bika, je u "Prvom Vavilonu" rođeno prvo Tajno Društvo. Sedam mudraca su bili čuvari ključeva znanja i besmrtnosti. Ta grupa jeste "Bratstvo", čiji je zadatak očuvanje spiritualnog znanja i slobode. Bilo je poznato pod mnogim imenima, ali se najčešće nazivalo "Bratstvo Zmije" ili kasnije, "Kuća Zmaja". Drevni mesopotamski tekstovi povezuju bratstvo sa sumerskim princom Enkijem. Kako su sumeri tvrdili, Enki je bio stvarni istorijski lik, i prvi lider bratstva koje je osnovao na zemlji. Bratstvo je raslo i širilo se, preko starog Egipta do Solomona koji od bratstva dobija instrukcije da podigne hram u Palestini. Za potrebe izgradnje hrama Solomon upošljava posebno izabrane zidare "Dionizijske Majstore", čiji je Red bio nastanjen u Biblosu. Oni su praktikovali i čuvali mističnu tradiciju antičkog i drevnog "Reda Memfisa". Tada je po prvi put u svojoj dugoj istoriji "Bratstvo zmije" izašlo iz "senke" pod imenom "Slobodni Zidari". Bratstvo je kasnije stvorilo nove redove poput Vitezova Templara, Rozenkrojcera i lluminata. Bratstvo je nastalo u osvit civilizacije, i od samog početka, pa sve do danas, je za obične, profane Ijude bilo i ostalo velika zagonetka. Masonerija i ostala tajna društva čuvaju izvesne "tajne", i imaju svoje "čuvare". Ova knjiga upravo želi da Vam otkrije šta je to "Masonska Zagonetka", ali i ko su "Čuvari" njene "Tajne".

Opis Bliži pogled na masoneriju, u njeno bogatstvo simbola, sugeriše da je neprikosnoveni čuvar spiritualnog znanja i zaboravljene mudrosti. Masoni su tako bliže povezani, čuvajući unutar svog bratstva okultne tajne od profanih. Nažalost, istorijsko poreklo masonerije je pokriveno velom, ispunjeno spekulacijama, romansama i fantazijom. Masonska pouka kaže da je masonska kecelja starija od Zlatnog Runa i Rimskog Orla, što direktno upućuje na tradiciju koja im je prethodila, drevnom Egiptu. Postoje i druge legende i tzv. "alternativne" teorije, po kojima je masonerija nastala od Bratstva Ruže i Krsta i Vitezova Templara, a mitska istorija masonerije ide tako daleko, sve do Adama. Zaista, ni o jednoj organizaciji nije napisano toliko knjiga kao o masoneriji, od "fantastičnih" do vrlo ozbiljnih studija koje su na jedan nepristrasan način pokušale da odgonetnu njenu tajnovitost i skriveno poreklo. Jedna od takvih ozbiljnih, nepristrasnih knjiga je i ova, koja nema nameru da vas u nešto ubedi. već vam ostavlja mogućnost izbora da vi sami dođete do nekih odgovora. U ovoj knjizi saznaćete da li je masonerija jedna od "nerešenih" zagonetki, ispitujući različite mogućnosti njenog nastanka, vodeći vas na putovanje kroz milenijume, od sadašnjice, preko iluminata. renesansnih magova, graditelja katedrala, vitezova templara, alhemičara, rozen-krojcera, kabalista, Starozavetnih patrijarha, faraona drevnog Egipta, sve do nestalog kontinenta Atlantide. Između ostalog, saznaćete kako su misterije poput Svetog Grala, Kovčega Zavela, Filozofskog Kamena, Tarota i Kahale povezane sa legendom o Solomonovom hramu i njegovim arhitektom Hiramom Abifom. Masoni za sebe kažu da nisu tajno društvo, ali su društvo sa tajnama. Čitajući ovu knjigu bićete bliže tajni, tajni koja je slobodno zidarstvo. Autor

Opis Život ume da bude fer je roman koji se čita lagano, gustira se, kako bi to rekli Banaćani. U njemu čitaoci više generacija traže, ali i nalaze asocijacije na vlastiti život, na detinjstvo u znaku pionirskih marševa i priredbi, na prve redovno nesrećne ljubavi, na školovanje u daleko humanijim uslovima od današnjih, ali i na godine krize i nestašice kada su i osnovne životne namirnice bile nedostupne. Dragana V. Todoreskov

