Opis "Mentor - Ksenija Pešić" Kada nagrađivani pisac i izdavački magnat izgubi inspiraciju, odlazi na drugi kraj sveta u nadi da je vrati. Jedan susret promeniće sve. Kažu da je veštica. Dva pisca, dva velika uma. Dve krajnosti istog talenta, u priči o umetnosti, duhu, različitosti...

Opis "Dva JaJa na oko - Ljubivoje Ršumović" Koještara za neočešljane misli Bio bih blesav kad ne bih beležio „iskre duha“, svakodnevno, i svakonoćno! Ne „blesav“ u smislu „blesav“, nego „blesav“ u smislu „lud“. Ono što beležim na računima iz samoposluge, dok vozim kola. Pa posle ne mogu da pročitam svoj svrakopis. Ali mnogo puta, kao što ćete pročitati u ovoj koještari, ja sam odgonetnuo svoj rukopis. Ne znam, mnogo puta ne znam, u tim mnogim prilikama, da li je ideja bila toliko duhovita da je pobedila moju uznapredovalu sklerozu, ili sam ja trenutno dobio poklon od Boga, prosvetljenje koje mi je pomoglo da se setim. Dva JaJa na oko je, zapravo, autobiografska. Nastala iz teške ali plodotvorne dvosamljenosti! Lj. R.

Opis "Plave cipelice čarobne - Vladimir Kalamanda" Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″

Opis "Gospođa ministarka - Branislav Nušić" Kultna Nušićeva komedija – satira donosi čitavu galeriju živopisnih likova čija se potraga za društvenom respektabilnošću i ugledom pretvara u urnebesnu farsu. Šta se događa kada ljudi iz male, palanačke sree igrom sudbine budu uzdignuti na društvenoj lestvici? Ovo je drama o tragikomičnosti pokušaja da se bude neko drugi. Svako oponašanje ugleda, manira, karkatera osuđeno je da bude groteskna karikatura. „I , eto, iz te i takve sree ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sree, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži“, zapisao je sam Nušić u predgovoru ove komedije.

Opis "Dinastija Petrović-Njegoš - Živko Andrijašević" "O dinastiji Petrović-Njegoš i njenim vladarima napisani su brojni naučni prilozi, članci i monografije, ali se poslednja monografska publikacija u kojoj su dati državnički portreti svih vladara ove dinastije, pojavila 1896. godine (Dvovekovna vlada slavne kuće Petrović-Njegoša). Od tada do danas nije bilo pokušaja da se napiše naučna monografija o ovoj vladarskoj porodici, iako su za takav istoriografski poduhvat postojali naučni razlozi. Upravo uviđajući taj nedostatak, odlučili smo se za pisanje monografije u kojoj se vladarske biografije svih sedam Petrovića-Njegoša nalaze na jednom mestu."

Opis Pred nama je Antologija srpske priče s početka 21. veka, Vase Pavkovića, pod nazivom 21 ZA 21. Vasa Pavković jeste jedan od najprisutnijih i najobaveštenijih srpskih kritičara u poslednje tri decenije, a sama knjiga osmišljena je tako da domaćim i stranim čitaocima ukazuje na najzanimljivije pripovedačke glasove sa početka 21. veka. Izbor otvaraju pripovedači sada već starijih generacija: Mirjana Pavlović, Radovan Beli Marković i Slobodan Tišma odnosno Milica Mićić Dimovska i David Albahari. Za njima idu priče najvažnijih pripovedača iz generacije 80-ih, koji su još uvek aktivni, kao što su: S. Basara, S. Marković, Ljubica Arsić, Gordana Ćirjanić, F. Petrinović, Đ. Pisarev, Ivana Dimić i Jelena Lengold. Iz naredne generacije, koja se nadovezala na postmoderniste u knjizi su antologijske priče G. Petrovića, Z. ĆiriĆa, Laure Barne, A. Gatalice, Đ. Jakova, Divne Vuksanović i A. Bjelogrlića. Antologija se završava izabranim pričama M. Spasojevića i B. Adaševića. Na kraju knjige su i precizne beleške o izabranim pripovedačima što daje jednu visokokvalitetnu informaciju o kontekstu iz kojeg nastaje uvid koga ova knjiga nudi.

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2013 Knjiga izabranih aforizama Radeta Jovanovića » Samo da izdrži slamka« je nesumnjivo najkvalitetnija knjiga aforizama koju bilo ko može da objavi, jer se u njoj nalaze probrani i selektovani baš najbolji aforizmi velikog majstora aforistike, iz svih do sada objavljenih njegovih knjiga satiričnih aforizama. Tu su aforizmi iz » San je da sve ovo sanjamo«, iz » Srbije na isteku«, » Kuće smeća« i poslednje » Kratko i kasno«. Tako skupljeni i na jednom mestu, aforizmi Radeta Jovanovića ubedljivo svedoče o tome zašto je baš on u samom vrhu aforistike srpskog govornog područja. Ima kritičara i autora koji Radeta Jovanovića smatraju najboljim srpskim aforističarem, koji u društvu sa Baljkom,Simićem i Čotrićem predstavlja upravo sam vrh u toj književnoj formi.

Opis "Sve one vole ljubav - Milica Jakovljević Mir-Jam" Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovedaka Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čežnja za samostalnošću, čime je unela i socijalnu problematiku u svoje priče, lepotom trenutaka i novih poznanstava i pre svega zadovoljavanjem potrebe da se živi u dvoje...

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis Knjiga predstavlja psihološku, feminističku i političku analizu tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, kroz dekonstrukciju mitova o ženskim bolestima, i predstavlja jedinstveni doprinos ovoj oblasti u literaturi pisanoj na našem jeziku. U njoj se dekonstruišu strategije patologizacije žena u okvirima psihijatrije i psihoterapije kao i u samom društvu, kroz analizu obilja literature, praksi i primera iz psihoterapijskog iskustva same autorke. Kroz sistematizaciju, koja je hronološki obuhvatila period od prvih podela na normalno i patološko, preko analize histerije i depresije kao tzv. tipično ženskih simptoma do današnjih kompleksnih i višeslojnih dijagnostičkih kategorija problema u ishrani, sferi seksualnosti, postavljanja granica, opsesivno-kompulzivnih poremećaja i drugih (što realnih što nametnutih procena), ponuđeno je drugačije viđenje žene i njenog psihološkog zdravlja. Glavne junakinje knjige su klijentkinje, pacijentkinje, ali i sve druge žene koje su tako procenjivane, njihova priroda, otpori i nametnute norme. Ovom analizom obuhvaćene su i višestruko diskriminisane kategorije klijentkinja kao i same psihoterapeutkinje, praćene na trnovitom putu ka istini kreirajući pristupe koji su okrenuti slobodnom razvoju kapaciteta. Tema kojom se autorka bavi, iako je obrađena stručnim jezikom, ispričana je pitko i jasno, tako da je namenjena širokom krugu čitateljki i čitalaca.

Opis KNJIGA VELIKOG MAJSTORA KRATKE FORME „Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti." Aleksandar Baljak „Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku." Slobodan Simić

Opis FANTAZIJE NA TEMU SIBIRA I SREDNjE AZIJE Još jedan prozni projekat Matićevih „mističnih imaginarijuma”, već samom podnaslovnom odrednicom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Ova knjiga svoju specifičnost ispoljava i kao integralni deo ne jedne, nego čak dve Matićeve trilogije – prvu trilogiju čine „Sklapanje pejzaža”, „Zapisi iz Novog Saraja” i „Izgubljeni grad”, a drugu „Metak od leda”, „Detektiv Tezej i legenda o putniku” i „Izgubljeni grad”. Dok sa jedne strane prva trilogija kao „žarište” pripovedanja postavlja važnost istorije, ali i individualnog i kolektivnog pamćenja, druga trilogija sve tri knjige snažno povezuje vizijom postapokaliptičnog Severa, a složeni dijalog motiva, simbola i mističnih prostora iz obe trilogije još jednom ujedinjuje „Izgubljeni grad” u ličnom doživljaju pisca između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola” obraća svome čitaocu, katkad smelo i direktno ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, ali isto tako ovo delo koje sam autor, ne slučajno, naziva „novelom”, vodi složene intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Pekićevog „Novog Jerusalima” u vizijama o „obećanom gradu”, ili pak Despotovljeve „Evrope broj dva” i njenim fantazijama iz Srednje Azije. Pojmove civilizacije, mita i istorije, svega što je drevno i, samo čini se, udaljeno od savremenog bivstvovanja, Matić preoblikuje kao „priču o nama”, priču koja je „samo moja”, ali i univerzalna, o prostorima i vremenima koji nikada nisu do kraja zamišljeni i dosanjani, ili onima nikad do kraja sagledanim, doživljenim… a koji gustom mrežom simbola ucrtavaju putanje ljudskog traganja za samim sobom… Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani „Sklapanje pejzaža” i „Metak od leda” prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, češki, švedski), a roman „Zapisi iz Novog Saraja” se 2019. pojavio u izdanju „Agore”.