Opis ČITAJUĆI BANATSKE PRIČE ŠIMONA ĐARMATIJA Kad čovek počne da čita zbirku priča „Ljubav u Orlovatuˮ, on se neminovno, od prvih reči seti nekih ranijih knjiga Šimona Đarmatija vezanih za Banat. Jer i u ovim pričama, Banat je rodno mesto sećanja i pripovedanja o prošlosti, ali i o savremenim iskustvima i osećanjima pisca, o njegovom odnosu prema ljudima i svetu. Čitanje knjige pokazaće, međutim, da se na početku zbirke nalaze priče tematski i smisaono vezane za Banat, ali da u centralnom delu rukopisa pisac odlazi i u druge prostore, u Beograd, Peštu, do Abacije ili do jezera Zaovine... Da namerava da otputuje u Suboticu ili sedi u kafani „Kod četiri lava“ u lepim Sremskim Karlovcima. Na kraju ovog čitalačkog putovanja kroz četrdeset priča, čitaoca će sačekati „Povratakˮ, kao poenta celog rukopisa i svojevrsni pozdrav čitaocima, Banaćanima i drugima do čijih će ruku ova topla knjiga stići. Šimon Đarmati je realistički pisac koji u pisanju polazi, kako od priča koje je čuo ili čiji je svedok bio, tako i od vlastitih sećanja i doživljaja. U njegovim pričama i lirskim zapisima, Banat ima izdvojeno i povlašćeno mesto. Piščeva bogata iskustva i raznovrsna znanja omogućavaju mu da pripoveda interesantno i emotivno i da uvek ostane u granicama dobrog i plemenitog ukusa. Vasa Pavković, književnik i književni kritičar U Pančevu na Tamišu, toplog decembra 2020

Opis Ovo je jedan od najuspelijih domaćih romana, dobitnik prestižne nagrade "Miroslavljevo jevanđelje". Roman počinje sa događajima iz 1995. godine gde na našim prostorima besni rat ali nosi u sebi elemente erotske proze i trilera na jednoj strani i intimne scene i olovni teret prolaznosti na drugoj strani.Prepoznatljivi kreativni rukopis Milisava Savica i u ovoj knjizi čini pečat koji garantuje lepotu čitanja i umetničkog proživljavanja naše životne stvarnosti.

Opis "Priče o junacima i antijunacima - Ivo Andrić" Proza Ive Andrića, a posebno njegove priče, često se bavi tragičnim sudbinama ljudi poodmaklih godina koji u sebi nose iskustvo sveta, njegove drame, uspone i padove. Kroz ovakve likove pisac razrešava unutrašnje životne protivrečnosti i kompleksno rastvara jednu moguću viziju stvarnosti koja nas okružuje. Na taj način Andrić iznalazi književni prostor u kom je vidljivo koliko čovek sam sebe stvara, koliko sam gradi svoju realnost ili pak kako se sam zatamnjuje i potkopava. U velikoj slici i predstavi junaka i antijunaka, osim pripovedačkog okvira koji je baziran na izvornoj bogatoj i dramaturški razuđenoj biografiji Simona Bolivara, putu Alije Đerzeleza, Mustafi Madžaru, legendama o pobuni, rzavskim bregovima i ruđanskim begovima, Andrić prolazi kroz vreme, događaje, geografiju i dokumenta dajući im jedan novi kontekst zbog kojeg čitalac poznate stvari vidi kao nove. Osim vanvremenskog majstorstva kompozicije, ovaj veliki majstor pripovetke pokazuje neprevaziđenu veštinu preplitanja planova protkanih uverljivim dijalozima koji nam otkrivaju i dočaravaju ljudske ćudi i podsticaje, afekte i gestove, ljutnju i plač, molbu i nemoć. Zavodljiva mudrost privlači svakog pasioniranog čitaoca i poštovaoca Andrićevog dela da mu se iznova vraća. Povez knjige : tvrd Strana : 222 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Ni jedna vlast ne poštuje ljudska prava u bukvalnom smislu te reči jer bi to svetske procese uvelo u demontiranje svake hijerarhijske strukture, i vlast i vlasništva. "Jednakosti" neće biti nikada na globalnom nivou, ima je samo u zatvorenim krugovima. "Bratstva" ima samo u onim organizacijama (i "klasama") koje imaju zajednički interes i cilj. "Ljudskosti" u odnosima prema čovečanstvu ima u priči, ali svetski ratovi, porobljavanje, tlačenje i eksploatacija ljudi pokazuje da humanistički odnos prema ljudima ostaje neostvareni ideal svih klasnih društava jer je prosto neostvariv.

Opis Knjiga "Deca novog doba" Milana Vidojevića zaključuje njegov ciklus tema o novom svetskom poretku. Kada se činilo da "nema dalje," posle nekoliko godina, stiže završno poglavlje o mračnoj strani naše civilizacije. Iz ove knjige jasno je da postoji viševekovni kontinuitet i razvoj ideje dominacije nad Ijudima, otimanja i pljačke resursa i ostvarivanja nekih mračnih ciljeva u budućnosti koji se tek naziru. Ova knjiga razotkriva taj viševekovni mehanizam uspostavljen s ciljem "osvajanja sveta," porobljavanja čovečanstva i njegovog uništenja u onim duhovnim i materijalnim okvirima u kojima bi mogao da postoji, da nije onih koji bi to sve da potčine sebi. Ta slika je sumorna, neprijatna ali i upozoravajuća jer razotkriva mehanizme svetske dominacije. Ovom knjigom autor Milan Vidojević zaokružuje dvadesetogodišnje istraživanje ovih tema sa željom da neko nastavi taj rad, u mračnom vremenu koje nam predstoji.