Opis RIZNICA EROTSKIH AFORIZAMA „O oslobodilačkoj energiji erotike i humora, i u njihovim posebnim vidovima i u njihovom sadejstvu, pisali su filozofi i kritičari i širom sveta, i kod nas. Pomenimo ovde samo nekoliko velikana naše kulture – Vuka Karadžića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića… Sa senzibilitetom modernog intelektualca i pisca, Rade Jovanović je iznedrio još jednu vrednu knjigu posvećenu erotici iz humorističke perspektive. Reč je o sažetim ili razuđenim, višeslojnim metaforama, od kojih niz ulazi u riznicu duhovitih iskaza, u širokom rasponu od visprenih ležernih pošalica do umnih socio-psiholoških opaski." Vitomir Teofilović

Opis ,,Kivan" je ,,drumska priča" , i znatno više o toga. Naizgled besciljno krstarenje auto-putevima Zapadne Evrope mizanscen je u kome se odigrava drama o velikim egzistencijalnim temama: usamljenosti u svetu punom ljudi u pokretu, saosećajnosti, naknadnom sazrevanju, trnovitom traganju za smislom vlastitog postojanaja, o gubitku i nalaženju nade. Sanda Pekić ovim delom uverljivo opravdava svoje veliko književo prezime. - Zoran Živković

Opis O mentalitetu Srba i još ponečem 'Simićeva satirična žaoka pogađa duboko, u samo jezgro našeg karaktera,posebno tamo gde najviše boli, u onaj osetljivi, dobro skrivenideo o kojem ne znamo mnogo jeme želimo da znamo, kojinegiramo i kojegse stidimo. Pisac svojim oštrim perom nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava onu mračnu stranu mentaliteta Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju,nepoverljivost…' Žarko Trebješanin

Opis TRI KNjIŽEVNA REGISTRA Sledeći moto da nema nespojivih sudbina i da je kolaž, bez sumnje, ikona modernih vremena, Postajati drugi, nova knjiga Draška Ređepa, upravo poput dijaloških kolaža u kojim se kao glavni junaci pojavljuju Miloš Crnjanski, Dušan Matić i Mika Antić, otvara vrata jednom drugačijem razgovoru koji je diskurzivniji, intimniji, često polemički intoniran, obavešteniji – kadikad lakonski, a kadikad minuciozan poput prostrane studije. Ukazujući na činjenicu da je žanr književnog razgovora i dan današnji najtužniji deo naše paraliterature, koji, beznadežno udvajajući monologe, pati od nedostatka kinestetičke, prevashodne osobine aktuelnog govora, Ređep pred čitaoca iznosi „bermudski trougao naše prošlovekovne rečitosti” kao dijalog koji večito traje… I dok Crnjanski žešće nego drugde govori o nerazumevanju, duhu geografije, izabranom zavičaju, dotle Matić svedoči o mogućnostima nespojivog pitanjem odgovarajući na izazov, često nesaglasan sa samim sobom poput Bernarda Šoa. Poslednji u nizu dijaloga jeste neobičan razgovorni Antićev memento, završen neposredno pred pesnikovu smrt živeći moto – ostvariti biografiju koja se nije desila, ali koja se, u vitalnim premisama i te kako oslanja na tvrdoglave činjenice. Postajati drugi knjiga je koja se može čitati i kao pouzdana dokumentarna slika, bliska hronici tadašnjeg života, kao adnotata za 21. vek o jednom književnom stanju ali i kao razgolićeni komad u kojem je ličnost lišena maske, jedan potresni teatar o nesvesnom… Konačno, ova knjiga jeste svojevrsna troglasna (pro)misao o prolaznosti kao zajedničkom imenitelju triju sagovornika. I kad se uzme u obzir generacijska međa, tri tri srpska stvaraoca su svakako opsesivno, zatravljeno marili motiv smrti, nigdnine, bajkovite zvezdane besmrtnosti. Prolaznost je, dakle, ono što su Crnjanski, Matić i Antić prepoznali kao svoj rub i konačni beleg.

Opis Pisma srpskih pisaca 20. veka otkrivaju nam dragocene podatke o ljudima ali i o društvenim zbivanjima i događanjima. Nekad su to pravi mali eseji. Ima pisaca koji su uživali u epistolarnim ispovedanjima, poput u svetu epistolarnog međusobnog ispovedanja Andre Žida i Rože Marten di Gara. U nas bi to moglo biti ispovedanje Miodraga Bulatovića i Mirka Kovača ili Isidore sa mnoštvom korespondenata sa kojima je održavala bliskost do kraja života. Ova knjiga je, u stvari, srpski epistolarni roman, u fragmentima, od početka do kraja veka, a pisali su ga pisci različitih estetskih i etičkih opredeljenja, ali često sasvim iskreno, bez ostatka. Povodom knjige “Srpska epistolarna antologija 20. veka” autor govori za Danas